Kandida u trudnoći spada u najčešće vaginalne infekcije u trudnoći i može predstavljati neprijatno iskustvo za mnoge buduće mame. Trudnoća donosi brojne promene u telu žene, od hormonskih oscilacija do izvesnih promena u imunološkom sistemu – što sve zajedno stvara pogodno tlo da se neke infekcije češće javljaju upravo u ovom periodu. 

Zašto su vaginalne infekcije češće u trudnoći?

Vaginalne infekcije nisu retkost ni van trudnoće, procenjuje se da će skoro svaka žena makar jednom u životu iskusiti neku infekciju intimne regije​. Ipak, period trudnoće nosi dodatne faktore rizika zbog kojih su infekcije poput kandidijaze (gljivične infekcije) i bakterijske vaginoze tada učestalije. Razlozi leže u fiziološkim promenama kroz koje telo trudnice prolazi: hormonalnim, imunološkim i metaboličkim.

Hormonalne promene u trudnoći 

Hormonalne promene koje se dešavaju duž trudnoće značajno utiču na vaginalnu sredinu. Pojačano lučenje estrogena dovodi do toga da sluznica vagine sadrži više glikogena (šećera) koji hrani “dobre” bakterije (poput laktobacila) zadužene za kiselost vagine, ali istovremeno stvara i povoljnije okruženje za razmnožavanje gljivica kao što je Candida. Promene nivoa estrogena i progesterona remete uobičajenu pH ravnotežu vagine i čine je podložnijom prekomernom rastu kandide​. Drugim rečima, hormonske fluktuacije tokom trudnoće su jedan od glavnih razloga zašto kandida buja upravo tada. Statistike pokazuju da oko 20% žena inače ima prisutnu kandidu u vagini bez simptoma, a taj procenat se penje i do 30% u trudnoći​.

Pored hormona, i imunitet trudnice prolazi kroz izvesne promene. Imuni sistem se delimično “prilagođava” postojanju bebe (koja je genetski različita od majke) pa se odbrambeni mehanizmi blago modifikuju kako ne bi došlo do odbacivanja ploda. Ova prirodna imunološka adaptacija može, nažalost, imati sporedan efekat da organizam postane manje efikasan u borbi protiv pojedinih infekcija. Pad imuniteta jedan je od faktora koji pogoduje razvoju kandide​, što pomaže da se objasni zašto trudnice lakše “zarade” gljivičnu infekciju.

Kombinacija ovih faktora – visok nivo estrogena, promenjena vaginalna flora i blago oslabljen lokalni imunitet – uzrokuje da vaginalne gljivične infekcije budu učestalije i upornije u trudnoći. Osim toga, trudnice često imaju pojačan vaginalni sekret (fiziološki normalno stanje u trudnoći), ali ta vlažnija sredina takođe može stvoriti pogodno tle za rast mikroorganizama.

Zašto je važno lečenje vaginalnih infekcija tokom trudnoće?

Vaginalne infekcije u trudnoći ne smeju biti zanemarene. Iako neka oboljenja mogu delovati bezazleno, nelečene infekcije mogu dovesti do komplikacija i za majku i za bebu. Važnost lečenja naglašava se iz više razloga:

Sprečavanje komplikacija u trudnoći

Određene infekcije, naročito bakterijske, povezane su sa ozbiljnim komplikacijama. Na primer, bakterijska vaginoza (disbalans vaginalne flore sa prekomernim razmnožavanjem “loših” bakterija) u trudnoći povećava rizik od prevremenog pucanja vodenjaka i prevremenog porođaja. Istraživanja pokazuju da nelečena bakterijska vaginoza može dovesti do prevremenog porođaja, pa čak i infekcije materice posle porođaja. Takve komplikacije mogu ugroziti i majku i plod.

Zaštita bebe od infekcije

I gljivične infekcije, poput kandide, ako se ne saniraju, mogu predstavljati rizik za bebu – prvenstveno tokom samog porođaja. Majka koja u trenutku porođaja ima aktivnu infekciju kandidom može preneti gljivicu na bebu dok prolazi kroz porođajni kanal​. Posledica toga je tzv. mlečac (soor) kod novorođenčeta – bele naslage u ustima bebe koje su zapravo gljivična infekcija usne duplje. Iako soor kod novorođenčeta nije po život opasan i može se lečiti, bolje je prevenirati ga blagovremenim lečenjem infekcije kod mame. Pored oralne kandidijaze, beba se može zaraziti i na koži (pelenska regija) pa razviti uporne osipe.

Izbegavanje infekcija plodovih ovojnica 

U retkim slučajevima, nelečena vaginalna infekcija može napredovati. Kod težih gljivičnih infekcija postoji mogućnost da Candida dospe do plodovih ovojnica i izazove njihovo zapaljenje (amnionitis), što je ozbiljno stanje u trudnoći​. Ovo je ređa komplikacija kandidijaze, ali je još jedan podsetnik da se ni jedna infekcija u trudnoći ne sme olako shvatiti.

Bolje zdravlje majke

Nelečena infekcija značajno narušava kvalitet života trudnice. Konstantan svrab, peckanje i bol mogu ometati dnevne aktivnosti, san i intimne odnose. Infekcija koja tinja može se pogoršati i proširiti. Na primer, vaginalna kandida se može raširiti i na spoljašnje genitalije i kožu oko njih, izazivajući još veće tegobe. Takođe, uporna upala sluzokože može dovesti do sitnih oštećenja kože i sluznice. Kod trudnica sa kandidom ponekad se javlja i blago krvarenje zbog iritacije upaljene sluzokože. Svako vaginalno krvarenje u trudnoći treba shvatiti ozbiljno – infekcije u trudnoći (bakterijske, virusne ili gljivične) mogu iritirati grlić materice i dovesti do pojave krvarenja​. Ukoliko primetite krvarenje u trudnoći uz simptome infekcije, neophodno je odmah se javiti lekaru.

Prevencija težeg porođajnog oporavka

Još jedan razlog za lečenje infekcije unapred jeste i brži oporavak nakon porođaja. Naime, ženama koje imaju kandidu prilikom porođaja mogu sporije zarastati eventualne rane. Gljivična infekcija vagine može otežati zarastanje epiziotomije ili naprsnuća (rane na vagini) posle porođaja​, produžujući vreme oporavka.

Blagovremeno lečenje vaginalnih infekcija tokom trudnoće štiti i majku i bebu. Čak i kada infekcija deluje blaga (ili nema izražene simptome), najbolje je posavetovati se sa ginekologom i sprovesti odgovarajuću terapiju. Time se izbegavaju nepotrebni rizici po tok trudnoće i zdravlje deteta, a trudnici se obezbeđuje komfornija i bezbrižnija trudnoća.

Kandida u trudnoći – šta je i kako nastaje?

Kandida je gljivica iz roda Candida, najčešće vrsta Candida albicans, koja normalno obitava u našem organizmu (na koži, u ustima, crevima, pa i u vagini) u malom broju. Uobičajeno, ove gljivice drži pod kontrolom naš imuni sistem i prirodna vaginalna flora (dobre bakterije). Međutim, ako dođe do disbalansa – recimo, padne imunitet ili se promeni kiselost vagine – kandida počinje prekomerno da se razmnožava i tada nastaje infekcija zvana kandidijaza. Vaginalna kandidijaza (vulvovaginalna kandidijaza) označava infekciju sluzokože vagine i vulve gljivicama kandide.

Tokom trudnoće postoje brojni faktori koji pogoduju nastanku kandidijaze. Već smo spomenuli hormonalne promene (visok estrogen, promenjen pH) i blaži imunosupresivni efekat trudnoće. Osim toga, dodatni rizici za razvoj kandide u trudnoći (kao i inače) mogu biti:

Dijabetes u trudnoći

Povišen nivo šećera u krvi ili mokraći (npr. kod gestacijskog dijabetesa) stvara “slatku” sredinu u kojoj gljivice bujaju brže.

Antibiotska terapija u trudnoći

Upotreba antibiotika može narušiti ravnotežu vaginalne mikroflore tako što ubije i “dobre” laktobacile, pa se posle terapije često javi kandida. Trudnice koje zbog nekog razloga piju antibiotike često profilaktički dobiju i lokalnu terapiju protiv gljivica.

Toplota i vlaga

Nošenje uske sintetičke odeće, pelena ili uložaka koji zadržavaju vlagu, pojačano znojenje u intimnom predelu, dugo sedenje u mokrom kupaćem kostimu – sve to stvara toplu i vlažnu sredinu idealnu za razmnožavanje kandide.

Preterana ili neadekvatna higijena 

Paradoksalno, preterano ispiranje vagine agresivnim sapunima ili irigatorima može poremetiti normalnu kiselost i “isprati” zaštitne bakterije, što otvara vrata gljivičnoj infekciji. Takođe, korišćenje parfimisane kozmetike za intimnu regiju ili jakih deterdženata za veš može iritirati sluzokožu i narušiti njenu ravnotežu.

Ishrana bogata šećerima i skrobom 

Prekomerni unos slatkiša, bele testenine, hleba i generalno prostih ugljenih hidrata hrani kandide u crevima i vagini​. Mnoge trudnice žude za slatkišima, ali je važno naći meru – izbalansirana ishrana sa manje rafinisanog šećera može smanjiti rizik od gljivičnih infekcija.

Stres i umor 

Dugotrajan stres, loš san i iscrpljenost (što nije retko u trudnoći) mogu doprineti padu opšteg imuniteta, što zatim olakšava razvoj infekcija, uključujući i kandidu.

Hormonska terapija i kontraceptivi 

Mada se u trudnoći ne koriste, vredi pomenuti da i druge hormonske promene (npr. pilule pre trudnoće) mogu dovesti do kandide.

Gljivična infekcija uglavnom ne predstavlja direktnu opasnost po majku i plod ako se pravilno i na vreme tretira. Ipak, zbog mogućih komplikacija, ne treba je shvatiti olako.

Simptomi vaginalne kandidijaze u trudnoći

Gljivična vaginalna infekcija poput kandidijaze prepoznaje se po prilično tipičnim simptomima. Znaci i simptomi kandide u trudnoći isti su kao i kod žena van trudnoće, s tim što ponekad mogu biti izraženiji zbog pojačane osetljivosti tkiva u trudnoći. Simptomi na koje treba obratiti pažnju:

Svrab i peckanje u predelu vagine i vulve

Intenzivan svrab polnih organa često je prvi i najuočljiviji simptom vaginalne kandidijaze. Peckanje (osećaj žarenja) takođe je prisutno, a može se pojačati nakon mokrenja (urin nadraži već iziritiranu kožu) ili nakon seksualnog odnosa (trenje dodatno iritira upaljenu sluzokožu).

Pojačan vaginalni sekret (iscedak)

Kod gljivične infekcije sekret je uglavnom bele boje, gust i grudvičast – podseća na sveži sir ili gruši se poput mleka​. Važna karakteristika je da taj sekret obično nema neprijatan miris (za razliku od npr. bakterijske vaginoze gde je prisutan jak “riblji” miris). Ipak, količina sekreta je pojačana i često ga prati opisani svrab.

Crvenilo i otok

Sluznica vagine i spoljašnje genitalije (mali i veliki stidni nabori, klitoris) mogu biti crveni, otečeni ili osetljivi na dodir. Crvenilo je znak upale​ – često se pri pregledu vidi da su zidovi vagine rumeni i prekriveni beličastim naslagama (kolonijama gljivica). Vulva može biti otečena.

Bol i nelagodnost

Iako sama kandida najčešće izaziva svrab i pečenje, ne i izrazit bol, ipak mnoge žene opisuju osećaj nelagodnosti ili čak bola u vagini, posebno tokom odnosa. Nakon seksualnog odnosa često se simptomi naglo pojačaju, pa se može javiti i bol u toku ili posle odnosa​. Takođe, upala može uzrokovati blage bolove pri mokrenju (više zbog iritacije spoljašnjeg dela uretre i vulve nego zbog infekcije bešike).

Sekundarni simptomi

Intenzivan svrab može dovesti do češanja, što može izazvati sitne ogrebotine na koži i dodatno pečenje ili čak blago krvarenje. Svrab se nekad proširi i na područje perianalne regije (oko čmara)​, jer gljivice mogu biti prisutne i u tom predelu. U težim slučajevima, ako se infekcija širi, mogu se pojaviti i pukotine na koži ili beličaste naslage vidljive spolja.

Važno je napomenuti da simptomi kandidijaze mogu varirati od blagih do vrlo izraženih. Neke trudnice odmah prepoznaju “počinje kandida” kada osete blago peckanje i primete gromuljice belog sekreta, dok druge mogu imati gotovo nepodnošljiv svrab i iritaciju. U retkim slučajevima, moguće je i da gljivična infekcija bude prisutna bez jasno uočljivih simptoma (asimptomatska kandidijaza), ali takva situacija je ređa kod akutne infekcije – češća je kod nosilaca kandide (osoba kod kojih gljivica miruje u organizmu).

Šta ako niste sigurni o kojoj infekciji se radi? 

Simptomi gljivične infekcije mogu se preklapati sa simptomima drugih vaginalnih infekcija. Na primer, pojačan sekret i svrab mogu biti prisutni i kod bakterijske vaginoze ili Trichomonas infekcije, ali je karakter sekreta različit: kod bakterijske vaginoze sekret je sivkast i vrlo neprijatnog mirisa, a kod trihomonijaze zelenkasto-žut i penast, uz jak miris i često pečenje pri mokrenju. Ako niste sigurni, najbolje je posetiti ginekologa radi pravilne dijagnoze.

Dijagnoza gljivične infekcije – kandida kod trudnica

Dijagnozu vaginalne infekcije uvek je najbolje prepustiti lekaru, ginekologu. Kod trudnica je to posebno važno, kako bi se odmah utvrdilo o kakvoj infekciji je reč i primenio adekvatan, a ujedno bezbedan tretman. Dijagnoza kandidijaze se postavlja relativno jednostavno:

Ginekološki pregled – Lekar će obaviti standardni pregled u spekulima (vaginalno ogledalo) pri čemu će videti stanje sluzokože vagine i grlića materice, kao i izgled vaginalnog sekreta. Već na osnovu karakterističnih znakova – belog sirastog sekreta i crvenila sluznice – iskusan ginekolog može visoko posumnjati na kandidijazu. Međutim, pošto se različite infekcije mogu pojaviti istovremeno, vizuelni pregled je obično samo prvi korak.

Laboratorijska analiza brisa – Da bi se potvrdila kandida, radi se laboratorijska analiza vaginalnog brisa (uzorka sekreta). Ginekolog uzima sterilnim štapićem bris vaginalnog sadržaja i šalje u laboratoriju na mikroskopsku analizu i/ili kulturu. Mikroskopski pregled može odmah pokazati karakteristične pseudohife gljivice ili spore kandide. Kultura (uzgajanje na podlozi) potvrđuje prisustvo gljivica i može odrediti tačnu vrstu (C. albicans ili neka druga). Kombinacija uočenih simptoma i laboratorijskog nalaza omogućava lekaru da sa sigurnošću utvrdi tip infekcije i odgovarajući tretman​.

Ponekad se radi i test pH vrednosti vaginalnog sekreta – kod kandide pH ostaje uobičajeno kiseo (ispod 4.5), dok je kod bakterijske vaginoze pH sekreta često povišen (alkalniji). Ova informacija može pomoći u razlikovanju gljivične od bakterijske infekcije.

Za trudnice, lekar može preporučiti i pregled urina (da se isključi urinoinfekcija koja ponekad daje slične simptome pečenja) ili dodatne briseve (npr. na bakterije, mikoplazme i sl.) kako bi se ispitalo da li postoji udružena infekcija. Takođe, proverava se i PAPA test (ako nije skoro rađen) jer neke promene na grliću materice i infekcije mogu dati slične tegobe.

Posledice nelečene kandide u trudnoći

Produženo trajanje i pogoršanje simptoma

Nelečena kandidijaza može trajati nedeljama, pa i mesecima, pritom se simptomi mogu pogoršavati. Svrab i pečenje postaju intenzivniji, mogu se javiti pukotine na koži od češanja, a postoji rizik i od sekundarnih bakterijskih infekcija kože zbog oštećenja (na iritiranu sluzokožu mogu se “naseliti” bakterije i izazvati dodatnu upalu).

Širenje infekcije

Candida uglavnom ostaje lokalizovana u vagini, ali ako se ne drži pod kontrolom, može se proširiti na vulvu (spoljašnje polne organe), unutrašnju stranu butina, pa čak i analnu regiju. To stvara opštu genitalnu kandidijazu koja je upornija i teža za lečenje. Kod osoba sa jako oslabljenim imunitetom, gljivica se može proširiti i sistemno, ali to je izuzetno retko kod trudnica sa očuvanim imunitetom.

Rizik za plod i porođaj

Iako kandida ne napada bebu unutar materice, postoje indirektni rizici. Moguća je infekcija plodovih ovoja (amnionske membrane) što može ugroziti plod ili dovesti do prevremenih kontrakcija. Pri porođaju, beba može pokupiti gljivicu i razviti mlečac ili infekciju kože odmah po rođenju. Novorođenčad majki koje su imale nelečenu kandidu često imaju soor u prvim nedeljama života, što zahteva terapiju za bebu.

Poteškoće u porođaju i oporavku

Jaka nelečena infekcija može dovesti do toga da tkiva vagine budu upaljena i manje elastična, što potencijalno utiče na tok porođaja (mada ne nužno značajno). Nakon porođaja, prisustvo infekcije otežava zarastanje rana, kao što je već rečeno.

Prenošenje partneru i “ping-pong” efekat

Kandida nije klasična polno prenosiva bolest u smislu da se mora preneti seksualnim putem, međutim, moguće je da se prenese na partnera tokom odnosa. Muškarci uglavnom nemaju simptome ili su oni vrlo blagi (npr. blago crvenilo ili svrab na penisu), ali mogu nositi gljivicu i vratiti je ženi nakon što se ona izleči, što dovodi do ponovljenih infekcija. Ako se infekcija ne leči istovremeno kod oba partnera (u slučajevima uporne kandide), možete se vrteti u krug.

Nelečena kandida neće tek tako nestati sama od sebe u trudnoći. Naprotiv, uporna je i može stvarati sve veće probleme i mami i bebi. 

Lečenje kandide u trudnoći

Kako se leči kandida tokom trudnoće? Lečenje vulvovaginalne kandidijaze u trudnoći treba da bude efikasno, ali i bezbedno za bebu. Standardno, lekari će preporučiti lokalnu terapiju antimikoticima (protivgljivičnim lekovima) – najčešće su to vaginalete ili kreme koje sadrže klotrimazol, mikonazol ili nistatin. Ovi lekovi deluju lokalno u vagini i minimalno se apsorbuju u krvotok, pa ne štete plodu. Terapija obično traje 7 do 14 dana, jer se kandidijaza u trudnoći teže iskorenjuje​.

Osim ovih klasičnih antimikotika, na raspolaganju su i savremeni medicinski proizvodi koji pomažu u lečenju i prevenciji vaginalnih infekcija, bez upotrebe agresivnih lekova. Jedan od takvih proverenih proizvoda koji se istakao kao odlično rešenje za kandidu u trudnoći je Biguanelle.

Biguanelle rastvor i vaginalete – efikasno i bezbedno rešenje

Biguanelle predstavlja liniju medicinskih sredstava dizajniranih za tretman i prevenciju vaginalnih infekcija, uključujući kandidijazu. Ono što Biguanelle čini posebnim jeste aktivni sastojak PHMB (poliheksametilen bigvanid) – snažan antiseptik širokog spektra – u kombinaciji sa mlečnom kiselinom koja pomaže da se obnovi prirodna pH ravnoteža vagine. Biguanelle dolazi u dva oblika: vaginalni rastvor i vaginalete.

Biguanelle rastvor 

Inovativan gel-rastvor koji se pomoću aplikatora unosi u vaginu kao jednokratna “ispirka”. Već jednom primenom postiže se višestruki efekat: mehaničko uklanjanje viška sekreta i patogena iz vagine, brzo smirivanje simptoma (svraba, peckanja, neprijatnog mirisa) i dezinfekcija sluzokože​. Rastvor sadrži 0,1% PHMB i 0,2% mlečne kiseline, što znači da uništava gljivice, bakterije i viruse na sluzokoži, a istovremeno vraća kiselu sredinu koja sprečava ponovni nastanak infekcije​. Zbog svoje viskoznosti (gušći je od vode) zadržava se na zidu vagine i pruža produženo dejstvo, čak stvara zaštitni film koji štiti vaginu i grlić materice od daljih napada mikroba. Sve ovo postiže se jednom aplikacijom, što je izuzetno praktično za trudnicu (nema višednevnog stavljanja terapije, već jednom kada lekar kaže da je potrebno).

Biguanelle vaginalete 

Predstavljaju globule (čepiće) koje se uvode u vaginu, a sadrže iste aktivne sastojke (PHMB + mlečna kiselina) u čvrstom obliku. Vaginalete se brzo otope na telesnoj temperaturi i ravnomerno oblože vaginalnu sluzokožu, oslobađajući antiseptik koji uništava gljivice i bakterije, i mlečnu kiselinu koja obnavlja normalnu floru​. Biguanelle vaginalete deluju dvojako: brzo eliminišu simptome (svrab, peckanje, crvenilo) i pomažu regeneraciju vaginalnog epitela, vraćajući prirodnu odbranu sluzokože​. One su odlično rešenje i za prevenciju recidiva – nakon uspešno sanirane infekcije, mogu se koristiti povremeno preventivno, naročito u situacijama koje pogoduju nastanku kandide.

Biguanelle u trudnoći

Veoma bitno pitanje za trudnice je da li je određeni preparat bezbedan. Biguanelle rastvor i vaginalete su bezbedni za upotrebu u trudnoći, što potvrđuje i činjenica da su to medicinska sredstva (ne sistemski lekovi) sa lokalnim dejstvom. Prema uputstvu, Biguanelle se može koristiti i u trudnoći ukoliko lekar proceni da je indikovan, uz njegovu saglasnost i praćenje​. U praksi, ginekolozi ga često preporučuju trudnicama jer efikasno sanira infekciju bez štetnih efekata po bebu. Naravno, bilo koji tretman u trudnoći treba da odobri vaš lekar.

Kako se koristi Biguanelle? 

Optimalno je kombinovati rastvor i vaginalete za najbolji efekat. Preporuka stručnjaka je da se prvo primeni Biguanelle rastvor (jedna aplikacija) kako bi se očistila vagina od naslaga (biofilma) i smanjila trenutna populacija gljivica, a potom se narednih nekoliko dana (obično 5 do 7 dana, prema savetu lekara) koriste Biguanelle vaginalete svako veče pred spavanje​. Ova kombinacija obezbeđuje temeljno čišćenje i dugotrajan oporavak flore. Mnoge trudnice osete olakšanje već nakon prve upotrebe rastvora – svrab i peckanje se povlače praktično odmah, a sekret se smanjuje. Vaginalete zatim odrađuju “finiš” terapije, obnavljaju floru i pH i onemogućavaju da se infekcija vrati.

Posebna prednost Biguanelle preparata je što oni ne remete ravnotežu laktobacila. Naprotiv, vraćanjem pH na kiselo oni pospešuju prirodnu kolonizaciju dobrim bakterijama. Takođe, za razliku od nekih agresivnih antifungalnih lekova, kandida ne stvara rezistenciju na PHMB – što znači da će Biguanelle jednako efikasno delovati i ako se ponovo koristi.

Napomena: Biguanelle je dostupan bez recepta kao medicinsko sredstvo, ali trudnice bi trebalo da ga koriste u dogovoru sa svojim ginekologom. Ako imate česte gljivične infekcije, razgovarajte sa lekarom o uključivanju Biguanelle rastvora i vaginaleta u terapiju ili profilaksu. 

Prevencija kandidijaze u trudnoći

Kada jednom uspešno izlečite kandidu, sigurno ćete želeti da sprečite da se ponovo javi. Nažalost, trudnice su podložne recidivima (ponovnim epizodama) kandide upravo zbog stalno prisutnih faktora rizika (hormoni i dr.). Ipak, postoje koraci koje možete preduzeti da smanjite šansu za ponovnu gljivičnu infekciju. Prevencija kandidijaze u trudnoći u velikoj meri se poklapa sa opštim preporukama za intimnu higijenu i zdrav stil života:

Pravilna intimna higijena

Održavajte redovnu higijenu spoljašnjeg genitalnog područja, ali bez preterivanja. Perite se mlakom vodom i blagim, neparfimisanim sapunom (ili samo vodom). Izbegavajte iritirajuća sredstva, jake sapune, kupke sa penom, parfimisane uloške i vlažne maramice za intimnu negu – sve to može narušiti ravnotežu flore. Ne radite vaginalna ispiranja (tuziranje) bez medicinske potrebe – vagina ima sposobnost samočišćenja, a ispiranje može učiniti više štete nego koristi. Nakon kupanja ili plivanja, temeljno ali nežno osušite intimnu regiju (tapkajte peškirom, ne trljajte jako).

Pamučni veš i udobna odeća

Nosite isključivo pamučni donji veš koji omogućava koži da diše. Sintetički materijali i tange stvaraju vlažnu i neprozračnu sredinu pogodnu za razvoj gljivica. Birajte komotniju garderobu – uske helanke, farmerke i sintetičke gaćice zadržavaju toplotu i vlagu. Po toplom vremenu, haljine i suknje mogu biti bolji izbor od uskih pantalona. Takođe, menjajte veš svakodnevno, a po potrebi i dva puta dnevno ako se jako znojite. Veš perite na visokoj temperaturi (60°C) da biste uništili eventualne gljivice.

Izbegavajte duge mokre ili znojave intervale

Posle plivanja odmah presvucite mokar kupaći kostim. Nakon vežbanja ili ako vam je vruće, nemojte dugo ostajati u znojavoj odeći – istuširajte se i presvucite u suvo. Dugo sedenje u vlažnom okruženju (npr. mokar peškir, vlažna podloga) takođe nije preporučljivo.

Balansirana ishrana sa malo šećera

Obratite pažnju na ishranu – smanjite unos rafinisanog šećera i slatkiša koji hrane kandidu. Potrudite se da vaša ishrana bude bogata povrćem, proteinima, integralnim žitaricama i zdravim mastima. Jogurt sa probiotskim kulturama može biti koristan saveznik, jer sadrži Lactobacillus bakterije koje pomažu u održavanju vaginalne flore. Naravno, u trudnoći se ne preporučuju nikakve restriktivne dijete, ali umesto slatkiša birajte voće, orašaste plodove ili med u umerenim količinama. Hidrirajte se dobro, voda pomaže opštem metabolizmu i imunitetu.

Kontrolišite druge faktore

Ako imate dijabetes ili insulinsku rezistenciju, držite nivo šećera pod kontrolom uz terapiju i ishranu (posavetujte se sa lekarom). Povišen šećer značajno povećava rizik od gljivičnih infekcija. Takođe, ako dobijete antibiotike u trudnoći, pitajte lekara da li je potrebno paralelno uzeti nešto za prevenciju kandide.

Odgovoran seksualni život

Iako kandida nije klasična polna infekcija, u slučaju ponavljanih gljivičnih infekcija korisno je lečiti i partnera istovremeno (obično antimikotična krema za njega) da ne biste jedno drugo reinficirali. U akutnoj fazi infekcije izbegavajte seksualne odnose – ne samo zbog mogućeg prenosa, već i zato što će odnos biti neprijatan zbog simptoma, a može i pogoršati tegobe. Sačekajte da se lečenje završi i simptomi povuku pre nastavka polnih odnosa. Korišćenje kondoma tokom infekcije i lečenja takođe može smanjiti verovatnoću ping-pong efekta.

Redovne kontrole

Idite na redovne ginekološke preglede i laboratorijske kontrole briseva kada vam lekar preporuči. Ponekad, i bez simptoma, pregled može otkriti početnu infekciju pa se ona može suzbiti pre nego što se uopšte razvije. Redovna poseta lekaru je najbolja preventiva za sve komplikacije u trudnoći.

Najčešća pitanja i odgovori (FAQ) o kandidi u trudnoći

Da li je kandida u trudnoći opasna?

Vulvovaginalna kandidijaza u trudnoći uglavnom nije opasna po život ili razvoj bebe, ali može biti vrlo neprijatna za mamu i dovesti do određenih komplikacija ako se ne leči. Sama kandida najčešće ne uzrokuje pobačaj niti urođene malformacije. Međutim, indirektno može dovesti do problema: jaka nelečena infekcija može izazvati iritaciju koja dovodi do kontrakcija ili pucanja vodenjaka (veoma retko), a gotovo sigurno će se preneti na bebu tokom porođaja što rezultira infekcijom u bebinim ustima ili na koži​. Takođe, svaka infekcija u trudnoći opterećuje organizam trudnice i može uticati na njeno opšte stanje. Dakle, kandida nije “opasna” u smislu da će ugroziti trudnoću kao što to mogu neke bakterijske infekcije, ali je bitno da se tretira kako bi se izbegle bilo kakve neželjene posledice.

Koji su simptomi vaginalne kandide u trudnoći?

Isti kao i van trudnoće: pre svega uporan svrab i peckanje u vaginalnoj regiji, zatim pojačan beli, grudvičasti sekret bez mirisa, crvenilo sluznice i eventualno otok. Može biti prisutan osećaj vagine “toplom i upaljenom”, nelagodnost ili blag bol pri odnosu i peckanje pri mokrenju zbog iritacije spoljašnjosti. Trudnice često opisuju sekret kao „sirast, bele boje“. Ukoliko primetite ovakve simptome, verovatno je u pitanju kandida, ali svakako posetite lekara radi potvrde.

Kako se leči kandida tokom trudnoće?

Lečenje kandide u trudnoći najčešće podrazumeva lokalne preparate (vaginalete ili kreme) koje vam lekar može prepisati. Oni se stavljaju obično 7 dana (ili duže, zavisno od preporuke) i bezbedni su za bebu. Takođe, postoji i Biguanelle rastvor i vaginalete – medicinsko sredstvo koje deluje kao antiseptik i može se koristiti u trudnoći uz odobrenje lekara. Biguanelle često preporučuju ginekolozi jer jednim ispiranjem otklanja simptome i pomaže vraćanje zdrave flore, a vaginaletama se nastavlja terapija radi sprečavanja recidiva. Bitno je da se terapija sprovede do kraja – iako simptomi mogu proći za par dana, gljivice mogu ostati prisutne, pa prekinuta terapija može dovesti do povratka infekcije. U slučaju težih ili upornijih infekcija, lekar može ordinirati terapiju i partneru (ako postoji) ili raritetno, oralni lek ako je to neophodno u kasnijoj trudnoći. Uvek se posavetujte sa svojim ginekologom koji poznaje vašu trudnoću pre uzimanja bilo kakvog leka.

Može li kandida da naškodi bebi u stomaku?

Direktno – ne toliko. Gljivice se nalaze u vagini i ne mogu dopreti do bebe dok su bebini plodovi omotači (vodenjak) intaktni. Bebu u materici štiti plodova voda i membrane. Međutim, indirektno nelečena kandida može povećati rizik od preranog pucanja vodenjaka ili infekcije plodovih ovojnica​, što može ugroziti bebu. Najčešće, najveći rizik za bebu je prilikom porođaja – dok prolazi kroz zaraženi porođajni kanal, beba može dobiti kandida infekciju na sluznicama. To se manifestuje kao soor (beličaste naslage u ustima) u prvim danima života ili kandidijaza kože/pelenska osip. Ove neonatalne infekcije mogu biti uporne, ali se uspešno leče pedijatrijskim antifungalnim gelovima. Dakle, kandida neće oštetiti bebu dok je u materici, ali da bi beba ostala zdrava i nakon rođenja, važno je da mama izleči infekciju pre porođaja.

Da li partner treba da se leči ako imam kandidu?

Ako vaš partner nema nikakvih simptoma, obično nije neophodno da uzima terapiju za kandidu, jer Candida albicans spada u oportunističke gljivice koje nisu striktno polno prenosive. Ipak, u praksi se dešava da se partneri “ping-pong” efektom međusobno reinficiraju. Muškarci mogu biti asimptomatski nosioci kandide na penisu – dakle, nemaju tegobe, ali gljivica je prisutna. Zato kod ponavljanih infekcija ili uporne kandide kod žene, lekari često preporuče terapiju i za partnera (npr. kremu sa klotrimazolom koju će mazati nekoliko dana). Time se prekida krug prenošenja. Takođe, preporučuje se apstinencija od seksa dok god infekcija traje i dok se sprovodi terapija, kako ne biste iritirali upaljenu sluzokožu i smanjili rizik od razmene gljivica. Ukratko, partner može biti uključen u lečenje ako je kandida uporna ili se stalno vraća, i svakako treba obratiti pažnju i na njegovo zdravstveno stanje.

Šta mogu da uradim da se kandida ne vraća ponovo tokom trudnoće?

Prevencija je ključna. Pridržavajte se navedenih saveta o ishrani, higijeni i načinu života: nosite pamučni veš, izbegavajte slatkiše u velikim količinama, pazite na higijenu bez preterivanja, izbegavajte nepotrebne antibiotike, itd. Takođe, nakon terapije korisno je obnoviti vaginalnu floru – u tome pomažu Biguanelle vaginalete koje vraćaju prirodnu kiselost i kolonizaciju dobrim bakterijama, ili probiotske vaginalete prema savetu lekara. Neke trudnice praktikuju da preventivno, jednom mesečno ili pre planiranog porođaja, apliciraju Biguanelle rastvor kako bi se uverile da je sve “čisto” – ovo možete pitati svog ginekologa da li je potrebno. Izbegavajte usku i sintetičku garderobu, posebno u toplim mesecima, i menjajte vlažnu odeću promptno. Ako osetite i najmanji simptom koji podseća na kandidu, reagujte odmah – često se kraćom terapijom na početku spreči teža epizoda. I ne brinite, uz dobre navike i saradnju sa lekarom, možete izgurati trudnoću bez ponovne kandidijaze ili barem brzo suzbiti svaku koja se pojavi.