Humani papiloma virus (HPV) predstavlja najčešću virusnu infekciju reproduktivnog sistema i jedan je od ključnih javnozdravstvenih izazova današnjice. Uprkos učestalosti, o HPV-u i dalje kruži mnogo nejasnoća, nedoumica i mitova koji kod ljudi izazivaju zabrinutost.
1. Kako da znam da li imam HPV infekciju?
U ranoj fazi, nažalost, ne možete sami znati da ste zaraženi HPV-om ako nemate simptome. HPV često ne daje nikakve vidljive znake. Genitalne bradavice mogu biti signal prisustva određenih tipova, ali većina visokorizičnih infekcija prolazi neopaženo dok ne izazove promene na ćelijama. Jedini pouzdan način da saznate imate li HPV jeste testiranje. U suštini, redovni pregledi kod ginekologa (za žene) ili dermatovenerologa/urologa (za muškarce) su najbolji način da se infekcija otkrije na vreme. Oni će proceniti da li su potrebne dodatne analize.
2. Da li HPV infekcija znači da ću dobiti rak?
Nikako, HPV infekcija ne znači automatski da ćete oboleti od raka. Velika većina HPV infekcija je prolazna i ne dovede do kancerogenih promena. Statistike pokazuju da oko 10% ljudi koji dobiju visokorizični HPV razviju perzistentnu infekciju koja može, ako potraje mnogo godina, dovesti do raka. Drugim rečima, 9 od 10 neće imati takav problem. Čak i među onih 10% sa dugotrajnom infekcijom, redovnim praćenjem se prekancerozne promene mogu otkriti i lečiti pre nego što pređu u invazivni rak. Ključ je u preventivi: vakcinacija (koja drastično smanjuje rizik da uopšte dobijete infekciju onim najopasnijim tipovima) i redovni skriningi. Ako se, hipotetički, i pojave kancerogene promene, one se razvijaju godinama - dakle, imate vremena da reagujete. Rano otkriven, čak i karcinom uzrokovan HPV-om je u ogromnom procentu slučajeva izlečiv. Najgore što možete učiniti jeste da iz straha izbegavate preglede - naprotiv, idite redovno i verovatno nećete nikada doći u situaciju da se suočite sa uznapredovalom bolešću.
3. Može li muškarac dobiti HPV i treba li da se vakciniše?
Da, muškarci takođe dobijaju HPV infekcije podjednako često kao i žene. Iako muškarci nemaju rizik od raka grlića materice, HPV može kod njih izazvati druge vrste raka (anusa, penisa, orofarinksa) i genitalne bradavice. Dakle, HPV nije samo “ženska stvar”. Mnogi nisu svesni, ali HPV je danas glavni uzročnik raka usta i grla kod muškaraca nepušača - još jedan razlog da se i muškarci zaštite na vreme.
4. Ako imam HPV, da li to znači da me je partner prevario?
HPV infekcija može postaviti neprijatna pitanja u partnerskim odnosima, ali treba imati u vidu nekoliko činjenica pre nego što dođete do pogrešnih zaključaka. HPV može biti latentan (prisutan neaktivno) u organizmu mesecima, godinama, pa i decenijama. To znači da ste vi ili vaš partner mogli dobiti HPV od ranije i da se on tek sad ispoljio ili otkrio testiranjem. Vrlo često nije moguće utvrditi kada je tačno došlo do infekcije ni od koga. Često se dešava da jedan partner donese HPV u vezu iz prethodnog života nesvestan toga. Takođe, ako ste oboje bili seksualno aktivni pre, moguće je da je svaki partner uneo po neki tip virusa. Ukratko - činjenica da imate HPV ne dokazuje neverstvo partnera. Naravno, otvoren razgovor je bitan. Oboje partnera treba da budu informisani i da zajedno idu na preglede po savetu lekara.
5. Da li kondom štiti od HPV-a?
Kondom je veoma koristan u zaštiti od mnogih polno prenosivih bolesti, uključujući donekle i HPV, ali njegova zaštita protiv HPV-a nije potpuna. Prezervativ pokriva penis, ali HPV se prenosi kontaktom kože, tako da delovi genitalne regije koji nisu pokriveni kondomom mogu doći u dodir i preneti virus. To svakako ne znači da treba odustati od zaštite - naprotiv, kondom pruža solidnu zaštitu i značajno smanjuje rizik, samo budite svesni da rizik nije jednak nuli. Uz kondom, jedini način za maksimalnu prevenciju HPV-a je kombinacija: uzdržavanje od rizičnog ponašanja i redovni pregledi.
6. Da li je HPV vakcina bezbedna?
HPV vakcina spada u najsigurnije vakcine dostupne danas. Pre nego što je odobrena, prošla je opsežna klinička ispitivanja na desetinama hiljada ljudi koja su potvrdila njenu bezbednost i efikasnost. Od 2006. godine, kada je počela primena, prati se bilo kakva pojava neželjenih efekata na globalnom nivou. Milioni dece i odraslih primili su vakcinu i ozbiljne nuspojave su izuzetno retke. Najčešće se jave bol ili crvenilo na mestu uboda, ponekad kratkotrajna temperatura ili malaksalost - sve to prođe za par dana. Institucije poput Svetske zdravstvene organizacije i našeg Instituta Batut jednoglasno ističu da su sve dosadašnje studije pokazale odličan bezbednosni profil vakcine. Kao i sa bilo čim, i ovde mogu postojati individualne reakcije (npr. alergija na neki sastojak vakcine, što je izuzetno retko), ali zdravstveni sistem je pripremljen i za takve situacije.
7. Kako da se ponašam ako imam HPV - šta to znači za moj seksualni život?
Prvo i najvažnije, nemojte paničiti niti se osećati “nečisto”. HPV je, kao što smo rekli, veoma čest i nema mesta stigmatizaciji. Ako ste saznali da imate HPV, korisno je obavestiti stalnog seksualnog partnera kako bi i on/ona mogao da se testira i prati. Nema potrebe prekidati intimne odnose sa stalnim partnerom - realno je da ste ako ste dugo zajedno, virus već podelili. Ipak, treba praktikovati zaštitu (kondom) kako biste smanjili rizik razmene drugih sojeva ili “ping-pong” efekta (da partneri stalno vraćaju virus jedno drugom). Ako nemate partnera ili stupate u nove odnose, budite otvoreni u komunikaciji - odgovorna stvar je napomenuti da imate HPV infekciju (posebno ako imate aktivne kondilome), jer time štitite i tuđe zdravlje. Mnogi parovi se suoče sa HPV-om zajedno i uz odgovarajuće mere nastavljaju normalan seksualni život. U periodu dok imate vidljive lezije ili dok se ne razjasni status infekcije, možda će lekar preporučiti da se sačeka sa odnosima ili da se obavezno koristi zaštita. Takođe, izbegavajte seksualne kontakte kada su prisutne sveže tretirane promene (npr. posle krioterapije kondiloma) dok se sve ne zaleči, da ne biste širili virus i sebi i drugima. Generalno, živite i dalje normalno uz poštovanje saveta lekara. HPV nipošto nije znak da treba da budete u celibatu ili da vas društvo osuđuje - radi se o infekciji kao i svakoj drugoj, samo što zahteva malo više pažnje i strpljenja dok se ne reši.
8. Imam HPV, ali lekar kaže da samo pratimo. Da li mogu nešto da uradim?
Saznanje da imate HPV može biti stresno, ali činjenica da lekar preporučuje samo praćenje (redovne kontrole bez neposrednog zahvata) zapravo je često dobar znak. To obično znači da nemate ozbiljne promene na tkivu i da se očekuje da će se vaš organizam sam izboriti sa infekcijom.
Ipak, pasivno praćenje ne znači da ste nemoćni - naprotiv, postoji mnogo toga što možete učiniti da pomognete svom telu. Pre svega, radite na jačanju imuniteta kroz zdrave navike: hranite se uravnoteženo, jedite dovoljno voća i povrća, odmarajte se, budite fizički aktivni i izbegavajte faktore koji slabe odbranu organizma (poput pušenja i hroničnog stresa). Pored toga, možete razmotriti upotrebu dodataka ishrani poput Pervistopa. Pervistop sadrži kombinaciju aktivnih sastojaka (npr. ekstrakt zelenog čaja - EGCG, hijaluronsku kiselinu, vitamin B12 i folnu kiselinu) koji pružaju podršku imunom sistemu i pospešuju regeneraciju oštećenog tkiva, stvarajući nepovoljno okruženje za trajanje HPV infekcije. Na taj način pomažete organizmu da se brže i efikasnije izbori sa virusom. Naravno, nastavite da se pridržavate saveta svog lekara - redovno idite na predložene kontrole kako bi se svaka promena na vreme uočila i adekvatno tretirala.
9. Koliko dugo HPV može ostati u telu?
Trajanje HPV infekcije može znatno da varira od osobe do osobe. U najvećem broju slučajeva organizam savlada i očisti HPV relativno brzo.. Često se virus eliminiše čak i u prvih nekoliko meseci. Međutim, ako HPV infekcija potraje duže od toga, smatra se perzistentnom (hroničnom). Takva dugotrajna infekcija može ostati prisutna mnogo godina, u ponekim ekstremnim slučajevima virus može mirovati u telu decenijama. Drugim rečima, HPV ponekad može ostati u organizmu jako dugo, pogotovo ako ga imuni sistem ne uspe potpuno eliminisati.
10. Mogu li ponovo dobiti HPV nakon što sam se jednom izlečio/la?
Nažalost, da. Infekcija HPV-om ne ostavlja trajan imunitet, što znači da je moguće ponovo se zaraziti istim ili drugim tipom HPV-a u budućnosti. Za razliku od nekih bolesti posle kojih ostajemo trajno zaštićeni, kod HPV-a naš imuni odgovor može biti samo privremen i specifičan za određeni soj virusa. Tako osoba koja je jednom imala HPV može kasnije ponovo dobiti infekciju ako ponovo dođe u kontakt sa virusom. Ukoliko je vaš partner i dalje nosilac istog HPV tipa, moguća je reinficiranje “istim” virusom posle izvesnog vremena. Takođe, postoji veliki broj različitih sojeva HPV-a - preležana infekcija jednim tipom ne štiti vas od infekcije drugim tipovima. Pored toga, HPV može ponekad ostati prikriven u organizmu (u latentnom, subkliničkom obliku) i reaktivirati se kasnije kada imunitet opadne. Sve ovo znači da čak i nakon uspešnog lečenja ili negativnih nalaza, treba i dalje biti oprezan.
Otvoreni razgovor i edukacija o HPV virusu najbolji su način da se razbiju stigma i strah. Humani papiloma virus je nešto sa čime se većina nas susretne, ali uz pravovremene informacije, vakcinaciju i redovne kontrole, možemo ga držati pod kontrolom. Umesto ćutanja, odaberimo znanje i brigu o sopstvenom zdravlju - to je poruka koju vredi širiti dalje.
