U ovom tekstu, saznaćete više o stanjima sa kojima se žena susreće ulaskom u menopauzu. Takođe, pripremili smo i neka od rešenja koja se koriste u praksi za ublažavanje simptoma menopauze.
Važni pojmovi vezani za menopauzu
Perimenopauza
Već nekoliko godina pre poslednje menstruacije počinje opadanje reproduktivne sposobnosti, odnosno slabljenje funkcije jajnika što se ispoljava kao poremećaj menstrualnih ciklusa i pojava određenih tegoba. Ovaj period do poslednje menstruacije se naziva perimenopauza.
Menopauza
Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda.
Menopauza u proseku nastupa u 50./51. godini života. Ukoliko menopauza nastupi pre 50./51. godine života, onda govorimo o ranoj ili prevremenoj menopauzi.
Veštačka menopauza je gubitak menstrualnih ciklusa usled operativnog zahvata kojim se uklanjaju jajnici i zahteva hormonalnu supstituciju.
Postmenopauza
Nakon poslednje menstruacije, odnosno menopauze, nastupa period postmenopauze.
Klimakterijum
Klimakterijum obuhvata period perimenopauze, menopauzu i period postmenopauze, dakle kompletan period gašenja reproduktivne funkcije žena.
Simptomi menopauze
Simptomi menopauze nastaju kao posledica naglog pada estrogena i prvi problem koji se javlja su neredovni ciklusi, dok pad nivoa progesterona dovodi do produženih i bolnih menstruacija u perimenopauzi. Prvi simptom je umor (iscrpljenost) prisutan kod oko 90% žena, zatim poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.
Psihičke tegobe, najčešće u vidu depresije pojavljuju se kod više od polovine žena u menopauzi. Međutim, psihološki poremećaji u sebi imaju i socijalnu crtu, različiti pogled društva na menopauzu kao i individualno prihvatanje ulaska u takozvano „treće doba” što zahteva saradnju raznih stručnjaka (ginekolog, endokrinolog, psiholog…).
Ovde spadaju i valunzi koji su postali sinonim za klimakterijum i koji se pojavljuju već u perimenopauzi kod oko 30% žena, a nastavljaju da se pojavljuju kroz postmenopauzu čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.
Dolazi do dobijanja na kilaži već u perimenopauzi i neprestano se povećava zbog poremećaja hormona što uz manjak vežbanja, nezdravu ishranu, nedovoljno sna može značajno doprineti povećanju telesne težine.
Samo opadanje reproduktivne funkcije žena sa sobom nosi i smanjenje libida. Smanjenjem nivoa estrogena smanjuje se elastičnost i volumen zidova vagine, lubrikacija je sve slabija zbog opadanja funkcija žlezda što sve zajedno dovodi do suvoće vagine i atrofije.
Vaginalna suvoća je najčešći genitalni problem na koje se žene u menopauzi žale, jer ona dovodi do pojave bola prilikom polnih odnosa (dispareunija), kao i nelagodnosti ili iritacije nakon odnosa. Dolazi do promene pH vaginalne sredine i poremećaja normalne flore vagine pri čemu su učestalije vaginalne infekcije.
Menopauza predstavlja značajan faktor rizika za pojavu osteoporoze. Dolazi do gubitka mineralne mase kostiju, one postaju krte i mogući su prelomi koji teško zarastaju i mogu dovesti i do smanjene pokretljivosti i hroničnih bolova na mestu preloma.
Rešenja za simptome menopauze
Ispoljavanje i trajanje navedenih simptoma je individualno, moguće je da neko ima sve navedene, dok je moguće i da žena pored poremećaja ciklusa nema nijedan drugi problem.
Zato je potrebno svakoj ženi pristupiti pojedinačno i naći način kako prvo navesti žene da pričaju o svojim osećanjima i simptomima menopauze, a onda pronaći način kako omogućiti što kvalitetniji život nefarmakološkim ili farmakološkim merama.
Farmakološka terapija
Terapija lekovima se svodi na upotrebu estrogenih preparata, nadoknadu estrogena koji se sve manje produkuje u organizmu. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom ili endokrinologom, koji treba da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.
Hormonska zamenska terapija (HST- hormonska supstituciona terapija) se može uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena.
Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida. Stanja kod kojih je kontraindikovana upotreba estrogenih hormona su karcinom dojke, teška hepatalna stradanja, duboka venska tromboza i druge ređe bolesti. Za sva ova stanja potrebno je odrediti korist od terapije u odnosu na pridružne bolesti.
Prirodno lečenje
U situaciji kada se zbog određenih pratećih oboljenja upotreba estrogenih hormona ne preporučuje ili je kontraindikovana, u obzir dolaze pomoćna lekovita sredstva koja u nekoj meri mogu da postignu efekat estrogena, a da pritom ne naprave potencijalna oštećenja zdravlja žene.
To su na primer biljke soja, crvena detelina, cimicifuga. Ove biljke sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redukovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.
Za ublažavanje suvoće vagine koja se često pojavljuje, koriste se razne vrste lubrikanata, preparati sa hijaluronskom kiselinom, mlečnom kiselinom i probiotskim kulturama. Poznato je da molekuli hijaluronske kiseline vezuju veliku količinu vode i uspostavljaju potrebnu hidrataciju i regeneraciju vaginalne sluzokože. Važno je znati da hijaluronska kiselina dolazi u različitim veličinama, te da najbolji efekat nakon primene na sluzokožu ostvaruju mali molekuli, odnosno NISKOMOLEKULARNA HIJALURONSKA KISELINA.
Na našem tržištu postoje IALUNA vaginalete švajcarskog proizvođača IBSA farmaceutici koje sadrže niskomolekularnu hijaluronsku kiselinu, pa na efikasan način uspostavljaju veliki stepen hidratacije i lubrikacije tkiva vagine.
Pored hijalurona, IALUNA sadrži ekstrakt gotu-kole, kamilice i vitamin E.
Stil života i navike koje imate su veoma važna komponenta za očuvanje zdravlja u periodu menopauze i podrazumeva:
- unošenje zdravih izvora proteina (riba, jaja, belo meso)
- raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani
- smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoća
- fizička aktivnost je možda i najbitnija, jer dovodi do regulacije telesne mase, održavanja hrskavica i kostiju, a ima i pozitivan uticaj na psihološko stanje
- smanjeno konzumiranje kafe, alkohola i cigareta
- redovne ginekološke i zdravstvene preglede i kontrole radi pravovremenog reagovanja u slučaju loših rezultata i očuvanja zdravlja
Komentari
Trenutno nema komentara.