Menstrualni bolovi – kako nastaju, kada su opasni i kako ih ublažiti

Menstrualni bolovi (dismenoreja) su često redovni i normalni deo ciklusa, ali mogu biti i znaci ozbiljnih ginekoloških oboljenja, u zavisnosti od toga da li je reč o primarnoj ili sekundarnoj dismenoreji. Tako neke žene prolaze sa blagim grčevima u donjem stomaku i karlici, a neke padaju u nesvest. U koju god grupu da se svrstavate, često vam u „onim danima“ kažu da ste „druga osoba“.

I to je potpuno razumljivo. Jednostavno, bolovi koje izdržavate svakog meseca, utiču na vaš posao, koncentraciju, svakodnevne obaveze, druženje sa partnerom i prijateljima. Tu su i hormoni koji idu gore-dole i menjaju vaše raspoloženje – od miroljubivosti do agresivnosti.

Ali šta se zapravo dešava u našem telu kada ciklus krene? Zašto nas uopšte boli? Zašto neke boli manje, a neke više? Na ova pitanja i brojna druga – odgovaramo u nastavku teksta.

Šta je menstruacija i kako nastaje?

Menstruacija je ciklično krvarenje iz materice koje nastaje kao posledica ovulacije. Menstrualnim ciklusom se smatra period između prvog dana jedne menstruacije pa sve do prvog dana naredne. Normalni ciklusi traju između 21 i 35 dana, dok je normalno krvarenje ono koje traje između dva i sedam dana.

Tokom ciklusa, jajna ćelija sazreva u folikulima u jednom od dva jajnika, zatim se ispušta u jajovod i putuje prema materici. Ako na tom putu dođe u dodir sa spermatozoidima, može biti oplođena.

U isto vreme, materica se priprema za moguću trudnoću – dolazi do stvaranja glatkih tkiva kako bi dočekali potencijalno oplođeno jaje. Ako jajna ćelija nije oplođena, meka ovojnica u materici nije neophodna, te je telo prirodno uklanja zajedno sa jajnom ćelijom. To se manifestuje krvarenjem.

Bolovi koje osećamo u ovom periodu posledica su kontrakcija materice koja tako izbacuje ono što joj više nije potrebno. Kontrakcije izaziva hormon prostaglandin. Što je nivo ovog hormona veći, grčevi će biti jači, a samim tim i bolovi.

Hormoni koji utiču na menstruaciju

U svemu ovome veliku ulogu imaju hormoni: estrogen, progesteron, luteinizirajući hormon (LH), folikulostimulirajući hormon (FSH).

Neposredno pre ovulacije, kada se jajna ćelija oslobođa da bi krenula prema materici, količina estrogena doseže maksimum u telu. Estrogen čini da tkivo u materici raste.

Nakon oslobađanja jajne ćelije, raste nivo progesterona. Progesteron održava gustinu sluznice u materici, sve dok je to potrebno. Osim toga, suprotstavlja se „ludostima“ estrogena u rastućem tkivu kako bi sprečio rast ćelija i nastanak malignog tkiva.

U daljem procesu, rast estrogena pokreće luteinizirajući hormon. On potom aktivira ovulaciju i omogućava da jajna ćelija napusti jajnik.

I na kraju, folikulostimulirujući hormon zatvara ciklus. Ili ga zapravo počinje, jer stvara novo jaje koje sazreva u jajnicima. I to govori našem telu da proizvede još malo estrogena koji zatim omogućava tkivu u materici da raste.

Primarni i sekundarni menstrualni bolovi

Kako ginekolozi kažu, menstrualni bolovi su normalna pojava u prva dva dana ciklusa. Takođe, intenzivniji su i učestaliji u tinejdžerskom dobu, dok imaju tendenciju da se smanjuju nekoliko godina nakon prve menstruacije i posebno nakon porođaja.

Ali, kada su menstrualni bolovi normalna pojava, a kada znak za zabrinutost? Odgovor na ovo pitanje daje razlikovanje ovih simptoma kroz podelu na primarnu i sekundarnu dismenoreju.

Primarna dismenoreja

Primarna dismenoreja nije posledica ginekoloških oboljenja, nego isključivo procesa izbacivanja jajne ćelije i tkiva materice, odnosno krvarenja. Bolovi u ovom slučaju se obično javljaju tokom prva dva dana ciklusa i smatraju se normalnim simptomima u tom periodu.

I u slučaju primarne dismenoreje može doći do intenzivnijih manifestacija kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, pa čak i nesvestica. Sve ovo ne mora da bude znak bolesti povezane sa reproduktivnim organima.

Sekundarna dismenoreja

Za razliku od primarne, uzrok sekundarne dismenoreje je neko ginekološko oboljenje:

• Endometrioza (nastaje kada se sluznica materice smesti van materice – u jajovodima, jajnicima, na karlici, crevima…)
• Miomi (benigni tumori u miometrijumu – mišićnom sloju materice)
• Ciste ili tumor jajnika
• Infekcije i bolesti koje se prenose polnim putem (u ovakvim situacijama potrebno je adekvatno reagovati jer svaka nelečena infekcija može da dovede po posledica i steriliteta)
• Zapaljenja organa male karlice

Iako je jedino pouzdano rešenje utvrđivanja uzroka bolnih menstruacija u ovom slučaju odlazak na pregled, postoje izvesni znaci koji mogu ukazati na bolesti.

Naime, ukoliko se menstruacija razlikuje od onih na koje ste navikli, ako se bolovi prethodno nisu javljali, ukoliko se ne mogu ublažiti lekovima, u slučaju krvarenja između ciklusa, kao i bol koja nije povezana sa početkom krvarenja – mogu biti neki od znakova sekundarne dismenoreje.

Ukoliko primećujete neki od ovih znakova, obavezno idite na ginekološki pregled kako bi se ustanovio uzrok.

Menstrualni bolovi i kontraceptivne pilule

Kontraceptivne pilule se koriste za sprečavanje neželjene trudnoće, ali i u slučajevima neophodnosti lečenja povezanih sa menstruacijom (neredovne ili prečeste menstruacije). Međutim, pitanje oko kojeg se često debatuje jeste da li se korišćenjem ove pilule povećavaju menstrualni bolovi.

Ukratko, odgovor je – ne. Na osnovu sprovedenih studija, stručnjaci ističu da zapravo kontraceptivne pilule smanjuju menstrualne bolove i da se neke od njih prepisuju baš u te svrhe.

Naime, istraživači sa Univerziteta u Geteburgu, u Švedskoj, sproveli su istraživanje u kom je učestvovalo 1.400 žena. Istraživanje se sastojalo u ispitivanju učesnica o menstrualnim bolovima kada su imale 19 godina. Nakon pet godina, ispitanice su opet odgovarale na ista pitanja, ali su u međuvremenu neke od njih koristile kontraceptivne pilule. Upravo one prijavile su slabije i umerene menstrualne bolove.

Ralog leži u tome što kontraceptivne pilule smanjuju količinu prostaglandina koji izaziva kontrakcije materice. Osim toga, ove tablete potiskuju ovulaciju, što prevenira proces koji dovodi do menstrualnih bolova.

Lična higijena za vreme menstruacije

Intimna higijena tokom menstrulnog ciklusa ne razlikuje se od one koju treba sprovoditi van ciklusa.

Pre svega, važno je da znate da treba izbegavati sapune i gelove za tuširanje čija je pH veća od 4,5. Agresivna sredstva za higijenu mogu da naruše prirodnu vaginalnu floru što dovodi do stvaranja povoljne sredine za različite infekcije. Odaberite sredstva koja su namenjena baš za intimnu negu.

Kada je reč o upijajućim sredstvima koja se koriste tokom menstruacije, na raspolaganju su vam ulošci, tamponi i menstrualne čašice. Šta god da je vaš izbor, vodite računa da ih menjate redovno – uložak na svaka dva do četiri sata, dok jedan tampon ne bi trebalo zadržavati duže od šest do osam sati.

Ublažavanje menstrualnih bolova

U slučaju sekundarne dismenoreje lek zavisi od uzroka i za to je obavezan odlazak kod ginekologa. Kada je reč o primarnoj dismenoreji, možete koristiti lekove protiv bolova (analgetike).

Osim lekova, postoji još nekoliko stvari koje možete preduzeti kako biste olakšali „one dane“. Na primer, pokazalo se da toplota smanjuje grčeve i ublažava menstrualne bolove. Tako možete koristiti zagrejanu vodu u flaši ili nekom drugom obliku i staviti na donji deo stomaka.

Suprotno uvreženom mišljenju da treba izbegavati vežbanje tokom ciklusa, do sada je poznato da upravo fizička aktivnost može dovesti do smanjenja bolova. I inače, savetuje se redovno vežbanje, tri puta dnevno po 45 minuta kako bi, vremenom, smanjili mentrualne tegobe.

Pravilna ishrana, uz voće i povrće, meso bogato omega masnim kiselinama, izbegavanje alkohola i sokova, te pravilna hidratacija, doprineće ublažavanju bolova.

U zavisnosti od toga koji je uzrok menstrualnih bolova, zavisiće i način na koji ćete ih ublažiti ili potpuno eliminisati. Iako je za određene uzroke neophodna lekarska intervencija, većina uzroka bolne menstruacije, na sreću, ne zahteva lekara.

U pojedinim situacijama možete da pomognete sebi, ublažite tegobe koje osećate i sprečite da se Vaše stanje pogorša.

Jedna od čestih preporuka lekara je Aleract. On predstavlja brzo i efikasno rešenje za ublažavanje menstrualnih bolova koje svaka žena može da koristi, čak i bez konsultacija sa lekarom jer je potpuno bezbedan.

Aleract je dodatak ishrani koji sadrži alfa-lipoinsku kiselinu i magnezijum. Alfa-lipoinska kiselina u Aleractu smanjuje nivo prostagladnina i upalnih agenasa koji su odgovorni za bol, dok magnezijum relaksira glatku muskulaturu materice (smanjuje kontrakcije) i takođe utiče pozitivno na smanjenje bola,  grčeva i osećaja stezanja u stomaku.

Preporučena doza je 1 do 2 tablete dnevno pet dana pre menstruacije i dva dana tokom menstrualnog krvarenja.  Na ovaj način se na prirodan i jednostavan način obezbeđuje smanjenje menstrualnih bolova i neometano obavljanje dnevnih aktivnosti.