U Srbiji se o humanom papiloma virusu (HPV) i dalje nedovoljno govori. Mnogi osećaju nelagodnost kada treba da izgovore termine poput „genitalne bradavice” ili „HPV infekcija”. Zbog ukorenjene stigme i nedostatka otvorene komunikacije, mnogi odlažu redovne lekarske preglede, propuštaju mogućnosti prevencije i time nepotrebno rizikuju svoje zdravlje.
HPV virus (humani papiloma virus) predstavlja grupu od preko 200 virusa koji su izuzetno rasprostranjeni među ljudima. Smatra se da će skoro svaka seksualno aktivna osoba tokom života biti zaražena nekim tipom HPV-a, neki podaci govore da se čak 80% ljudi zaraze HPV-om tokom života. Većina infekcija prolazi neopaženo i spontano, ali pojedini visokorizični tipovi HPV-a mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući rak grlića materice, orofaringealne (grlo, kranici, jezik), genitalne i analne karcinome. U nastavku pišemo o tome šta je tačno HPV, kako se prenosi, koji su simptomi infekcije, koje bolesti može izazvati kod žena i muškaraca, kako se leči i na koji način se može sprečiti.
Šta je humani papiloma virus (HPV)?
Humani papiloma virus (HPV) je DNA virus iz porodice papiloma virusa koji inficira kožu i sluzokožu ljudi. Poznato je preko 200 tipova HPV virusa , od kojih većina ne izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Ovi virusi najčešće uzrokuju benigne promene poput običnih bradavica na koži ili sluznicama. Na primer, pojedini tipovi HPV-a izazivaju bradavice na rukama i stopalima, ili papilome u usnoj duplji.
Međutim, oko 40 tipova HPV-a primarno inficira genitalni trakt kod oba pola. Ovi genitalni tipovi HPV-a dele se na niskorizične i visokorizične:
Niskorizični HPV tipovi - Najčešće uzrokuju genitalne bradavice (kondilome) i druge benigne promene. Na primer, tipovi HPV-6 i HPV-11 spadaju u niskorizične jer retko dovode do raka, ali su odgovorni za većinu genitalnih bradavica. Osim 6 i 11, u niskorizične se ubrajaju i tipovi 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 72, 81 i drugi. Infekcije ovim tipovima mogu biti neprijatne zbog bradavica, ali uglavnom nisu opasne po život.
Visokorizični HPV tipovi - Oko 15 tipova virusa klasifikuje se kao visokorizični, jer mogu izazvati prekancerozne promene i dovesti do razvoja karcinoma. Među najopasnijim su HPV 16 i HPV 18, koji su odgovorni za oko 70% slučajeva raka grlića materice širom sveta. Pored njih, visokorizični su i tipovi 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73, 82 i drugi. Ovi virusi mogu uzrokovati maligne promene na tkivima - najčešće na grliću materice, ali i u anusu, vulvi, vagini, penisu ili u ždrelu.
Važno je napomenuti da prisustvo HPV-a ne znači automatski razvoj raka. Većina visokorizičnih infekcija neće prerasti u karcinom - do toga dolazi uglavnom ako virus perzistira godinama u telu i izazove trajne promene na ćelijama. Zato su redovni preventivni pregledi i praćenje eventualnih promena na vreme ključni.
Kako se prenosi HPV infekcija?
HPV infekcija se najčešće prenosi polnim (seksualnim) kontaktom. Virus živi u površinskim slojevima kože i sluzokože genitalnog područja, te se prenosi direktnim kontaktom kože na kožu ili sluzokožu. To znači da polni odnos nije neophodan u užem smislu - dovoljan je intiman kontakt genitalne regije sa zaraženom kožom ili sluznicom da dođe do prenosa. HPV može biti prenet i oralnim seksom (infekcija sluznice usta i grla) ili analnim kontaktom.
Prenosu infekcije pogoduju sitne povrede ili oštećenja kože/sluznice, jer virus tada lakše prodire do bazalnih slojeva epitela gde se umnožava. No, virus može proći i kroz neoštećenu sluzokožu. Kondom pruža određenu zaštitu, ali ne štiti u potpunosti jer HPV može inficirati područja koje kondom ne pokriva (koža oko genitalija). Zabeleženi su slučajevi HPV infekcije i kod osoba koje nisu imale seksualne odnose, što potvrđuje da se može preneti i intimnim kontaktom bez penetracije.
Drugi načini prenosa su ređi, ali mogući: sa majke na dete tokom vaginalnog porođaja (što retko može dovesti do pojave papiloma u disajnim putevima deteta), kao i posrednim kontaktom preko zaraženih predmeta (veoma retko, jer HPV ne opstaje dugo van tela). Glavni rezervoar virusa je genitalna sluzokoža ljudi, stoga se HPV najčešće širi putem seksualne aktivnosti.
Period inkubacije (vreme od izlaganja virusu do pojave promena) prosečno iznosi oko 3 meseca (za niskorizične tipove i pojavu kondiloma), ali može znatno varirati - od nekoliko nedelja do nekoliko godina i decenija (naročito kod visokorizičnih tipova). Dug period latencije znači da osoba može biti zaražena a da dugo nema nikakve znakove ni simptome, što otežava uočavanje kada je i od koga infekcija potekla.
Mit: “Ako koristim kondom, potpuno sam zaštićen od HPV-a.”
Istina: Kondom značajno smanjuje rizik, ali ne štiti 100%, jer ne pokriva svu kožu genitalne regije.
Simptomi HPV infekcije
Infekcija HPV-om često ne izaziva nikakve vidljive simptome. Dobra vest je da u većini slučajeva organizam sam eliminiše virus - infekcija prođe bez ikakvih simptoma i virus nestane spontano u roku od 6 do 24 meseca. Dok je prisutan, osoba najčešće ni ne zna da nosi HPV, ali može preneti virus na partnera.
Druga mogućnost je pojava genitalnih bradavica (kondiloma) ako se radi o infekciji niskorizičnim tipovima. Genitalne bradavice su mekane, izdignute izrasline na koži ili sluzokoži genitalne regije. Mogu biti različitog oblika i veličine - ponekad vrlo malene i jedva vidljive, a ponekad veće, u formi karfiolastih tvorevina. Obično se javljaju na vulvi, oko vagine, na grliću materice, penisu, skrotumu, preponama ili oko anusa (čmara). Kondilomi uglavnom nisu bolni, ali mogu izazvati svrab, peckanje ili nelagodnost, a povremeno mogu krvariti ako se nadraže ili inficiraju. Kod umerenog broja bradavica simptomi su blagi, dok veće skupine kondiloma mogu izazvati jači svrab, pečenje pa i bol.
Genitalne bradavice su najčešći simptom HPV infekcije koji ljudi primete. Ipak, važno je naglasiti da su one obično uzrokovane niskorizičnim sojevima i retko prelaze u rak. Lečenje kondiloma se može sprovesti različitim metodama, ali i bez terapije bradavice ponekad spontano nestanu nakon izvesnog vremena kada ih imuni sistem potisne. Naravno, njihovo prisustvo je znak aktivne HPV infekcije, pa je preporučljivo posetiti lekara radi pregleda i testiranja na tip HPV-a.
Treća, najopasnija mogućnost je perzistentna infekcija visokorizičnim tipom HPV-a. Takve infekcije godinama ostaju neprimećene jer obično ne daju simptome sve dok se ne razviju ozbiljne promene. Visokorizični HPV može uzrokovati prekancerozne promene na ćelijama grlića materice ili drugih tkiva, koje vremenom (ako se ne uoče i ne leče) mogu preći u karcinom. Nažalost, simptomi raka povezanih sa HPV-om javljaju se tek u uznapredovalim stadijumima bolesti, kada je lečenje teže. Zato se HPV često naziva “tihi” ili skriveni prenosilac - osoba može godinama nositi visokorizični virus a da nije svesna, sve dok rutinski PAPA test ili drugi pregled ne otkrije promene.
Mit: “Ako nemam simptome, znači da nemam HPV i da ga ne mogu preneti drugome.”
Istina: Asimptomatska infekcija je najčešći oblik HPV-a. Osoba može izgledati potpuno zdravo, ali i dalje imati virus u sebi i preneti ga partneru. Zato su preventivni pregledi (PAPA test, HPV test) izuzetno bitni - jedino testiranjem i tipizacijom možemo otkriti “tihi” HPV pre nego što prouzrokuje ozbiljne posledice.
HPV kod žena i muškaraca: šta je specifično?
HPV infekcija pogađa oba pola. Međutim, posledice mogu biti različite kod žena i muškaraca, kao i mogućnosti otkrivanja infekcije:
HPV kod žena
Najveći rizik: dugotrajna infekcija visokog rizika → promene na grliću materice (CIN 1 (promene niskog stepena), CIN 2 (promene visokog stepena HSIL), CIN 3 carcinoma in situ)) → eventualno rak grlića ako se promene ne prepoznaju/leče.
Prednost: imamo organizovane skrininge - PAPA test (citologija) i, po proceni, HPV DNK test. Kombinacija (koh-testiranje) je posebno korisna nakon 30. godine.
Šta da uradite: pratite raspored ginekoloških pregleda (poželjno barem jednom godišnje), a ako PAPA test i/ili kolposkopija pokažu promene, lekar može predložiti dodatne korake ( biopsija, tretman promena, HPV tipizacija).
Najveća opasnost dugotrajne HPV infekcije kod žena je razvoj raka grlića materice. Gotovo svi slučajevi raka grlićapovezani su sa HPV infekcijom. Pored toga, HPV može kod žena dovesti i do raka vulve i vagine. Zbog toga je bitan skrining skrininga - PAPA test može otkriti prekancerozne promene na grliću materice pre nego što se razvije rak. Redovni ginekološki pregledi sa PAPA testom (po preporukama jednom godišnje ili po savetu lekara) omogućavaju da se promene otkriju rano i uspešno leče. Takođe, dostupan je i HPV DNK test kojim se uzorak ćelija grlića testira na prisustvo visokorizičnih tipova HPV-a. Kombinacija PAPA testa i HPV testa (tzv. koh-testiranje) kod žena preko 30 godina daje najbolju preventivnu detekciju rizika od raka grlića.
HPV kod muškaraca
Češće asimptomatski nosioci (i prenosioci).
Mogu razviti genitalne bradavice i ređe vrste karcinoma (penisa, anusa, orofaringealne), koji su danas takođe u porastu.
Nema rutinskog skrining testa kao kod žena - zato je važna vakcinacija, pregled svake sumnjive promene i odgovorno seksualno ponašanje. Moguće je i HPV testiranje, po želji, ali to nije sastavni deo rutinskih pregleda.
Kod muškaraca infekcija HPV-om najčešće protiče asimptomatski. Muškarci mogu biti nosioci i prenosioci virusa, a da nemaju nikakve znake. Genitalne bradavice se kod muškaraca ispoljavaju najčešće na penisu (pogotovo glans i prepucijum), skrotumu ili oko analnog otvora. Visokorizični HPV kod muškaraca može dovesti do raka anusa ili penisa, ali su ovi karcinomi ređi nego rak grlića kod žena. Infekcija se kod muškarca obično otkrije tek ako se pojave vidljive lezije (kondilomi) ili, retko, promene na penisu/anusu koje se biopsijom potvrde. Upravo zato je vakcinacija muškaraca važna - da bi se zaštitili i oni sami i da bi se smanjio prenos virusa na partnerke/partnere.
Simptomi bolesti izazvanih HPV-om
Kada HPV infekcija dovede do razvoja karcinoma, simptomi zavise od zahvaćenog organa. U ranim fazama često nema simptoma ili su vrlo blagi i nespecifični. Kako bolest napreduje, mogu se javiti razni znaci. Najčešći simptomi za neke od karcinoma povezanih sa HPV-om su:
Rak grlića materice: abnormalno vaginalno krvarenje (naročito posle seksualnog odnosa ili između menstrualnih ciklusa), neuobičajen vaginalni sekret, bol tokom seksualnog odnosa. (Napomena: rak grlića materice često nema simptoma u ranoj fazi, što je razlog za važnost redovnih PAPA testova i pregleda).
Rak anusa: rektalno krvarenje, bol ili svrab u analnoj regiji, iscedak iz anusa, promene u navikama pražnjenja creva (npr. pojava zatvora ili inkontinencije).
Rak penisa: promena na koži penisa - pojava kvržice, ranice koja ne zaceljuje, promene boje ili zadebljanje kože, često ispod kožice; nekad iscedak ispod kožice.
Rak vagine: vaginalno krvarenje (posle odnosa ili van redovnih ciklusa), pojačan ili neuobičajen iscedak, bol tokom odnosa, bol u karlici.
Rak vulve: dugotrajan svrab, peckanje ili bol na spoljašnjim genitalijama, promenе na koži vulve (pojаva kvržica, zadebljanja ili promenе pigmentacije).
Rak ždrela (grla) i usne duplje: uporna grlobolja, promuklost koja dugo traje, otežano gutanje, osećaj kvržice u vratu, uporni bol u uhu bez očiglednog razloga.
Mnoge od ovih tegoba mogu biti uzrokovane i drugim, benignim stanjima. Zato je važno da se svaka neuobičajena promena ili simptom provere kod lekara - rana dijagnoza i lečenje značajno poboljšavaju ishod kod svih ovih oboljenja.
Dijagnoza HPV infekcije
Dijagnostikovanje HPV infekcije zasniva se pre svega na kliničkom pregledu i laboratorijskim testovima.
Klinički pregled: lekar često prepoznaje kondilome po izgledu.
PAPA test: pronalazi abnormalne ćelije grlića (ne detektuje sam virus); govori nam da li ima promena i kog su ranga.
HPV DNK test: pokazuje prisustvo i vrstu visokorizičnog HPV-a (kod žena - uz bris sa grlića).
Kolposkopija + biopsija: ciljano uvećanje grlića i uzimanje uzorka; daje definitivan nalaz o stepenu promene.
Dobra praksa: redovni pregledi, posebno posle početka seksualne aktivnosti. Ne čekajte simptome, jer ih često nema.
Ako postoje vidljive promene - poput genitalnih bradavica - lekar (ginekolog, urolog ili dermatovenerolog) često može postaviti dijagnozu pregledom, jer kondilomi imaju karakterističan izgled. Kod žena, ginekološki pregled uz PAPA test i kolposkopiju je osnovna metoda za otkrivanje abnormalnosti na grliću materice. PAPA test (PAPAnikolau test) podrazumeva uzimanje brisa ćelija sa površine grlića materice i njihovo citološko ispitivanje pod mikroskopom, dok kolposkopija predstavlja i pregled grlića materice kolposkopom nakon premazivanja sirćetnom kiselinom i Lugolovim rastvorom. Tokom kolposkopije lekar može uzeti ciljani biopsijski uzorak sa sumnjive lezije za patohistološku analizu. Biopsija daje definitivan odgovor da li su prisutne prekancerozne ili kancerogene ćelije i u kom stepenu. Da sumiramo, PAPA test ne otkriva sam virus, ali identifikuje prekancerozne ili kancerogene promene koje HPV izaziva u ćelijama (dijagnoze poput CIN 1, 2, 3 - cervikalna intraepitelna neoplazija, što označava stepen displazije epitelnih ćelija). Ukoliko PAPA test pokaže promene, rade se dodatne analize.
Specifično otkrivanje virusa vrši se HPV DNK testiranjem (tzv. HPV tipizacija). Ovaj test detektuje genetski materijal HPV virusa u uzorku ćelija. Kod žena se uzorak za HPV test se može uzimati istovremeno sa PAPAa testom (bris grlića materice). Rezultat može pokazati da li je prisutan visokorizični HPV i koji tip (ili grupa tipova).
Ukratko, žene bi trebalo da redovno obavljaju PAPA test (po preporuci od 21. godine života nadalje, ili ranije ako su rizični faktori prisutni). Kombinacija PAPA testa i HPV tipizacije pruža najbolji uvid u rizik od razvoja raka grlića materice.
Lečenje HPV infekcije
Suočavanje sa HPV infekcijom zahteva smireno i strpljivo praćenje, jer za razliku od bakterijskih infekcija - za HPV ne postoji jednostavan lek (poput antibiotika) koji će “ubiti” virus. Trenutno ne postoji lek koji direktno eliminiše HPV iz organizma. U ogromnoj većini slučajeva, sam organizam vremenom ukloni virus zahvaljujući imunom sistemu. Tretman se zato fokusira na lečenje posledica koje HPV može izazvati (poput bradavica ili promena na grliću) i na jačanje otpornosti domaćina da brže savlada infekciju.
Kada se otkrije da osoba ima HPV, postupak zavisi od kliničke slike:
Ako nema simptoma ni abnormalnih nalaza: Obično se ne preduzima agresivno lečenje. Lekar će savetovati tzv. “pap watch” - češće kontrole PAPA testa ili ponavljanje HPV testa posle određenog vremena. Ideja je da se prati da li će se pojaviti neke promene ili će virus spontano nestati. U međuvremenu, pacijentu se preporučuje životni stil koji podržava imunitet: zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, dovoljno sna, redukovanje stresa, prestanak pušenja (pušenje je faktor koji otežava čišćenje HPV-a), umerena fizička aktivnost, adekvatna suplementacija i sl.
Ako su prisutne prekancerozne promene (npr. pozitivni visoki CIN na PAPA testu): Lekar može predložiti terapijski zahvat da se te promene uklone pre nego što se razviju u rak. To može biti krioterapija (smrzavanje promena tečnim azotom), LEEP konizacija ili klasična konizacija (hirurško uklanjanje dela tkiva grlića sa promenama), lasersko uklanjanje i sl. Ove intervencije su uglavnom vrlo efikasne. Nakon njih, važno je nastaviti sa redovnim kontrolama da se potvrdi da je virus eliminisan i da se promene ne vraćaju. Takođe se savetuje promena životnih navika i adekvatna suplementacija.
Ako imate genitalne bradavice (kondilome): Ove izrasline izazvane HPV infekcijom mogu biti uzdignute ili ravne, male ili velike, tamnije ružičaste ili boje vaše kože. Ponekad genitalne bradavice nestanu bez lečenja. Ako je lečenje ipak potrebno, vaš lekar vam može prepisati neku od metoda za njihovo uklanjanje, samostalno ili u kombinaciji sa lokalnim lekovima koji jačaju imunitet. Ponekad se lekar odmah odluči za lokalnu imunoterapiju, bez uklanjanja bradavica. Kod osoba kod kojih se bradavice često vraćaju, potrebno je uključiti i specijalizovane imunomedikamente sa posebnim dejstvom na HPV.
Pored ovih medicinskih mera, ljudi često traže način da pomognu svom telu da brže “izbaci” HPV. U poslednje vreme, istražuje se uloga imunomodulirajućih terapija i suplemenata koji za cilj imaju eliminaciju HPV-a i sprečavanje promena koje su posledica prisustva HPV-a. Jedan od preparata koji je razvijen upravo sa tim ciljem je Pervistop®.
Pervistop® je dodatak ishrani formulisan da pruži trostruku podršku organizmu u borbi protiv HPV-a - imunološku, antioksidativnu i regenerativnu. Namenjen je i ženama i muškarcima sa potvrđenom HPV infekcijom, posebno onima kod kojih virus perzistira ili postoje promene izazvane HPV-om. Pervistop® sadrži kombinaciju aktivnih sastojaka čiji su efekti protiv HPV-a pokazani u kliničkim ispitivanjima: tu su epigalokatehin galat (EGCG) - moćan antioksidans sa antivirusnim i imunomodulatornim dejstvom, koji može inhibirati razmnožavanje HPV-a; zatim hijaluronska kiselina - molekuli niskomolekularne hijaluronske kiseline pomažu zaceljenje oštećenog tkiva i regeneraciju epitela, obnavljajući prirodnu barijeru koja sprečav ponovni prodor virusa; tu su i vitamin B12 i folna kiselina - važni za zdravu deobu ćelija i funkciju imuniteta (zanimljivo je da deficit ovih vitamina korelira sa većim rizikom od perzistencije HPV infekcije).
Upravo ova jedinstvena kombinacija sastojaka omogućava Pervistop®-u da deluje sinergistički. Cilj suplementacije Pervistop®-om jeste da se stvori nepovoljno okruženje za dugotrajno zadržavanje virusa u telu. Redovnom upotrebom Pervistop®-a (jedna tableta dnevno, uz obrok, tokom najmanje 6 meseci) jača se imunološki odgovor organizma na HPV i podstiče eliminacija virusa pre nego što prouzrokuje trajne promene. Klinička ispitivanja su pokazala ohrabrujuće rezultate - Pervistop® je bezbedan za upotrebu, a u kombinaciji sa redovnim kontrolama može smanjiti verovatnoću da infekcija pređe u hroničnu. Pervistop® je namenjen za žene i za muškarce i predstavlja prirodnu podršku u borbi protiv HPV-a.
Prevencija HPV infekcije
S obzirom na to da specifičnog leka nema, prevencija HPV infekcije je od suštinske važnosti. Najvažnije mere prevencije:
Sigurniji seksualni odnosi: Korišćenje kondoma pri seksualnom odnosu smanjuje rizik prenosa HPV-a. Iako kondom ne pruža apsolutnu zaštitu (jer ne pokriva celu genitalnu regiju), redovna i pravilna upotreba kondoma može znatno smanjiti verovatnoću infekcije mnogim polno prenosivim infekcijama, uključujući i HPV. Važno je imati otvoren razgovor sa partnerom o polno prenosivim bolestima i zajedno voditi računa o zaštiti.
Redovni pregledi i skrining: Prevencija raka grlića materice, glavne posledice HPV infekcije kod žena, postiže se rano otkrivanjem prekanceroznih promena. Zato su redovni ginekološki pregledi sa PAPA testom i kolposkopijom ključni.
Održavanje opšteg zdravlja: Jak imunitet često znači i brže uklanjanje HPV infekcije. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, adekvatan san i smanjenje stresa mogu doprineti boljem imunom odgovoru. Pušenje je identifikovano kao faktor koji povećava rizik perzistencije HPV-a i razvoja cervikalnog raka - zbog toksičnih materija koje oslabljuju lokalni imunitet tkiva. Prestanak pušenja je stoga važan deo prevencije težih posledica HPV infekcije.
Vakcinacija protiv HPV-a: HPV vakcina je najefikasnija preventivna mera protiv infekcije visokorizičnim tipovima HPV (i nekim niskorizičnim).
HPV Suplementacija: Uzimajući u obzir da se telo bori sa virusom, i da mu je potrebna dodatna podrška, lekari često preporučuju adekvatnu suplementaciju kako bi se ojačao imunitet i kako bi se pomoglo organizmu da lakše i brže izbaci virus.
Kombinacija ovih mera daje najbolju zaštitu. Tako, na primer, čak i ako ste vakcinisani, i dalje bi trebalo da idete na redovne skrining preglede (jer vakcina ne pokriva baš sve onkogene tipove, i potrebno je vreme da populacija stekne kolektivni imunitet). Takođe, ako se pridržavate sigurnih seksualnih praksi, smanjujete rizik od svih polno prenosivih infekcija, ne samo HPV-a.
HPV vakcina (vakcinacija protiv HPV)
HPV vakcina predstavlja revolucionarni vid prevencije koji može sprečiti infekciju najopasnijim tipovima humanog papiloma virusa. Ona ne deluje na postojeću infekciju, ali štiti od budućih infekcija određenim tipovima HPV-a. Vakcine su razvijene tako da ciljaju tipove virusa koji su najčešći uzročnici raka i genitalnih bradavica. Danas su dostupne višivalentne vakcine - na primer, devetovalentna vakcina štiti od 9 tipova HPV-a (uključujući 7 visokorizičnih i 2 niskorizična tipa).
Otvoreni razgovor i edukacija o HPV virusu najbolji su način da se razbiju stigma i strah. Humani papiloma virus je nešto sa čime se većina nas susretne, ali uz pravovremene informacije, vakcinaciju i redovne kontrole, možemo ga držati pod kontrolom. Umesto ćutanja, odaberimo znanje i brigu o sopstvenom zdravlju - to je poruka koju vredi širiti dalje.
