Godine povećavaju rizik od razvoja raka grlića materice – mit ili istina?

09.03.2022

Prevalenca

Rak grlića materice predstavlja abnormalni rast ćelija u sluzokoži grlića materice. Najčešći karcinom grlića materice je karcinom skvamoznih ćelija, koji čini 70% slučajeva. Adenokarcinom je ređi (oko 25% slučajeva) i teže ga je dijagnostikovati jer počinje više u grliću materice.

Sve žene u reproduktivnom periodu života su opterećene određenim rizikom za pojavu raka grlića materice. Rak grlića materice se najčešće javlja kod žena starijih od 30 godina i predstavlja drugi najčešći karcinom kod žena, posle karcinoma dojke. U zemljama EU i razvijenim zemljama sveta bolest je praktično iskorenjena, što će reći da je karcinom grlića materice izlečiv ukoliko se otkrije na vreme! To je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije.

U Srbiji, nažalost, godišnje umre između 300 do 900 žena od raka grlića materice. Incidencija obolevanja je između 12 na 100 000 i čak 35 na 100 000 žena, što nas dovodi na 5. mesto u Evropi! Prosečna starost u kojoj se otkriva invazivni karcinom grlića materice je između 48. i 52. godine, a karcinom in situ (na nivou ćelije) u 35. godini. U novije vreme se jasno uočava da su incidenca i mortalitet od karcinoma grlića materice, naročito kod mladih žena ponovo u stalnom porastu i možemo ga nazvati karcinom reproduktivnog perioda.

Tip raka grlića materice koji je prisutan moze uticati na prognozu i lečenje. Glavni tipovi raka grlića materice su:

  • Karcinom skvamoznih ćelija – Ova vrsta raka grlića materice počinje u tankim, ravnim ćelijama (skvamoznim ćelijama) koje oblažu spoljašnji deo grlića materice, koji se projektuje u vaginu. Većina karcinoma grlića materice su karcinomi skvamoznih ćelija.
  • Adenokarcinom – Ova vrsta raka grlića materice počinje u ćelijama žlezda u obliku stuba koje oblažu cervikalni kanal.

Ponekad su obe vrste ćelija zahvaćene malignom promenom. Veoma retko se rak javlja u drugim ćelijama grlića materice.

 

Simptomi raka grlića materice

Žene sa ranim rakom grlića materice i pre-kancerom obično nemaju simptome. Simptomi često ne počinju sve dok rak ne postane veći i zahvati obližnje tkivo. Kada se ovo desi, najčešći simptomi su:

  • abnormalno vaginalno krvarenje, kao što je krvarenje nakon odnosa,
  • krvarenje nakon menopauze,
  • krvarenje i mrlje između menstruacija ili (menstrualni) periodi koji su duži ili jači nego obično,
  • pojava neuobičajenog iscedka iz vagine,
  • bol tokom seksualnog odnosa i bol u predelu karlice.

Znaci i simptomi koji se vide kod naprednije faze bolesti mogu uključivati:

Ovi znaci i simptomi mogu biti uzrokovani i drugim stanjima osim raka grlića materice. Ipak, ako imate bilo koji od ovih simptoma, odmah posetite zdravstvenog radnika. Ignorisanje simptoma može omogućiti raku da preraste u uznapredovali stadijum i smanji šanse za uspešno lečenje.

 

Skrining i dijagnoza

Skrining testovi mogu pomoći u otkrivanju raka grlića materice i prekanceroznih ćelija koje bi se jednog dana mogle razviti u rak grlića materice. Većina smernica predlaže početak skrininga za rak grlića materice i prekancerozne promene u dobi od 21. godine.

Skrining testovi uključuju:

Papa test – tokom Papa testa, lekar struže i četka ćelije sa grlića materice, koje se zatim u laboratoriji ispituju na abnormalnosti. Papa test može otkriti abnormalne ćelije u grliću materice, uključujući ćelije raka i ćelije koje pokazuju promene koje povećavaju rizik od raka grlića materice.

HPV DNK test – HPV DNK test uključuje testiranje ćelija prikupljenih iz grlića materice na infekciju bilo kojim od tipova HPV-a koji je jedan od najčešćih uzroka raka grlića materice.

Ako se sumnja na rak grlića materice, lekar će verovatno početi sa detaljnim pregledom grlića materice. Za proveru abnormalnih ćelija koristi se poseban instrument za uvećanje (kolposkop). Tokom kolposkopskog pregleda, lekar će verovatno uzeti uzorak ćelija grlića materice (bioptat) za laboratorijsko testiranje.

 

Displazija na grliću materice

Prilikom gore navedenih testova može se utvrditi postojanje displazije na grlicu materice. Displazija je stanje u kome se epitelne ćelije grlića materice razlikuju po veličini i sazrevanju od normalnih epitelnih ćelija tog područja, ali još nisu postale kancerogene (ali mogu postati). U zavisnosti od stepena promena, displastične ćelije mogu biti blage, umerene ili jako izmenjene, pa prema tome razlikujemo tri stepena displazije: blagu displaziju, umerenu displaziju i tešku displaziju. Često se umesto naziva displazija koristi termin cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), pri čemu u zavisnosti od debljine zahvaćenog epitela postoji:

  • CIN I – promene zahvataju do 1/3 debljine epitelnog preseka (blaga displazija)
  • CIN II – promene utiču do 2/3 debljine poprečnog preseka epitela (umerena displazija)
  • CIN III – promene utiču na preko 2/3 debljine poprečnog preseka epitela (teška displazija)

U slučajevima kada promene zahvataju celu debljinu epitelnog preseka, ali ne prodiru u bazalnu membranu (membranu koja odvaja epitel od donjeg vezivnog tkiva u kome se nalaze krvni i limfni sudovi) govorimo o karcinomu in situ (CIS).

 

Faktori rizika

Kada razmišljate o faktorima rizika, treba da se fokusirate na one koje možete da promenite ili izbegnete, poput pušenja ili infekcije humanim papiloma virusom. Dodatno, faktori rizika su godine života i porodična istorija bolesti.

Žene koje imaju ove faktore treba da odlaze na redovne skrining testove, kako bi se eventualno postojanje karcinoma otkrilo na vreme.

HPV infekcija – infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za rak grlića materice. HPV je grupa od više od 150 povezanih virusa. Neki od njih izazivaju tip rasta koji se zove papilomi, koji su poznatiji kao bradavice. HPV može inficirati ćelije na površini kože i one koje oblažu genitalije, anus, usta i grlo. HPV se može širiti sa jedne osobe na drugu tokom kontakta koža na kožu. Jedan od načina na koji se HPV širi je seksualna aktivnost. Različiti tipovi HPV-a izazivaju bradavice na različitim delovima tela. Najznačajniji sojevi koji su izazivači raka grlića materije jesu soj HPV 16 i 18.

Česta promena partnera – što je veći broj seksualnih partnera, to su veće šanse da dobijete HPV.

Rano stupanje u odnose – seks u ranom dobu povećava rizik od HPV-a.

Polno prenosive infekcije – prisustvo drugih polno prenosivih bolesti, kao što su hlamidija, gonoreja, sifilis i HIV/AIDS, povećava se rizik od HPV-a.

Oslabljen imuni sistem – veća je verovatnoća da će se razviti rak grlića materice ako je imuni sistem oslabljen drugim zdravstvenim stanjem i ako postoji HPV.

Pušenje – pušenje je povezano sa skvamoznim karcinomom grlića materice.

 

Lečenje

Lečenje zavisi od stadijuma bolesti. Za ranu i neveliku bolest (manje od 4 cm), lečenje je hirurško, ponekad uz naknadnu terapiju zračenjem. Ako je tumor mali, biopsija konusa može biti dovoljna; u nekim slučajevima je potrebna histerektomija (hirurško uklanjanje materice). Kod lokalno uznapredovale bolesti koristi se kombinacija zračne terapije (radioterapija) i hemoterapije. Za metastatsku bolest, lečenje je hemoterapija ili samo palijativno zbrinjavanje.

 

Prevencija

Kako biste smanjili rizik od razvoja raka grlića materice:

  • Odlazite na redovne ginekološke preglede koji podrazumevaju PAPA test i kolposkopiju
  • Upražnjavajte bezbedan seksualni odnos
  • Nemojte pušiti
  • Razmislite o vakcinaciji protiv HPV-a

 

HPV vakcina

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju da se vakcina protiv HPV-a daje devojčicama i dečacima između 11 i 12 godina, a može se dati već od 9. godine. Idealno je da devojčice i dečaci prime vakcinu pre nego što stupe u seksualne odnose i budu izloženi HPV-u. CDC preporučuje da oni dobiju dve doze HPV vakcine u razmaku od najmanje šest meseci. Istraživanja su pokazala da je raspored sa dve doze generalno efikasan za svu decu mlađu od 15 godina.

Tinejdžeri i mladi odrasli koji započnu seriju vakcina kasnije, u dobi od 15 do 26 godina, treba da prime tri doze vakcine.

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) je odobrila upotrebu Gardasila 9 za muškarce i žene starosti od 9 do 45 godina. To je devetovalentna vakcina koja štiti od dva najčesća izazivača (16 i 18) kao i od još 7 sojeva koji cu česti izazivači infekcija. Jedna velika studija sugeriše da je vakcina veoma delotvorna i da smanjuje broj slučajeva grlića materice za skoro 90%. Od skora, ova vakcina je dostupna i u Srbiji, tako da očekujemo da će se u budućnosti značajno smanjiti broj novoobolelih.

Vodite brigu o svom intimnom zdravlju.

 

Tu smo zbog Vas!

Zdravlje je bogatstvo!

    Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

    Kako bismo Vam omogućili bolje korisničko iskustvo, ova stranica koristi kolačice (cookies) U redu