Za šta je selen dobar?

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Zajedno sa hipofizom, reguliše metabolizam, usporavajući ga ili ubrzavajući. Zapravo, ovu ulogu vrše hormoni koje ona luči. Folikularne ćelije tiroidne žlezde luče hormone koje sadrže jod – trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Parafolikularne ćelije proizvode hormon kalcitonin koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.

Štitna žlezda utiče na rad svake naše ćelije. Poremećaj njenog rada može da se manifestuje povećanjem težine, bolestima srca, mentalnim poremećajima i promenama u menstrualnom ciklusu. Na sreću, često se uspešno može kontrolisati i održavati suplementima, ili u pojedinim slučajevima lekovima.

Selen je jedan od najvažnijih mikroelemenata za rad štitne žlezde. On utiče na rad hormona tiroidne žlezde, te se često nalazi u preporukama za očuvanje rada ili prevenciju bolesti štitne žlezde. Unosimo ga hranom, ali to nekada nije dovoljno, pa je često potrebna dodatna suplementacija.

Oboljenja štitne žlezde

Do oboljenja štitne žlezde dolazi usled nekontrolisanog i prekomernog ili nedovoljnog lučenja njenih hormona. Tako su danas sve češće bolesti poznate kao hipertireoza, hipotireoza i hašimoto.

Hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde i lučenja hormona. Simptomi koji je prate su 24-časovni ubrzani rad srca, ubrzan metabolizam i česte stolice, te i pored većeg unosa hrane, osobe često mršave. Osim ove simptomatologije, javljaju se i prošireni krvni sudovi, oskudniji menstrualni ciklusi, anksiozna i razdražljiva raspoloženja.

Hipotireoza – smanjen rad žlezde i lučenja hormona. Osobe sa ovim oboljenjem su često umorne, usporene, imaju problem sa zatvorom i gojenjem, usporenim radom srca, slabom i lomljivom kosom i noktima, neredovnim i oskudnim menstrualnim ciklusima.

Hašimoto – Autoimuno oboljenje štitne žlezde praćeno njenom upalom. Nastaje kada imuni sistem stvara antitela koji napadaju štitnu zlezdu i dovode do njenog oštećenja. Hašimoto može u početku imati karakteristike hipertireoze, ali uglavnom uvek prelazi u hipotireozu. Hašimoto može godinama i decenijama biti prisutan bez ispoljavanja bilo kakvih simptoma, zato je važno prepoznati ga na vreme i umanjiti oštećenje štitne žlezde. Još jedna bitna karakteristika Hašimota je da je često nasledan.

Lek za Hašimoto

Kao što smo naveli, Hašimoto je autoimuna bolest koja nastaje u slučaju kada imunitet proizvodi antitela koji greškom napadaju žlezdu. Naime, antitela mogu biti usmerena na komponetne koje učestvuju u sintezi hormona (protein tireoglobulin ili enzim tiroidnu peroksidazu).

Studije su pokazale da selen utiče na smanjenje nivoa ovih antitela čime se usporava oštećenje štitne žlezde. Naime, ispitanici koji su koristili selen kao suplement svakodnevno u trajanju od nekoliko meseci, smanjili su nivo antitela za 30% do 50%. Bitno je napomenuti da kada se antitela (antiTPO i antiTg) jednom potvrde i ustanovi Hašimoto, oni ne mogu da nestanu, ali primenom selena se bolest kontroliše i sprečavaju komplikacije.

Dodatak ishrani Tiroxil 4.0 je jedini suplement na tržištu koji sadrži kombinaciju mio-izonitola i selena u odgovarajućim količinama i koristi se za očuvanje rada štitne žlezde i prevenciju razvoja bolesti štitne žlezde. Redovna primena TIROXIL 4.0 tableta stabilizuje nivo antitela, sprečava progresiju bolesti, kao i propadanje štitne žlezde.

Selen za štitnu žlezdu

Štitna žlezda je ogran koji ima najveći udeo selena u našem organizmu. On je ključan za sintezu i aktivaciju tiroidnih hormona.

Selen je neophodan za sintezu selenoproteina. Među najpoznatijim su enzimi glutation peroksidaza, tioredoksin reduktaza i jodotironin dejodinaza. Oni učestvuju u regulaciji metabolizma hormona štitne žlezde.

Naime, enzim tioredoksin dejodinaza odgovoran je za prevođenje tiroksina T4 u njegov aktivni oblik, trijodtironin T3. Nedostatak selena može poremetiti ovaj proces.

Važna uloga selena u funkciji štitne žlezde počela je da se ispituje zbog stanja zabeleženog u Demokratskoj Republici Kongo, koji se karakteriše deficitom joda i selena, hipotireozom, problemima u razvoju i problemima u mentalnom zdravlju.

Od tog trenutka, sprovedeno je više studija kako bi se istražila uloga ovog minerala u štitnoj žlezdi. Zapravo, otkriveno je da nedostatak selena smanjuje sintezu tiroidnih hormona, jer smanjuje funkciju selenoproteina, posebno jodotironin dejodinaza (DIO), koje su odgovorne za konverziju T4 u T3.

Ova smanjena proizvodnja tiroidnih hormona dovodi do stimulacije osovine hipotalamus-hipofiza zbog nedostatka kontrole negativne povratne sprege, povećavajući proizvodnju TSH. TSH stimuliše DIO da pretvore T4 u T3, sa posledičnom proizvodnjom vodonik peroksida, koji se ne uklanja adekvatno manje aktivnim glutation peroksidazama (GPk).

Selen ishrana

Količina selena u hrani može uveliko varirati u zavisnosti od sadržaja selena u zemljištu u kojem se uzgaja. Sadržaj zemljišta varira u zavisnosti od regiona. Biljke dobijaju selen iz zemlje, što utiče na količinu selena kod životinja koje jedu te biljke.

Većina zemalja Evrope je deficitarna u selenu. Srbija takođe spada u grupu zemalja gde ima nedovoljno selena u zemljištu, pa se dodatna suplementacija svakako savetuje.

Proteinska hrana životinjskog porekla je generalno dobar izvor selena. Morski plodovi, meso organa i brazilski orasi, džigerica, jaja, crveno meso i žitarice  su namirnice sa najviše selena.

Tiroxil 4.0 je jedini dodatak ishrani koji u sebi zbog kombinacije mio-inozitola i selena pokazuje potentniji pozitivni efekat na rad štitne žlezde i kontrolu Hašimota i subkliničke hipotireoze. Bezbedan je za kontinuiranu primenu, a pozitivni efekti na umor, malaksalost se primećuju već u prva 3 meseca od početka primene.

Selen nuspojave

Preporučena dnevna doza selena kod odraslih osoba je 55 mikrograma, dok je kod dece manja. Prekomerno unošenje selena može dovesti do niza nuspojava.

Najčešće je reč o mučnini, povraćanju, kao i problemima sa bubrezima, srcem i jetrom.

Kada postoji poremećaj rada štitne žlezde preporučene doze selena su veće od optimalnih preporučenih doza za zdrave osobe (max doza 200 mikrograma).

Minerali za štitnu žlezdu

Za optimalan rad štitne žlezde veoma je važna pravilna ishrana. U slučaju hipotireoze, pre svega treba obratiti pažnju na namirnice bogate jodom i selenom.

Važno je da ishrana bude bogata namirnicama koje sadrže jod, poput ribe, mlečnih proizvoda, jaja, pasulja, šljive i kukuruza.

Kada u organizmu nema dovoljno joda, štitna žlezda ne može da stvara dovoljne količine hormona. Jod je, zapravo, sastavni deo hormona štitne žlezde (T3 i T4) i 80% količine ovog minerala u organizmu, deponovan je upravo u tiroidnoj žlezdi.

Osim joda, za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde potreban je i selen, jer je uočeno da nedostatak ovog nutritijenta dovodi do njenog oboljenja.

Selen je mineral koji se može naći u tlu, vodi i hrani biljnog i životinjskog porekla. Pre svega ima antioksidativnu ulogu u organizmu, neutrališući slobodne radikale. Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane, doprinose razvoju bolestima srca, krvotoka, pa čak i kancera. Povećane količine selena potrebne su i asmatičarima, obolelima od HIV-a i artritisa, kao i muškarcima koji se suočavaju sa problemom neplodnosti.

Posledice nelečenja bolesti štitne žlezde

Osobe koje imaju genetske predispozicije za bolesti štitne žlezde treba redovno da proveravaju njeno stanje. Hronična oboljenja štitne žlezde mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su poremećaj rada srca i krvnog pritiska, osteoporozu, gojaznost, probleme sa plodnošću.

Iako se selen u brojnim studijama pokazao kao blagotvoran za optimalan rad štitne žlezde, neophodnu dozu i lekove treba da odredi isključivo lekar.