Gojaznost i hormoni

Gojaznost je hronična medicinska bolest u kojoj telo ima previše telesne masti. Gojaznost se dijagnostikuje ukoliko je indeks telesne mase, odnosno BMI ≥ 30. Osim povećanog unosa hrane i smanjenog vežbanja i fizičke aktivnosti, hormoni i geni takođe igraju bitnu ulogu u gojaznosti i prekomernoj težini.

Hormoni su hemijski glasnici koji regulišu procese u našem telu. Hormoni leptin i insulin, polni hormoni i hormon rasta utiču na naš apetit, metabolizam (brzinu kojom naše telo sagoreva kilodžule za energiju) i distribuciju telesne masti.

Sistem žlezda, poznat kao endokrini sistem, luči hormone u naš krvotok. Endokrini sistem radi sa nervnim sistemom i imunološkim sistemom kako bi pomogao našem telu da se nosi sa različitim događajima i stresovima. Višak ili manjak hormona može dovesti do gojaznosti, a sa druge strane, gojaznost može dovesti do promena u hormonima.

Gojaznost i leptin

Masne ćelije proizvode hormon leptin koji se izlučuje u naš krvotok. Leptin smanjuje apetit delujući na određene centre mozga kako bi smanjio želju za jelom. Na taj način igra ulogu u kapacitetu tela da koristi i skladišti energiju. Dugoročno, to dovodi do smanjenja apetita i povećanja proizvodnje toplote iz energije, što dovodi do smanjenja gojaznosti.

Pošto masne ćelije proizvode leptin, nivoi ovog hormona imaju tendenciju da budu viši kod gojaznih ljudi nego kod ljudi sa normalnom telesnom težinom. Međutim, uprkos tome što imaju više nivoe ovog hormona koji smanjuje apetit, gojazni ljudi nisu toliko osetljivi na efekte leptina i, kao rezultat, imaju tendenciju da se ne osećaju siti tokom i posle obroka. Ovo bi moglo biti zbog nedostatka leptinskih receptora kod ovih osoba. Trenutno se rade istraživanja koja ispituju zašto poruke leptina ne dospevaju do mozga kod ljudi koji su gojazni.

Gojaznost i depresija

Gojaznost je često povezana sa emocionalnim problemima kao što su tuga, anksioznost i depresija. Jedna studija iz 2010. godine otkrila je da ljudi koji su gojazni imaju 55 procenata veći rizik od razvoja depresije tokom svog života nego ljudi koji nisu.

Ljudi sa gojaznošću često imaju hronične upale. Masna tkiva sadrže niz imunih ćelija koje proizvode signalne proteine povezane sa upalom. Neki od ovih proteina, kao što su citokini, toliko su usko povezani sa problemima mentalnog zdravlja da se obično koriste kao biomarkeri za depresiju.

Nekoliko studija je otkrilo da citokini smanjuju serotonin, ključni hormon u regulaciji raspoloženja. Efekat citokina pruža jedno biološko objašnjenje zašto su ljudi sa gojaznošću izloženi većem riziku od razvoja depresije, ali se smanjuje u oba smera (pogledajte „Začarani krug“). Studije su takođe pokazale da ljudi koji su depresivni, bez obzira na fizičku građu, imaju veću koncentraciju citokina u svom telu.

Proinflamatorni citokini (prozapaljenski citokini) mogu dovesti do razvoja insulinske rezistencije, što dovodi do dijabetesa tipa 2. I pošto ljudi sa ovom vrstom dijabetesa imaju povećan rizik od dobijanja na težini, podjednako je moguće da povišeni nivoi citokina uzrokovani depresijom doprinose gojaznosti.

Gojaznost i trudnoća

Gojaznost u trudnoći povećava rizik od komplikacija i kod majke i kod fetusa. Gestacijski dijabetes (GDM) je jedna od najčešćih komplikacija povezana sa gojaznošću u trudnoći. Tokom trudnoće dolazi do normalnog povećanja insulinske rezistencije posredovane placentnom sekrecijom dijabetogenih hormona, kao što su hormon rasta, hormon koji oslobađa kortikotropin, placentni laktogen i prolaktin.

Studije su pokazale da gojazne žene imaju veći pad osetljivosti na insulin tokom trudnoće nego žene normalne težine i da su posle toga izložene povećanom riziku ne samo od GDM već i od preeklampsije, gestacijske hipertenzije, fetalne makrozomije (bebe teže od 4000 g) i porođaja carskim rezom.

Visok BMI tokom trudnoće povećava rizik od raznih komplikacija trudnoće, uključujući:

• Pobačaj, mrtvorođenost i ponavljajući pobačaj
• Gestacijski dijabetes
• Komplikacija trudnoće koju karakteriše visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugog sistema organa, najčešće jetre i bubrega (preeklampsija)
• Srčani problemi
• Apneja u snu
• Potreba za carskim rezom i rizik od komplikacija carskog reza, kao što su infekcije rane

Povećani rizici za bebu:

• Urođeni poremećaji
• Može biti značajno veća od proseka pri rođenju (fetalna makrozomija)
• Problemi sa rastom
• Dečja astma
• Gojaznost u detinjstvu
• Kognitivni problemi i zaostajanje u razvoju

Međutim, drugi faktori takođe mogu igrati ulogu u ovim ishodima.

Gojaznost simptomi

Gojaznost je generalno uzrokovana konzumiranjem više kalorija (posebno onih u masnoj i zašećerenoj hrani) nego što se sagoreva fizičkom aktivnošću. Višak energije telo skladišti u obliku masti.

Postoje i neka osnovna zdravstvena stanja koja povremeno mogu doprineti povećanju telesne težine, kao što je nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza), iako ove vrste stanja obično ne izazivaju probleme sa težinom ako se efikasno kontrolišu lekovima.

Svakodnevni problemi u vezi sa gojaznošću uključuju:

• zadihanost
• povećano znojenje
• hrkanje
• teškoće u obavljanju fizičke aktivnosti
• često se oseća veoma umorno
• bol u zglobovima i leđima
• nisko samopouzdanje i samopoštovanje
• osećaj izolovanosti

Gojaznost takođe može povećati rizik od razvoja mnogih potencijalno ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

• dijabetes tipa 2
• visok krvni pritisak
• visok holesterol i ateroskleroza (gde masne naslage sužavaju vaše arterije), što može dovesti do koronarne bolesti srca i moždanog udara
• astma
• metabolički sindrom (kombinacija dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti)
• nekoliko vrsta raka, uključujući rak creva, rak dojke i rak materice
• gastroezofagealna refluksna bolest – GERB (gde želudačna kiselina curi iz želuca u jednjak)
• kamen u žuči
• smanjena plodnost
• osteoartritis (stanje koje uključuje bol i ukočenost u zglobovima)
• apneja u snu (stanje koje uzrokuje prekid disanja tokom spavanja, što može dovesti do dnevne pospanosti, smanjene pažnje, postoji povećan rizik od saobraćajnih nesreća, kao i veći rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti)
• bolesti jetre i bolesti bubrega
• komplikacije u trudnoći (kao što su gestacijski dijabetes ili preeklampsija, kada žena doživi potencijalno opasan porast krvnog pritiska tokom trudnoće)

Gojaznost skraćuje očekivani životni vek u proseku za 3 do 10 godina, u zavisnosti od toga koliko je teška

Gojaznost i insulin

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Pomaže u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata i masti i smanjuje nivo glukoze u krvi nakon obroka. Insulin stimuliše preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišića, jetre, masti i drugih tkiva kojima je glukoza neophodna za rad. Ovo je važan proces kako bi se osiguralo da je energija dostupna za svakodnevno funkcionisanje organizma i da bi se održao normalan nivo cirkulišuće glukoze.

Kod gojaznosti, insulinski signali se gube i dolazi do porasta nivoa glukoze u krvi uprkos visokim ili normalnim nivoima insulina. Ovo stanje se zove insulinska rezistencija. Ona može dovesti do razvoja dijabetesa tipa II i metaboličkog sindroma.

INOFOLIC® Combi predstavlja inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju. Idealan je za osobe koje imaju blago povišenu težinu (BMI≥25) i za gojazne osobe (BMI≥30). INOFOLIC® Combi sadrži jedinstvenu kombinaciju mio- i d-chiro inozitola u fiziološkom odnosu 40:1.

Odnos 40 mio-inozitol prema 1 d-chiro inozitol se pokazao kao najdelotvorniji kod osoba sa BMI≥25 i kod gojaznih osoba (BMI≥30). Kliničkim ispitivanjima je dokazano da doprinosi bržoj regulaciji signalnog puta insulina i smanjenu insulinske rezistencije. Uz regulisanu ishranu i fizičku aktivnost INOFOLIC® Combi će dodatno pomoći pri smanjenju telesne težine kod osoba sa insulinskom rezistencijom i PCOS-om.