Vaginalne infekcije nisu tabu tema, nego pojava sa kojom se većina žena susreće bar nekoliko puta u toku života, a pogotovo u reproduktivnom periodu. Vagina je normalno kisela sredina u kojoj se nalaze brojni mikroorganizmi, međutim, dešava se da se poremeti ravnoteža ovih mikroorganizama, samim tim i vaginalna flora. U tom slučaju preovladavaju patogene bakterije i/ili gljivice i javlja se vaginalna infekcija.
Razne neprijatnosti u genitalnom području o kojima ćemo govoriti u tekstu, a neretko i bolovi, simptomi su po kojima možete prepoznati vaginalnu infekciju. Ipak, veći je problem kada simptoma nema, pa ni ne shvatite da je infekcija prisutna dok ne izazove neke ozbiljnije poteškoće. Upravo zato uvek stavljamo akcenat na redovne ginekološke preglede, na kojima će ginekolog otkriti i asimptomatsku vaginalnu infekciju i pružiti vam adekvatno lečenje.
Kako prepoznati vaginalnu infekciju?
Postoje različite vrste bakterijskih i gljivičnih vaginalnih infekcija, pa tako i različiti simptomi koji ih odlikuju. Najčešći simptomi po kojima možete prepoznati da imate neku od infekcija jesu promene boje, obilnosti i mirisa vaginalnog sekreta, svrab i peckanje u predelu vagine, bol tokom seksualnog odnosa, bol ili peckanje prilikom mokrenja, zatim osip, crvenilo itd. Bilo koji od navedenih simptoma treba shvatiti ozbiljno i po primećivanju treba posetiti ginekologa.
Asimptomatska vaginalna infekcija koja tinja i razvija se bez ikakvih naznaka da vam je potrebno lečenje može dovesti do začepljenja jajovoda i steriliteta, zbog čega je neophodno minimalno jednom godišnje obaviti ginekološki pregled, koji je najbolji i najpouzdaniji način da se dijagnostifikuje bilo koja vrsta infekcije. Dijagnoza se uspostavlja gledanjem vaginalnog zida, procenom sekreta i mikroskopskom analizom uzetog brisa. Neke od najčešćih vaginalnih infekcija bez simptoma su hlamidija, mikoplazma i ureaplazma.
Kako razlikovati bakterijsku od gljivične vaginalne infekcije?
Najčešća gljivična vaginalna infekcija jeste infekcija gljivicom kandida, koja je normalno prisutna u vaginalnoj flori, ali onda kada se razmnoži u prevelikom broju i prodre u epitelne ćelije može izazvati tegobe kao što je svrab, vaginalno peckanje, iritacija, crvenilo i otok spoljašnje intimne regije, te gusti, sirast, beo sekret. Korišćenje kontraceptivnih pilula, hormonske terapije ili antibiotika, ishrana bogata šećerima, hormonske promene usled trudnoće, dijabetes ili oslabljen imunitet mogu imati ulogu u izazivanju genitalne kandidijaze.
S druge strane, do bakterijskih infekcija dolazi usled poremećaja normalne bakterijske flore vagine, odnosno povećanja određenih bakterija u vaginalnoj flori (vaginalna disbioza). Laktobacili su dobre bakterije koje štite vaginu i održavaju odgovarajući pH nivo, a kada su u padu, broj patogenih bakterija se poveća, dovodeći do bakterijske vaginoze. Bakterijsku vaginozu možete prepoznati po pojačanom sluzavom i sivo-beličastom sekretu koji je dodatno primetan zbog svog neprijatnog mirisa, koji se intenzivira nakon seksualnog odnosa (neretko se opisuje kao neprijatan miris na ribu). Ne dovodi do crvenila vaginalnih zidova kao što je to slučaj kod kandide, ali i kod bakterijske infekcije je moguće da se javi vaginalno peckanje (posebno u toku mokrenja) i vaginalni svrab.
Polno prenosive bakterijske infekcije i virusne infekcije
Bakterijske infekcije kao što su hlamidija, mikroplazma i gonoreja prenose se nezaštićenim seksualnim odnosom. Različita bakterija uzrokuje svaku od ovih infekcija. Hlamidija je uglavnom asimptomatska infekcija, kao i mikoplazma, dok je za gonoreju karakteristično javljanje simptoma kod muškaraca, a kod žena u nekoj fazi može doći do pojave simptoma (početak uglavnom takođe asimptomatski). Ove infekcije su česte ukoliko su osobe sklone nezaštićenim seksualnim odnosima i pri pojavi bilo kojih vaginalnih simptoma, trebalo bi isključiti i ove vaginalne infekcije.
Virusne infekcije kao što su herpes i humani papiloma virus (HPV) su česte i ozbiljne infekcije koje mogu uzrokovati niz zdravstvenih problema ukoliko se ne tretiraju na vreme; određeni sojevi HPV virusa (ima ih preko 100) čak mogu da dovedu do raka grlića materice. Svakako, genitalni herpes i HPV virus koji se odlikuje kondilomima ne mogu proći nezapaženo zbog vidljivih plikova u slučaju prvog, i genitalnih bradavica u slučaju drugog virusa.
Lečenje vaginalnih infekcija
Lečenju vaginalnih infekcija se pristupa individualno, i pristup zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, životne dobi i vrste i proširenosti vaginalne infekcije. Uglavnom se u lečenju koriste lokalni preparati poput vaginaleta, krema i gelova, a ređe i samo u slučajevima kada je neophodno oralna terapija antibioticima i antimikoticima. Važno je da se oba partnera leče i da se u toku terapije ne upražnjavaju seksualni odnosi, kako se infekcija ne bi vraćala.
Za prevenciju vaginalnih infekcija praktikujte zaštićene odnose, zdrav način života, fizičku aktivnost, redovne posete ginekologu, što je moguće manje izlaganje stresu kao i preventivno korišćenje vaginalnih proizvoda koji održavaju pH i sprečavaju razvoj infekcija. Kako je leto udarni period vaginalnih infekcija, tada naročito obratite pažnju na nošenje suvog pamučnog veša, čuvanje imunog sistema i održavanje vaginalne nege. Ipak, treba naglasiti da vaginalne infekcije ne biraju godišnje doba i zbog toga sve ove savete treba uvek praktikovati.
Da li postoji prirodni lek za vaginalne infekcije?
Svi bismo rado čuli da postoje čajevi za vaginalne infekcije koji će magično ukloniti sve nelagodnosti bez potrebe za daljim, ozbiljnijim koracima, no ozbiljne situacije zahtevaju ozbiljan pristup. Čajevi i rastvori sode bikarbone se ne savetuju za samostalno korišćenje jer mogu napraviti veću štetu nego korist, naročito ako se ne koriste pravilno. Dodatno ovi „rastvori“ mogu poremetiti pH vagine i narušiti vaginalnu mikrofloru koja je prva barijera za razvoj vaginalnih infekcija. Zdrava ishrana i pravilna nega vaginalne sredine svakako se savetuju jer se na taj način jača imuni sistem celog organizma, ali i vaginalne sredine.
Nemojte preterivati sa pranjem intimnih delova,, a pogotovo ne jakim sapunima i hemijskim sredstvima, jer tako možete dodatno poremetiti ravnotežu vaginalne flore i pogoršati infekciju. Umesto toga, opredelite se za potpuno bezbednu prvu pomoć u otklanjanju vaginalnih nelagodnosti u vidu gel-rastvora Biguanelle, kojim se postiže oporavak vaginalne mikroflore i uništavanje bakterija, gljivica i virusa.
Dovoljna je jedna vaginalna aplikacija ovog proizvoda za trenutno olakšanje simptoma i rešavanje problema, a kod težih infekcija jednokratna primena se može ponoviti četiri dana nakon prve aplikacije ili će lekar preporučiti kombinaciju sa drugim vaginalnim proizvodima. Biguanelle gel-rastvor se takođe može koristiti i preventivno jer održava vaginalni pH, sprečava razvoj infekcija i naročito je korisna njegova preventivna primena nakon menstrualnog krvarenja kada je rizik za razvoj infekcija najveći.
Napomenuli bismo još jednom da su redovni ginekološki pregledi i poseta ginekologu odmah po primećivanju prvih simptoma infekcije najpouzdaniji i nezaobilazan korak u lečenju svih vrsta infekcija.