Besplatna dostava za registrovane korisnike prilikom prve kupovine!

Pridružite se našoj zajednici i uživajte u ekskluzivnim pogodnostima i popustima.

Registruj se
miter-popup

Besplatna dostava za registrovane korisnike prilikom prve kupovine

Nemate proizvoda u korpi.

Ishrana kod insulinske rezistencije

15.09.2023

Insulinska rezistencija (IR) je sve češći problem poslednjih 30 godina. To je stanje gde ćelije postaju manje osetljive na insulin, što može dovesti do visokih nivoa šećera u krvi i dijabetesa. Gojaznost je često povezana s ovim stanjem. Način života, ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli ovog stanja. Pravilna ishrana i redovni obroci mogu poboljšati nivoe glukoze i insulina, doprinoseći kontroli insulinske rezistencije.

 

„Big-Picture goals“

Ne trebaju vam posebne namirnice za ishranu kod insulinske rezistencije. Ukratko, potrebno je unositi manje količine nezdravih masti, šećera i prerađenog skroba, a više povrća, voća, integralnih žitarica, ribe i nemasne živine. Međutim, najteže je promeniti dugo usvojene navike. Zato imajte na umu nekoliko jednostavnih saveta:

  • Usvojite zdrave navike
  • Ne preskačite obroke
  • Fokusirajte se na kalorije i kvalitet namirnica
  • Jedite mešovitu hranu
  • Uživajte u procesu
  • Unosite dovoljno tečnosti
  • Uvrsitite neku fizičku aktivnost u svoje dnevne obaveze
  • Smanjite unos alkohola i prostih šećera

U daljem tekstu daćemo vam smernice koje se odnose na ishranu kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom podeljene po grupama namirnica. Ono što želimo da istaknemo je da su ovo opšte smernice koje bi svako od nas mogao da primeni i da je potrebno individualizovati ishranu za svaku osobu ponaosob. Potrudite se da ispoštujete 80% datih saveta i videćete kako se vaše zdavstveno, fizičko i mentalno stanje poboljšava iz dana u dan.

 

Povrće

Povrće obično ima nizak sadržaj ugljenih hidrata i obiluje dijetnim vlaknima, a takođe je bogato vitaminima i mineralima koji su ključni za normalno funkcionisanje tela, uključujući i metaboličke procese glukoze. Pored toga, povrće sadrži polifenole, biljna jedinjenja koja deluju kao antioksidansi. Oksidativni stres može uticati na način na koji mišići i masno tkivo apsorbuju glukozu i efikasno smanjuju lučenje insulina. Povrće različitih boja sadrži različite vitamine, minerale i antioksidante i preporuke su da vaš tanjir bude šarenih boja koje potiču od povrća.

Lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, bogato je kalijumom, antioksidansima i vitaminima A, B, C i K. Crveno povrće, uključujući paprike, paradajz, kupus i rotkvice, pored polifenola sadrži i antocijane, koji mogu smanjiti insulinsku rezistenciju. Unosom narandžastog i žutog povrća, uključujući šargarepu, slatki krompir i tikvice, unose se i karotenoidi, prekursori vitamina A. Pečurke, beli i crni luk (belo povrće) sadrže antioksidante koji štite od dijabetesa. Pasulj i mahunarke su izvor dijetetskih vlakana i polifenola. Pokazalo se da konzumiranje pasulja i mahunarki (kao što su grašak, slanutak, crni pasulj i sočivo) poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivoe HbA1c (parameter koji se prati kod dijabetesa i insulinske rezistencije).

povrće na tacni

 

Voće

Voće sadrži vitamine, minerale, antioksidante i vlakna. Međutim, sadrži i prirodne šećere, te treba biti obazriv jer određeno voće ima veće glikemijsko opterećenje od drugih. Voće sa nižim glikemijskim indeksom uključuje bobičasto voće, jabuke, kruške i breskve, maline, jagode. U voće sa višim glikemijskim indeksom spadaju lubenica, ananas i banane. Osim glikemijskog indeksa trebalo bi uračunati i veličinu porcije, tako da je preporuka da se voće manjeg glikemijskog indeksa jede u većoj količini, a voće koje brzo podiže nivoe šećera i insulin (voće sa visokim glikemijskim indeksom) u manjoj količini.

raznovrsno voće

 

Mlečni proizvodi

Pokazalo se da dijete koje uključuju mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti smanjuju rizik od dijabetesa. Hrana kao što su mleko, sir i jogurt su dobri izvori proteina, kalcijuma i vitamina D. Međutim, mleko sadrži laktozu, prirodni šećer koji može negativno uticati na nivo glukoze u krvi kod nekih ljudi. Alternative na biljnoj bazi, kao što su bademovo i sojino mleko, ponekad imaju manje ugljenih hidrata i masti. Ali obavezno proverite nutritivnu deklaraciju, jer alternative mleku ponekad sadrže zaslađivače i skrob koji mogu povećati nivoe šećera u krvi. Mladi sir, rikota, niskomasni čedar, kao i grčki jogurt mogu biti preporuka za namirnice kod inuslinske rezistencije.

mlečni proizvodi

 

Integralne žitarice

Kada biramo žitarice, treba se odlučiti za žitarice od celog zrna jer su one bolji izbor vlakana. Njihovim unosom sitost traje duže i nema naglog skakanja nivoa šećera u krvi, što je pozitivno kod insulinske rezistencije. Pored toga, cela zrna su složeni ugljeni hidrati koji sadrže polifenole, za koje se pokazalo da su korisni u kontroli insulinske rezistencije. Primeri uključuju: brašno od celog zrna (npr. pšenica, heljda, proso), smeđi pirinač, ovsena kaša. Preporuka je da jedete više od 50 grama vlakana dnevno, to pomaže u ravnoteži šećera u krvi. Primeri namirnica bogatim vlaknima su: crni pasulj, sočivo i zobene pahuljice.

 

Riba

Dokazano je da ishrana bogata ribom smanjuje rizik od dijabetesa. Losos, skuša, haringa, inćuni i tunjevina su izvori omega-3 masnih kiselina koje mogu sprečiti insulinsku rezistenciju. Američke smernice o ishrani preporučuju odraslima da jedu najmanje 250 g ribe svake nedelje.

 

Proteinske namirnice

Protein je makronutrijent koji pomaže vašem telu u izgradnji i održavanju mišića i tkiva. Potrebe za proteinima pojedinca variraju u zavisnosti od faktora kao što su pol, starost i nivo aktivnosti. Konzumiranje više kalorija iz proteina može pomoći u poboljšanju težine i nivoa glukoze. Preporuka je da se unose proteini iz nemasnih izvora uključuju živinu, tofu sir, mahunarke i nemasno svinjsko meso.

 

Zdrave masti

Masti obezbeđuju energiju, pomažu nam da apsorbujemo vitamine (A, D, E, K) i učestvuju u proizvodnji hormona. Neke masti pružaju više koristi od drugih, polinezasićene masne kiseline (PUFA), kao što su omega-3 masne kiseline, imaju višestruke prednosti, mogu poboljšati sastav tela i smanjiti upalu. Pokazalo se da dijete koje sadrže mononezasićene masne kiseline (MUFA), poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima (lešnik, badem, indijski orah), semenkama i avokadu, podstiču gubitak težine i poboljšavaju osetljivost na insulin.

raznovrsna ishrana

 

Koju hranu treba ograničiti?

  • Prerađena hrana
    • Visoko obrađena hrana često sadrži konzervanse, previše natrijuma i šećera i ima malu količinu hranljivih materija. Prerađena hrana uključuje čips, upakovana peciva, žitarice, smrznute večere i supe u konzervi. Ishrana koja redovno uključuje prerađenu hranu može doprineti prekomernom debljanju.
  • Zasićene masti i trans masti
    • U poređenju sa dijetama koje sadrže MUFA, dijeta bogata zasićenim masnim kiselinama (SFA) može dovesti do insulinske rezistencije. SFA se obično nalaze u životinjskim proizvodima, govedja i svinjska mast, margarin, mesne prepadjevine, puter, punomasni sirevi, pavlaka. Dokazano je da transmasne kiseline, koje se nalaze u hidrogenizovanim uljima, pogoršavaju IR i razvoj dijabetesa. Namirnice koje mogu da sadrže trans masti uključuju brzu hranu i prerađene pečene proizvode, gotovi sosovi, čips i druge grickalice, određene vrste čokolade, pomfrit.
  • Zaslađena pića
    • Mnoga popularna pića sadrže dodati šećer (energetski napici, gazirani pića i smutiji). Jednostavni šećeri koji se nalaze u ovim vrstama pića povezani su sa porastom glukoze, naglim skokom insulina i unosom “praznih” kalorija.
  • Alkohol
    • Većina alkohola sadrži ugljene hidrate i kalorije, što negativno utiče na IR i nivo šećera u krvi.

 

Fizička aktivnost

Smanjenje telesne težine može poboljšati toleranciju na glukozu i smanjiti insulinsku rezistenciju. Čak i gubitak samo 5% vaše telesne težine, može pomoći. Veoma restriktivne dijete mogu pružiti trenutne rezultate, ali se gubitak težine često ne održava. Fokusiranje na zdrave navike, umesto na gubitak težine, može biti korisnije za poboljšanje insulinske rezistencije i opšteg zdravlja.

Vežbe sa opterecenjem, poznate i kao trening snage, mogu povećati mišićnu masu. ADA preporučuje trening snage dva do tri dana nedeljno. Trening snage može smanjiti nivo glukoze u krvi natašte 24 sata nakon vežbanja. Trening se može izvoditi korišćenjem sopstvene telesne težine (npr. sklekovi, daske, čučnjevi) ili korišćenjem bučica, girja, traka za otpor ili tegova.

devojka vežba

 

Suplementacija

Pored svega gore navedenog, za adekvatnu kontrolu i prevenciju insulinske rezistencije jako je bitna suplementacija. Danas su na tržištu dostupni razni suplementi koji u određenoj meri mogu pomoći tretmanu IR (različiti antioksidansi, magnezijum, hrom, inozitoli…). Jako je važno u kojoj se dozi ovi suplementi koriste i na koji način kako bi iskoristivost suplemenata bila adekvatna.

Inozitoli, tačnije mio-inozitol je molekul o kome se poslednjih decenija najviše priča kada se govori o tretmanu, ali i prevenciji insulinske rezistencije. Mio-inozitol je sekundarni glasnik za insulin i njegova glavna uloga u organizmu je da omogući adekvatno lučenje i delovanje insulina, oporavak insulinskih receptora i regulaciju nivoa glukoze. Pored toga pokazuje pozitivne efekte na kardiovaskularni profil kao i na lipidni status (holesterol, trigliceridi).

Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.

Da zaključimo, insulinska rezistencija je stanje koje se može držati pod kontrolom. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i adekvatna suplementacija mogu vam pomoći u tome!

    Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

    Insulinska rezistencija – Sve što treba da znate!

    11.08.2022
    insulinska rezistencija

    Šta je insulinska rezistencija?

    Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled kojeg dolazi do porasta nivoa insulina u krvi i ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo. Tako dolazi do pojave rezistencije ili smanjenja broja receptora za vezivanje insulina.

    Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka.

    Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu čuvara i koji reaguje tako što se “rešava” viška glukoze.

    Uobičajeno, nakon obroka, ugljeni hidrati koji se unesu, se razgrađuju na glukozu i druge jednostavne šećere koje apsorbuje crevo. To uzrokuje porast nivoa glukoze u krvi stimulišući pankreas da oslobađa insulin u krvotok.

    Količina oslobođenog insulina odgovara veličini i sadržaju obroka.

    Insulin pomaže transportu glukoze u ćelije, gde se koristi za energiju. Kako se glukoza kreće u ćelije i razgrađuje (metaboliše), nivo glukoze u krvi opada, a pankreas smanjuje oslobađanje insulina.

    Insulin deluje zajedno sa glukagonom, drugim hormonom pankreasa, kako bi održao nivo glukoze u krvi u uskom rasponu.

     

    Kako nastaje insulinska rezistencija?

    Insulinska rezistencija poprima epidemijske razmere i bolest je savremenog društva.

    Naime, usled preteranog unosa masti, šećera i generalno namirnica visokog glikemijskog indeksa, pankreas oslobađa velike količine insulina. Mehanizam razvoja neosetljivosti (rezistencije) ćelija na insulin još uvek nije u potpunosti razjašnjen.

    Brojna istraživanja pokazuju da velike količine slobodnih masnih kiselina u krvi uzrokuju da ćelije prestanu pravilno da reaguju na insulin.

    Visceralna masnoća koja se nakuplja oko organa, može oslobađati velike količine slobodnih masnih kiselina u krvotok, kao i upalne hormone koji pokreću insulinsku rezistenciju.

    Kada ćelije postanu manje osetljive na insulin, tada se manja količina glukoze prenosi iz krvi u ćelije. Nivo glukoze u krvi ostaje visok, ali ćelije „gladuju“. Pankreas nadoknađuje ovo stanje stvaranjem veće količine insulina kako bi pokušao da unese više glukoze u ćelije.

    Najčešće, pankreas jeste u stanju da drži korak sa potrebnim dodatnim insulinom više godina, ali nakon doga dolazi do promena na nivou pankreasa zbog prevelike aktivacije njegovih β-ćelija koje oslobađaju insulin.

    Većina ljudi sa insulinskom rezistencijom ne razvije dijabetes. Međutim, u nekim slučajevima pankreas na kraju ne može da održi korak sa potražnjom i glukoza u krvi i dalje raste, prouzrokujući dijabetes tipa 2.

    Insulinska rezistencija, koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka:

    • dijabetesa tipa 2
    • gestacijskog (trudničkog) dijabetesa
    • predijabetesa

    Dobra vest je da se ovo stanje može potpuno regulisati ukoliko promenimo način i stil života što, pre svega, uključuje adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost.

     

    Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?

    U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata.

    Ćelije postaju manje osetljive na insulin, što dovodi do pojave povišenih nivoa insulina u krvi, sa inače normalnim šećerom u krvi. Nekada se stvaranje insulina poveća za čak 5 do 20 puta kako bi se nivo šećera u krvi održao u granicama normale.

    Nakon obroka, šećer u krvi može da varira i da bude blago visok ili nizak.

    Uloga insulina je da dozvoli ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile kao gorivo ili skladištile kao telesne masti. To takođe znači da je veća verovatnoća, da se kod ovog stanja, glukoza u krvi nakuplja i to može dovesti do previsokog nivoa šećera u krvi.

    Stanje proizvodnje veće količine insulina od normalne naziva se hiperinsulinemija.

     

    Koji su simptomi insulinske rezistencije?

     

    simptomi insulinske rezistencije

    U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma.

    Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što je porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:

    • Umor,
    • Glad,
    • Slabu koncentraciju.

    Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:

    • povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
    • povišen krvni pritisak,
    • visok nivo holesterola,
    • neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena,
    • retinopatija – oštećenje mrežnjače oka,
    • acanthosis nigricans – hiperpigmentacija tj. tamnjenje kože na pregibima, poput vrata ili ispod pazuha.

     

    Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?

    Primarni faktor rizika je ishrana bogata ugljenim hidratima, naročito rafinisanim ugljenim hidratima i šećerima.

    Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.

    Otpornost na insulin se obično može razviti ako postoji jedan ili više sledećih faktora rizika:

    • gojaznost,
    • visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima,
    • slaba fizička aktivnost,
    • hroničan stres,
    • Chushingova bolest ili policistična bolest jajnika.

    U pogledu onoga što se dešava u telu što uzrokuje insulinsku rezistenciju, naučnici su primetili da se insulinska rezistencija javlja kod ljudi koji imaju:

    • visok nivo insulina u krvi
    • višak masnoće u jetri i pankreasu
    • visok nivo upale/ inflamacije

    Iako je ovo stanje češće kod gojaznih osoba, podložni su i ljudi sa niskom ili normalnom telesnom težinom.

    Ostali potencijalni uzroci insulinske rezistencije uključuju:

    • fruktoza – Visok unos fruktoze (od dodatka šećera, ne iz voća); povezan je sa insulinskom rezistencijom kod životinja i kod ljudi;
    • mikrobiota creva – Istraživanja ukazuju da poremećaj bakterijske flore creva može izazvati upalu koja pogoršava insulinsku rezistenciju i pospešuje druge metaboličke probleme.

     

     Kako se testira insulinska rezistencija?

    Ne postoji jedan test koji bi mogao direktno da dijagnostikuje insulinsku rezistenciju. Umesto toga, uzimaju se u obzir nekoliko faktora, uključujući:

    • porodičnu i ličnu anamnezu;
    • fizički pregled pacijenta;
    • prisutni znakovi i simptomi;
    • rezultati laboratorijskih testova.

    Laboratorijska ispitivanja uključuju sledeće testove:

    1. Test glukoze – nivo šećera u krvi ispod 140 mg/dl se smatra normalnim, nivo između 140 i 199 mg/dl se smatra predijabetesom, nivo jednak ili preko 200 mg/dl je dijagnostički za dijabetes tip 2.
    2. Test tolerancije na glukozu (OGTT test) sa insulinom u periodu od 120 minuta. Testiranje glukoze i insulina se radi u gladovanju a zatim u različitim vremenskim intervalima nakon uzimanja glukoznog rastvora. Sumnja na insulinsku rezistenciju se može javiti ukoliko je nivo šećera u krvi našte do 7mmol/l, a u 120min OGTT-a je u rasponu od 7,8 do 11,1 mmol/l. Ovaj test se koristiti za skrining kao i dijagnostiku.
    3. Hemoglobin A1c (HbA1c) – ovaj test određuje hemoglobin A1c u cilju utvrđivanja prosečnog nivoa glukoze u krvi tokom poslednja 2 do 3 meseca. Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, između 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zaključke i njegove interpretacije iznosi lekar.
    4. Lipidni status – grupa testova koja meri specifične lipide u krvi (tj. ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride). Najbitniji je nivo LDL holesterola.

     

    Prirodno lečenje, ishrana i životne navike kod insulinske rezistencije

     

    lečenje insulinske rezistencije

    Jedite celu, svežu hranu

    Hrana je informacija koja kontroliše vašu ekspresiju gena, hormone i metabolizam.

    Izaberite pravu hranu sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući sveže povrće, voće, mahunarke, žitarice bez glutena, orašaste plodove, semenke i visoko kvalitetne životinjske proteine.

     

    Uklonite sve zaslađivače i unos rafinisanih slatkiša

    Veštački zaslađivači mogu podići nivo insulina i doprineti insulinskoj rezistenciji.

    Prirodni zaslađivači koje možete konzumirati u umerenim količinama su stevija, ksilitol, eritritol. Stevija i eritritol imaju glikemijski indeks jednak nuli što znači da ne podižu šećer u krvi tj. nema naglog skoka nakon konzumiranja ovih zaslađivača.

    S druge strane, ksilitol tj. brezin šećer ima glikemijski indeks između 7-13 pa će neznatno uticati na nivo šećera u krvi nakon digestije.

     

    Pravite razmake između obroka

    Post je evolucijski uklopljen u našu fiziologiju, pokrećući nekoliko bitnih ćelijskih funkcija.

    Prelazak iz stanja sitosti u stanje posta pomaže nam više od samog sagorevanja kalorija i gubljenju kilograma.

    Istraživači su proučili desetine istraživanja na životinjama i ljudima da bi objasnili kako jednostavan post poboljšava metabolizam, snižavajući šećer u krvi, smanjujući upalu, što poboljšava niz zdravstvenih problema, od artritičnog bola do astme i čak pomaže u uklanjanju toksina i oštećenih ćelija, što smanjuje rizik za rak i pojačava rad mozga.

    Postoje dokazi koji ukazuju na to da je dejstvo cirkadijalnog ritma posta efikasan kada su obroci ograničeni na osam do 10 sati tokom dana.

    Ovo znači da se hranimo tokom dana između 08-10h a preostalih 14-16h se posti. Način posta poznat pod imenom autofagija.

    Naravno, svako je drugačiji i ovakav plan isprekidanog posta, a naročito ukoliko se primenjuje autofagija, treba ozbiljno razmotriti i prilagoditi svakom individualno.

     

    Kontrolišite inflamaciju

    Prehrambeni šećeri svih vrsta i rafinisana biljna ulja najveći su uzročnici upale u organizmu. Oni povećavaju nivo insulina i uključuju gene koji dovode do hronične upale, stvarajući više upala, lošu kontrolu šećera u krvi i hroničnu bolest.

    Pored uklanjanja namirnica koje su štetne, važno je identifikovati i ukloniti hranu na koju možete biti senzitivni ili alergični kako biste kontrolisali upalu. Uključite namirnice koje deluju protivupalno, uključujući ribu, sveže mleveno laneno seme i riblje ulje, prirodne probiotike i prebiotike (batat, lisnato povrće, prirodno fermentisani proizvodi).

     

    Povećajte unos hrane bogate vlaknima

    Ljudi su nekada unosili 50 – 100 grama vlakana dnevno, danas prosečno unosimo manje od 15 grama.

    Studije pokazuju da hrana sa visokim sadržajem vlakana može biti jednako efikasna kao i lekovi protiv dijabetesa za snižavanje šećera u krvi bez nuspojava.

    Vlakna usporavaju apsorpciju šećera u krvotok iz creva. Jedite širok izbor biljnih namirnica bogatih vlaknima, uključujući orašaste plodove, semenke, voće, zeleno povrće i mahunarke.

     

    Spavajte kvalitetno

    Neka san postane glavni prioritet za normalizaciju nivoa insulina. Izbegavajte da jedete tri sata pre spavanja. Pođite na spavanje i budite se u ustaljeno vreme. Po potrebi isprobajte biljne terapije za opuštanje i bolji san ili melatonin.

     

    Rešite se nutritivnih nedostataka

    Brojni nutrijenti igraju važnu ulogu u upravljanju insulinom, uključujući Vitamin D, hrom, magnezijum, cink, mangan i alfa lipoinska kiselina. Unosite dovoljne količine vode (1.5l do 2.5l na dan).

     

    Vežbajte

    Vežba bi mogla da bude najmoćniji lek za regulaciju šećera u krvi. Fizička vežba utiče da ćelije postanu osetljivije na insulin.

    Kada je u pitanju vežbanje, vreme postaje velika prepreka za mnoge ljude. Zato je preporuka intervalni trening visokog intenziteta (HIIT), koji možete da radite samo nekoliko minuta dnevno. Kombinovanje kardio treninga sa treningom sa tegovima pruža najefektivniji način normalizacije nivoa šećera u krvi i insulina.

     

    Kontrolišite nivo stresa

    Hronični stres podiže kortizol, vaš glavni hormon stresa. Povećani nivo kortizola povećava šećer u krvi i podstiče nagomilavanje masti u stomaku koje obično vidimo kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

    Ne možete eliminisati stres, ali možete umanjiti njegov uticaj. Pronađite metod umanjenja stresa koji vam odgovara. To bi mogla biti: meditacija, joga, duboko disanje ili vežbanje, šetnja, planinarenje…

    Insulinska rezistencija je (možda) jedan od glavnih pokretača mnogih – ako ne i većine – današnjih hroničnih bolesti, doprinosi pojavi srčanog i moždanog udara, može čak doprineti i razvitku kancerogenih oboljenja i pogoršanju stanja onkoloških pacijenata.

    Ipak, situaciju možete poboljšati jednostavnim promenama stila života, kao što su održavanje optimalne telesne težine, zdrava ishrana i vežbanje.

     

    Korišćenje adekvatne suplementacije

    Kada dobijete dijagnozu insulinske rezistencije pored pravilne ishrane, vežbanja i zdravog načina života bitno je da unosite i suplemente koji mogu pomoći da se poboljša osetljivost ćelija na insulin. #1 izbor i preporuka suplementa jeste Inofolic linija preparata. Ukoliko imate višak kilograma Inofolic Combi HP je pravi izbor za vas. On je namenjen osobama koji imaju indeks telesne mase iznad 25 i koje su gojazne. U sebi sadrži čist mio-inozitol i d-chiro-inozitol u fiziološkom odnosu 40:1, koji je prisutan u našoj krvnoj plazmi. Upravo tako specifično napravljen, pomoći će da ćelije insulin rezistentnih tkiva (jetra, mišići i masno tkivo) bolje reaguju na insulin. Takođe, održavaće normalnu funkciju jajnika, uspostaviti ovulaciju i omogućiće razvoj kvalitetnih folikula posledično i jajnih ćelija koje će biti spremne za oplodnju u slučaju da želite trudnoću. Važno je da budete uporni i da koristite 2×1 soft gel kapsulu dnevno, nezavisno od obroka, minimum 3-6 meseci i rezultat sigurno neće izostati.

    inofolic kapsule za insulinsku rezistenciju

      Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.