Neredovne menstruacije

19.06.2023

Neredovne menstruacije ne moraju uvek biti znak zdravstvenog problema. Uzroci mogu biti različiti, od stresa, nepravilne ishrane, nedovoljno sna, ali najčešće su povezani sa hormonskim disbalansom. U ovom blogu ćemo objasniti kako da prepoznate neredovne menstruacije, šta ih uzrokuje i kada da se obratite lekaru.

Šta su neredovne menstruacije?

U proseku, žena dobije menstruaciju na svakih 24 do 38 dana. Menstruacija obično traje oko 2 do 8 dana. Normalni menstrualni ciklus traje oko 28 dana, ali se smatra normalnim i ako traje između 21 i 35 dana. Ako se menstrualni ciklus javlja češće ili ređe od toga, to se smatra neredovnim menstrualnim ciklusom.

Koji su primeri neredovnih menstruacija/poremećaja menstrualnog ciklusa?

Mentruacije koji se javljaju u razmaku od manje od 21 dana ili više od 35 dana
Propuštene tri ili više menstruacije zaredom
Menstrualno krvarenje koje je mnogo jače ili slabije nego obično
Menstruacije koje traju duže od sedam dana
Dužina vremena između ciklusa varira za više od devet dana. Na primer, jedan ciklus je 28 dana, sledeći 37 dana, a sledeći 29 dana
Menstruacije koje su praćene jakim bolom, grčevima, mučninom ili povraćanjem
Krvarenje ili tačkasto krvarenje koje se javljaju između menstruacija, nakon menopauze ili nakon seksualnog odnosa
Menjanje više tampona ili higijenskih uložaka za sat vremena

Iako vaš menstrualni ciklus možda nije uvek predvidiv – i to može biti u redu. Normalno je da imate male varijacije u dužini ciklusa ili da imate menstrualni ciklus koji je nešto jači ili lakši u odnosu na prethodnu menstruaciju.

Stanja vezana za neredovnu menstruaciju

Amenoreja: Stanje u kome su menstruacije potpuno prestale. Odsustvo menstruacije 90 ili više dana smatra se abnormalnim osim ako niste trudni, dojite ili prolazite kroz menopauzu (koja se obično javlja između 45. i 55. godine).
Oligomenoreja: Stanje u kome se menstruacije javljaju retko u toku godine, tj. menstrualni ciklus traje duže. Može proći više od 35 dana između menstruacija ili da ukupan broj menstruacija godišnje bude šest do osam.
Dismenoreja: medicinski izraz za bolne menstruacije i teške menstrualne grčeve. Blaga do umerena nelagodnost tokom ciklusa je normalna.
Abnormalno krvarenje iz materice: Abnormalno krvarenje iz materice je krvarenje između mesečnih ciklusa, produženo krvarenje ili izuzetno obilna menstruacija.

Uzrok neredovnih menstruacija

Postoji mnogo uzroka neredovnih menstruacija, od stresa do ozbiljnijih zdravstvenih stanja.

Određena zdravstvena stanja povezana su sa izostankom menstruacije su:

Endometrioza: Endometrioza se javlja kada tkivo endometrijuma raste izvan materice. Tkivo se često vezuje za jajnike ili jajovode. Endometrioza može izazvati abnormalno krvarenje, grčeve ili jak bol pre i tokom menstruacije
Pelvična inflamatorna bolest: Zapaljensko oboljenje gornjeg genitalnog trakta kao posledica nelečenih bakterijskih infekcija (hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, gonoreja itd). Put bolesti je takav da bakterije ulaze u vaginu i šire se na matericu i gornji genitalni trakt. Simptomi variraju, a posledice su uglavnom hronični bol, infertilitet (neplodnost), neredovni ciklusi
Sindrom policističnih jajnika: Kod sindroma policističnih jajnika (PCOS), jajnici proizvode velike količine androgena, koji su vrsta hormona. Ovaj hormon sprečava ili odlaže ovulaciju, uzrokujući neredovne menstruacije. Žene sa PCOS-om mogu potpuno prestati da imaju menstruaciju
Primarna insuficijencija jajnika: Ovo stanje se javlja kod žena mlađih od 40 godina čiji jajnici ne funkcionišu kako bi trebalo, što uzrokuje izostanak ili neredovne menstruacije. Može se javiti tokom lečenja raka hemioterapijom i zračenjem ili ako kod određenih autoimunih stanja
Poremećaji štitne žlezde ili hipofize: Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda), hipertireoza (preterano aktivna štitna žlezda) i drugi poremećaji štitne žlezde ili hipofize utiču na ženske Ovo može biti uzrok neredovnih menstruacija
Poremećaji krvarenja: Obilno menstrualno krvarenje je moguće u stanjima poremećaja krvarenja ili zgrušavanja krvi
Rak materice ili rak jajnika: Određeni karcinomi mogu uticati na menstrualni period žene. Promene mogu uključivati krvarenje koje je jače nego obično ili izostanak menstruacije

Poremećaji ili promene u dnevnoj rutini takođe mogu uticati na menstrualni ciklus. Neki primeri faktora životnog stila uključuju:

Stres
Dobijanje ili gubitak značajne telesne težine
Vežbe koje dovode do veoma niske telesne masti (trkači na duge staze, plesači ili gimnastičari)
Virusi ili druge bolesti
Određeni lekovi, komplikacije tokom trudnoće ili dojenja
Kontracepcijske pilule: Većina kontracepcijskih pilula sadrži kombinaciju hormona. Pilule sprečavaju trudnoću tako što sprečavaju jajnike da ovuliraju. Uključivanje ili isključivanje kontracepcijskih pilula može uticati na menstruaciju. Moguće je imati neredovne cikluse ili izostajanje menstruacije do šest meseci nakon prestanka uzimanja kontracepcijskih pilula
Lekovi, kao što su steroidi ili antikoagulansi (razređivači krvi)
Pobačaj ili vanmaterična trudnoća (implantacija oploćene jajne ćelije van materice)
Hirurgija, ožiljci ili blokade u materici, jajnicima ili jajovodima

Kada se obratiti lekaru?

Obratite se svom lekaru ako ste imali redovne, mesečne menstruacije ali se obrazac promenio. Vaš lekar vam može preporučiti pregled i druge testove kako bi isključio trudnoću ili neki zdravstveni problem.

Pozovite svog lekara ako imate neki od sledećih simptoma:

Propuštate tri ili više menstruacija godišnje
Menstruaciju dobijate češće nego na svaki 21 dan
Menstruaciju dobijate ređe nego na svakih 35 dana
Krvarite jače nego obično tokom menstruacije
Krvarite duže od 7 dana
Imate više bolova nego obično tokom menstruacije

Tretmani za neredovne menstruacije

Tretmani za neredovne menstruacije zavise od uzroka problema. Ako je uzrok hormonski disbalans, vaš lekar može preporučiti hormonsku terapiju ili kontracepcijske pilule koje će vam pomoći u regulisanju menstrualnog ciklusa. Ako je uzrok stres, važno je pronaći načine za smanjenje stresa poput meditacije, joge ili terapije razgovorom. Takođe, važno je voditi zdrav način života.

Postoje i suplementi koji su se pokazali efikasnim u regulaciji neredovnih menstrualnih ciklusa. Prvi među njima su Inofolic HP proizvodi na bazi inozitola koji redovnom primenom već u trajanju od 3 meseca dovode do regulacije mentrualnog ciklusa. HP formulacije inozitola pokazale su se superiornijim od standardnih zbog prisustva prebiotika alfa-laktalbumina koji povećava efikasnost proizvoda na 95%. Primena Inofolic proizvoda je bezbedna i bez neželjenih efekata. Glavni mehanizam delovanja Inofolic-a je uspostavljanje hormonalnog balansa na prirodan način, nadoknadom inozitola.

Ispiranje vagine – da li je potrebno, zašto, i koliko često

06.06.2023

Pod ispiranjem vagine misli se na proces čišćenja, odnosno pranja unutrašnjosti vagine vodom ili mešavinom drugih tečnosti uz pomoć neke vrste aplikatora, a ne na spoljašnje pranje prilikom tuširanja. Važno je naglasiti da neki doktori ne savetuju vaginalno ispiranje, zato što mnoge žene ne paze na to čime će, kako, ili pak koliko će često praktikovati ovaj proces.

Međutim, postoje provereni medicinski proizvodi koji mogu bezbedno da ispune neka od očekivanja zbog kojih se žene uopšte odlučuju na ispiranje vagine – ukoliko se koriste ispravno i u dovoljnim vremenskim razmacima.

Zašto žene ispiraju vaginu?

Najčešći razlozi koje žene navode kao odgovor na ovo pitanje jesu održavanje higijene vagine i osećaj svežine, eliminisanje neprijatnih mirisa, ispiranje ostataka krvi nakon menstruacije, izbegavanje ili lečenje seksualno prenosivih bolesti i infekcija, pa čak i sprečavanje trudnoće.

Ispiranje vagine na „svoju ruku” neće postići nijedan od ovih rezultata, štaviše, može da dovede do štetnih posledica ili oštećenja sluznice vagine – a ispiranje vagine ni u kom slučaju ne spada u kontraceptivne metode.

Ispiranje samo vodom, korišćenje sapuna kao i preparata koji nisu namenjeni za vaginalnu primenu može dovesti do poremećaja vaginalnog pH, elimacije laktobacilusa (dobrih bakterija) što može imati štetne posledice.

Rizici tradicionalnog ispiranja vagine

Vagina je stanište miliona bakterija i gljivica koji žive u ravnoteži, i opasno je kada poremetimo tu ravnotežu. Ona se odnosi na odgovarajuću pH vrednost (pH između 3,5 – 4,5) i na neprisutnost stranih bakterija i gljivica. Tako vagina ima sopstveni mehanizam čišćenja koji uključuje prirodnu ravnotežu bakterija i pH nivoa. Međutim, vaginalna flora može biti narušena zbog hroničnog stresa, dojenja, primene oralne kontracepcije, prisustva sperme, terapije antibioticima, ali i zbog česte upotrebe sredstava za održavanje intimne higijene.

Prekomerno ispiranje vagine sredstvima za higijenu koja sadrže agresivne hemijske supstrance poremetiće ravnotežu u vagini i ugroziti sve što se pravilnim održavanjem higijene pokušava postići. Pod tradicionalnim ispiranjem vagine mislimo, dakle, na korišćenje jakih sapuna i kupki u ovu svrhu. Osim toga, u ovom kontekstu možete čuti i da se spominje ispiranje sa rastovorom od vode i jabukovog sirćeta, koje nije ništa manje rizično.

Naime, ovakva sredstva i prečesto ispiranje uništiće previše dobrih bakterija (Laktobacila) i tako omogućiti prekomeran rast štetnih bakterija, što može dovesti do gljivične infekcije ili bakterijske vaginoze. Uporni pokušaji lečenja već postojeće vaginalne infekcije na ovaj način mogu potisnuti bakterije koje izazivaju infekciju u matericu, jajovode i jajnike, što može dovesti do upale i prouzrokovati još ozbiljnije zdravstvene probleme.

Održavanje ravnoteže vagine je ključna stavka ispravne higijene i dobrog zdravlja vagine, zbog čega je odlazak kod lekara mnogo bolje rešenje od samostalnog i neproverenog eksperimentisanja za bilo koju vaginalnu nelagodnost.

Kako na siguran i bezbedan način održavati higijenu vagine?

Povremeno vaginalno ispiranje za održavanje higijene i otklananje nelagodnih simptoma koji ne ukazuju na neki ozbiljan problem je bezbedno ukoliko se sprovede ispravno i sa sigurnim preparatima. Pod nelagodnim simptomima koji nisu suviše alarmantni misli se na blago pojačan vaginalni sekret, iritaciju, osećaj peckanja ili svraba vagine, i neprijatan miris, a svi oni uzrokovani su poremećajem vaginalne mikroflore.

U ovakvim slučajevima Biguanelle ginekološki izotonični rastvor može doprineti otklanjanju patogenih bakterija i otkloniti navedene simptome. Ovaj proizvod formulisan je tako da ne remeti, nego obnavlja i održava ravnotežu i fiziološke uslove u vagini tokom i nakon lečenja vaginalnih oboljenja, pa i nakon hiruških intervencija.

Biguanelle rastvor sadrži aktivnu komponentu poliheksametilen bigvanidin (PHMB), koji spada u antiseptike širokog spektra i ciljano deluje na patogene (bakterije, gljivice, virusi). PHMB ne deluje na dobre bakterije, te ne narušava prirodnu vaginalnu mikrofloru i stoga je bezbedan. Dodatno ne dovodi do rezistencije.

Mlečna kiselina u sastavu Biguanelle-a zaslužna je za održavanje kiselosti vaginalne sredine, odnosno gorepomenute poželjne pH vrednosti, te tako podržava rast i razvoj neophodne količine dobrih bakterija, povećavajući otpornost vaginalne regije prema patogenima. Zato je ovaj rastvor siguran za održavanje vaginalnog ekosistema na fiziološkom nivou. Bezbedno je i izuzetno korisno s vremena na vreme upotrebiti ovaj rastvor kao vid čišćenja vagine, pogotovo tokom letnjeg perioda kada zdravlje vagine može biti narušeno (korišćenje bazena, dugotrajno nošenje mokrih kupaćih kostima, visoke temperature, uska odeća, sintetički veš itd).

Svakako, ni sa ovim bezbednim metodama za održavanje higijene i zdravlja vagine ne treba preterivati – čajne mešavine za ispiranje se ne preporučuju, kao ni rastvori sode bikarbone koji mogu značajno poremetiti vaginalni pH, dok je Biguanelle rastvor u preventivne svrhe, zbog njegovog produženog delovanja u trajanju od 4-7 dana nakon aplikacije, dovoljno koristiti jednom mesečno, najbolje po završetku menstruacije. U slučaju preporuke lekara za ovaj proizvod zbog infekcije, jednokratna primena se može ponoviti 4 dana nakon aplikacije.

Na kraju, nesumnjivo je koliko je bitno da pažljivo birate šta ćete, kako, i koliko često koristiti za pranje i održavanje zdravlja vagine, jer pogrešan izbor može dodatno pogoršati problem koji imate ili izazvati ozbiljnije posledice. Preventivno korišćenje agresivnih sapuna, parfimisanih ili iritantnih proizvoda može narušiti prirodnu ravnotežu vaginalne flore i dovesti do infekcija.

Ukoliko niste sigurne u samostalnu odluku, uvek se najpre posavetujte sa svojim ginekologom koji će vam, ako je to optimalno rešenje za vaš konkretan slučaj, preporučiti pouzdan proizvod.

Za šta je selen dobar?

18.04.2023

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Zajedno sa hipofizom, reguliše metabolizam, usporavajući ga ili ubrzavajući. Zapravo, ovu ulogu vrše hormoni koje ona luči. Folikularne ćelije tiroidne žlezde luče hormone koje sadrže jod – trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Parafolikularne ćelije proizvode hormon kalcitonin koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.

Štitna žlezda utiče na rad svake naše ćelije. Poremećaj njenog rada može da se manifestuje povećanjem težine, bolestima srca, mentalnim poremećajima i promenama u menstrualnom ciklusu. Na sreću, često se uspešno može kontrolisati i održavati suplementima, ili u pojedinim slučajevima lekovima.

Selen je jedan od najvažnijih mikroelemenata za rad štitne žlezde. On utiče na rad hormona tiroidne žlezde, te se često nalazi u preporukama za očuvanje rada ili prevenciju bolesti štitne žlezde. Unosimo ga hranom, ali to nekada nije dovoljno, pa je često potrebna dodatna suplementacija.

Oboljenja štitne žlezde

Do oboljenja štitne žlezde dolazi usled nekontrolisanog i prekomernog ili nedovoljnog lučenja njenih hormona. Tako su danas sve češće bolesti poznate kao hipertireoza, hipotireoza i hašimoto.

Hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde i lučenja hormona. Simptomi koji je prate su 24-časovni ubrzani rad srca, ubrzan metabolizam i česte stolice, te i pored većeg unosa hrane, osobe često mršave. Osim ove simptomatologije, javljaju se i prošireni krvni sudovi, oskudniji menstrualni ciklusi, anksiozna i razdražljiva raspoloženja.

Hipotireoza – smanjen rad žlezde i lučenja hormona. Osobe sa ovim oboljenjem su često umorne, usporene, imaju problem sa zatvorom i gojenjem, usporenim radom srca, slabom i lomljivom kosom i noktima, neredovnim i oskudnim menstrualnim ciklusima.

Hašimoto – Autoimuno oboljenje štitne žlezde praćeno njenom upalom. Nastaje kada imuni sistem stvara antitela koji napadaju štitnu zlezdu i dovode do njenog oštećenja. Hašimoto može u početku imati karakteristike hipertireoze, ali uglavnom uvek prelazi u hipotireozu. Hašimoto može godinama i decenijama biti prisutan bez ispoljavanja bilo kakvih simptoma, zato je važno prepoznati ga na vreme i umanjiti oštećenje štitne žlezde. Još jedna bitna karakteristika Hašimota je da je često nasledan.

Lek za Hašimoto

Kao što smo naveli, Hašimoto je autoimuna bolest koja nastaje u slučaju kada imunitet proizvodi antitela koji greškom napadaju žlezdu. Naime, antitela mogu biti usmerena na komponetne koje učestvuju u sintezi hormona (protein tireoglobulin ili enzim tiroidnu peroksidazu).

Studije su pokazale da selen utiče na smanjenje nivoa ovih antitela čime se usporava oštećenje štitne žlezde. Naime, ispitanici koji su koristili selen kao suplement svakodnevno u trajanju od nekoliko meseci, smanjili su nivo antitela za 30% do 50%. Bitno je napomenuti da kada se antitela (antiTPO i antiTg) jednom potvrde i ustanovi Hašimoto, oni ne mogu da nestanu, ali primenom selena se bolest kontroliše i sprečavaju komplikacije.

Dodatak ishrani Tiroxil 4.0 je jedini suplement na tržištu koji sadrži kombinaciju mio-izonitola i selena u odgovarajućim količinama i koristi se za očuvanje rada štitne žlezde i prevenciju razvoja bolesti štitne žlezde. Redovna primena TIROXIL 4.0 tableta stabilizuje nivo antitela, sprečava progresiju bolesti, kao i propadanje štitne žlezde.

Selen za štitnu žlezdu

Štitna žlezda je ogran koji ima najveći udeo selena u našem organizmu. On je ključan za sintezu i aktivaciju tiroidnih hormona.

Selen je neophodan za sintezu selenoproteina. Među najpoznatijim su enzimi glutation peroksidaza, tioredoksin reduktaza i jodotironin dejodinaza. Oni učestvuju u regulaciji metabolizma hormona štitne žlezde.

Naime, enzim tioredoksin dejodinaza odgovoran je za prevođenje tiroksina T4 u njegov aktivni oblik, trijodtironin T3. Nedostatak selena može poremetiti ovaj proces.

Važna uloga selena u funkciji štitne žlezde počela je da se ispituje zbog stanja zabeleženog u Demokratskoj Republici Kongo, koji se karakteriše deficitom joda i selena, hipotireozom, problemima u razvoju i problemima u mentalnom zdravlju.

Od tog trenutka, sprovedeno je više studija kako bi se istražila uloga ovog minerala u štitnoj žlezdi. Zapravo, otkriveno je da nedostatak selena smanjuje sintezu tiroidnih hormona, jer smanjuje funkciju selenoproteina, posebno jodotironin dejodinaza (DIO), koje su odgovorne za konverziju T4 u T3.

Ova smanjena proizvodnja tiroidnih hormona dovodi do stimulacije osovine hipotalamus-hipofiza zbog nedostatka kontrole negativne povratne sprege, povećavajući proizvodnju TSH. TSH stimuliše DIO da pretvore T4 u T3, sa posledičnom proizvodnjom vodonik peroksida, koji se ne uklanja adekvatno manje aktivnim glutation peroksidazama (GPk).

Selen ishrana

Količina selena u hrani može uveliko varirati u zavisnosti od sadržaja selena u zemljištu u kojem se uzgaja. Sadržaj zemljišta varira u zavisnosti od regiona. Biljke dobijaju selen iz zemlje, što utiče na količinu selena kod životinja koje jedu te biljke.

Većina zemalja Evrope je deficitarna u selenu. Srbija takođe spada u grupu zemalja gde ima nedovoljno selena u zemljištu, pa se dodatna suplementacija svakako savetuje.

Proteinska hrana životinjskog porekla je generalno dobar izvor selena. Morski plodovi, meso organa i brazilski orasi, džigerica, jaja, crveno meso i žitarice su namirnice sa najviše selena.

Tiroxil 4.0 je jedini dodatak ishrani koji u sebi zbog kombinacije mio-inozitola i selena pokazuje potentniji pozitivni efekat na rad štitne žlezde i kontrolu Hašimota i subkliničke hipotireoze. Bezbedan je za kontinuiranu primenu, a pozitivni efekti na umor, malaksalost se primećuju već u prva 3 meseca od početka primene.

Selen nuspojave

Preporučena dnevna doza selena kod odraslih osoba je 55 mikrograma, dok je kod dece manja. Prekomerno unošenje selena može dovesti do niza nuspojava.

Najčešće je reč o mučnini, povraćanju, kao i problemima sa bubrezima, srcem i jetrom.

Kada postoji poremećaj rada štitne žlezde preporučene doze selena su veće od optimalnih preporučenih doza za zdrave osobe (max doza 200 mikrograma).

Minerali za štitnu žlezdu

Za optimalan rad štitne žlezde veoma je važna pravilna ishrana. U slučaju hipotireoze, pre svega treba obratiti pažnju na namirnice bogate jodom i selenom.

Važno je da ishrana bude bogata namirnicama koje sadrže jod, poput ribe, mlečnih proizvoda, jaja, pasulja, šljive i kukuruza.

Kada u organizmu nema dovoljno joda, štitna žlezda ne može da stvara dovoljne količine hormona. Jod je, zapravo, sastavni deo hormona štitne žlezde (T3 i T4) i 80% količine ovog minerala u organizmu, deponovan je upravo u tiroidnoj žlezdi.

Osim joda, za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde potreban je i selen, jer je uočeno da nedostatak ovog nutritijenta dovodi do njenog oboljenja.

Selen je mineral koji se može naći u tlu, vodi i hrani biljnog i životinjskog porekla. Pre svega ima antioksidativnu ulogu u organizmu, neutrališući slobodne radikale. Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane, doprinose razvoju bolestima srca, krvotoka, pa čak i kancera. Povećane količine selena potrebne su i asmatičarima, obolelima od HIV-a i artritisa, kao i muškarcima koji se suočavaju sa problemom neplodnosti.

Posledice nelečenja bolesti štitne žlezde

Osobe koje imaju genetske predispozicije za bolesti štitne žlezde treba redovno da proveravaju njeno stanje. Hronična oboljenja štitne žlezde mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su poremećaj rada srca i krvnog pritiska, osteoporozu, gojaznost, probleme sa plodnošću.

Iako se selen u brojnim studijama pokazao kao blagotvoran za optimalan rad štitne žlezde, neophodnu dozu i lekove treba da odredi isključivo lekar.

Dijabetes – hronična bolest sa ozbiljnim posledicama

02.03.2023

Dijabetes (diabetes mellitus) je jedna od najčešćih hroničnih bolesti koja utiče negativno na kvalitet života miliona ljudi širom sveta. Zbog povećanog nivoa šećera u krvi, dijabetes se često naziva i šećerna bolest. Povećani nivo šećera (glukoze) u krvi dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, naročito ako se bolest ne leči na vreme i ne drži pod kontrolom. Postoje dva glavna tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2. Osim toga, postoje i drugi oblici dijabetesa, kao što je na primer gestacijski dijabetes koji se javlja kod trudnica.

Razlike između dijabetesa tip 1 i tip 2

Dijabetes tipa 1 se najčešće javlja kod dece i mladih osoba kada imunološki sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Uglavnom je u vezi i sa drugim autoimunim poremećajima.

Dijabetes tipa 2 češće javlja kod odraslih kada telo ne koristi insulin efikasno zbog insulinske rezistencije, i kasnije posledično ne proizvodi dovoljno insulina. Faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 uključuju genetiku, prekomernu težinu, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i visok krvni pritisak.

Simptomi dijabetesa

Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu varirati od osobe do osobe, ali u većini slučajeva uključuju povećanu žeđ i glad, učestalo mokrenje, umor, zamagljen vid i sporije zarastanje rana. Razvoj simptoma je postepen i često se oni prvi ne primete na vreme a vrlo su važni kako bi se bolest na vreme sprečila i iskontrolisala.

Povećana glad i žeđ su jedni od prvih simptoma dijabetesa tipa 2. Povećan apetit i osećaj gladi koji se posebno javlja nakon obroka su vrlo česti. Ovo je prvi pokazatelj nepravilnog lučenja insulina koji je ključan za adekvatan metabolizam hrane, odnosno glukoze. Povećano lučenje insulina uvek prethodni njegovom nedovoljnom lučenju od strane pankreasa. Ovo stanje se naziva hiperinsulinemijom koja je u vezi sa insulinskom rezistencijom jer postoji nepravilan odgovor tkiva na povećane količine šećera u krvi (što je u vezi sa unetom hranom).

Povećana žeđ se javlja čak i nakon unošenja velike količine vode zbog povećane količine šečera u krvi.

Osobe sa dijabetesom često se osećaju umorno i iscrpljeno. To je zato što organizam ne može efikasno koristiti šećer kao osnovni izvor energije.

Sporije zarastanje rana je takođe u vezi sa povećanim nivoom šećera. Ovo je posebno problematično za osobe koje imaju manje rane ili ogrebotine koje se ne zarastaju uobičajenom brzinom, što može povećati rizik od infekcija na mestu rane i daljih komplikacija.

Važno je napomenuti da neke osobe mogu imati vrlo blage ili gotovo nikakve simptome u početku, što znači da mogu imati dijabetes ili stanje koje prethodni dijabetesu (hiperinsulinemija i insulinska rezistencija), a da toga nisu ni svesni. Zbog toga je važno redovno proveravati nivo šećera u krvi, posebno ako postoji rizik od razvoja dijabetesa (na primer, kod osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu ili imaju istoriju bolesti u porodici). U praksi se često savetuje i OGT test kada postoji sumnja na dijabetes tip 2, odnosno test opterećenja glukozom sa insulinemijama kada se može dijagnostifikovati stanje. OGT test je vrlo važan jer ukoliko se nesklad između unete hrane i lučenja insulina potvrdi na vreme postoje načini da se razvoj dijabetesa prevenira/spreči ili uspori.

Hronične komplikacije dijabetesa tipa 2

Dijabetes je hronična bolest koja ima progresivan tok. To znači da ukoliko se ne leči na ispravan način i ukoliko nije pod kontrolom vremenom dolazi do oštećenja raznih tkiva i organa. Neke od najčešćih hroničnih komplikacija su:

Komplikacije na očima – dijabetesna retinopatija
Bubrežne komplikacije – dijabetesna nefropatija
Neurološke komplikacije – dijabetesna neuropatija
Kardiovaskularne komplikacije – hipertenzija, ateroskleroza, infarkt
Dijabetesno stopalo

Lečenje dijabetesa

Postoje različiti pristupi u lečenju dijabetesa koji se mogu prilagođavaju individualnoj potrebi svakog pacijenta. Redovne kontrole i poštovanje preporuka lekara i farmaceuta ključne su za uspeh lečenja.

Jedan od najvažnijih aspekata lečenja dijabetesa je promena životnog stila. To može uključivati promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i upravljanju stresom. Pravilna ishrana je ključna za kontrolu nivoa šećera u krvi, a uključuje izbegavanje brze hrane, slatkih napitaka i hrane sa visokim sadržajem šećera. Umesto toga, preporučuje se ishrana bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom i nemasnim mesom.

Redovna fizička aktivnost takođe je veoma bitna. Vežbanje pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, smanjuje rizik od srčanih bolesti i poboljšava opšte zdravlje. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.

Pored promena u ishrani i fizičke aktivnosti, lečenje dijabetesa može uključivati lekove koji pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Za dijabetes tipa 1, dnevne injekcije insulina su neophodne. Za dijabetes tipa 2, lekovi kao što su metformin, derivati sulfoniluree i glitazoni mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi. U nekim slučajevima, pacijenti sa dijabetesom tipa 2 mogu zahtevati injekcije insulina.

Da su redovni pregledi kod lekara od izuzetne važnosti ukazuje i činjenica da lekar može prepoznati nove faktore rizika za komplikacije (povećani nivo holesterola, povećanje nivoa šećera i dr.) kao i znakove komplikacija dijabetesa kao što su problem sa bubrezima, oštećenje vida, neuropatija i drugi i dati adekvatne preporuke i lekove u skladu sa tim.

Prevencija dijabetesa

Zdrav život, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola nivoa stresa ključni su za izbegavanje razvoja dijabetesa tipa 2. Međutim, važno je napomenuti da i stanja koja prethode dijabetesu tipa 2, insulinska rezistencija i hiperinsulinemija ne moraju uvek dovesti do razvoja dijabetesa. Promena stila života kao i unos suplemenata kao što je Inofolic mogu pomoći u prevenciji razvoja dijabetesa tipa 2. Inofolic je italijanski preparat koji se dugi niz godina koristi za tretman insulinske rezistencije i hiperinsulinemije i pokazuje odlične rezultate u regulaciji metabolizma šećera, smanjenju napada gladi i kontroli nivoa šećera i insulina u krvi. Preporuka je unositi Inofolic dva puta u toku dana tokom minimum 3-6 meseci kako bi se videli pozitivni efekti korišćenja preparata.

Dijabetes je bolest koja se može držati pod kontrolom, ali ukoliko postoji bilo koji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, promena stila života i prevencija su ključ uspeha.

Menstrualni bolovi – kako nastaju, kada su opasni i kako ih ublažiti

23.02.2023

Menstrualni bolovi (dismenoreja) su često redovni i normalni deo ciklusa, ali mogu biti i znaci ozbiljnih ginekoloških oboljenja, u zavisnosti od toga da li je reč o primarnoj ili sekundarnoj dismenoreji. Tako neke žene prolaze sa blagim grčevima u donjem stomaku i karlici, a neke padaju u nesvest. U koju god grupu da se svrstavate, često vam u „onim danima“ kažu da ste „druga osoba“.

I to je potpuno razumljivo. Jednostavno, bolovi koje izdržavate svakog meseca, utiču na vaš posao, koncentraciju, svakodnevne obaveze, druženje sa partnerom i prijateljima. Tu su i hormoni koji idu gore-dole i menjaju vaše raspoloženje – od miroljubivosti do agresivnosti.

Ali šta se zapravo dešava u našem telu kada ciklus krene? Zašto nas uopšte boli? Zašto neke boli manje, a neke više? Na ova pitanja i brojna druga – odgovaramo u nastavku teksta.

Šta je menstruacija i kako nastaje?

Menstruacija je ciklično krvarenje iz materice koje nastaje kao posledica ovulacije. Menstrualnim ciklusom se smatra period između prvog dana jedne menstruacije pa sve do prvog dana naredne. Normalni ciklusi traju između 21 i 35 dana, dok je normalno krvarenje ono koje traje između dva i sedam dana.

Tokom ciklusa, jajna ćelija sazreva u folikulima u jednom od dva jajnika, zatim se ispušta u jajovod i putuje prema materici. Ako na tom putu dođe u dodir sa spermatozoidima, može biti oplođena.

U isto vreme, materica se priprema za moguću trudnoću – dolazi do stvaranja glatkih tkiva kako bi dočekali potencijalno oplođeno jaje. Ako jajna ćelija nije oplođena, meka ovojnica u materici nije neophodna, te je telo prirodno uklanja zajedno sa jajnom ćelijom. To se manifestuje krvarenjem.

Bolovi koje osećamo u ovom periodu posledica su kontrakcija materice koja tako izbacuje ono što joj više nije potrebno. Kontrakcije izaziva hormon prostaglandin. Što je nivo ovog hormona veći, grčevi će biti jači, a samim tim i bolovi.

Hormoni koji utiču na menstruaciju

U svemu ovome veliku ulogu imaju hormoni: estrogen, progesteron, luteinizirajući hormon (LH), folikulostimulirajući hormon (FSH).

Neposredno pre ovulacije, kada se jajna ćelija oslobođa da bi krenula prema materici, količina estrogena doseže maksimum u telu. Estrogen čini da tkivo u materici raste.

Nakon oslobađanja jajne ćelije, raste nivo progesterona. Progesteron održava gustinu sluznice u materici, sve dok je to potrebno. Osim toga, suprotstavlja se „ludostima“ estrogena u rastućem tkivu kako bi sprečio rast ćelija i nastanak malignog tkiva.

U daljem procesu, rast estrogena pokreće luteinizirajući hormon. On potom aktivira ovulaciju i omogućava da jajna ćelija napusti jajnik.

I na kraju, folikulostimulirujući hormon zatvara ciklus. Ili ga zapravo počinje, jer stvara novo jaje koje sazreva u jajnicima. I to govori našem telu da proizvede još malo estrogena koji zatim omogućava tkivu u materici da raste.

Primarni i sekundarni menstrualni bolovi

Kako ginekolozi kažu, menstrualni bolovi su normalna pojava u prva dva dana ciklusa. Takođe, intenzivniji su i učestaliji u tinejdžerskom dobu, dok imaju tendenciju da se smanjuju nekoliko godina nakon prve menstruacije i posebno nakon porođaja.

Ali, kada su menstrualni bolovi normalna pojava, a kada znak za zabrinutost? Odgovor na ovo pitanje daje razlikovanje ovih simptoma kroz podelu na primarnu i sekundarnu dismenoreju.

Primarna dismenoreja

Primarna dismenoreja nije posledica ginekoloških oboljenja, nego isključivo procesa izbacivanja jajne ćelije i tkiva materice, odnosno krvarenja. Bolovi u ovom slučaju se obično javljaju tokom prva dva dana ciklusa i smatraju se normalnim simptomima u tom periodu.

I u slučaju primarne dismenoreje može doći do intenzivnijih manifestacija kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, pa čak i nesvestica. Sve ovo ne mora da bude znak bolesti povezane sa reproduktivnim organima.

Sekundarna dismenoreja

Za razliku od primarne, uzrok sekundarne dismenoreje je neko ginekološko oboljenje:

Endometrioza (nastaje kada se sluznica materice smesti van materice – u jajovodima, jajnicima, na karlici, crevima…)
Miomi (benigni tumori u miometrijumu – mišićnom sloju materice)
Ciste ili tumor jajnika
Infekcije i bolesti koje se prenose polnim putem (u ovakvim situacijama potrebno je adekvatno reagovati jer svaka nelečena infekcija može da dovede po posledica i steriliteta)
Zapaljenja organa male karlice

Iako je jedino pouzdano rešenje utvrđivanja uzroka bolnih menstruacija u ovom slučaju odlazak na pregled, postoje izvesni znaci koji mogu ukazati na bolesti.

Naime, ukoliko se menstruacija razlikuje od onih na koje ste navikli, ako se bolovi prethodno nisu javljali, ukoliko se ne mogu ublažiti lekovima, u slučaju krvarenja između ciklusa, kao i bol koja nije povezana sa početkom krvarenja – mogu biti neki od znakova sekundarne dismenoreje.

Ukoliko primećujete neki od ovih znakova, obavezno idite na ginekološki pregled kako bi se ustanovio uzrok.

Menstrualni bolovi i kontraceptivne pilule

Kontraceptivne pilule se koriste za sprečavanje neželjene trudnoće, ali i u slučajevima neophodnosti lečenja povezanih sa menstruacijom (neredovne ili prečeste menstruacije). Međutim, pitanje oko kojeg se često debatuje jeste da li se korišćenjem ove pilule povećavaju menstrualni bolovi.

Ukratko, odgovor je – ne. Na osnovu sprovedenih studija, stručnjaci ističu da zapravo kontraceptivne pilule smanjuju menstrualne bolove i da se neke od njih prepisuju baš u te svrhe.

Naime, istraživači sa Univerziteta u Geteburgu, u Švedskoj, sproveli su istraživanje u kom je učestvovalo 1.400 žena. Istraživanje se sastojalo u ispitivanju učesnica o menstrualnim bolovima kada su imale 19 godina. Nakon pet godina, ispitanice su opet odgovarale na ista pitanja, ali su u međuvremenu neke od njih koristile kontraceptivne pilule. Upravo one prijavile su slabije i umerene menstrualne bolove.

Ralog leži u tome što kontraceptivne pilule smanjuju količinu prostaglandina koji izaziva kontrakcije materice. Osim toga, ove tablete potiskuju ovulaciju, što prevenira proces koji dovodi do menstrualnih bolova.

Lična higijena za vreme menstruacije

Intimna higijena tokom menstrulnog ciklusa ne razlikuje se od one koju treba sprovoditi van ciklusa.

Pre svega, važno je da znate da treba izbegavati sapune i gelove za tuširanje čija je pH veća od 4,5. Agresivna sredstva za higijenu mogu da naruše prirodnu vaginalnu floru što dovodi do stvaranja povoljne sredine za različite infekcije. Odaberite sredstva koja su namenjena baš za intimnu negu.

Kada je reč o upijajućim sredstvima koja se koriste tokom menstruacije, na raspolaganju su vam ulošci, tamponi i menstrualne čašice. Šta god da je vaš izbor, vodite računa da ih menjate redovno – uložak na svaka dva do četiri sata, dok jedan tampon ne bi trebalo zadržavati duže od šest do osam sati.

Ublažavanje menstrualnih bolova

U slučaju sekundarne dismenoreje lek zavisi od uzroka i za to je obavezan odlazak kod ginekologa. Kada je reč o primarnoj dismenoreji, možete koristiti lekove protiv bolova (analgetike).

Osim lekova, postoji još nekoliko stvari koje možete preduzeti kako biste olakšali „one dane“. Na primer, pokazalo se da toplota smanjuje grčeve i ublažava menstrualne bolove. Tako možete koristiti zagrejanu vodu u flaši ili nekom drugom obliku i staviti na donji deo stomaka.

Suprotno uvreženom mišljenju da treba izbegavati vežbanje tokom ciklusa, do sada je poznato da upravo fizička aktivnost može dovesti do smanjenja bolova. I inače, savetuje se redovno vežbanje, tri puta dnevno po 45 minuta kako bi, vremenom, smanjili mentrualne tegobe.

Pravilna ishrana, uz voće i povrće, meso bogato omega masnim kiselinama, izbegavanje alkohola i sokova, te pravilna hidratacija, doprineće ublažavanju bolova.

U zavisnosti od toga koji je uzrok menstrualnih bolova, zavisiće i način na koji ćete ih ublažiti ili potpuno eliminisati. Iako je za određene uzroke neophodna lekarska intervencija, većina uzroka bolne menstruacije, na sreću, ne zahteva lekara.

U pojedinim situacijama možete da pomognete sebi, ublažite tegobe koje osećate i sprečite da se Vaše stanje pogorša.

Jedna od čestih preporuka lekara je Aleract. On predstavlja brzo i efikasno rešenje za ublažavanje menstrualnih bolova koje svaka žena može da koristi, čak i bez konsultacija sa lekarom jer je potpuno bezbedan.

Aleract je dodatak ishrani koji sadrži alfa-lipoinsku kiselinu i magnezijum. Alfa-lipoinska kiselina u Aleractu smanjuje nivo prostagladnina i upalnih agenasa koji su odgovorni za bol, dok magnezijum relaksira glatku muskulaturu materice (smanjuje kontrakcije) i takođe utiče pozitivno na smanjenje bola, grčeva i osećaja stezanja u stomaku.

Preporučena doza je 1 do 2 tablete dnevno pet dana pre menstruacije i dva dana tokom menstrualnog krvarenja. Na ovaj način se na prirodan i jednostavan način obezbeđuje smanjenje menstrualnih bolova i neometano obavljanje dnevnih aktivnosti.

Vaginalni sekret – uzrok, grupe i lečenje

26.01.2023

U Srbiji 400.000 parova prolazi kroz dug, bolan i neizvestan put do potomstva. Jedan od uzročnika neplodnosti su nelečene vaginalne infekcije. Posledice vaginitisa mogu dovesti i do prevremenog porođaja.

Svaka devojka i žena treba da bude informisana o uzrocima i posledicama ovih oboljenja kako bi reagovala na vreme i sprečila eventualne dalekosežne posledice. Stoga u nastavku objašnjavamo kako prepoznati potencijalno opasnu vaginalnu sekreciju, šta svaka od šest grupa vaginalnog sekreta zapravo predstavlja i koja je terapija efikasna u lečenju vaginalnih infekcija.

Koji sekret je opasan, a koji normalan

Nije svaki sekret znak za uzbunu. Zapravo, zdrav, „normalan“ sekret ima važnu funkciju u zdravlju svake žene.

Vaginalni sekret, koji luče sekretorne žlezde grlića materice, uklanja mrtve ćelije i bakterije, održavajući vaginu zdravom i čistom. Osim toga, on vlaži sluznicu vagine, sprečavajući prodiranje infekcije u unutrašnje organe.

Normalan sekret je beličast ili proziran i bez mirisa. On ne zahteva lečenje.

Međutim, sva odstupanja od ovih karakteristika, mogu biti znak neke infekcije. Promena boje, od bele od žuto-zelene, promena sastava sekreta, pojačano lučenje, intenzivniji miris, neprijatan osećaj praćen svrabom i peckanjem – pokazatelji su situacije kada treba da reagujete.

Isključivo pojačana sekrecija, uz odsustvo ostalih simptoma, ne mora da bude znak vaginalne infekcije. Naime, obilniji sekret je u nekim periodima, u toku trudnoće ili ovulacije, normalan. Sud o ovome treba da donese ginekolog adekvatnim pregledom i analizama što ćemo objasniti u delu o dijagnostici.

Kako nastaju vaginalne infekcije

Da li će doći do infekcije ili ne, zavisi od pH vrednosti vagine.

Vrednost pH zdrave vagine kreće se između 3,8 i 4,5. Ovakvu pH sredinu karakteriše prisustvo dobrih bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu, neophodnu za odbranu od bakterija.

Ako je vaginalna sredina kisela, smanjuju se šanse za razvoj štetnih organizama, jer se oni razmožavaju u baznoj sredini. Kada vaginalna pH vrednost pređe 4,5, stvaraju se uslovi za pojavu bakterija koje dovode do infekcije.

Ali, šta izaziva promene u vaginalnoj pH?

Brojni su uzroci promene kiselosti vaginalne flore. Najčešći razlozi promene pH vagine su:

Prekomerna upotreba antibiotika,
Upotreba kontraceptivnih pilula, lekova za imunitet
Seksualni odnos i kondom
Dojenje, menopauza, hormonalni disbalans
Agresivna sredstva za intimnu higijenu (sapuni, kupke)
Sintetički donji veš i preuske pantalone
Prekomerna konzumacija slatkiša, peciva itd.

Grupe vaginalnog sekreta

U zavisnosti od prisustva određene vrste bakterije i fizičko-hemijskih karakteristika sekreta, postoji šest grupa vaginalnog sekreta.

I grupa

Sekret koji se definiše kao I grupa je normalan sekret. Najčešće se javlja kod devojčica koje nisu seksualno aktivne. Karakteriše ga odsustvo mirisa i providan ili beličast izgled. Ovaj tip sekrecije ne zahteva lečenje.

II grupa

U ovu grupu se takođe svrstava takozvani normalni sekret, bez boje i mirisa. Javlja se kod seksualno aktivnih žena. Nije potrebno lečenje pacijentkinja.

III grupa

Treću grupu vaginalnog sekreta karakteriše žućkasto-zelena boja, neprijatan miris i obilno lučenje. Najčešće ga uzrokuju bakterije (Stafilokoka, Streptokoka, Enterokokus, Ešerihija koli). One su sastavni deo normalne vaginalne flore, ali usled nekog od uzročnika promene vaginalne pH, dolazi do njihovog razmožavanja.

IV grupa

Ukoliko je uzročnik vaginalne infekcije bakterija gonokok (lat. Neisseria gonorrhoeae), odnosno gonoreično oboljenje koje se prenosi seksualnim putem, reč je o četvrtoj grupi vaginalnog sekreta. Može se prepoznati po gustom sekretu i sluznici.

Ova bakterija najčešće zahvata muškarce. Simptomi su peckanje pri mokrenju, mutna mokraća i moguć gnojni iscedak.

V grupa

U petu grupu svrstava se vaginalni sekret koju izaziva bakterija Trichomonas vaginalis. Znaci po kojima se može prepoznati su žuto-zelena boja sekreta, neprijatan miris i svrab. Muškarci zaraženi ovom bakterijom osećaju tegobe prilikom mokrenja, dok žene simptome osećaju najčešće nakon menstrualnog ciklusa kada su uslovi najpovoljniji za razmožavanje bakterije.

VI grupa

Ova grupa odnosi se na prekomerno prisustvo gljivice kandida. Simptomi koji karakterišu ovaj tip su beličast, „sirast“ sekret, svrab i crvenilo usled iritacije sluzokože.

Na osnovu svih ovih grupa, jasno je da treba da obratite pažnju na sekret koji je žute, zelene ili žuto-zelene boje. U tom slučaju je verovatno reč o bakteriji ili gljivici, ali detaljnu dijagnostiku treba da utvrdi ginekolog.

Pojava krvi u sekretu

Krvarenje van ciklusa izaziva veliku zabrinutost žena. Nekada situacija nije toliko alarmantna, ali svakako je potrebno uraditi analize da bi se otkrio uzrok.

Neki od mogućih uzroka vanmenstrualnog krvarenja su sledeći:

Infekcije – pomenute infekcije izazivaju bakterije i gljivice, a prenose se polnim putem. Najčešće je reč o hlamidiji i gonoreji.
Ovulacija – ukoliko se krvarenje desi između 12. i 18. dana ciklusa, postoji mogućnost da je malo jača ovulacija uzrok. Da biste proverili da li je ovo razlog krvarenja, potrebno je da odete kod ginekologa na ultrazvučni pregled.
Hormonski disbalans – poremećaj u hormonskom statusu može da nastane usled nekih lekova, stresa, psihofizičkih promena, što nekada dovodi do vanmenstrualnog krvarenja.
Kontraceptivni lekovi – uvođenje ove terapije ili njeno uklanjanje dovodi do disbalansa koje rezultira krvarenjem.
Grublji seksualni odnos – krvarenje usled grubljeg odnosa, može da se desi, ali nije toliko često. Ukoliko, pak, često primećujete krv nakon seksualnog odnosa, obavezno se javite lekaru, jer to može biti znak nekih promena na grliću materice.
Upala karličnih organa – upala bešike, mokraćnih kanala, jajovoda ili jajnika usled prehlade ili neke bakterije može biti uzrok krvarenja.
Trudnoća – određen broj trudnica može krvariti u prva tri meseca trudnoće. Najčešće je reč o krvarenju kada se oplođena jajna ćelija usađuje u zid materice.
Ciste, miomi, polipi, priraslice – potrebno je ultrazvučnim pregledom utvrditi postojanje ovih poremećaja i daljom dijagnostikom utvrditi da li su oni uzroci krvarenja.

Dijagnostikovanje

Ukoliko primetite promene u vaginalnom sekretu, potrebno je da odete kod ginekologa koji će odrediti uzrok i lečenje.

Nakon anamneze i pregleda, uzima se cervikalni i vaginalni bris ne bi li se utvrdio uzrok infekcije. Uzimanje ovih briseva je bezbolno i brzo.

Cervikalni i vaginalni bris podrazumevaju uzimanje male količine materijala iz vaginalnog kanala i grlića materice radi mikrobiološke analize i detektovanja prisustva bakterija, gljivica ili parazita.

Određivanjem prisustva određene bakterije, moguće je odrediti terapiju i dalji tok lečenja.

Lečenje

Lečenje vaginalnih infekcija najčešće podrazumeva lokalnu primenu vaginaleta, ali i konzumiranje određene vrste probiotika kako bi se obnovila vaginalna flora i optimalna pH. Najčešće je potrebno lečenje oba partnera. Dužina terapije zavisi od infekcije, ali uglavnom traje između 3 i 7 dana.

Osim konvencionalne terapije vaginaletama, na tržištu postoje praktičnija, modernija i udobnija rešenja poput Biguanelle gel-rastvora. Jednokratna primena Biguanelle-a rešava simptome infekcije, vraća vaginalni pH i oporavlja vaginalnu mikrofloru. Jedan set ovog proizvoda sastoji se od kanule i bočice pomoću kojih se sadržaj u vidu gel rastvora utiskuje u vaginu. Do olakšanja dolazi odmah nakon primene, a zahvaljujući specifičnoj formulaciji efekat traje danima nakon aplikacije.

Primenom Biguanelle-a postiže se vaginalna dezinfekcija i brzo olakšanje simptoma vaginalneinfekcije:

Eliminacija svraba, crvenila, peckanja i neprijatnog mirisa
Odstranjivanje viška sekreta i patogena iz vagine
Oporavak vaginalne mikroflore i vraćanje optimalne pH

Ovakve rezultate Biguanelle gel-rastvor postiže zahvaljući svom antiseptičkom dejstvu. Naime, aktivna komponentna leka je poliheksametilen bigvanidin koji ciljano deluje na membranu patogena, uništavajući bakterije, gljivice i viruse. Poliheksametilen bigvanidin ne deluje na Lactobaciluse (dobre bakterije), pri čemu ne narušava vaginalnu mikrofloru.

Druga važna komponenta ovog gel-rastvora je mlečna kiselina koja održava vaginalnu sredinu kiselom (pH 3,8-4,5), sprečavajući razvoj patogena.

Biguanelle gel-rastvor je vrlo praktična metoda lečenja vaginalnih infekcija jer je dovoljna jedna aplikacija sadržaja da bi se uklonili svi simptomi. Po potrebi, u zavisnosti od težine infekcije, moguće je primeniti i dodatne doze.

Sve o anemiji

16.12.2022

Anemija može biti pokazatelj ozbiljnih oboljenja, pogađa celokupno stanje organizma i narušava svakodnevni kvalitet života. Najčešće je prate umor i malaksalost. Nekada osobe ne osete simptome anemije. Zapravo, sve do momenta dok se stanje naglo ne pogorša. Tada je jedino rešenje transfuzija.

Reč je o izuzetno čestoj bolesti, jer se smatra da je milijardu i po ljudi na svetu anemično. Ova činjenica dovodi do toga da je mnogi pacijenti zanemaruju.

Šta je anemija

Anemija može da se definiše kao smanjena sposobnost krvi za prenos kiseonika od pluća do perifernih tkiva i organa. Ako organizam nema dovoljno eritrocita i hemoglobina, pati svaka ćelija jer nema dovoljno kiseonika. Zbog toga se često kaže da je anemija bolest celog organizma. Ova učestala bolest se dijagnostikuje analizom krvi. Najčešći pokazatelji su smanjeni nivoi hemoglobina i hematokrita.

Hemoglobin je protein koji prenosi kiseonik do svih organa i nalazi se u eritrocitima (crvena krvna zrnca). Hematokritom se izražava procenat eritrocita u krvi. Tako se anemičnom osobom smatra muškarac koji ima hemoglobin ispod 130 g/l i hematokrit ispod 42 procenta. Pokazatelji anemije kod žena su vrednosti hemoglobina ispod 120 g/l i hematokrit od 38 procenata. Međutim, nije sve tako jednostavno. Postoje brojni uzroci i faktori koji utiču na anemičnost.

Uzrok anemije

Da bismo objasnili uzroke, treba da znamo koje važne materije u organizmu utiču na stvaranje anemije.

Pre svega, crvena krvna zrnca zvana eritrociti se stvaraju u koštanoj srži i za njihovu proizvodnju je neophodna zdrava koštana srž. Osim toga, za optimalno stanje krvi neophodne su određene količine gvožđa u organizmu.

Tako stižemo do prvih uzroka anemije:

Oboljenje koštane srži
Nedostatak gvožđa, vitamina B12 i drugih materija koje učestvuju u izgradnji eritrocita

Postoji još nekoliko uzroka anemije o kojima se manje misli kao o uzrocima anemije i pacijenti ih često zanemaruju:

Povećana razgradnja eritrocita u krvi (hemolizne anemije) – dolazi do prevremenog raspadanja eritrocita u cirkulaciji
Krvarenje (menstrualno krvarenje ili krvarenje iz gastrointestinalnog trakta)

Ipak, najčešća i najpoznatija anemija je uzrokovana nedostatkom gvožđa.

Naime, ako koštana srž nema na raspolaganju dovoljno gvožđa, ne može da stvara dovoljno eritrocita.

Uzroci nedostatka gvožđa su brojni:

Gubitak gvožđa – usled različitih oblika krvarenja ili u slučaju trudnoće kada je potreba za gvožđem veća
Kod dece u periodu intenzivnog rasta kada je potreba za gvožđem povećana
Nedovoljna apsorpcija gvožđa iz hrane (najčešće uzrokovano problemima gastrointestinalnog trakta)

Nikako ne treba „na svoju ruku“ konzumirati suplemente gvožđa jer veće količine gvožđa od potrebnih dovode do drugih oboljenja. Smatra se da su uobičajene dnevne potrebe za gvožđem oko 18 miligrama kod odraslih osoba, dok je trudnicama dnevno potrebno 30 miligrama.

Simptomi anemije

Najčešći simptomi anemije su:

Vrtoglavica
Umor
Malaksalost
Otežano disanje
Lomljivi nokti i kosa

Međutim, nekada osobe uopšte ne osete nikakve simptome. Organizam se adaptira na novo stanje i ljudi sasvim normalno funkcionišu. U ovakvim slučajevima problem nastaje kada dođe do nekog malog, dodatnog gubitka krvi koji može da destabilizuje osobu u potpunosti. Tada su najčešće potrebne hitne transfuzije krvi.

Miomi i anemija

Anemija je najčešće zastupljena kod žena u reproduktivnom periodu života koji traje sve do menopauze. Već smo naveli da su ovoj bolesti podložne trudnice, ali postoje i drugi „ženski“ problemi koji mogu uticati na pojavu anemije.

Miomi su jedni od njih. To su izrasline na materici koji nastaju kao posledica nepravilnog rasta mišićnog tkiva materice. Najčešće nisu kancerogeni, ali dovode do niza drugih simptoma i problema sa zdravljem.

Jedan od mogućih simptoma mioma na materici jeste i obilno menstualno krvarenje, što može da dovede do anemije. Obilnim krvarenjem se smatra veći gubitak krvi tokom menstruacije u odnosu na uobičajene cikluse, a uz to je moguće i produženo trajanje ciklusa (duže od sedam dana).

Ako lekar utvrdi da je uzrok anemije miom, da biste izlečili anemiju potrebno je da uklonite, smanjite miom ili smanjite simptome uzrokovane prisustvom mioma.

Kako miomi ne zahtevaju uvek operaciju, a poznato je da u proseku rastu 9% u periodu za 6 meseci, osobe sa miomima imaju češće kontrole kako bi se pratio njihov rast i kako bi se donela odluka o daljem lečenju. Na našem tržištu postoje prirodni preparati koji se koriste za tretman mioma. Delphys tablete se izdvajaju po tome što u kratkom vremenskom periodu (6 meseci) pokazuju pozitivne efekte tretmana u vidu zaustavljanja rasta i smanjenja volumena mioma, a dodatno ublažavaju simptome izazvane miomima i uspostavljaju hormonalni balans.

Na koji način Delphys može da Vam reši problem sa miomima, a posledično i anemijom?

Glavni sastojak ovih tableta je epigalokatehin-galat, spoj epigalokatehina i galne kiseline. On deluje tako što uništava ćelije koje se prekomerno i nekontrolisano dele. Takođe, on smanjuje dotok krvi do mioma čime se zaustavlja rast i smanjuje veličina mioma. Drugi jako bitni sastojak je vitamin D koji u dozi koja se nalazi u Delphys-u dovodi do zaustavljanja rasta mioma. Kombinacija ovih sastojaka dodatno pozitivno utiče na kontrolu i smanjenje simptoma izazvanih prisustvom mioma.

Lečenje anemije

Da bi zaista izlečili anemiju, potrebno je odrediti njen uzrok.

Na primer, ako je uzrok anemije krvarenje u želucu suplementacija gvožđa može poboljšati krvnu sliku, ali neće izlečiti anemiju. Potrebno je otkloniti uzrok, u ovom slučaju to može biti čir na želucu.

Kada se otkrije uzrok, pristupa se njegovom uklanjanju i uporedo se daje terapija za povećanje gvožđa. Ona najčešće podrazumeva suplemente bogate gvožđem, folnu kiselinu i vitamin C.

Terapija se obično pije minimum tri meseca, a često i koji mesec duže. Zašto? Osim povećanja hemoglobina, potrebno je popuniti ispražnjene rezerve gvožđa. Zato je potrebno terapiju ispiti do kraja. Nedovoljna suplementacija gvožđa kroz kratko vreme opet će dovesti do anemije.

Da li je anemija opasna?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od brojnih faktora.

Svakako da je kod svake osobe potrebno lečenje, ali kakve će posledice izazvati zavisi od stanja pacijenta – od toga da li ima još neke bolesti, koliko dugo je anemija prisutna i koliko je organizam u tom smislu iscrpljen.

Važno je zapamtiti da su uzroci anemije brojni, da može biti pokazatelj ozbiljnih bolesti i da hronična anemija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Potrebno je poštovati savete lekara i piti terapiju po preporuci (šest meseci i duže, ako je potrebno), kako bi se popravila krvna slika i napunili depoi gvožđa.

Gojaznost i hormoni

03.11.2022

Gojaznost je hronična medicinska bolest u kojoj telo ima previše telesne masti. Gojaznost se dijagnostikuje ukoliko je indeks telesne mase, odnosno BMI ≥ 30. Osim povećanog unosa hrane i smanjenog vežbanja i fizičke aktivnosti, hormoni i geni takođe igraju bitnu ulogu u gojaznosti i prekomernoj težini.

Hormoni su hemijski glasnici koji regulišu procese u našem telu. Hormoni leptin i insulin, polni hormoni i hormon rasta utiču na naš apetit, metabolizam (brzinu kojom naše telo sagoreva kilodžule za energiju) i distribuciju telesne masti.

Sistem žlezda, poznat kao endokrini sistem, luči hormone u naš krvotok. Endokrini sistem radi sa nervnim sistemom i imunološkim sistemom kako bi pomogao našem telu da se nosi sa različitim događajima i stresovima. Višak ili manjak hormona može dovesti do gojaznosti, a sa druge strane, gojaznost može dovesti do promena u hormonima.

Gojaznost i leptin

Masne ćelije proizvode hormon leptin koji se izlučuje u naš krvotok. Leptin smanjuje apetit delujući na određene centre mozga kako bi smanjio želju za jelom. Na taj način igra ulogu u kapacitetu tela da koristi i skladišti energiju. Dugoročno, to dovodi do smanjenja apetita i povećanja proizvodnje toplote iz energije, što dovodi do smanjenja gojaznosti.

Pošto masne ćelije proizvode leptin, nivoi ovog hormona imaju tendenciju da budu viši kod gojaznih ljudi nego kod ljudi sa normalnom telesnom težinom. Međutim, uprkos tome što imaju više nivoe ovog hormona koji smanjuje apetit, gojazni ljudi nisu toliko osetljivi na efekte leptina i, kao rezultat, imaju tendenciju da se ne osećaju siti tokom i posle obroka. Ovo bi moglo biti zbog nedostatka leptinskih receptora kod ovih osoba. Trenutno se rade istraživanja koja ispituju zašto poruke leptina ne dospevaju do mozga kod ljudi koji su gojazni.

Gojaznost i depresija

Gojaznost je često povezana sa emocionalnim problemima kao što su tuga, anksioznost i depresija. Jedna studija iz 2010. godine otkrila je da ljudi koji su gojazni imaju 55 procenata veći rizik od razvoja depresije tokom svog života nego ljudi koji nisu.

Ljudi sa gojaznošću često imaju hronične upale. Masna tkiva sadrže niz imunih ćelija koje proizvode signalne proteine povezane sa upalom. Neki od ovih proteina, kao što su citokini, toliko su usko povezani sa problemima mentalnog zdravlja da se obično koriste kao biomarkeri za depresiju.

Nekoliko studija je otkrilo da citokini smanjuju serotonin, ključni hormon u regulaciji raspoloženja. Efekat citokina pruža jedno biološko objašnjenje zašto su ljudi sa gojaznošću izloženi većem riziku od razvoja depresije, ali se smanjuje u oba smera (pogledajte „Začarani krug“). Studije su takođe pokazale da ljudi koji su depresivni, bez obzira na fizičku građu, imaju veću koncentraciju citokina u svom telu.

Proinflamatorni citokini (prozapaljenski citokini) mogu dovesti do razvoja insulinske rezistencije, što dovodi do dijabetesa tipa 2. I pošto ljudi sa ovom vrstom dijabetesa imaju povećan rizik od dobijanja na težini, podjednako je moguće da povišeni nivoi citokina uzrokovani depresijom doprinose gojaznosti.

Gojaznost i trudnoća

Gojaznost u trudnoći povećava rizik od komplikacija i kod majke i kod fetusa. Gestacijski dijabetes (GDM) je jedna od najčešćih komplikacija povezana sa gojaznošću u trudnoći. Tokom trudnoće dolazi do normalnog povećanja insulinske rezistencije posredovane placentnom sekrecijom dijabetogenih hormona, kao što su hormon rasta, hormon koji oslobađa kortikotropin, placentni laktogen i prolaktin.

Studije su pokazale da gojazne žene imaju veći pad osetljivosti na insulin tokom trudnoće nego žene normalne težine i da su posle toga izložene povećanom riziku ne samo od GDM već i od preeklampsije, gestacijske hipertenzije, fetalne makrozomije (bebe teže od 4000 g) i porođaja carskim rezom.

Visok BMI tokom trudnoće povećava rizik od raznih komplikacija trudnoće, uključujući:

Pobačaj, mrtvorođenost i ponavljajući pobačaj
Gestacijski dijabetes
Komplikacija trudnoće koju karakteriše visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugog sistema organa, najčešće jetre i bubrega (preeklampsija)
Srčani problemi
Apneja u snu
Potreba za carskim rezom i rizik od komplikacija carskog reza, kao što su infekcije rane

Povećani rizici za bebu:

Urođeni poremećaji
Može biti značajno veća od proseka pri rođenju (fetalna makrozomija)
Problemi sa rastom
Dečja astma
Gojaznost u detinjstvu
Kognitivni problemi i zaostajanje u razvoju

Međutim, drugi faktori takođe mogu igrati ulogu u ovim ishodima.

Gojaznost simptomi

Gojaznost je generalno uzrokovana konzumiranjem više kalorija (posebno onih u masnoj i zašećerenoj hrani) nego što se sagoreva fizičkom aktivnošću. Višak energije telo skladišti u obliku masti.

Postoje i neka osnovna zdravstvena stanja koja povremeno mogu doprineti povećanju telesne težine, kao što je nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza), iako ove vrste stanja obično ne izazivaju probleme sa težinom ako se efikasno kontrolišu lekovima.

Svakodnevni problemi u vezi sa gojaznošću uključuju:

zadihanost
povećano znojenje
hrkanje
teškoće u obavljanju fizičke aktivnosti
često se oseća veoma umorno
bol u zglobovima i leđima
nisko samopouzdanje i samopoštovanje
osećaj izolovanosti

Gojaznost takođe može povećati rizik od razvoja mnogih potencijalno ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

dijabetes tipa 2
visok krvni pritisak
visok holesterol i ateroskleroza (gde masne naslage sužavaju vaše arterije), što može dovesti do koronarne bolesti srca i moždanog udara
astma
metabolički sindrom (kombinacija dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti)
nekoliko vrsta raka, uključujući rak creva, rak dojke i rak materice
gastroezofagealna refluksna bolest – GERB (gde želudačna kiselina curi iz želuca u jednjak)
kamen u žuči
smanjena plodnost
osteoartritis (stanje koje uključuje bol i ukočenost u zglobovima)
apneja u snu (stanje koje uzrokuje prekid disanja tokom spavanja, što može dovesti do dnevne pospanosti, smanjene pažnje, postoji povećan rizik od saobraćajnih nesreća, kao i veći rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti)
bolesti jetre i bolesti bubrega
komplikacije u trudnoći (kao što su gestacijski dijabetes ili preeklampsija, kada žena doživi potencijalno opasan porast krvnog pritiska tokom trudnoće)

Gojaznost skraćuje očekivani životni vek u proseku za 3 do 10 godina, u zavisnosti od toga koliko je teška

Gojaznost i insulin

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Pomaže u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata i masti i smanjuje nivo glukoze u krvi nakon obroka. Insulin stimuliše preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišića, jetre, masti i drugih tkiva kojima je glukoza neophodna za rad. Ovo je važan proces kako bi se osiguralo da je energija dostupna za svakodnevno funkcionisanje organizma i da bi se održao normalan nivo cirkulišuće glukoze.

Kod gojaznosti, insulinski signali se gube i dolazi do porasta nivoa glukoze u krvi uprkos visokim ili normalnim nivoima insulina. Ovo stanje se zove insulinska rezistencija. Ona može dovesti do razvoja dijabetesa tipa II i metaboličkog sindroma.

INOFOLIC® Combi predstavlja inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju. Idealan je za osobe koje imaju blago povišenu težinu (BMI≥25) i za gojazne osobe (BMI≥30). INOFOLIC® Combi sadrži jedinstvenu kombinaciju mio- i d-chiro inozitola u fiziološkom odnosu 40:1.

Odnos 40 mio-inozitol prema 1 d-chiro inozitol se pokazao kao najdelotvorniji kod osoba sa BMI≥25 i kod gojaznih osoba (BMI≥30). Kliničkim ispitivanjima je dokazano da doprinosi bržoj regulaciji signalnog puta insulina i smanjenu insulinske rezistencije. Uz regulisanu ishranu i fizičku aktivnost INOFOLIC® Combi će dodatno pomoći pri smanjenju telesne težine kod osoba sa insulinskom rezistencijom i PCOS-om.

Gestacijski dijabetes

28.09.2022

Gestacijski dijabetes predstavlja vrstu šećerne bolesti do koje dolazi u trudnoći. Drugi naziv mu je trudnički šećer jer se obično razvije kod žena koje nisu imale problema sa regulacijom glukoze u krvi pre trudnoće. Kod žena koje imaju gestacijski dijabetes, visok nivo šećera u krvi može uticati na tok same trudnoće i na zdravlje bebe. Gestacijski dijabetes se razvija kod 10% zdravih trudnica i 70 % trudnica sa faktorima rizika.

Kako nastaje gestacijski dijabetes?

Gestacijski dijabetes se razvija kada telo ne može da proizvede dovoljnu količinu insulina. Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i deluje kao ključ za puštanje glukoze/šećera u ćelije kako bi se koristio kao energija. Kada insulin uvede glukozu u ćelije, ostaje manje raspoložive glukoze u cirkulaciji i na taj način se snižava nivo šećera u krvi.

Trudnoća je praćena raznim unutrašnjim hormonskim promenama, ali i spoljašnjim. Pre svega, povećanjem telesne težine telo koristi insulin sa manjom efikasnošću i dolazi do insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija je u vrlo bliskoj vezi sa gestacijskim dijabetesom i kliniške studije pokazuju da žene koje zatrudne, a imaju insulinsku rezistenciju, imaju veliku predispoziciju da razviju gestacijski dijabetes. Ako spadate u rizičnu grupu za razvoj gestacijskog dijabetesa (imate sindrom policističnih jajnika, gojazni ste, neko u Vašoj porodici ima dijabetes) Vaš lekar može da uradi i ranije testiranje od vremena koje je karakteristično za razvoj gestacijskog dijabetesa. Visok nivo šećera u krvi u ranoj trudnoći ukazuje na dijabetes tipa 1 ili 2 jer se gestacijski dijabetes razvija između 24. i 28. nedelje trudnoće.

Dijagnostikovanje gestacijskog dijabetesa

Uspostavljanje dijagnoze trudničkog šečera je jednostavno i bezbolno. U svakodnevnim analizama koje trudnice obavljaju na svojim redovnim pregledima potrebno je obratiti pažnju na nivo šećera u krvi – da li je iznad 5. Zatim je potrebno da se uradi test opterećenja šećerom odnosno oralni glukoza tolerant test ili skraćeno OGTT.

Tokom testa se meri vrednost glukoze u krvi pre opterećenja, a zatim posle opterećenja glukozom u prvom satu i drugom satu.

Simptomi i faktori rizika

Veći deo trudnoće gestacijski dijabetes ne pokazuje specifične simptome i znakove. Može se javiti pojačana žeđ i učestalo mokrenje.

Ukoliko imate dijagnozu gestacijskog dijabetesa rizici su sledeći:

rađanje veoma krupne bebe
prevremeni porođaj
povećana količina plodove vode
rađanje bebe carskim rezom
razvijanje gestacijske hipertenzije i kasnije u budućnosti dijabetesa tipa 2.

Rizici se smanjuju postizanjem adekvatne telesne težine nakon porođaja.

Lečenje

Gestacijski dijabetes je stanje koje se može držati pod kontrolom adektvatnom i zdravom ishranom, laganom fizičkom aktivnosti i određenim lekovima. Od presudnog je značaja kontrolisati nivo šečera u krvi, jer će to održati Vas i Vašu bebu zdravima.

Najčešće se nakon porođaja šečer vraća u normalu, ali zbog rizika od nastanka dijabetesa tipa 2 preporuke su da češće kontrolišete nivo šećera u krvi.

Primenom Inofolic HP praška u trudnoći (2×1 kesica dnevno) prevenirate nastanak gestacijskog dijabetesa i sve komplikacije koje on nosi sa sobom. Inofolic HP (High Performance) je originalni proizvod na bazi mio-inozitola, folne kiseline i alfa-laktalbumina, najboljih performansi i najveće efikasnosti u odnosu na sve proizvode u kategoriji inozitola u obliku praška. Efikasnost Inofolic-a HP u tretmanu insulinske rezistencije je procenjena na 95% i ona je dokazana ne samo kliničkim studijama već i zadovoljnim korisnicama.

Kliničke studije pokazuju da je gotovo izbegnuta terapija insulinom kod žena koje su u trudnoći razvile gestacijski dijabetes i koristile Inofolic HP. Statistički podaci su takođe pokazali da kombinacija Inofolic-a HP i zdravije ishrane utiču na bolju kontrolu šećera u krvi nego sama ishrana.

Kada posetiti doktora

Ako je moguće, potražite zdravstvenu negu rano – kada prvi put pokušate da zatrudnite – tako da Vaš lekar može proveriti rizik od gestacijskog dijabetesa zajedno sa Vašim celokupnim zdravljem. Kada zatrudnite, Vaš lekar će proveriti da li imate gestacijski dijabetes kao deo Vaše prenatalne nege.

Ako razvijete gestacijski dijabetes, možda će Vam biti potrebno više pregleda. Najverovatnije će se pojaviti tokom poslednja tri meseca trudnoće, kada će Vaš lekar pratiti nivo šećera u krvi i zdravlje Vaše bebe.

Prevencija

Ne postoje garancije kada je u pitanju prevencija gestacijskog dijabetesa, ali što više zdravih navika možete usvojiti pre trudnoće – to bolje. Ako ste imali gestacijski dijabetes, ovi zdravi izbori mogu takođe smanjiti rizik od ponovnog dobijanja dijabetesa u budućim trudnoćama ili razvoja dijabetesa tipa 2 u budućnosti.

Jedite zdravu hranu

Birajte hranu bogatu vlaknima i malo masti i kalorija. Fokusirajte se na voće, povrće i integralne žitarice. Težite raznovrsnosti koja će Vam pomoći da postignete svoje ciljeve bez ugrožavanja ukusa ili ishrane. Kontrolišite veličine porcija.

Ostanite aktivni

Vežbanje pre i tokom trudnoće može sprečiti razvoj gestacijskog dijabetesa. Trudite se da bar ostvarite 30 minuta umerene aktivnosti većinu dana u nedelji. Krenite u brzu svakodnevnu šetnju. Vozite bicikl ili plivajte. Male aktivnosti kao što je parkiranje dalje od prodavnice kada obavljate poslove ili kratka pauza u šetnji mogu dosta doprineti.

Započnite trudnoću sa zdravom težinom

Ako planirate da zatrudnite, gubitak dodatne težine unapred može Vam pomoći da imate zdraviju trudnoću. Usredsredite se na trajne promene u Vašim navikama u ishrani koje Vam mogu pomoći u trudnoći, kao što je jedenje više povrća i voća.

Ne dobijajte više na težini u trudnoći nego što je preporučeno

Dobijanje na težini tokom trudnoće je tipično i zdravo. Ali prebrzo dobijanje na težini može povećati rizik od gestacijskog dijabetesa. Pitajte svog lekara koje je razumno povećanje telesne težine za Vas.

Hašimoto sindrom – šta je, koji su simptomi i kako se leči?

02.09.2022

Šta je Hašimoto tireoiditis?

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje, gde ćelije imunog sistema napadaju štitastu žlezdu i dovode do razaranja žlezde i smanjenja funkcije rada. Tiroidna žlezda je oblika leptira, locirana sa prednje strane vrata, ispod Adamove jabučice. Uloga ove žlezde je da produkuje hormone T3- trijodtironin i T4- tiroksin koji su zaduženi za metabolizam ćelija u našem organizmu.

Hašimoto tireoiditis je bolest koja je okarakterisana smanjenom funkcijom žlezde, a posledično i smanjenim stvaranjem hormona (hipotireoidizam). Tačan uzrok nastanka Hashimoto sindroma nije potpuno utvrđen, ali važnu ulogu igraju autoimuni procesi. Naš imuni sistem, usled određenog okidača (virusa, stresa ili infekcija) počinje da produkuje antitela koja postepeno uništavaju žlezdu i utiču na zdravlje.

Lista sadržaja

Koje su predispozicije za razvoj Hašimoto tireoiditisa?

Faktori koji mogu povećati verovatnoću da dobijete Hašimoto tireoiditis su:

Ženski pol

Žene imaju oko 4-10 puta veće šanse da imaju bolest. Hašimoto sindrom se ponekad javlja tokom trudnoće.

Godine

Iako se Hašimoto može javiti kod tinejdžera ili mlađih, on se češće razvija kod osoba između 40 i 60 godina.

Naslednost

Šanse za razvoj bolesti se povećavaju ako drugi članovi porodice imaju Hašimoto.

Autoimune bolesti

Ovi zdravstveni problemi povećavaju rizik za osobu. Neki primeri su reumatoidni artritis i dijabetes tipa 1.

Simptomi

Bolest počinje suptilno i skriveno, gotovo bez ikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje počinju da se razvijaju i prvi simptomi. Štitna žlezda postaje previše stimulisana od strane TSH hormona, trudi se da pojača rad i odbrani se od antitela, postaje uvećana a pacijent počinje da oseti simptome: iscrpljenost, umor, pospanost, manjak koncentracije, nesanice. To su signali koje će pacijent primetiti i otići na lekarski pregled. Napredovanjem bolesti, dolazi do razvoja i drugih simptoma, kao što su: povećane telesne težine (zbog usporenog metabolizma), zatvor, suva koža, opadanja kose, osetljivosti na hladnoću.

Koje su komplikacije Hašimotove bolesti ako se ne leči?

Mnogi ljudi za Hashimoto tireoiditisom sindrom razvijaju hipotireozu. Ako se ne leči, hipotireoza može dovesti do nekoliko zdravstvenih problema, uključujući:

Visok holesterol
Bolesti srca i nepravilnih otkucaja srca
Visok krvni pritisak
Miksedem, retko stanje u kome se funkcije tela usporavaju do te mere da može ugroziti vaš život
Spontani pobačaj ili prevremeni porođaj tokom trudnoće
Depresija ili drugi poremećaji mentalnog zdravlja
Smanjena seksualna želja (libido)
Nemogućnost ovulacije
Neredovno i prekomerno menstrualno krvarenje
Erektilna disfunkcija i smanjen broj spermatozoida

Terapija

Dijagnoza se uspostavlja odlaskom kod lekara na pregled i tako što će vas lekar uputiti u tražiti laboratorijsku analizu kojom se utvrđuje stanje i prisutnost antitireoidnih antitela (TPO), a potom i stanje nivoa tireoidnih hormona u krvi i TSH koji stimuliše rad štitaste žlezde. Svaka bolje opremljena laboratorija radi ovu vrstu analiza. Nažalost, kada se obavi pregled i kada se dobije dijagnoza ove bolesti štitne žlezde, izlečenje nije moguće, ali se bolest, uz pravilno lečenje štitne žlezde, može držati pod kontrolom. Redovnim uzimanjem terapije sprečava se napredovanje bolesti i smanjuje uništavanje i propadanje štitne žlezde. Lečenje, odnosno terapija su hormoni (levotiroksin LT4) i to je sintetska zamena hormona koji se uz pomoć štitne žlezde, prirodno sintetiše. Kako je štitna žlezda napadnuta od antitela, manje sama produkuje hormone, potrebno je i neophodno je da se nadoknade oralnom terapijom koja se uzima doživotno, stoga je lečenje, ovog problema, neophodno.

Ako je bolest na početku sa blagim simptomima i malo povišenim TSH parametrom, postoji mogućnost da lekari ne uvedu hormonsku terapiju. Tada je idealno rešenje Tiroxil 4.0. To je prirodni, jedini i originalni preparat na našem tržištu koji sadrži kombinaciju mio-inozitola i selena. Mio-inozitol je supstanca koja će uticati da se nivo TSH hormona i antitela smanji, a simptomi povuku. S druge strane selen će delovati protiv zapaljenja i antioksidativno.

Ako Vam je uvedena hormonska terapija, takođe se preporučuje upotreba Tiroxila 4.0 kako bi se sprečila progresija bolesti i propadanje žlezde. Zajednička primena je važna iz razloga da sprečimo da se žlezda ’ulenji’, jer kako svakodnevno oralno uzimate hormonsku terapiju štitasta žlezda se sve manje trudi da ih sama produkuje. Tiroxil 4.0 će obnoviti fiziološku funkciju štitaste žlezde i odložiti i smanjiti potrebu za levotiroksinom.

Kada posetiti doktora?

Znaci i simptomi Hašimotove bolesti se veoma razlikuju i nisu specifični za poremećaj. Pošto ovi simptomi mogu biti posledica velikog broja poremećaja, važno je da se što pre obratite svom lekaru radi pravovremene analize i tačne dijagnoze.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Kako se dijagnostikuje Hašimoto bolest?

Potrebno je da vas lekar pita o istoriji vaših bolesti, fizički će pregledati štitnu žlezdu (da se uveri da ne postoji gušavost), analize (test) krvi, ultrazvuk i retko, analiza u vidu biopsije žlezde.

Da li ishrana može pomoći u kontroli Hašimoto bolesti?

Da, ishrana može pomoći pri kontroli ove bolesti. Preporučuje se izbegavanje glutena, proinflamatornih namirnica, smanjene unosa joda, kao i optimalan unos selena, vitamina D, Omega-3 masnih kiselina, probiotika, antiksidanasa.

Da li Hašimoto utiče na plodnost kod žena?

Da, Hašimoto može uticati na plodnost kod žena, na začetak trudnoće i na zdravlje ploda.

Kako hormonska terapija pomaže kod Hašimoto bolesti?

Hormonska terapija, najčešće u obliku sintetičkog hormona štitne žlezde levotiroksina, pomaže kod Hašimoto bolesti da hormoni budu u prirodnom balansu.

Koji su najbolji načini za praćenje stanja štitne žlezde kod Hašimoto bolesti?

Praćenje stanja štitne žlezde uključuje redovne preglede kod endokrinologa, laboratorijske analize (test krvi, TSH, fT4, Anti-TPO antitela, Anti-Tg antitela), ultrazvuk štitne žlezde.

Besplatna dostava za registrovane korisnike!

Šta su neredovne menstruacije?

Koji su primeri neredovnih menstruacija/poremećaja menstrualnog ciklusa?

Stanja vezana za neredovnu menstruaciju

Uzrok neredovnih menstruacija

Kada se obratiti lekaru?

Tretmani za neredovne menstruacije

Zašto žene ispiraju vaginu?

Rizici tradicionalnog ispiranja vagine

Kako na siguran i bezbedan način održavati higijenu vagine?

Oboljenja štitne žlezde

Lek za Hašimoto

Selen za štitnu žlezdu

Selen ishrana

Selen nuspojave

Minerali za štitnu žlezdu

Posledice nelečenja bolesti štitne žlezde

Razlike između dijabetesa tip 1 i tip 2

Simptomi dijabetesa

Hronične komplikacije dijabetesa tipa 2

Lečenje dijabetesa

Prevencija dijabetesa

Šta je menstruacija i kako nastaje?

Hormoni koji utiču na menstruaciju

Primarni i sekundarni menstrualni bolovi

Primarna dismenoreja

Sekundarna dismenoreja

Menstrualni bolovi i kontraceptivne pilule

Lična higijena za vreme menstruacije

Ublažavanje menstrualnih bolova

Koji sekret je opasan, a koji normalan

Kako nastaju vaginalne infekcije

Ali, šta izaziva promene u vaginalnoj pH?

Grupe vaginalnog sekreta

I grupa

II grupa

III grupa

IV grupa

V grupa

VI grupa

Pojava krvi u sekretu

Dijagnostikovanje

Lečenje

Šta je anemija

Uzrok anemije

Simptomi anemije

Miomi i anemija

Lečenje anemije

Da li je anemija opasna?

Gojaznost i leptin

Gojaznost i depresija

Gojaznost i trudnoća

Gojaznost simptomi

Gojaznost i insulin

Kako nastaje gestacijski dijabetes?

Dijagnostikovanje gestacijskog dijabetesa

Simptomi i faktori rizika

Lečenje

Kada posetiti doktora

Prevencija

Jedite zdravu hranu

Ostanite aktivni

Započnite trudnoću sa zdravom težinom

Ne dobijajte više na težini u trudnoći nego što je preporučeno

Šta je Hašimoto tireoiditis?

Koje su predispozicije za razvoj Hašimoto tireoiditisa?

Ženski pol

Godine

Naslednost

Autoimune bolesti

Simptomi

Koje su komplikacije Hašimotove bolesti ako se ne leči?

Terapija

Kada posetiti doktora?

Često postavljana pitanja (FAQ)

Kako se dijagnostikuje Hašimoto bolest?

Da li ishrana može pomoći u kontroli Hašimoto bolesti?

Da li Hašimoto utiče na plodnost kod žena?

Kako hormonska terapija pomaže kod Hašimoto bolesti?

Koji su najbolji načini za praćenje stanja štitne žlezde kod Hašimoto bolesti?