Inofolic® iskustva

14.02.2024

Inofolic® se istakao kao ključni saveznik za mnoge žene u Srbiji. Ovaj suplement, koji igra ključnu ulogu u balansiranju hormona i poboljšanju reproduktivnog zdravlja, stekao je veliko poverenje među lekarima i pacijentima širom sveta.

KADA SE POJAVIO INOFOLIC®?

Inofolic® je prvi put lansiran 2009. godine u Italiji, predstavljajući revolucionarni preparat u tretmanu insulinske rezistencije, sindroma policističnih jajnika (PCOS) i infertiliteta. Ovaj italijanski suplement potiče od renomirane farmaceutske kuće Lo.Li. Pharma, koja je sinonim za visokokvalitetne proizvode i inovacije u oblasti zdravlja. Osnivač i trenutni vlasnik Lo.Li. Pharma grupe, profesor doktor Vittorio Unfer, priznat je kao najveći ekspert na svetu za inozitol od strane naučne platforme Expertscape.

Inofolic® je u Srbiji je dostupan od 2015. godine. Uspeh Inofolic®-a na srpskom tržištu potvrđuje se kontinuiranim porastom broja korisnika i pozitivnim iskustvima. Kroz brojne studije i klinička ispitivanja, potvrđena je njegova efikasnost i bezbednost, što je dodatno doprinelo njegovoj popularnosti među korisnicima.

KOJI OBLICI SU DOSTUPNI?

Inofolic® je dostupan u tri različita oblika: Inofolic® HP, Inofolic® Combi HP i Inofolic® Plus. Razlika između sva tri oblika je u sastavu i tome kome su namenjeni, ali se postižu isti efekti.

INOFOLIC® HP (Inofolic High Performance) sadrži mio-inozitol, folnu kiselinu i alfa-laktalbumin, pružajući najbolje performanse među svim proizvodima sa inozitolom u prahu. Efikasnost ovog proizvoda u tretmanu insulinske rezistencije i PCOS-a procenjuje se na 95%. To potvrđuje iskustvo zdravstvenih profesionalaca, zadovoljnih korisnika i brojne kliničke studije.

Namenjen je osobama čiji je BMI<25 (Body Mass Index). Pije se po jedna kesica dva puta dnevno pola sata pre ili dva sata nakon obroka sa razmakom od 12h između doza. Preporučuje se upotreba minimalno šest meseci za optimalne rezultate.

INOFOLIC® Combi HP je u obliku softgel kapsule. Sadrži mio-inozitol i d-hiro-inozitol u idealnom odnosu 40:1, folnu kiselinu i prebiotik alfa-laktalbumin. Patentirani sastav pruža efikasnost od 95% u tretmanu insulinske rezistencije i PCOS-a.

Inofolic® Combi HP je namenjen osobama sa BMI≥25 i gojaznim osobama (BMI≥30) koje često prate povišeni nivo insulina. Dodatna prednost je inovativni farmaceutski oblik softgel kapsule, koji pruža 3 puta jači efekat od tradicionalnih oblika suplementacije u obliku praškova.

Pije se po jedna kapsula dva puta dnevno sa razmakom od 12h između doza, nezavisno od obroka.

INOFOLIC® Plus, u sofisticiranoj softgel kapsuli, sa patentiranim sastavom sa mio-inozitolom i melatoninom doprinosi obnavljanju vitalnosti, poboljšava reproduktivnu sposobnost i reguliše metabolizam.

Prvenstveno je namenjen ženama nakon 35. godine, posebno onima koje se suočavaju s insulinskom rezistencijom, gojaznošću, problemima sa spavanjem ili planiraju trudnoću, kao i svim ženama koje su uključene u proces vantelesne oplodnje. Uz 3 puta jači efekat aktivnih sastojaka u odnosu na tradicionalne oblike, poput tableta ili praškova, Inofolic® Plus učinkovito podržava hormonalnu ravnotežu, poboljšava kvalitet jajnih ćelija i uspostavlja hormonalni balans.

Pije se jedna kapsula uveče. Kako bi se postigli najbolji rezultati, preporučuje se upotreba Inofolic® Plus kapsule zajedno sa Inofolic® HP ili Inofolic® Combi HP ujutru.

ISKUSTVA KORISNIKA

Dobar dan, pijem inofolic HP po savetu endokrinologa i ginekologa ujutru i uvece. Posle samo mesec dana korišcenja , ciklus dobijam posle 28 dana i nemam apsolutno nikakve bolove. Inače imam policistične jajnike i insulinsku. Iskreno se nadam da će uskoro sve resiti i da ću ostati u drugom stanju. Srdačan pozdrav i hvala 🙏🏻❤️

Jelena

Pozdrav, imala sam potrebu da Vam se javim. Nakon 6 meseci korišćenja inofolica ciklus mi se ustalio i više nemam policistične jajnike. Moram da napomenem da sam sve i svašta probala pre inofolica. Hvala! 🤗

Teodora

Ja pijem inofolic hp i za mjesec 4 kile manje idemo dalje 🤗 Bas sam se iznenadila kako djeluje na hiperinzulnemiju ishrana i inofolic hp daje rezultate

Medina

Godinama koristim inofolik combi ujutru a inofolik plus uvece.Jako mi pomaze oko vantelesnih oplodni i uz pomoc njega uspem s’obzirom na moje godine da dobijem kvalitetne jajne celije.Takodje imam blagu insulinsku i on mi je spas da ne dodjem jos u goru situaciju.Sve u svemu bez njega ne mogu.❤️

Jelena

Pijem ga od 2016.godine. Kad ga redovno uzimam imam manje bolne menstruacije, ne opada mi kosa, nemam potrebu za slatkišima i lepše se osećam

Tijana

Inofolic je moje magično sredstvo. Sasvim slučajno sam istražujući saznala za njega. Kao neko ko je sklon gojenju, blago bolnim ciklusima, oticanju, rešila sam da probam na nagovor moje Benu ženske. 🙂 Radila sam osam sati u banci, nakon radnog vremena drugi posao, a pritom sam i student. Dakle, noćno učenje. Nakon nekoliko dana, prvo što sam primetila je kvalitetan san. Nisam se budila. Bolje sam podnosila dan, nisam bila umorna, fokusiranija na posao. Ciklusi, bola nije bilo. A oticanja, kilogrami, poceli da nestaju. Totalno druga osoba, organizam kao da nije bio moj. 😍 Vodite racuna o zdravlju, slusajte svoje telo. Nekad to MALO znaci puno !

Milica

Meni lično je pomogao da držim nivo šećera stabilnim zajedno sa terapijom za to u trudnoći. Pokušala sa drugim suplementima 1 mesec i odmah se vratila na inofolic combi hp, odličaaan, sve preporuke .

Marija

Pijem inofolic combi hp unazad par meseci. Ovaj lek je za mene otkriće. Imala sam neredovne i bolne cikluse. Od kad ovo koristim svako jutro i veče, ciklusi su u dan tačni i nema vise jakih i bolnih menstruacija. Smanjila se želja za slatkišima, akne su nestale. Mislila sam da ovoj agoniji nema kraja ali moje otkriće je inofolic combi hp.

Anja

Inofolic je pravo otkriće, koristim ga jako dugo i imam samo lepe komentare sto se tice njega. Ciklusi uredniji, koza cistija, hormoni se smiruju a i insulin je bolji. 😍😍😍

Tamara

Kilaza i obim oko struka, kao i natečenost, su naglo počeli da opadaju, čak i sa izlascima iz plana ishrane. Takodje ciklusi redovniji i sa dosta manje bolova, uz Inofolic HP 🙂

Aleksandra

Pijem INOFOLIC plus vec dve godine neprekidno, i ne bih mogla da zamislim dan bez njega, zbog problema u radu stitne zlezde i Hasimota, gotovo da uopste nisam spavala, menstruacije su bile preobilne, bolne…Od kada pijem Inofolic plus spavam kao nikad ranije, ustajem odmorna, imam zdrav i neprekidan san, a menstruacije su tacne u dan bukvalno i nisu vise obilne.Hvala vam sto postojite i sto mi pomazete u normalnom svakodnevnom funkcionisanju.🥰❤️

Milena

Koristim Inofolic Combi vec trecu godinu i mogu samo da kazem da mi je promenio zivot iz korena. Neko ko je imao preko 150 kg + PCOS+IR uz pomoc Inofolica ciklusi su redovni 3 godine na svaki 28 dan. Smrsala sam 56kg insulin se regulisao nemam napade gladi i potrebu za slatkisima kao ranije . Osecam se lakse bolje imam vise energije. Hormoni su se sredili koza se ocistila od bubuljica , kosa mi je zdravija . Nadamo se uskoro jednoj maloj slatkoj bebici 🤗

Marija

Krenula sam da ga koristim po preporuci ginekologa, iskreno pomogao mi je jako više nemam toliko bolne cikluse, manje osećam bol u predelu jajnika. Stvarno smatram da je odličan. Moja ogromna preporuka za sve devojke sa policističnim jajnicima.

Ana

Kada mi je lekar preporučio terapiju Inofolicom, nisam znala šta da očekujem. Dosta sam istraživala o njegovoj funkciji, i sad koristim Inofolic HP već mesecima, i sa sigurnošću mogu da tvrdim da mi je pomogao u regulaciji ciklusa i smanjenju simptoma PCOS prilikom ovulacije, a s obzirom na to da imam i insulinsku rezistenciju, prisutan je i u ublažavanju simptoma većih oscilacija insulina. Takođe, neko vreme sam pila i Inofolic Plus, koji poseduje melatonin i sa sigurnošću pomaže pri spavanju! Odličan proizvod☘️

Dragana

Krenula da koristim po preporuci ginekologa i endokrinologa posle 2 meseca koriscenja dobila sam 2 crtice na testu za trudnoću 😍 Pre toga skoro dve godine ne uspešnog pokusavanja.Moje preporuke i sve pohvale ❤️

Vanja

Moja cerka je zbog policisticnih jajnika godinama morala po savetu endokrinologa da pije izuzetno jake kontraceptivne pilule kako bi redovno dobijala ciklus.Od juna 2022 takodjer po savetu endokrinologa krevet da uzima umesto tableta inofolik i posle mesec dana pocinje da dobija redovno cikluse

Milena

Moja doktorka mi je preporučila inofolic kao terapiju za insulinsku i ujedno kao pripremu za trudnoću. Sem što mi je insulinska rezistencija pod kontrolom, brzo sam izgubila kilograme i ostala sam u drugom stanju nakon mesec dana korišćenja. Sve preporuke. I uvek piti u dogovoru sa lekarom.❤️

Anica

Uz Inofolic kod Insulinske rezistencije može I poneki slatkiš da se pojede😂….Ciklusi redovniji, trajanje ciklusa uvek isto. Gubitak oko 7 kilograma na telesnoj masi koja se održava tokom dve godine korišćenja. Manje tegobe tokom ciklusa i u PMS-u. Kosa prestala da opada, ma nikad lepša nisam bila😂

Razija

Pre par meseci sam saznala da imam insulinsku rezistenciju i policisticne jajnike. Koriscenjem Inofolic combi HP kapsula, moj ciklus je postao uredniji, vise se ne budim nocu, nema zelje za slatkisima, i osecam se odmornije i raspolozenije 😊🤍

Adriana

Imam usporenu štitnu,Hašimoto,insulinsku i ‘borim ‘ se sa svim tim čudima već godinama. Koristim Inofolic već godinama, sredio mi je pms. Nemam više bolne cikluse i dobijam tačno u dan. Inofolic u kesicama mi je naj drug i uvek ga imam u tašni. Kosa mi manje opada i lice mi je čisto. Zahvalna do neba na suplementu. Tajna je u Inofoliku i preporuka za sve devojke/zene koje imaju slične probleme. Neophodan vam je, verujte mi 🍀

Ivana

Inofolik Combi HP pijem drugi mesec, pored neredovnih ciklusa vec duzi niz godina posle koriscenja od samo MESEC DANA i ako sam ocekivala da ce taj mesec “preskociti” ja sam imak dobila menstruaciju. Bila sam u soku i zato sa velikom nadom u INOFOLIC nastavljam da koristim. Svima bih preporucila i naravno korigovanje ishrane. Hvala sto postojite. ☺️☺️☺️🙏

Rosanda

Pomogao mi je kod insulinske rezistencije, smanjila se zelja za slatkisima i smanjila se maljavost. Odusevljena sam! 😍

Milena

Posle višemesečnih nespecifičnih simptoma i znakova-preznojavanje, iznenadna malaksalost i glad, akne, anksioznost, neredovni ciklusi i višak kilograma, u maju 2020. godine otkrivam da imam insulinsku rezistenciju i sindorm policističnih jajnika. Odmah krećem u borbu, i od tada moj svaki dan počinje i završava se sa Inofolicom. Rezultati su bili vidljivi već posle mesec dana, i po prvi put u životu imam redovne cikluse.

Tri godine kasnije, pišem diplomski rad na temu “Uticaj ishrane na sindrom policističnih jajnika” i posebnu pažnju posvećujem magičnim molekulima- Mio-inozitolu i D-hiro-inozitolu. Tako, upravo uz pomoć inozitola dobijam zvanje magistra farmacije. 🎓🥼💊

Danas, rado svojim pacijentkinjama preporučujem Inofolic preparate u apoteci. ❤️

Ljubica

Sva iskustva možete pročitati klikom na link.

Izostanak menstruacije koji nije uzrokovan trudnoćom

22.12.2023

Menstruation calendar with marks hygiene tampons flower woman protection concept

Izostanak menstruacije ne mora nužno značiti da ste u drugom stanju. Štaviše, razlozi za izostanak menstruacije su brojni i na njega može uticati vaše opšte zdravstveno stanje, godine, pa i životne navike, a ne samo trudnoća. Svakako je neizbežno da izostanak menstruacije probudi u vama brigu i mnogo pitanja, te ćemo se potruditi da u ovom blogu pronađete odgovore na njih.

Izostanak menstruacije zbog stresa

U današnje vreme ubrzanog načina života, neretko je slučaj da za izostanak menstruacije nije odgovoran neki ozbiljan zdravstveni problem, nego upravo stres. Predugo izlaganje prevelikim količinama stresa utiče na mozak tako da endokrinom sistemu šalje signal da obogati krvotok hormonima neophodnim za preživljavanje, potiskujući tako sve druge telesne funkcije, pa i reproduktivnu funckiju kod žena. Ovo će dovesti do izostanka ovulacije, pa izostanka menstruacije.

Jasno je da se niko ne stresira svojevoljno i da nije moguće u potpunosti se izolovati od stresnog života, ali je moguće naučiti tehnike koje će vam pomoći da se bolje nosite sa stresom, kao što su vežbe disanja, meditacija, zdrave životne navike i fizička aktivnost. Kako je menstrualni ciklus pod kontrolom viših centara u mozgu, implementiranje svega ovoga u vašu svakodnevicu pomoći će vam da ponovo uspostavite normalan menstrualni ciklus.

Izostanak menstruacije zbog dijete

Još jedan od manje opasnih uzroka izostanka menstruacije mogu biti nagle promene u vašem načinu ishrane, odnosno značajno povećanje ili smanjenje telesne težine u kratkom vremenskom periodu. Količina masnog tkiva ima značajnu ulogu kada je u pitanju hormonska ravnoteža u ženskom organizmu, jer masno tkivo luči hormone koji mogu delovati na održavanje normalnog menstrualnog ciklusa. Upravo zato suviše velike promene na ovom polju mogu prouzrokovati hormonski disbalans i dovesti do neredovnih menstruacija.

Opet, dobra vest je da će normalizacija indeksa telesne mase ili prosto protok vremena vratiti vaš ciklus u normalu, no i ukoliko ste prilično sigurni da je dijeta uzrok, treba da se obratite ginekologu ukoliko vam izostane još jedna menstruacija kako biste se uverili da se iza izostanka ipak ne krije neki drugi razlog.

Ni sa vežbanjem ne treba preterivati

Iako se fizička aktivnost savetuje i za regulaciju stresa i za održavanje normalne telesne težine, suviše iscrpljujuće i intenzivno vežbanje je druga krajnost u koju ne treba da odete. Tako ćete trošiti više kalorija nego što unosite, te ostaviti svoj organizam bez energije neophodne za normalno funkcionisanje i proizvodnju hormona potrebnih za ovulaciju.

Ukoliko vam menstruacija izostane zbog prekomernog vežbanja, ciklus će se normalizovati čim sa njime prestanete i uspostavite normalan unos kalorija u organizam.

Poremećaj rada štitaste žlezde kao uzrok izostanka menstruacije

Tiroidna ili štitasta žlezda ima veliki uticaj na menstrualni ciklus i reproduktivno zdravlje žene. I hipotireoza (stanje smanjene funkcije štitaste žlezde) kao i hipertireoza (stanje prekomernog stvaranja hormona štitaste žlezde) mogu se, osim izostanka menstruacije, primetiti po simptomima kao što su gubitak kose, prekomeran umor, neobjašnjive promene telesne mase i apetita, nesanica, nervoza i anksioznost.

Ukoliko posumnjate na poremećaj rada štitaste žlezde, javite se endokrinologu koji će vam uz pomoć adekvatne terapije uspostaviti normalan rad hormona.

Izostanak menstruacije usled sindroma policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je relativno česta pojava kod žena koje su u reproduktivnom dobu, a odlikuje se nepravilnim menstrualnim ciklusima, pa i potpunim izostankom menstruacije. Hormonska neravnoteža koja postoji kod žena sa PCOS-om uzrokuje ciste na jajnicima, ali i druge zdravstvene probleme na telu, poput prekomerne težine, stanjivanja kose, pojačane dlakavosti po telu, akni, a zbog izostanka ovulacija i menstruacija i probleme s neplodnošću.

Važno je da se javite lekaru kako biste uspešno kontrolisali ovo stanje terapijom i određenim promenama u životnim navikama.

Klimaks i izostanak menstruacije

Klimaks je period u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju nakon koje prestaje da bude sposobno za reprodukciju, te je ovaj period praćen brojnim promenama. Perimenopauza prethodi menopauzi i praćena je postepenim smanjenjem proizvodnje estrogena u jajnicima, koje dovodi do nepravilnosti mentstrualnog ciklusa, i povremenih izostanaka menstruacije do trenutka menopauze i njenog stalnog prestanka. Prosečna dob ulaska u menopauzu je 52 godine, a ovaj i drugi simptomi koji prethode menopauzi potpuno su normalni i prirodni, koliko god znali biti neugodni. Neki od njih su problemi sa spavanjem, razdražljivost, oslabljen libido i suvoća vagine.

Ulaskom u menopauzu svakako ne treba da se spreči izostanak i prestanak menstruacije, no možete ublažiti neke od ostalih simptoma kako biste ovaj prirodni proces sebi učinile što ugodnijim. Vaginalna suvoća je često tabu tema a i mnoge žene ne prepoznaju adekvatno simptome (bolni odnosi, zatezanje, peckanje, nelagodnost u vaginalnom predelu). Ialuna vaginalete zahvaljujući povoljnim efektima pažljivo odabranih lekovitih sastojaka pomažu regeneraciju sluzokože i epitela vagine, vraćaju elastičnost vaginalne sluzokože, te ublažavaju osećaj vaginalne suvoće. One su potpuno prirodan i neinvazivan način da usporite prirodni proces starenja vulvovaginalnog tkiva i podmladite svoju vaginu.

Ostali razlozi za izostanak menstruacije

Pored svega navedenog, moguće je i da se izostanak menstruacije dogodi zbog upotrebe ili prestanka upotrebe oralne hormonske kontracepcije (kontraceptivnih pilula), dojenja, ili hroničnih zdravstvenih poremećaja poput dijabetesa ili bolesti srca.

Ukoliko vam izostane više od jedne menstruacije, a niste u perimenopauzi niti u drugom stanju, savetujemo vam da posetite lekara i utvrdite razlog. Iako mnogi od njih nisu zabrinjavajući i mogu lako da se reše, važno je postaviti pravilnu dijagnozu.

Hašimoto i trudnoća

28.09.2023

Verovatno ste čuli za Hašimoto tireoditis jer je to bolest koja, prema nekim statistikama, napada svakog 6-7 stanovnika naše zemlje. Žene češće oboljevaju od Hašimota. Hašimoto je zapravo autoimuno oboljenje štitaste žlezde gde organizam proizvodi antitela koja napadaju žlezdu i za cilj imaju njeno uništenje. Ova antitela vremenom dovode do poremećaja lučenja hormona štitaste žlezde T3 i T4 i do poremećaja lučenja TSH (prekomerno lučenje hormona uz smanjen TSH – hipertireodizam koje se može i ne mora javiti na početku bolesti i smanjeno lučenje hormona uz povišen TSH – hipotireodizam koje se skoro uvek razvija na kraju bolesti). Hašimoto tireoditis sa normalnim vrednostima hormona štitne žlezde je takođe moguć, ali kako se radi o autoimunom oboljenju, bolest vremenom progresuje i dovodi do poremećaja nivoa hormona. Pravilno lučenje hormona štitaste žlezde je od velike važnosti za ceo organizam. Hašimoto je hronična bolest i dovoljno je samo jednom detektovati antitela usmerena protiv rada štitaste žlezde kako bi se postavila dijagnoza Hašimota.

U nastavku teksta bavićemo se uticajem Hašimoto tireoiditisa na začeće, plod i trudnoću, ali važno je da pre toga u potpunosti razumete šta je Hašimoto tireoiditis, koje su predispozicije za razvoj ovog oboljenja i simptomi po kojima se može prepoznati.

Da li Hašimoto otežava začeće?

Poremećaj funkcije štitaste žlezde može imati značajan uticaj na reproduktivno zdravlje žena i proces začeća, jer hormonski disbalans koji izaziva može da utiče na menstrualni ciklus, a samim tim i na ovulaciju. Ovo može uključivati duže ili kraće menstrualne cikluse, neredovne ili odsutne menstruacije, što može uticati na regularnost ovulacije ili čak dovesti do anovulacije (izostanka ovulacije). Hipotireoza može uticati i na druge hormone u organizmu, uključujući hormone koji su važni za reproduktivno zdravlje, poput estrogena i progesterona. Međutim, iako je neplodnost češća kada je štitasta žlezda u hiper ili hipo funkciji, to ne mora nužno da bude slučaj i neće svaka žena sa Hašimoto tireoiditisom imati problema sa začećem.

One žene koje znaju da imaju Hašimoto, a planiraju trudnoću, treba pre toga da razgovaraju sa svojim lekarom kako bi se pratio nivo hormona i odredila prilagođena terapija za održavanje funkcije štitaste žlezde pre i tokom trudnoće (ukoliko postoji nepravilno lučenje hormona). Nepravilnosti u funkciji štitaste žlezde tokom trudnoće mogu imati ozbiljne posledice za zdravlje majke i razvoj bebe. Redovno praćenje i odgovarajuće lečenje mogu pomoći u smanjenju potencijalnih komplikacija, a i olakšati proces začeća.

Da li Hašimoto može da šteti plodu i negativno utiče na trudnoću?

Kratak odgovor na ovo pitanje je, nažalost, da može, no važno je odmah naglasiti da i to može da se izbegne ukoliko se preduzimaju sve neophodne mere tokom trudnoće. S razlogom za trudnu ženu kažemo da je u drugom stanju – mnogo toga se menja u njenom telu, pa tako i potreba za hormonima štitaste žlezde, koja se u toku trudnoće sve više povećava. Obolela žlezda nije u stanju da zadovolji te nove zahteve tela, a ovi hormoni su od izuzetne važnosti za razvoj ploda i za održavanje trudnoće, te njihov nedostatak može da dovede do spontanog pobačaja, komplikacija u toku trudnoće, preranog poroda, ili pak do oštećenja u neuropsihološkom razvoju deteta.

Sve ove rizike nosi hipotireodizam koji se ne leči tokom trudnoće, ali pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje omogućuju ženama sa obolelom štitastom žlezdom da prevaziđu sve izazove i rode zdravu bebu. U većini slučajeva Hašimoto je uzrok nastanka hipotireodizma, a suplementacija selenom i mio-inozitolom može uticati povoljno na kontrolu nivoa antitela koja za cilj imaju oštećenje štitaste žlezde. Jedini preparat sa ovom kombinacijom na našem tržištu je Tiroxil 4.0, i bezbedan je za primenu i kod trudnica, kao i u periodu dojenja.

Lečenje Hašimota

Iako se Hašimoto tireoiditis ne može u potpunosti izlečiti, moguće je uz pomoć suplemenata i/ili terapije održati normalnu funkciju štitaste žlezde i olakšati simptome ovog oboljenja. Lečenje Hašimota uključuje sledeće stavke:

1. Terapija levotiroksinom

Levotiroksin je sintetički oblik hormona T4 koji proizvodi štitasta žlezda, te on nadoknađuje nedostatak hormona u organizmui. Pored hormonske terapije (ukoliko postoji nedostatak hormona), preporučuje se Tiroxil 4.0, prirodnan suplement koji zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji mio-inozitola i selena stabilizuje nivo antitela i sprečava propadanje štitne žlezde, a čiji se pozitivni efekti mogu očekivati u prva 3 meseca od početka terapije.

1. Redovno praćenje

Hašimoto zahteva redovne posete endokrinologu u svrhu praćenja nivoa hormona, ultrazvučnog izgleda štitaste žlezde i potencijalnog prilagođavanja doze lekova. Praćenje osigurava održavanje optimalne funkcije štitne žlezde i efikasnost terapije ukoliko se koristi.

2. Prilagođavanje ishrane i smanjenje stresa

Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima i proteinima može pomoći u smanjenju upale u organizmu, koja često prati autoimune bolesti kao što je Hašimoto tireoiditis. Pored toga, tehnike opuštanja kao što su meditacija, joga i vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju stresa, koji neretko ima negativan uticaj na imunološki sistem i pogoršava simptome autoimunih bolesti.

Naravno, saradnja sa lekarom ključna je za određivanje individualno najboljeg pristupa lečenju.

Zdrava trudnoća uprkos Hašimotu

Slična pravila za držanje Hašimoto tireoiditisa pod kontrolom odnose se i na trudnice, s tim što su u toku trudnoće neophodne češće laboratorijske kontrole štitne žlezde i dodatna prilagođavanja doze trenutnim potrebama. Adekvatna količina kontrola određuje se na osnovu rezultata analize krvi i nivoa hormona, kao i individualnih simptoma. Sve ovo može varirati u toku trudnoće, te se doze terapije menjaju u skladu s tim – zbog čega se akcenat nužno stavlja na redovne analize krvi i kontrole.

Tokom prve polovine trudnoće nivoi hormona se uglavnom mere svake 4 nedelje. Normalne vrednosti tireostimulirajućeg hormona (TSH) tokom prvog tromesečja iznose 0.1-2.5 mlU/L, u drugom 0.2-3.0 mlU/L, a u trećem 0.3-3.0 mlU/L. Prevelike vrednosti TSH kritične su za pojavu pobačaja i prevremenog porođaja, kao i poremećaja u razvoju bebe. Pored navedenih načina kontrole i terapije za održavanje optimalnog nivoa hormona, izuzetna podrška trudnoći je Aleract, proizvod na bazi alfa-lipoinske kiseline, magnezijuma i vitamina B6, koji, između ostalog, zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu na potpuno prirodan i bezbedan način doprinosi prevenciji prevremenog porođaja i spontanog pobačaja. Na kraju, ono što je važno ne smetnuti s uma je da odgovarajuće lečenje dovodi do značajnih kliničkih uspeha tokom trudnoće, te će odgovoran pristup Hašimotu obezbediti bezbednu trudnoću i rađanje zdrave bebe.

Ishrana kod insulinske rezistencije

15.09.2023

Insulinska rezistencija (IR) je sve češći problem poslednjih 30 godina. To je stanje gde ćelije postaju manje osetljive na insulin, što može dovesti do visokih nivoa šećera u krvi i dijabetesa. Gojaznost je često povezana s ovim stanjem. Način života, ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli ovog stanja. Pravilna ishrana i redovni obroci mogu poboljšati nivoe glukoze i insulina, doprinoseći kontroli insulinske rezistencije.

„Big-Picture goals“

Ne trebaju vam posebne namirnice za ishranu kod insulinske rezistencije. Ukratko, potrebno je unositi manje količine nezdravih masti, šećera i prerađenog skroba, a više povrća, voća, integralnih žitarica, ribe i nemasne živine. Međutim, najteže je promeniti dugo usvojene navike. Zato imajte na umu nekoliko jednostavnih saveta:

Usvojite zdrave navike
Ne preskačite obroke
Fokusirajte se na kalorije i kvalitet namirnica
Jedite mešovitu hranu
Uživajte u procesu
Unosite dovoljno tečnosti
Uvrsitite neku fizičku aktivnost u svoje dnevne obaveze
Smanjite unos alkohola i prostih šećera

U daljem tekstu daćemo vam smernice koje se odnose na ishranu kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom podeljene po grupama namirnica. Ono što želimo da istaknemo je da su ovo opšte smernice koje bi svako od nas mogao da primeni i da je potrebno individualizovati ishranu za svaku osobu ponaosob. Potrudite se da ispoštujete 80% datih saveta i videćete kako se vaše zdavstveno, fizičko i mentalno stanje poboljšava iz dana u dan.

Povrće

Povrće obično ima nizak sadržaj ugljenih hidrata i obiluje dijetnim vlaknima, a takođe je bogato vitaminima i mineralima koji su ključni za normalno funkcionisanje tela, uključujući i metaboličke procese glukoze. Pored toga, povrće sadrži polifenole, biljna jedinjenja koja deluju kao antioksidansi. Oksidativni stres može uticati na način na koji mišići i masno tkivo apsorbuju glukozu i efikasno smanjuju lučenje insulina. Povrće različitih boja sadrži različite vitamine, minerale i antioksidante i preporuke su da vaš tanjir bude šarenih boja koje potiču od povrća.

Lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, bogato je kalijumom, antioksidansima i vitaminima A, B, C i K. Crveno povrće, uključujući paprike, paradajz, kupus i rotkvice, pored polifenola sadrži i antocijane, koji mogu smanjiti insulinsku rezistenciju. Unosom narandžastog i žutog povrća, uključujući šargarepu, slatki krompir i tikvice, unose se i karotenoidi, prekursori vitamina A. Pečurke, beli i crni luk (belo povrće) sadrže antioksidante koji štite od dijabetesa. Pasulj i mahunarke su izvor dijetetskih vlakana i polifenola. Pokazalo se da konzumiranje pasulja i mahunarki (kao što su grašak, slanutak, crni pasulj i sočivo) poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivoe HbA1c (parameter koji se prati kod dijabetesa i insulinske rezistencije).

Voće

Voće sadrži vitamine, minerale, antioksidante i vlakna. Međutim, sadrži i prirodne šećere, te treba biti obazriv jer određeno voće ima veće glikemijsko opterećenje od drugih. Voće sa nižim glikemijskim indeksom uključuje bobičasto voće, jabuke, kruške i breskve, maline, jagode. U voće sa višim glikemijskim indeksom spadaju lubenica, ananas i banane. Osim glikemijskog indeksa trebalo bi uračunati i veličinu porcije, tako da je preporuka da se voće manjeg glikemijskog indeksa jede u većoj količini, a voće koje brzo podiže nivoe šećera i insulin (voće sa visokim glikemijskim indeksom) u manjoj količini.

Mlečni proizvodi

Pokazalo se da dijete koje uključuju mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti smanjuju rizik od dijabetesa. Hrana kao što su mleko, sir i jogurt su dobri izvori proteina, kalcijuma i vitamina D. Međutim, mleko sadrži laktozu, prirodni šećer koji može negativno uticati na nivo glukoze u krvi kod nekih ljudi. Alternative na biljnoj bazi, kao što su bademovo i sojino mleko, ponekad imaju manje ugljenih hidrata i masti. Ali obavezno proverite nutritivnu deklaraciju, jer alternative mleku ponekad sadrže zaslađivače i skrob koji mogu povećati nivoe šećera u krvi. Mladi sir, rikota, niskomasni čedar, kao i grčki jogurt mogu biti preporuka za namirnice kod inuslinske rezistencije.

Integralne žitarice

Kada biramo žitarice, treba se odlučiti za žitarice od celog zrna jer su one bolji izbor vlakana. Njihovim unosom sitost traje duže i nema naglog skakanja nivoa šećera u krvi, što je pozitivno kod insulinske rezistencije. Pored toga, cela zrna su složeni ugljeni hidrati koji sadrže polifenole, za koje se pokazalo da su korisni u kontroli insulinske rezistencije. Primeri uključuju: brašno od celog zrna (npr. pšenica, heljda, proso), smeđi pirinač, ovsena kaša. Preporuka je da jedete više od 50 grama vlakana dnevno, to pomaže u ravnoteži šećera u krvi. Primeri namirnica bogatim vlaknima su: crni pasulj, sočivo i zobene pahuljice.

Riba

Dokazano je da ishrana bogata ribom smanjuje rizik od dijabetesa. Losos, skuša, haringa, inćuni i tunjevina su izvori omega-3 masnih kiselina koje mogu sprečiti insulinsku rezistenciju. Američke smernice o ishrani preporučuju odraslima da jedu najmanje 250 g ribe svake nedelje.

Proteinske namirnice

Protein je makronutrijent koji pomaže vašem telu u izgradnji i održavanju mišića i tkiva. Potrebe za proteinima pojedinca variraju u zavisnosti od faktora kao što su pol, starost i nivo aktivnosti. Konzumiranje više kalorija iz proteina može pomoći u poboljšanju težine i nivoa glukoze. Preporuka je da se unose proteini iz nemasnih izvora uključuju živinu, tofu sir, mahunarke i nemasno svinjsko meso.

Zdrave masti

Masti obezbeđuju energiju, pomažu nam da apsorbujemo vitamine (A, D, E, K) i učestvuju u proizvodnji hormona. Neke masti pružaju više koristi od drugih, polinezasićene masne kiseline (PUFA), kao što su omega-3 masne kiseline, imaju višestruke prednosti, mogu poboljšati sastav tela i smanjiti upalu. Pokazalo se da dijete koje sadrže mononezasićene masne kiseline (MUFA), poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima (lešnik, badem, indijski orah), semenkama i avokadu, podstiču gubitak težine i poboljšavaju osetljivost na insulin.

Koju hranu treba ograničiti?

Prerađena hrana
- Visoko obrađena hrana često sadrži konzervanse, previše natrijuma i šećera i ima malu količinu hranljivih materija. Prerađena hrana uključuje čips, upakovana peciva, žitarice, smrznute večere i supe u konzervi. Ishrana koja redovno uključuje prerađenu hranu može doprineti prekomernom debljanju.
Zasićene masti i trans masti
- U poređenju sa dijetama koje sadrže MUFA, dijeta bogata zasićenim masnim kiselinama (SFA) može dovesti do insulinske rezistencije. SFA se obično nalaze u životinjskim proizvodima, govedja i svinjska mast, margarin, mesne prepadjevine, puter, punomasni sirevi, pavlaka. Dokazano je da transmasne kiseline, koje se nalaze u hidrogenizovanim uljima, pogoršavaju IR i razvoj dijabetesa. Namirnice koje mogu da sadrže trans masti uključuju brzu hranu i prerađene pečene proizvode, gotovi sosovi, čips i druge grickalice, određene vrste čokolade, pomfrit.
Zaslađena pića
- Mnoga popularna pića sadrže dodati šećer (energetski napici, gazirani pića i smutiji). Jednostavni šećeri koji se nalaze u ovim vrstama pića povezani su sa porastom glukoze, naglim skokom insulina i unosom “praznih” kalorija.
Alkohol
- Većina alkohola sadrži ugljene hidrate i kalorije, što negativno utiče na IR i nivo šećera u krvi.

Fizička aktivnost

Smanjenje telesne težine može poboljšati toleranciju na glukozu i smanjiti insulinsku rezistenciju. Čak i gubitak samo 5% vaše telesne težine, može pomoći. Veoma restriktivne dijete mogu pružiti trenutne rezultate, ali se gubitak težine često ne održava. Fokusiranje na zdrave navike, umesto na gubitak težine, može biti korisnije za poboljšanje insulinske rezistencije i opšteg zdravlja.

Vežbe sa opterecenjem, poznate i kao trening snage, mogu povećati mišićnu masu. ADA preporučuje trening snage dva do tri dana nedeljno. Trening snage može smanjiti nivo glukoze u krvi natašte 24 sata nakon vežbanja. Trening se može izvoditi korišćenjem sopstvene telesne težine (npr. sklekovi, daske, čučnjevi) ili korišćenjem bučica, girja, traka za otpor ili tegova.

Suplementacija

Pored svega gore navedenog, za adekvatnu kontrolu i prevenciju insulinske rezistencije jako je bitna suplementacija. Danas su na tržištu dostupni razni suplementi koji u određenoj meri mogu pomoći tretmanu IR (različiti antioksidansi, magnezijum, hrom, inozitoli…). Jako je važno u kojoj se dozi ovi suplementi koriste i na koji način kako bi iskoristivost suplemenata bila adekvatna.

Inozitoli, tačnije mio-inozitol je molekul o kome se poslednjih decenija najviše priča kada se govori o tretmanu, ali i prevenciji insulinske rezistencije. Mio-inozitol je sekundarni glasnik za insulin i njegova glavna uloga u organizmu je da omogući adekvatno lučenje i delovanje insulina, oporavak insulinskih receptora i regulaciju nivoa glukoze. Pored toga pokazuje pozitivne efekte na kardiovaskularni profil kao i na lipidni status (holesterol, trigliceridi).

Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.

Da zaključimo, insulinska rezistencija je stanje koje se može držati pod kontrolom. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i adekvatna suplementacija mogu vam pomoći u tome!

Policistični jajnici i trudnoća

21.07.2023

Žene sa sindromom policističnih jajnika mogu da imaju problem sa začećem i u većem su riziku od pobačaja. Osim toga, policistični jajnici mogu biti uzrok ili doprineti stvaranju mnogih drugih zdravstvenih problema: dijabetes tip 2, visok krvni pritisak, karcinom – endometrijuma materice, gojaznost, depresija i anksioznost.

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. To je stanje koje karakteriše prisustvo više cista na jajnicima, praćeno hormonskim i metaboličkim promenama.

PCOS je čest uzrok ženske neplodnosti. Žene sa ovim sindromom mogu imati nepravilne menstrualne cikluse i izostanak ovulacije, što otežava začeće. Međutim, važno je napomenuti da nemaju sve žene sa ovim sindromom probleme sa plodnošću.

Osim problema sa začećem, žene sa sindromom policističnih jajnika mogu imati nešto veći rizik od pobačaja u poređenju sa ženama bez ovog zdravstvenog problema. Tačni razlozi za povećani rizik nisu u potpunosti poznati, ali hormonska neravnoteža i drugi faktori povezani sa sindromom mogu da doprinesu tome.

U svakom slučaju, na tržištu postoje lekovi koji uspešno umanjuju ili rešavaju ovaj problem i njih ćemo predstaviti kasnije u tekstu.

Od drugih znakova i simptoma prisutni su i akne, pojačana maljavost, masna koža i kosa, nepravilno lučenje insulina (hiperinsulinemija/insulinska rezistencija) koje prate napadi gladi, pa često i gojaznost, depresija.

Uzroci nastanka sindroma policističnih jajnika

Uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika nije do kraja ispitan, ali veruje se da određeni faktori doprinose njegovom stvaranju.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela manje reaguju na hormon insulin, što rezultira višim nivoima insulina u krvotoku iako je šećer u granicama normale. Ovaj poremećaj obično imaju žene sa sindromom policističnih jajnika, te se smatra da igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Zapravo, povišeni nivoi insulina mogu dovesti do povećane proizvodnje androgena (muških polnih hormona), poremetiti normalno funkcionisanje jajnika i doprineti stvaranju cista.

Hormonska neravnoteža

Kao što smo naveli, PCOS karakteriše neravnoteža u polnim hormonima, posebno povišenim nivoima androgena (kao što je testosteron) i nižim nivoima estrogena. Ova neravnoteža može ometati pravilan razvoj i oslobađanje jajnih ćelija iz jajnika, što dovodi do stvaranja više malih cista.

Genetski faktori

Postoje dokazi koji ukazuju na to da određeni genetski faktori mogu doprineti razvoju PCOS-a. Veruje se da specifični geni koji se odnose na regulaciju hormona i metabolizam insulina mogu igrati ulogu u povećanju rizika od PCOS-a. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumela genetska osnova sindroma.

Sindrom policističnih jajnika – simptomi

Kako da prepoznate da li neka promena u vašem zdravstvenom stanju može da ukazuje na sindrom policističnih jajnika? Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali postoji nekoliko karakterističnih pokazatelja.

Nepravilni menstrualni ciklusi

Žene sa policističnim jajnicima često imaju neredovne menstruacije odnosno čest izostanak menstruacije. Sa druge strane, neke žene mogu imati produženo menstrualno krvarenje.

Ciste na jajnicima

Kao što i ime ovog sindroma kaže, karakteriše ga prisustvo brojnih malih cista na jajnicima što može dovesti do uvećanja jajnika. Ovakav, polističan izgled jajnika dijagnostifikuje se ultrazvučnim pregled. Međutim, važno je napomenuti da samo prisustvo cista nije dovoljno za postavljanje dijagnoze PCOS-a, jer moraju biti ispunjeni i drugi kriterijumi.

Hiperandrogenizam

Povišeni nivoi androgena (muških polnih hormona) se često primećuju kod žena sa sindromom policističnih jajnika. To može dovesti do simptoma kao što su:

povećana maljavost/pojačan rast dlaka – žene sa PCOS-om mogu iskusiti pojačan rast dlaka na licu (kao što su gornja usna, brada ili zalisci), grudima, leđima ili stomaku. Ovaj obrazac rasta kose je obično povezan sa rastom kose po muškom modelu.
akne – povećani nivoi androgena mogu doprineti razvoju akni, posebno duž linije vilice, brade i donjeg dela lica.
ćelavost – neke žene sa PCOS-om mogu doživeti proređivanje kose ili ćelavost, slično kao kod muškaraca.

Povećanje telesne težine i poteškoće sa gubitkom težine

Mnoge žene sa PCOS-om se bore sa održavanjem težine. Povećanje telesne težine i teškoće u gubitku težine mogu biti uobičajeni simptomi. Povećanje težine povezano sa PCOS-om često se javlja u predelu donjeg stomaka i kukova. Ovo stanje je posledica najčešće insulinske rezistencije/hiperinsulinemije.

Zašto sindrom policističnih jajnika utiče na začeće i trudnoću?

Postoji složena veza između trudnoće i sindroma policističnih jajnika. Pre svega je reč o dva uzroka – izostanak ovulacije i hormonski disbalans.

Izostanak ovulacije

Sindrom policističnih jajnika često uključuje nepravilnu ovulaciju ili njeno odsustvo. Ovulacija je proces u kome jajnik oslobađa jaje za oplodnju. Kod PCOS-a, hormonska neravnoteža remeti normalne hormonske signale koji pokreću ovulaciju. Kao rezultat toga, žene sa ovim sindromom mogu imati retku ili nepredvidivu ovulaciju, što otežava začeće.

Hormonski disbalans

Kao što smo naveli, sindrom policističnih jajnika karakteriše povišen nivo androgena (muških polnih hormona) i insulinska rezistencija. Ova hormonska neravnoteža može uticati na normalno funkcionisanje jajnika i menstrualni ciklus. Naime, visok nivo androgena može ometati razvoj folikula i sprečiti oslobađanje zrelog oocita (jajne ćelije). Insulinska rezistencija može dovesti do povećane proizvodnje insulina, što može dodatno poremetiti nivo hormona i ometati ovulaciju.

Da li postoje rizici po majku i bebu kod žena sa sindromom policističnih jajnika?

Trudnoća kod žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) može uključivati određene rizike i za majku i za bebu.

Žene sa PCOS-om imaju veći rizik od određenih komplikacija tokom trudnoće, uključujući:

Gestacijski dijabetes – PCOS je povezan sa rezistencijom na insulin, što može povećati rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa tokom trudnoće.
Visok krvni pritisak – žene sa PCOS-om mogu imati povećan rizik od razvoja visokog krvnog pritiska i preeklampsije tokom trudnoće.
Prevremeni porođaj – postoje neki dokazi koji ukazuju na to da žene sa PCOS-om mogu imati nešto veći rizik od prevremenog porođaja u poređenju sa ženama bez ovog stanja.
Pobačaj – žene sa PCOS-om mogu imati nešto veći rizik od ranog gubitka trudnoće ili pobačaja, iako se tačan odnos između PCOS-a i pobačaja još uvek proučava.

Bebe rođene od žena sa PCOS-om takođe se mogu suočiti sa određenim rizicima. One su u riziku da budu veće od proseka pri rođenju – stanje poznato kao makrozomija. Ovo može povećati rizik od povreda pri rođenju i potrebu za porođajem carskim rezom.

Pored toga, postoji neznatno povećan rizik da se bebe od žena sa sindromom policističnih jajnika rode pre vremena, što zahteva boravak u jedinici intenzivne nege.

Policitemija, povećan broj crvenih krvnih zrnaca, takođe je češća kod beba rođenih od žena sa PCOS-om i može dovesti do komplikacija kao što su žutica i respiratorni problemi.

INOFOLIC® HP linija – inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju i sindrom policističnih jajnika

Proizvodi Inofolic HP linije su originalni preparati, unikatnog sastava koji su zaštićeni patentnim pravom širom sveta i ispitani u zemljama EU. Namenjeni su ženama sa sindromom policističnih jajnika i insulinskom rezistencijom, ženama koje zbog ovih razloga imaju problem sa ostvarivanjem trudnoće, kao i ženama koje su u riziku od nastanka gestacijskog dijabetesa. U Srbiji su dostupni:

INOFOLIC® HP prašak,
INOFOLIC® Combi HP kapsule i
INOFOLIC® Plus kapsule.

Brojna pozitivna iskustva lekara, farmaceuta i pacijentkinja postavile su INOFOLIC liniju na mesto broj 1. u izboru i preporuci za tretman PCOS-a i infertiliteta.

INOFOLIC® HP prašak sadrži kombinaciju mio-inozitola, folne kiseline i prebiotika alfa-laktabumina koji povećava efikasnost inozitola na 95%, za razliku od onih koji ne sadrže alfa-laktabumin i imaju efikasnost do samo 70%. Mio-inozitol uspešno rešava simptome PCOS-a, dovodi do regularnosti ciklusa, uspostavljanju ovulacije (čime se trudnoća lakše ostvaruje), uspešno kontroliše insulinsku rezistenciju (smanjuje napade gladi i lakše dovodi do regulacije telesne težine) i reguliše problem povišenog nivoa androgenih hormona (akne, maljavost, masna koža i kosa).

INOFOLIC® Combi HP kapsule pored gore navedenih sastojaka sadrži i d-hiro inozitol. Mio- i d-hiro inoztiol u INOFOLIC-u Combi HP su u fiziološkom odnosu 40:1 koji uspešno rešavaju hormonske disbalanse u organizmu. Namenjeni su prvenstveno osobama koje imaju BMI 25 i veći.

INOFOLIC® Plus pored mio-inozitola i folne kiseline sadrži i melatonin koji takođe pozitivno utiče na ovulaciju, kvalitet jajnih ćelija, ali i regulaciju sna. Primenjuje se samo uveče u kombinaciji sa nekim od gore dva pomenuta INOFOLIC-a. INOFOLIC linija sadrži najčistije oblike aktivnih komponenti, sa najbržim ispoljavanjem dejstva. Pozitivni efekti primene se mogu očekivati u okviru prva 3 meseca od početka terapije, a za postizanje optimalnih efekata preporučuje se primena u trajanju od minimum 6 meseci.

Za šta je selen dobar?

18.04.2023

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Zajedno sa hipofizom, reguliše metabolizam, usporavajući ga ili ubrzavajući. Zapravo, ovu ulogu vrše hormoni koje ona luči. Folikularne ćelije tiroidne žlezde luče hormone koje sadrže jod – trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Parafolikularne ćelije proizvode hormon kalcitonin koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.

Štitna žlezda utiče na rad svake naše ćelije. Poremećaj njenog rada može da se manifestuje povećanjem težine, bolestima srca, mentalnim poremećajima i promenama u menstrualnom ciklusu. Na sreću, često se uspešno može kontrolisati i održavati suplementima, ili u pojedinim slučajevima lekovima.

Selen je jedan od najvažnijih mikroelemenata za rad štitne žlezde. On utiče na rad hormona tiroidne žlezde, te se često nalazi u preporukama za očuvanje rada ili prevenciju bolesti štitne žlezde. Unosimo ga hranom, ali to nekada nije dovoljno, pa je često potrebna dodatna suplementacija.

Oboljenja štitne žlezde

Do oboljenja štitne žlezde dolazi usled nekontrolisanog i prekomernog ili nedovoljnog lučenja njenih hormona. Tako su danas sve češće bolesti poznate kao hipertireoza, hipotireoza i hašimoto.

Hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde i lučenja hormona. Simptomi koji je prate su 24-časovni ubrzani rad srca, ubrzan metabolizam i česte stolice, te i pored većeg unosa hrane, osobe često mršave. Osim ove simptomatologije, javljaju se i prošireni krvni sudovi, oskudniji menstrualni ciklusi, anksiozna i razdražljiva raspoloženja.

Hipotireoza – smanjen rad žlezde i lučenja hormona. Osobe sa ovim oboljenjem su često umorne, usporene, imaju problem sa zatvorom i gojenjem, usporenim radom srca, slabom i lomljivom kosom i noktima, neredovnim i oskudnim menstrualnim ciklusima.

Hašimoto – Autoimuno oboljenje štitne žlezde praćeno njenom upalom. Nastaje kada imuni sistem stvara antitela koji napadaju štitnu zlezdu i dovode do njenog oštećenja. Hašimoto može u početku imati karakteristike hipertireoze, ali uglavnom uvek prelazi u hipotireozu. Hašimoto može godinama i decenijama biti prisutan bez ispoljavanja bilo kakvih simptoma, zato je važno prepoznati ga na vreme i umanjiti oštećenje štitne žlezde. Još jedna bitna karakteristika Hašimota je da je često nasledan.

Lek za Hašimoto

Kao što smo naveli, Hašimoto je autoimuna bolest koja nastaje u slučaju kada imunitet proizvodi antitela koji greškom napadaju žlezdu. Naime, antitela mogu biti usmerena na komponetne koje učestvuju u sintezi hormona (protein tireoglobulin ili enzim tiroidnu peroksidazu).

Studije su pokazale da selen utiče na smanjenje nivoa ovih antitela čime se usporava oštećenje štitne žlezde. Naime, ispitanici koji su koristili selen kao suplement svakodnevno u trajanju od nekoliko meseci, smanjili su nivo antitela za 30% do 50%. Bitno je napomenuti da kada se antitela (antiTPO i antiTg) jednom potvrde i ustanovi Hašimoto, oni ne mogu da nestanu, ali primenom selena se bolest kontroliše i sprečavaju komplikacije.

Dodatak ishrani Tiroxil 4.0 je jedini suplement na tržištu koji sadrži kombinaciju mio-izonitola i selena u odgovarajućim količinama i koristi se za očuvanje rada štitne žlezde i prevenciju razvoja bolesti štitne žlezde. Redovna primena TIROXIL 4.0 tableta stabilizuje nivo antitela, sprečava progresiju bolesti, kao i propadanje štitne žlezde.

Selen za štitnu žlezdu

Štitna žlezda je ogran koji ima najveći udeo selena u našem organizmu. On je ključan za sintezu i aktivaciju tiroidnih hormona.

Selen je neophodan za sintezu selenoproteina. Među najpoznatijim su enzimi glutation peroksidaza, tioredoksin reduktaza i jodotironin dejodinaza. Oni učestvuju u regulaciji metabolizma hormona štitne žlezde.

Naime, enzim tioredoksin dejodinaza odgovoran je za prevođenje tiroksina T4 u njegov aktivni oblik, trijodtironin T3. Nedostatak selena može poremetiti ovaj proces.

Važna uloga selena u funkciji štitne žlezde počela je da se ispituje zbog stanja zabeleženog u Demokratskoj Republici Kongo, koji se karakteriše deficitom joda i selena, hipotireozom, problemima u razvoju i problemima u mentalnom zdravlju.

Od tog trenutka, sprovedeno je više studija kako bi se istražila uloga ovog minerala u štitnoj žlezdi. Zapravo, otkriveno je da nedostatak selena smanjuje sintezu tiroidnih hormona, jer smanjuje funkciju selenoproteina, posebno jodotironin dejodinaza (DIO), koje su odgovorne za konverziju T4 u T3.

Ova smanjena proizvodnja tiroidnih hormona dovodi do stimulacije osovine hipotalamus-hipofiza zbog nedostatka kontrole negativne povratne sprege, povećavajući proizvodnju TSH. TSH stimuliše DIO da pretvore T4 u T3, sa posledičnom proizvodnjom vodonik peroksida, koji se ne uklanja adekvatno manje aktivnim glutation peroksidazama (GPk).

Selen ishrana

Količina selena u hrani može uveliko varirati u zavisnosti od sadržaja selena u zemljištu u kojem se uzgaja. Sadržaj zemljišta varira u zavisnosti od regiona. Biljke dobijaju selen iz zemlje, što utiče na količinu selena kod životinja koje jedu te biljke.

Većina zemalja Evrope je deficitarna u selenu. Srbija takođe spada u grupu zemalja gde ima nedovoljno selena u zemljištu, pa se dodatna suplementacija svakako savetuje.

Proteinska hrana životinjskog porekla je generalno dobar izvor selena. Morski plodovi, meso organa i brazilski orasi, džigerica, jaja, crveno meso i žitarice su namirnice sa najviše selena.

Tiroxil 4.0 je jedini dodatak ishrani koji u sebi zbog kombinacije mio-inozitola i selena pokazuje potentniji pozitivni efekat na rad štitne žlezde i kontrolu Hašimota i subkliničke hipotireoze. Bezbedan je za kontinuiranu primenu, a pozitivni efekti na umor, malaksalost se primećuju već u prva 3 meseca od početka primene.

Selen nuspojave

Preporučena dnevna doza selena kod odraslih osoba je 55 mikrograma, dok je kod dece manja. Prekomerno unošenje selena može dovesti do niza nuspojava.

Najčešće je reč o mučnini, povraćanju, kao i problemima sa bubrezima, srcem i jetrom.

Kada postoji poremećaj rada štitne žlezde preporučene doze selena su veće od optimalnih preporučenih doza za zdrave osobe (max doza 200 mikrograma).

Minerali za štitnu žlezdu

Za optimalan rad štitne žlezde veoma je važna pravilna ishrana. U slučaju hipotireoze, pre svega treba obratiti pažnju na namirnice bogate jodom i selenom.

Važno je da ishrana bude bogata namirnicama koje sadrže jod, poput ribe, mlečnih proizvoda, jaja, pasulja, šljive i kukuruza.

Kada u organizmu nema dovoljno joda, štitna žlezda ne može da stvara dovoljne količine hormona. Jod je, zapravo, sastavni deo hormona štitne žlezde (T3 i T4) i 80% količine ovog minerala u organizmu, deponovan je upravo u tiroidnoj žlezdi.

Osim joda, za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde potreban je i selen, jer je uočeno da nedostatak ovog nutritijenta dovodi do njenog oboljenja.

Selen je mineral koji se može naći u tlu, vodi i hrani biljnog i životinjskog porekla. Pre svega ima antioksidativnu ulogu u organizmu, neutrališući slobodne radikale. Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane, doprinose razvoju bolestima srca, krvotoka, pa čak i kancera. Povećane količine selena potrebne su i asmatičarima, obolelima od HIV-a i artritisa, kao i muškarcima koji se suočavaju sa problemom neplodnosti.

Posledice nelečenja bolesti štitne žlezde

Osobe koje imaju genetske predispozicije za bolesti štitne žlezde treba redovno da proveravaju njeno stanje. Hronična oboljenja štitne žlezde mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su poremećaj rada srca i krvnog pritiska, osteoporozu, gojaznost, probleme sa plodnošću.

Iako se selen u brojnim studijama pokazao kao blagotvoran za optimalan rad štitne žlezde, neophodnu dozu i lekove treba da odredi isključivo lekar.

Dijabetes – hronična bolest sa ozbiljnim posledicama

02.03.2023

Dijabetes (diabetes mellitus) je jedna od najčešćih hroničnih bolesti koja utiče negativno na kvalitet života miliona ljudi širom sveta. Zbog povećanog nivoa šećera u krvi, dijabetes se često naziva i šećerna bolest. Povećani nivo šećera (glukoze) u krvi dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, naročito ako se bolest ne leči na vreme i ne drži pod kontrolom. Postoje dva glavna tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2. Osim toga, postoje i drugi oblici dijabetesa, kao što je na primer gestacijski dijabetes koji se javlja kod trudnica.

Razlike između dijabetesa tip 1 i tip 2

Dijabetes tipa 1 se najčešće javlja kod dece i mladih osoba kada imunološki sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Uglavnom je u vezi i sa drugim autoimunim poremećajima.

Dijabetes tipa 2 češće javlja kod odraslih kada telo ne koristi insulin efikasno zbog insulinske rezistencije, i kasnije posledično ne proizvodi dovoljno insulina. Faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 uključuju genetiku, prekomernu težinu, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i visok krvni pritisak.

Simptomi dijabetesa

Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu varirati od osobe do osobe, ali u većini slučajeva uključuju povećanu žeđ i glad, učestalo mokrenje, umor, zamagljen vid i sporije zarastanje rana. Razvoj simptoma je postepen i često se oni prvi ne primete na vreme a vrlo su važni kako bi se bolest na vreme sprečila i iskontrolisala.

Povećana glad i žeđ su jedni od prvih simptoma dijabetesa tipa 2. Povećan apetit i osećaj gladi koji se posebno javlja nakon obroka su vrlo česti. Ovo je prvi pokazatelj nepravilnog lučenja insulina koji je ključan za adekvatan metabolizam hrane, odnosno glukoze. Povećano lučenje insulina uvek prethodni njegovom nedovoljnom lučenju od strane pankreasa. Ovo stanje se naziva hiperinsulinemijom koja je u vezi sa insulinskom rezistencijom jer postoji nepravilan odgovor tkiva na povećane količine šećera u krvi (što je u vezi sa unetom hranom).

Povećana žeđ se javlja čak i nakon unošenja velike količine vode zbog povećane količine šečera u krvi.

Osobe sa dijabetesom često se osećaju umorno i iscrpljeno. To je zato što organizam ne može efikasno koristiti šećer kao osnovni izvor energije.

Sporije zarastanje rana je takođe u vezi sa povećanim nivoom šećera. Ovo je posebno problematično za osobe koje imaju manje rane ili ogrebotine koje se ne zarastaju uobičajenom brzinom, što može povećati rizik od infekcija na mestu rane i daljih komplikacija.

Važno je napomenuti da neke osobe mogu imati vrlo blage ili gotovo nikakve simptome u početku, što znači da mogu imati dijabetes ili stanje koje prethodni dijabetesu (hiperinsulinemija i insulinska rezistencija), a da toga nisu ni svesni. Zbog toga je važno redovno proveravati nivo šećera u krvi, posebno ako postoji rizik od razvoja dijabetesa (na primer, kod osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu ili imaju istoriju bolesti u porodici). U praksi se često savetuje i OGT test kada postoji sumnja na dijabetes tip 2, odnosno test opterećenja glukozom sa insulinemijama kada se može dijagnostifikovati stanje. OGT test je vrlo važan jer ukoliko se nesklad između unete hrane i lučenja insulina potvrdi na vreme postoje načini da se razvoj dijabetesa prevenira/spreči ili uspori.

Hronične komplikacije dijabetesa tipa 2

Dijabetes je hronična bolest koja ima progresivan tok. To znači da ukoliko se ne leči na ispravan način i ukoliko nije pod kontrolom vremenom dolazi do oštećenja raznih tkiva i organa. Neke od najčešćih hroničnih komplikacija su:

Komplikacije na očima – dijabetesna retinopatija
Bubrežne komplikacije – dijabetesna nefropatija
Neurološke komplikacije – dijabetesna neuropatija
Kardiovaskularne komplikacije – hipertenzija, ateroskleroza, infarkt
Dijabetesno stopalo

Lečenje dijabetesa

Postoje različiti pristupi u lečenju dijabetesa koji se mogu prilagođavaju individualnoj potrebi svakog pacijenta. Redovne kontrole i poštovanje preporuka lekara i farmaceuta ključne su za uspeh lečenja.

Jedan od najvažnijih aspekata lečenja dijabetesa je promena životnog stila. To može uključivati promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i upravljanju stresom. Pravilna ishrana je ključna za kontrolu nivoa šećera u krvi, a uključuje izbegavanje brze hrane, slatkih napitaka i hrane sa visokim sadržajem šećera. Umesto toga, preporučuje se ishrana bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom i nemasnim mesom.

Redovna fizička aktivnost takođe je veoma bitna. Vežbanje pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, smanjuje rizik od srčanih bolesti i poboljšava opšte zdravlje. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.

Pored promena u ishrani i fizičke aktivnosti, lečenje dijabetesa može uključivati lekove koji pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Za dijabetes tipa 1, dnevne injekcije insulina su neophodne. Za dijabetes tipa 2, lekovi kao što su metformin, derivati sulfoniluree i glitazoni mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi. U nekim slučajevima, pacijenti sa dijabetesom tipa 2 mogu zahtevati injekcije insulina.

Da su redovni pregledi kod lekara od izuzetne važnosti ukazuje i činjenica da lekar može prepoznati nove faktore rizika za komplikacije (povećani nivo holesterola, povećanje nivoa šećera i dr.) kao i znakove komplikacija dijabetesa kao što su problem sa bubrezima, oštećenje vida, neuropatija i drugi i dati adekvatne preporuke i lekove u skladu sa tim.

Prevencija dijabetesa

Zdrav život, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola nivoa stresa ključni su za izbegavanje razvoja dijabetesa tipa 2. Međutim, važno je napomenuti da i stanja koja prethode dijabetesu tipa 2, insulinska rezistencija i hiperinsulinemija ne moraju uvek dovesti do razvoja dijabetesa. Promena stila života kao i unos suplemenata kao što je Inofolic mogu pomoći u prevenciji razvoja dijabetesa tipa 2. Inofolic je italijanski preparat koji se dugi niz godina koristi za tretman insulinske rezistencije i hiperinsulinemije i pokazuje odlične rezultate u regulaciji metabolizma šećera, smanjenju napada gladi i kontroli nivoa šećera i insulina u krvi. Preporuka je unositi Inofolic dva puta u toku dana tokom minimum 3-6 meseci kako bi se videli pozitivni efekti korišćenja preparata.

Dijabetes je bolest koja se može držati pod kontrolom, ali ukoliko postoji bilo koji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, promena stila života i prevencija su ključ uspeha.

Gojaznost i hormoni

03.11.2022

Gojaznost je hronična medicinska bolest u kojoj telo ima previše telesne masti. Gojaznost se dijagnostikuje ukoliko je indeks telesne mase, odnosno BMI ≥ 30. Osim povećanog unosa hrane i smanjenog vežbanja i fizičke aktivnosti, hormoni i geni takođe igraju bitnu ulogu u gojaznosti i prekomernoj težini.

Hormoni su hemijski glasnici koji regulišu procese u našem telu. Hormoni leptin i insulin, polni hormoni i hormon rasta utiču na naš apetit, metabolizam (brzinu kojom naše telo sagoreva kilodžule za energiju) i distribuciju telesne masti.

Sistem žlezda, poznat kao endokrini sistem, luči hormone u naš krvotok. Endokrini sistem radi sa nervnim sistemom i imunološkim sistemom kako bi pomogao našem telu da se nosi sa različitim događajima i stresovima. Višak ili manjak hormona može dovesti do gojaznosti, a sa druge strane, gojaznost može dovesti do promena u hormonima.

Gojaznost i leptin

Masne ćelije proizvode hormon leptin koji se izlučuje u naš krvotok. Leptin smanjuje apetit delujući na određene centre mozga kako bi smanjio želju za jelom. Na taj način igra ulogu u kapacitetu tela da koristi i skladišti energiju. Dugoročno, to dovodi do smanjenja apetita i povećanja proizvodnje toplote iz energije, što dovodi do smanjenja gojaznosti.

Pošto masne ćelije proizvode leptin, nivoi ovog hormona imaju tendenciju da budu viši kod gojaznih ljudi nego kod ljudi sa normalnom telesnom težinom. Međutim, uprkos tome što imaju više nivoe ovog hormona koji smanjuje apetit, gojazni ljudi nisu toliko osetljivi na efekte leptina i, kao rezultat, imaju tendenciju da se ne osećaju siti tokom i posle obroka. Ovo bi moglo biti zbog nedostatka leptinskih receptora kod ovih osoba. Trenutno se rade istraživanja koja ispituju zašto poruke leptina ne dospevaju do mozga kod ljudi koji su gojazni.

Gojaznost i depresija

Gojaznost je često povezana sa emocionalnim problemima kao što su tuga, anksioznost i depresija. Jedna studija iz 2010. godine otkrila je da ljudi koji su gojazni imaju 55 procenata veći rizik od razvoja depresije tokom svog života nego ljudi koji nisu.

Ljudi sa gojaznošću često imaju hronične upale. Masna tkiva sadrže niz imunih ćelija koje proizvode signalne proteine povezane sa upalom. Neki od ovih proteina, kao što su citokini, toliko su usko povezani sa problemima mentalnog zdravlja da se obično koriste kao biomarkeri za depresiju.

Nekoliko studija je otkrilo da citokini smanjuju serotonin, ključni hormon u regulaciji raspoloženja. Efekat citokina pruža jedno biološko objašnjenje zašto su ljudi sa gojaznošću izloženi većem riziku od razvoja depresije, ali se smanjuje u oba smera (pogledajte „Začarani krug“). Studije su takođe pokazale da ljudi koji su depresivni, bez obzira na fizičku građu, imaju veću koncentraciju citokina u svom telu.

Proinflamatorni citokini (prozapaljenski citokini) mogu dovesti do razvoja insulinske rezistencije, što dovodi do dijabetesa tipa 2. I pošto ljudi sa ovom vrstom dijabetesa imaju povećan rizik od dobijanja na težini, podjednako je moguće da povišeni nivoi citokina uzrokovani depresijom doprinose gojaznosti.

Gojaznost i trudnoća

Gojaznost u trudnoći povećava rizik od komplikacija i kod majke i kod fetusa. Gestacijski dijabetes (GDM) je jedna od najčešćih komplikacija povezana sa gojaznošću u trudnoći. Tokom trudnoće dolazi do normalnog povećanja insulinske rezistencije posredovane placentnom sekrecijom dijabetogenih hormona, kao što su hormon rasta, hormon koji oslobađa kortikotropin, placentni laktogen i prolaktin.

Studije su pokazale da gojazne žene imaju veći pad osetljivosti na insulin tokom trudnoće nego žene normalne težine i da su posle toga izložene povećanom riziku ne samo od GDM već i od preeklampsije, gestacijske hipertenzije, fetalne makrozomije (bebe teže od 4000 g) i porođaja carskim rezom.

Visok BMI tokom trudnoće povećava rizik od raznih komplikacija trudnoće, uključujući:

Pobačaj, mrtvorođenost i ponavljajući pobačaj
Gestacijski dijabetes
Komplikacija trudnoće koju karakteriše visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugog sistema organa, najčešće jetre i bubrega (preeklampsija)
Srčani problemi
Apneja u snu
Potreba za carskim rezom i rizik od komplikacija carskog reza, kao što su infekcije rane

Povećani rizici za bebu:

Urođeni poremećaji
Može biti značajno veća od proseka pri rođenju (fetalna makrozomija)
Problemi sa rastom
Dečja astma
Gojaznost u detinjstvu
Kognitivni problemi i zaostajanje u razvoju

Međutim, drugi faktori takođe mogu igrati ulogu u ovim ishodima.

Gojaznost simptomi

Gojaznost je generalno uzrokovana konzumiranjem više kalorija (posebno onih u masnoj i zašećerenoj hrani) nego što se sagoreva fizičkom aktivnošću. Višak energije telo skladišti u obliku masti.

Postoje i neka osnovna zdravstvena stanja koja povremeno mogu doprineti povećanju telesne težine, kao što je nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza), iako ove vrste stanja obično ne izazivaju probleme sa težinom ako se efikasno kontrolišu lekovima.

Svakodnevni problemi u vezi sa gojaznošću uključuju:

zadihanost
povećano znojenje
hrkanje
teškoće u obavljanju fizičke aktivnosti
često se oseća veoma umorno
bol u zglobovima i leđima
nisko samopouzdanje i samopoštovanje
osećaj izolovanosti

Gojaznost takođe može povećati rizik od razvoja mnogih potencijalno ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

dijabetes tipa 2
visok krvni pritisak
visok holesterol i ateroskleroza (gde masne naslage sužavaju vaše arterije), što može dovesti do koronarne bolesti srca i moždanog udara
astma
metabolički sindrom (kombinacija dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti)
nekoliko vrsta raka, uključujući rak creva, rak dojke i rak materice
gastroezofagealna refluksna bolest – GERB (gde želudačna kiselina curi iz želuca u jednjak)
kamen u žuči
smanjena plodnost
osteoartritis (stanje koje uključuje bol i ukočenost u zglobovima)
apneja u snu (stanje koje uzrokuje prekid disanja tokom spavanja, što može dovesti do dnevne pospanosti, smanjene pažnje, postoji povećan rizik od saobraćajnih nesreća, kao i veći rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti)
bolesti jetre i bolesti bubrega
komplikacije u trudnoći (kao što su gestacijski dijabetes ili preeklampsija, kada žena doživi potencijalno opasan porast krvnog pritiska tokom trudnoće)

Gojaznost skraćuje očekivani životni vek u proseku za 3 do 10 godina, u zavisnosti od toga koliko je teška

Gojaznost i insulin

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Pomaže u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata i masti i smanjuje nivo glukoze u krvi nakon obroka. Insulin stimuliše preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišića, jetre, masti i drugih tkiva kojima je glukoza neophodna za rad. Ovo je važan proces kako bi se osiguralo da je energija dostupna za svakodnevno funkcionisanje organizma i da bi se održao normalan nivo cirkulišuće glukoze.

Kod gojaznosti, insulinski signali se gube i dolazi do porasta nivoa glukoze u krvi uprkos visokim ili normalnim nivoima insulina. Ovo stanje se zove insulinska rezistencija. Ona može dovesti do razvoja dijabetesa tipa II i metaboličkog sindroma.

INOFOLIC® Combi predstavlja inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju. Idealan je za osobe koje imaju blago povišenu težinu (BMI≥25) i za gojazne osobe (BMI≥30). INOFOLIC® Combi sadrži jedinstvenu kombinaciju mio- i d-chiro inozitola u fiziološkom odnosu 40:1.

Odnos 40 mio-inozitol prema 1 d-chiro inozitol se pokazao kao najdelotvorniji kod osoba sa BMI≥25 i kod gojaznih osoba (BMI≥30). Kliničkim ispitivanjima je dokazano da doprinosi bržoj regulaciji signalnog puta insulina i smanjenu insulinske rezistencije. Uz regulisanu ishranu i fizičku aktivnost INOFOLIC® Combi će dodatno pomoći pri smanjenju telesne težine kod osoba sa insulinskom rezistencijom i PCOS-om.

Hašimoto sindrom – šta je, koji su simptomi i kako se leči?

02.09.2022

Šta je Hašimoto tireoiditis?

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje, gde ćelije imunog sistema napadaju štitastu žlezdu i dovode do razaranja žlezde i smanjenja funkcije rada. Tiroidna žlezda je oblika leptira, locirana sa prednje strane vrata, ispod Adamove jabučice. Uloga ove žlezde je da produkuje hormone T3- trijodtironin i T4- tiroksin koji su zaduženi za metabolizam ćelija u našem organizmu.

Hašimoto tireoiditis je bolest koja je okarakterisana smanjenom funkcijom žlezde, a posledično i smanjenim stvaranjem hormona (hipotireoidizam). Tačan uzrok nastanka Hashimoto sindroma nije potpuno utvrđen, ali važnu ulogu igraju autoimuni procesi. Naš imuni sistem, usled određenog okidača (virusa, stresa ili infekcija) počinje da produkuje antitela koja postepeno uništavaju žlezdu i utiču na zdravlje.

Lista sadržaja

Koje su predispozicije za razvoj Hašimoto tireoiditisa?

Faktori koji mogu povećati verovatnoću da dobijete Hašimoto tireoiditis su:

Ženski pol

Žene imaju oko 4-10 puta veće šanse da imaju bolest. Hašimoto sindrom se ponekad javlja tokom trudnoće.

Godine

Iako se Hašimoto može javiti kod tinejdžera ili mlađih, on se češće razvija kod osoba između 40 i 60 godina.

Naslednost

Šanse za razvoj bolesti se povećavaju ako drugi članovi porodice imaju Hašimoto.

Autoimune bolesti

Ovi zdravstveni problemi povećavaju rizik za osobu. Neki primeri su reumatoidni artritis i dijabetes tipa 1.

Simptomi

Bolest počinje suptilno i skriveno, gotovo bez ikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje počinju da se razvijaju i prvi simptomi. Štitna žlezda postaje previše stimulisana od strane TSH hormona, trudi se da pojača rad i odbrani se od antitela, postaje uvećana a pacijent počinje da oseti simptome: iscrpljenost, umor, pospanost, manjak koncentracije, nesanice. To su signali koje će pacijent primetiti i otići na lekarski pregled. Napredovanjem bolesti, dolazi do razvoja i drugih simptoma, kao što su: povećane telesne težine (zbog usporenog metabolizma), zatvor, suva koža, opadanja kose, osetljivosti na hladnoću.

Koje su komplikacije Hašimotove bolesti ako se ne leči?

Mnogi ljudi za Hashimoto tireoiditisom sindrom razvijaju hipotireozu. Ako se ne leči, hipotireoza može dovesti do nekoliko zdravstvenih problema, uključujući:

Visok holesterol
Bolesti srca i nepravilnih otkucaja srca
Visok krvni pritisak
Miksedem, retko stanje u kome se funkcije tela usporavaju do te mere da može ugroziti vaš život
Spontani pobačaj ili prevremeni porođaj tokom trudnoće
Depresija ili drugi poremećaji mentalnog zdravlja
Smanjena seksualna želja (libido)
Nemogućnost ovulacije
Neredovno i prekomerno menstrualno krvarenje
Erektilna disfunkcija i smanjen broj spermatozoida

Terapija

Dijagnoza se uspostavlja odlaskom kod lekara na pregled i tako što će vas lekar uputiti u tražiti laboratorijsku analizu kojom se utvrđuje stanje i prisutnost antitireoidnih antitela (TPO), a potom i stanje nivoa tireoidnih hormona u krvi i TSH koji stimuliše rad štitaste žlezde. Svaka bolje opremljena laboratorija radi ovu vrstu analiza. Nažalost, kada se obavi pregled i kada se dobije dijagnoza ove bolesti štitne žlezde, izlečenje nije moguće, ali se bolest, uz pravilno lečenje štitne žlezde, može držati pod kontrolom. Redovnim uzimanjem terapije sprečava se napredovanje bolesti i smanjuje uništavanje i propadanje štitne žlezde. Lečenje, odnosno terapija su hormoni (levotiroksin LT4) i to je sintetska zamena hormona koji se uz pomoć štitne žlezde, prirodno sintetiše. Kako je štitna žlezda napadnuta od antitela, manje sama produkuje hormone, potrebno je i neophodno je da se nadoknade oralnom terapijom koja se uzima doživotno, stoga je lečenje, ovog problema, neophodno.

Ako je bolest na početku sa blagim simptomima i malo povišenim TSH parametrom, postoji mogućnost da lekari ne uvedu hormonsku terapiju. Tada je idealno rešenje Tiroxil 4.0. To je prirodni, jedini i originalni preparat na našem tržištu koji sadrži kombinaciju mio-inozitola i selena. Mio-inozitol je supstanca koja će uticati da se nivo TSH hormona i antitela smanji, a simptomi povuku. S druge strane selen će delovati protiv zapaljenja i antioksidativno.

Ako Vam je uvedena hormonska terapija, takođe se preporučuje upotreba Tiroxila 4.0 kako bi se sprečila progresija bolesti i propadanje žlezde. Zajednička primena je važna iz razloga da sprečimo da se žlezda ’ulenji’, jer kako svakodnevno oralno uzimate hormonsku terapiju štitasta žlezda se sve manje trudi da ih sama produkuje. Tiroxil 4.0 će obnoviti fiziološku funkciju štitaste žlezde i odložiti i smanjiti potrebu za levotiroksinom.

Kada posetiti doktora?

Znaci i simptomi Hašimotove bolesti se veoma razlikuju i nisu specifični za poremećaj. Pošto ovi simptomi mogu biti posledica velikog broja poremećaja, važno je da se što pre obratite svom lekaru radi pravovremene analize i tačne dijagnoze.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Kako se dijagnostikuje Hašimoto bolest?

Potrebno je da vas lekar pita o istoriji vaših bolesti, fizički će pregledati štitnu žlezdu (da se uveri da ne postoji gušavost), analize (test) krvi, ultrazvuk i retko, analiza u vidu biopsije žlezde.

Da li ishrana može pomoći u kontroli Hašimoto bolesti?

Da, ishrana može pomoći pri kontroli ove bolesti. Preporučuje se izbegavanje glutena, proinflamatornih namirnica, smanjene unosa joda, kao i optimalan unos selena, vitamina D, Omega-3 masnih kiselina, probiotika, antiksidanasa.

Da li Hašimoto utiče na plodnost kod žena?

Da, Hašimoto može uticati na plodnost kod žena, na začetak trudnoće i na zdravlje ploda.

Kako hormonska terapija pomaže kod Hašimoto bolesti?

Hormonska terapija, najčešće u obliku sintetičkog hormona štitne žlezde levotiroksina, pomaže kod Hašimoto bolesti da hormoni budu u prirodnom balansu.

Koji su najbolji načini za praćenje stanja štitne žlezde kod Hašimoto bolesti?

Praćenje stanja štitne žlezde uključuje redovne preglede kod endokrinologa, laboratorijske analize (test krvi, TSH, fT4, Anti-TPO antitela, Anti-Tg antitela), ultrazvuk štitne žlezde.

Šta je i kako se radi OGTT test?

11.03.2022

OGTT (Oral Glucose Tolerance Test) je test opterećenja glukozom, kojim se ispituje potencijalna sklonost ka dijabetesu i radi se kada lekar sumnja na postojanje poremećaja u metabolizmu ugljenih hidrata.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije ovaj test je neophodno da urade pacijenti kojima je nivo šećera na prazan stomak 6,1-6,8 mmol/L radi uspostavljanja pravilne dijagnoze.

Iako se pod OGTT testom najčešće podrazumeva određivanje glukoze u tačno definisanim minutima, nakon digestije rastvora glukoze, često postoji zahtev i za testom OGTT sa insulinemijama, kada se pored nivoa glukoze u krvi prati i nivo insulina u određenim vremenskim intervalima, kao odgovor na unetu glukozu.

Izvođenje testa:

Izvođenje testa počinje ujutro, kada se pacijentu uzima nulti uzorak krvi gde se određuje nivo glukoze našte (nakon 10 sati gladovanja);
Pacijent potom popije 75 g rastvorene glukoze u čaši vode,
Test traje 2 ili 3 sata (zavisi od zahteva lekara). Meri se koncentracija glukoze/insulina u krvi u određenim vremenskim razmacima (0min, 30, 60, 90 i 120 (180) min), nakon ispijanja rastvorene glukoze;
Nakon završenog testa, preporučuje se uobičajeni obrok.

Priprema za OGTT test

Pre samog testa neophodno je da se pacijent adekvatno pripremi. To podrazumeva sledeće:

Ne izlagati se fizičkom naporu dan pre testa
Potrebno je da privremeno obustavite unos lekova koji utiču na metabolizam glukoze (Metformin)
Posle 22h ne unositi hranu i napitke
Tokom testa, pacijent ne sme da jede, pije, niti puši
Tokom trajanja testa, potrebno je da pacijent miruje

OGTT test u trudnoći

Test tolerancije na glukozu se koristi za dijagnozu gestacijskog dijabetesa (trudnički dijabetes). Gestacijski dijabetes se ispoljava kao smanjena tolerancija na glukozu, koja se prvi put zapaža u toku trudnoće. Test se radi između 24. i 28. nedelje trudnoće (kod trudnica sa niskim rizikom za nastanak šećerne bolesti). Ukoliko postoji potreba, ovaj test se radi i ranije. Trudnički dijabetes nestaje nakon porođaja, kada se hormoni vrate u normalan nivo (obično nakon 6 nedelja od porođaja).

Kod ove vrste dijabetesa se pojavljuje povišen nivo šećera u urinu. Takođe, ultrazvučnim pregledom može se ustanoviti da je plod veći nego što odgovara toj nedelji trudnoće.

Velika posteljica i povećana količina plodove vode su takođe znaci upozorenja. Oni ukazuju na potrebu za dodatnim ispitivanjima, pre svega za izvođenjem OGTT testa.

Ukoliko lekar sumnja na gestacijski dijabetes, OGTT se radi sa 100g glukoze.

OGTT test – vrednosti i rezultati

Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, dijabetesom se naziva stanje, kod kog je količina šećera u krvi (glikemija našte, nakon 10 sati gladovanja), veća od 7.0 mmol/L. Referentna vrednost glikemije, na prazan stomak je 3.6 do 6.1 mmol/L.

Endokrinolog treba da tumači rezultate glukoze i insulina u toku OGTT testa.

Šećerna bolest – utvrđuje se kada su vrednosti glukoze u krvi, nakon 2 sata (120 minuta) OGTT testa, veće od 11,1 mmol/L
Intolerancija na glukozu (latentni dijabetes) – ukoliko su vrednosti glukoze u krvi nakon 2 sata 7.8mmol/L do 11,1 mmol/L
Normalni metabolizam glukoze – kada se posle 2 sata vrednost glukoze spusti ispod 7,8 mmol/L

Referentne nulte vrednosti za insulin su najčešće 2,6-24,9 uIU/mL.

Posle unosa glukoze, pankreas luči veću količinu insulina koji obezbeđuje iskorišćavanje i metabolizam glukoze u ćelijama (pretvaranje u energiju, u masnoće koje se deponuju u masnim ćelijama). Posle 2 sata od unosa glukoze, nivo insulina treba da bude što bliži početnom, a svakako ispod 24,9 uIU/mL.

Proizvodi INOFOLIC linije pomažu pravilno delovanje insulina i iskorišćavanje šećera u organizmu, te na taj način smanjuju rizik od progresije metaboličkog poremećaja i nastanka šećerne bolesti.

Tu smo zbog Vas!

Zdravlje je bogatstvo!