Inozitoli su molekuli koji se prirodno nalaze u našem organizmu i u nekim namirnicama.
Inozitole je 1850. godine otkrio i iz mišićnih ćelija izolovao Johannes Scherer.
Ubrzo zatim je utvrđena struktura inozitola predstavljena kao heksahidroksicikloheksan.
Nedugo potom došlo se do zaključka da heksahidroksicikloheksan, tj. inozitol, postoji u obliku 9 različitih formi (stereoizomera).
Pokazalo se da je među njima u telu najviše zastupljen mio-inozitol i da zbog toga, on ima najznačajniju funkciju od svih opisanih inozitola.
Inozitoli su se nekada svrstavali u vitamine i označeni su kao vitamin B8, međutim kada je ustanovljeno da se inozitoli fiziološki nalaze u organizmu izgubili su status vitamina (vitamine organizam ne proizvodi već se oni moraju unositi putem hrane ili specifičnih doziranih oblika, kao suplementi).
Kakvo je dejstvo mio-inozitola?
Iako je otkriven polovinom XIX veka, efekti inozitola, a prevashodno mio-inozitola, su utvrđeni tek 1950. godine.
Mio inozitol ima mnogobrojne funkcije u organizmu, a najznačajnija je uloga prenosioca signala hormona insulina, FSH i TSH sa površine ćelije u njenu unutrašnjost. Na taj način se obezbeđuje pravilno delovanje hormona insulina.
Pravilno delovanje insulina je važno zato što je on odgovoran za:
Potpuno iskorišćavanje i regulaciju nivoa šećera u krvi
Ubacivanje amino-kiselina u mišiće (što znači njihovu izgradnju)
Skladištenje viška masti u obliku sala
Kada insulin ne deluje kako treba dolazi do pojave čestih napada gladi, povećene potrebe za slatkišima, sklonosti ka gojenju, povećane produkcije muških polnih hormona, izostajanja ovulacije…
Kada je u pitanju uloga mio-inozitola u pravilnom delovanju folikulo stimulirajućeg hormona (FSH), mio-inozitol deluje kao pomoćnik u rastu folikula prilikom sazrevanja jajne ćelije.
Treća važna funkcija mio-inozitola jeste uloga pomoćnika za ostavrivanje delovanja tireo-stimulirajućeg hormona (TSH) koji je zadužen za sintezu hormona štitaste žlezde.
Najnovija istraživanja pokazuju da osim navedenih uloga u pravilnom delovanju pojedinih hormona mio-inozitol ima važne efekte i po pravilno funkcionisanje nervnog sistema i metabolizma u celini. Naime, mio-inozitol učestvuje u sintezi neurotransmitera u mozgu i u pravilnom funkcionisanju GABA receptora.
Na osnovu svega navedenog mogu se sumirati sledeći efekti mio-inozitola:
Kontrola agorafobije (straha od otvorenog prostora)
Ublažavanje faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti (kontroliše nivo triglicerida, holesterola, krvni pritisak)
Smanjena plodnost kod žena i muškaraca (infertiltet)
Dijabetes (kao dodatak terapiji)
Gde se mio-inozitol može pronaći u hrani?
Mio-inozitol se može pronaći u namirnicama kao što su dinja, narandže, integralne žitarice, prerađena melasa, pivski kvasac, orasi, kupus, pšenične klice.
Kako se u namirnicama mio-inozitol nalazi u tragovima za tretiranje većine navedenih stanja potrebno je unositi ga dodatno putem suplementacije.
Terapijske doze se kreću od 600mg pa do 15g dnevno, zavisno od stanja koje treba tretirati.
Koje su nuspojave usled korišćenja mio-inozitol-a?
Kada se uzima peroralno mio-inozitol može dati određene nuspojave tek kada se primeni u dozi većoj od 10g! Nuspojave se manifestuju kao mučnina, povraćanje, vrtoglavica, glavobolja…
Kombinacija sa folnom kiselinom
Mio-inozitol se vrlo često kombinuje sa folnom kiselinom.
Naime, najširu primenu mio-inozitol je pronašao u tretmanu sindroma policističnih jajnika i insulinske rezistencije.
Žene koje se bore sa navedenim stanjima vrlo često imaju poteškoće prilikom ostarivanja trudnoće i izložene su povećanom riziku od razvoja dijabetesa tokom trudnoće.
Poznato je da trudnice treba da unose adekvatne količine folne kiseline radi prevencije defekata neuralne tube kod oploda. Međutim, vrlo je važno unositi potrebne količine folne kiseline (400mcg) i tokom planiranja trudnoće.
S obzirom na to da mio-inozitol pomaže uspostavljanje ovulacije i povećava kvalitet jajne ćelije, jasna je njegova uloga prilikom planiranja trudnoće.
Imajući u vidu važnost primene mio-inozitola, folne kiseline i alfa-laktalbumin tokom planiranja trudnoće, jasno je zašto se ova dva molekula vrlo često zajedno nalaze u pojedinim proizvodima.
Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.
Interakcije
Delovanje mio-inozitola mogu da smanje kafa, čajevi, veštački zaslađivači, maltoza, sorbitol, dekstrini. Iz tog razloga od velikog je značaja da se unosi maksimalno prečišćen mio-inozitol bez primesa i drugih aditiva.
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled kojeg dolazi do porasta nivoa insulina u krvi i ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo. Tako dolazi do pojave insulinske rezistencije ili smanjenja broja receptora za vezivanje insulina.
Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka.
Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu čuvara i koji reaguje tako što se “rešava” viška glukoze.
Uobičajeno, nakon obroka, ugljeni hidrati koji se unesu putem hrane, se razgrađuju na glukozu i druge jednostavne šećere koje apsorbuje crevo. Absorbcija ugljenih hidrata uzrokuje porast koncentracije glukoze u krvi stimulišući pankreas da oslobađa insulin u krvotok.
Količina oslobođenog insulina odgovara veličini i sadržaju konzumiranog jela.
Insulin pomaže transportu glukoze u ćelije, gde se koristi za energiju. Kako se glukoza kreće u ćelije i razgrađuje (metaboliše), nivo glukoze u krvi opada, a pankreas smanjuje oslobađanje insulina.
Insulin deluje zajedno saglukagonom, drugim hormonom pankreasa, kako bi održao nivo glukoze u krvi u uskom rasponu.
Insulinska rezistencija poprima epidemijske razmere i bolest je savremenog društva.
Naime, usled preteranog unosa masti, ugljenih hidrata i generalno namirnica visokog glikemijskog indeksa, pankreas oslobađa velike količine insulina. Mehanizam razvoja ćelijske neosetljivosti (rezistencije) na insulin još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Brojna istraživanja pokazuju da velike količine slobodnih masnih kiselina u krvi uzrokuju da ćelije prestanu pravilno da reaguju na hormon insulin.
Visceralna masnoća koja se nakuplja oko organa, može oslobađati velike količine slobodnih masnih kiselina u krvotok, kao i upalne hormone koji pokreću insulinsku rezistenciju, a kasnije i pojavu bolesti dijabetesa.
Kada ljudska ćelija postane manje osetljiva na insulin, tada se manja količina glukoze prenosi iz krvi u nju. Nivo glukoze u krvi ostaje visok, ali ćelije „gladuju“. Pankreas nadoknađuje ovo stanje stvaranjem veće količine insulina kako bi pokušao da unese više glukoze u ćelije.
Najčešće, pankreas jeste u stanju da drži korak sa potrebnim dodatnim insulinom više godina, ali nakon doga dolazi do promena na nivou pankreasa zbog prevelike aktivacije njegovih β-ćelija koje oslobađaju insulin.
Većina ljudi sa insulinskom rezistencijom ne razvije dijabetes. Međutim, u nekim slučajevima pankreas na kraju ne može da održi korak sa potražnjom i glukoza u krvi i dalje raste, prouzrokujući dijabetes tipa 2.
Insulinska rezistencija, koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka:
dijabetesa tipa 2
gestacijskog (trudničkog) dijabetesa
predijabetesa
Dobra vest je da se ovo stanje može potpuno regulisati ukoliko promenimo životni stil, što pre svega, uključuje adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost.
Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?
U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata.
Ćelije postaju manje osetljive na insulin, što dovodi do pojave povišenog insulinskog nivoa u krvi, sa inače normalnim šećerom u krvi. Nekada se stvaranje insulina poveća za čak 5 do 20 puta kako bi se koncentracija šećera u krvi održala u granicama normale.
Nakon obroka, šećer u krvi može da varira i da bude blago visok ili nizak.
Uloga insulina je da dozvoli ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile kao gorivo ili skladištile kao telesne masti. To takođe znači da je veća verovatnoća, da se kod ovog stanja, glukoza u krvi nakuplja i to može dovesti do previsokog nivoa šećera u krvi.
Stanje proizvodnje veće količine insulina od normalne naziva se hiperinsulinemija.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma.
Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što je porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:
Umor,
Glad,
Slabu koncentraciju.
Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
povišen krvni pritisak,
visok nivo holesterola,
neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena,
retinopatija – oštećenje mrežnjače oka,
acanthosis nigricans – hiperpigmentacija tj. tamnjenje kože na pregibima, poput vrata ili ispod pazuha.
Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?
Primarni faktor rizika je kod ishrane bogate ugljenim hidratima, naročito rafinisanim ugljenim hidratima i šećerima.
Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.
Otpornost na insulin se obično može razviti ako postoji jedan ili više sledećih faktora rizika:
gojaznost,
visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima,
U pogledu onoga što se dešava u telu što uzrokuje insulinsku rezistenciju, naučnici su primetili da se insulinska rezistencija javlja kod ljudi koji imaju:
visok nivo insulina u krvi
višak masnoće u jetri i pankreasu
visok nivo upale/ inflamacije
Iako je ovo stanje češće kod gojaznih osoba, podložni su i ljudi sa niskom ili normalnom telesnom težinom.
Ostali potencijalni uzroci insulinske rezistencije uključuju:
fruktoza – obilan unos fruktoze (od dodatka šećera, ne iz voća); povezan je sa insulinskom rezistencijom kod životinja i kod ljudi;
mikrobiota creva – Istraživanja ukazuju da poremećaj bakterijske flore creva može izazvati upalu koja pogoršava insulinsku rezistenciju i pospešuje druge metaboličke probleme.
Kako se testira insulinska rezistencija?
Ne postoji jedan test, pregled koji bi mogao direktno da dijagnostikuje insulinsku rezistenciju. Umesto toga, uzimaju se u obzir nekoliko faktora, uključujući:
porodičnu i ličnu anamnezu;
fizički pregled pacijenta;
prisutni znakovi i simptomi;
rezultati laboratorijskih testova lekara.
Laboratorijska ispitivanja lekara uključuju sledeće testove:
Test glukoze – koncentracija šećera u krvi ispod 140 mg/dl se smatra normalnim, nivo između 140 i 199 mg/dl se smatra predijabetesom, nivo jednak ili preko 200 mg/dl je dijagnostički za dijabetes tip 2.
Test tolerancije na glukozu (OGTT test) sa insulinom u periodu od 120 minuta. Testiranje glukoze i insulina se radi u gladovanju a zatim u različitim vremenskim intervalima nakon uzimanja glukoznog rastvora. Sumnja na insulinsku rezistenciju se može javiti ukoliko je nivo šećera u krvi našte do 7mmol/l, a u 120min OGTT-a je u rasponu od 7,8 do 11,1 mmol/l. Rezultati ovog testa se koriste za skrining kao i dijagnostiku.
Hemoglobin A1c (HbA1c) – ovaj test određuje hemoglobin A1c u cilju utvrđivanja prosečnog nivoa glukoze u krvi tokom poslednja 2 do 3 meseca. Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, između 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zaključke i njegove interpretacije iznosi lekar.
Lipidni status – grupa testova koja meri specifične lipide u krvi (tj. ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride). Najbitniji je nivo LDL holesterola.
Prirodno lečenje, ishrana i životne navike kod insulinske rezistencije
Jedite celu, svežu hranu
Hrana je informacija koja kontroliše vašu ekspresiju gena, hormone i metabolizam.
Izaberite pravu hranu, koja koristi zdravlju vašeg organizma, prvenseveno sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući sveže povrće, voće, mahunarke, žitarice bez glutena, orašaste plodove, semenke i visoko kvalitetne životinjske proteine.
Uklonite sve zaslađivače i unos rafinisanih slatkiša
Veštački zaslađivači mogu podići nivo insulina i doprineti insulinskoj rezistenciji, odnosno narušavanja vašeg zdravlja.
Prirodni zaslađivači koje možete konzumirati u umerenim količinama i u tom slučaju ne narušavaju zdravlje su: stevija, ksilitol, eritritol. Stevija i eritritol imaju glikemijski indeks jednak nuli što znači da ne podižu šećer u krvi tj. nema naglog skoka nakon konzumiranja ovih zaslađivača.
S druge strane, ksilitol tj. brezin šećer ima glikemijski indeks između 7-13 pa će neznatno uticati na koncentraciju šećera u krvi nakon digestije.
Pravite razmake između obroka
Post je evolucijski uklopljen u našu fiziologiju, pokrećući nekoliko bitnih ćelijskih funkcija i ima pozitivan utican na zdravlje.
Prelazak iz stanja sitosti u stanje posta pomaže nam više od samog sagorevanja kalorija i gubljenju kilograma.
Istraživači su proučili desetine istraživanja na životinjama i ljudima da bi, kroz analize, objasnili kako jednostavan post poboljšava metabolizam, snižavajući šećer u krvi, smanjujući upalu, što poboljšava niz zdravstvenih problema, od artritičnog bola do astme i čak pomaže u uklanjanju toksina i oštećenih ćelija, što smanjuje rizik za rak i pojačava rad mozga.
Postoje analize i dokazi koji ukazuju na to da je dejstvo cirkadijalnog ritma posta efikasan kada su obroci ograničeni na osam do 10 sati tokom dana.
Ovo znači da se hranimo tokom dana između 08-10h a preostalih 14-16h se posti. Način posta poznat pod imenom autofagija.
Naravno, svako je drugačiji i ovakav plan isprekidanog posta, a naročito ukoliko se primenjuje autofagija, treba ozbiljno razmotriti i prilagoditi svakom individualno.
Kontrolišite inflamaciju
Prehrambeni šećeri svih vrsta i rafinisana biljna ulja najveći su uzročnici upale u organizmu. Oni povećavaju nivo insulina i uključuju gene koji dovode do hronične upale, stvarajući više upala, lošu kontrolu šećera u krvi i hroničnu bolest.
Pored uklanjanja namirnica koje su štetne, važno je identifikovati i ukloniti hranu na koju možete biti senzitivni ili alergični kako biste kontrolisali upalu. Uključite namirnice koje deluju protivupalno, uključujući ribu, sveže mleveno laneno seme i riblje ulje, prirodne probiotike i prebiotike (batat, lisnato povrće, prirodno fermentisani proizvodi).
Povećajte unos hrane bogate vlaknima
Ljudi su nekada unosili 50 – 100 grama vlakana dnevno, danas prosečno unosimo manje od 15 grama.
Analize pokazuju da hrana sa visokim sadržajem vlakana može biti jednako efikasna kao i lekovi protiv dijabetesa za snižavanje šećera u krvi bez nuspojava.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera u krvotok iz creva. Jedite širok izbor biljnih namirnica bogatih vlaknima, uključujući orašaste plodove, semenke, voće, zeleno povrće i mahunarke.
Spavajte kvalitetno
Neka san postane glavni prioritet za normalizaciju nivoa insulina. Izbegavajte da jedete tri sata pre spavanja. Pođite na spavanje i budite se u ustaljeno vreme. Po potrebi isprobajte biljne terapije za opuštanje i bolji san ili melatonin.
Rešite se nutritivnih nedostataka
Brojni nutrijenti igraju važnu ulogu u upravljanju insulinom, uključujući Vitamin D, hrom, magnezijum, cink, mangan i alfa lipoinska kiselina. Unosite dovoljne količine vode (1.5l do 2.5l na dan).
Vežbajte
Vežba bi mogla da bude najmoćniji lek za regulaciju šećera u krvi. Fizička vežba utiče da ćelije postanu osetljivije na insulin i da samim tim spreče pojavljivanje bolesti.
Kada je u pitanju vežbanje, vreme postaje velika prepreka za mnoge ljude. Zato je preporuka intervalni trening visokog intenziteta (HIIT), koji možete da radite samo nekoliko minuta dnevno. Kombinovanje kardio treninga sa treningom sa tegovima pruža najefektivniji način normalizacije nivoa šećera u krvi i insulina.
Kontrolišite nivo stresa
Hronični stres podiže kortizol, vaš glavni hormon stresa. Povećani nivo kortizola povećava šećer u krvi i podstiče nagomilavanje masti u stomaku, gojaznost, koje obično vidimo kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
Ne možete eliminisati stres, ali možete umanjiti njegov uticaj. Pronađite metod umanjenja stresa koji vam odgovara. To bi mogla biti: meditacija, joga, duboko disanje ili vežbanje, šetnja, planinarenje…
Insulinska rezistencija je (možda) jedan od glavnih pokretača mnogih – ako ne i većine – današnjih hroničnih bolesti, doprinosi pojavi srčanog i moždanog udara, može čak doprineti i razvitku kancerogenih oboljenja i pogoršanju stanja onkoloških pacijenata.
Ipak, situaciju možete poboljšati jednostavnim promenama životnog stila, kao što su održavanje optimalne telesne težine, zdrava ishrana i vežbanje.
Korišćenje adekvatne suplementacije
Kada dobijete dijagnozu insulinske rezistencije pored pravilne ishrane, vežbanja i zdravog načina života bitno je da unosite i suplemente koji mogu pomoći da se poboljša ćelijska osetljivost na insulin. #1 izbor i preporuka suplementa jesteInofolic linija preparata. Ukoliko imate višak kilogramaInofolic Combi HP je pravi izbor za vas. On je namenjen osobama koji imaju indeks telesne mase iznad 25 i koje su gojazne. U sebi sadrži čist mio-inozitol i d-chiro-inozitol u fiziološkom odnosu 40:1, koji je prisutan u našoj krvnoj plazmi. Upravo tako specifično napravljen, pomoći će da ćelije insulin rezistentnih tkiva (jetra, mišići i masno tkivo) bolje reaguju na insulin. Takođe, održavaće normalnu funkciju jajnika, uspostaviti ovulaciju i omogućiće razvoj kvalitetnih folikula posledično i jajnih ćelija koje će biti spremne za oplodnju u slučaju da želite trudnoću. Važno je da budete uporni i da koristite 2×1 soft gel kapsulu dnevno, nezavisno od obroka, minimum 3-6 meseci i rezultat sigurno neće izostati.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na insulin, hormon koji reguliše šećer u krvi. Insulinska rezistencija, kao rezultat ima posledicu da telo mora proizvoditi više insulina da bi postiglo isti efekat.
Kako se leči insulinska rezistencija?
Lečenje uključuje promene u načinu života kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje i gubitak težine. U nekim slučajevima lekari mogu prepisati lekove za kontrolu koncentracije glukoze u krvi.
Može li insulinska rezistencija dovesti do dijabetesa?
Da, insulinska rezistencija je često preteča dijabetesa tipa 2. Ako se ne leči, može progresirati do dijabetesa zbog trajno povišene koncentracije glukoze u krvi.
Koji su najbolji načini za prevenciju insulinske rezistencije?
Prema preporuci lekara, prevencija uključuje održavanje zdravog organizma, tj. zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu sa niskim unosom rafinisanih šećera i zasićenih masti.
Može li izloženost stresu uticati na insulinsku rezistenciju?
Da, hronična izloženost stresu može povećati nivoe kortizola, hormona koji može doprineti insulinskoj rezistenciji. Tehnike upravljanja stresom, poput meditacije i vežbanja, mogu biti korisne.
Da li određeni lekovi mogu izazvati insulinsku rezistenciju?
Da, neki lekovi, poput kortikosteroida i nekih antipsihotika, mogu povećati rizik od razvoja insulinske rezistencije.
U ovom tekstu, saznaćete više o stanjima sa kojima se žena susreće ulaskom u menopauzu. Takođe, pripremili smo i neka od rešenja koja se koriste u praksi za ublažavanje simptoma menopauze.
Važni pojmovi vezani za menopauzu
Perimenopauza
Već nekoliko godina pre poslednje menstruacije počinje opadanje reproduktivne sposobnosti, odnosno slabljenje funkcije jajnika što se ispoljava kao poremećaj menstrualnih ciklusa i pojava određenih tegoba. Ovaj period do poslednje menstruacije se naziva perimenopauza.
Menopauza
Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda.
Menopauza u proseku nastupa u 50./51. godini života. Ukoliko menopauza nastupi pre 50./51. godine života, onda govorimo o ranoj ili prevremenoj menopauzi.
Veštačka menopauza je gubitak menstrualnih ciklusa usled operativnog zahvata kojim se uklanjaju jajnici i zahteva hormonalnu supstituciju.
Postmenopauza
Nakon poslednje menstruacije, odnosno menopauze, nastupa period postmenopauze.
Klimakterijum
Klimakterijum obuhvata period perimenopauze, menopauzu i period postmenopauze, dakle kompletan period gašenja reproduktivne funkcije žena.
Simptomi menopauze
Simptomi menopauze nastaju kao posledica naglog pada estrogena i prvi problem koji se javlja su neredovni ciklusi, dok pad nivoa progesterona dovodi do produženih i bolnih menstruacija u perimenopauzi. Prvi simptom je umor (iscrpljenost) prisutan kod oko 90% žena, zatim poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.
Psihičke tegobe, najčešće u vidu depresije pojavljuju se kod više od polovine žena u menopauzi. Međutim, psihološki poremećaji u sebi imaju i socijalnu crtu, različiti pogled društva na menopauzu kao i individualno prihvatanje ulaska u takozvano „treće doba” što zahteva saradnju raznih stručnjaka (ginekolog, endokrinolog, psiholog…).
Ovde spadaju i valunzi koji su postali sinonim za klimakterijum i koji se pojavljuju već u perimenopauzi kod oko 30% žena, a nastavljaju da se pojavljuju kroz postmenopauzu čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.
Dolazi do dobijanja na kilaži već u perimenopauzi i neprestano se povećava zbog poremećaja hormona što uz manjak vežbanja, nezdravu ishranu, nedovoljno sna može značajno doprineti povećanju telesne težine.
Samo opadanje reproduktivne funkcije žena sa sobom nosi i smanjenje libida. Smanjenjem nivoa estrogena smanjuje se elastičnost i volumen zidova vagine, lubrikacija je sve slabija zbog opadanja funkcija žlezda što sve zajedno dovodi do suvoće vagine i atrofije.
Vaginalna suvoća je najčešći genitalni problem na koje se žene u menopauzi žale, jer ona dovodi do pojave bola prilikom polnih odnosa (dispareunija), kao i nelagodnosti ili iritacije nakon odnosa. Dolazi do promene pH vaginalne sredine i poremećaja normalne flore vagine pri čemu su učestalije vaginalne infekcije.
Menopauza predstavlja značajan faktor rizika za pojavu osteoporoze. Dolazi do gubitka mineralne mase kostiju, one postaju krte i mogući su prelomi koji teško zarastaju i mogu dovesti i do smanjene pokretljivosti i hroničnih bolova na mestu preloma.
Rešenja za simptome menopauze
Ispoljavanje i trajanje navedenih simptoma je individualno, moguće je da neko ima sve navedene, dok je moguće i da žena pored poremećaja ciklusa nema nijedan drugi problem.
Zato je potrebno svakoj ženi pristupiti pojedinačno i naći način kako prvo navesti žene da pričaju o svojim osećanjima i simptomima menopauze, a onda pronaći način kako omogućiti što kvalitetniji život nefarmakološkim ili farmakološkim merama.
Farmakološka terapija
Terapija lekovima se svodi na upotrebu estrogenih preparata, nadoknadu estrogena koji se sve manje produkuje u organizmu. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom ili endokrinologom, koji treba da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.
Hormonska zamenska terapija (HST- hormonska supstituciona terapija) se može uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena.
Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida. Stanja kod kojih je kontraindikovana upotreba estrogenih hormona su karcinom dojke, teška hepatalna stradanja, duboka venska tromboza i druge ređe bolesti. Za sva ova stanja potrebno je odrediti korist od terapije u odnosu na pridružne bolesti.
Prirodno lečenje
Ialuna vaginalete
U situaciji kada se zbog određenih pratećih oboljenja upotreba estrogenih hormona ne preporučuje ili je kontraindikovana, u obzir dolaze pomoćna lekovita sredstva koja u nekoj meri mogu da postignu efekat estrogena, a da pritom ne naprave potencijalna oštećenja zdravlja žene.
To su na primer biljke soja, crvena detelina, cimicifuga. Ove biljke sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redukovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.
Za ublažavanje suvoće vagine koja se često pojavljuje, koriste se razne vrste lubrikanata, preparati sa hijaluronskom kiselinom, mlečnom kiselinom i probiotskim kulturama. Poznato je da molekuli hijaluronske kiseline vezuju veliku količinu vode i uspostavljaju potrebnu hidrataciju i regeneraciju vaginalne sluzokože. Važno je znati da hijaluronska kiselina dolazi u različitim veličinama, te da najbolji efekat nakon primene na sluzokožu ostvaruju mali molekuli, odnosno NISKOMOLEKULARNA HIJALURONSKA KISELINA.
Na našem tržištu postoje IALUNA vaginalete švajcarskog proizvođača IBSA farmaceutici koje sadrže niskomolekularnu hijaluronsku kiselinu, pa na efikasan način uspostavljaju veliki stepen hidratacije i lubrikacije tkiva vagine.
Pored hijalurona, IALUNA sadrži ekstrakt gotu-kole, kamilice i vitamin E.
Stil života i navike koje imate su veoma važna komponenta za očuvanje zdravlja u periodu menopauze i podrazumeva:
unošenje zdravih izvora proteina (riba, jaja, belo meso)
raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani
smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoća
fizička aktivnost je možda i najbitnija, jer dovodi do regulacije telesne mase, održavanja hrskavica i kostiju, a ima i pozitivan uticaj na psihološko stanje
smanjeno konzumiranje kafe, alkohola i cigareta
redovne ginekološke i zdravstvene preglede i kontrole radi pravovremenog reagovanja u slučaju loših rezultata i očuvanja zdravlja
U ovom tekstu dr sci.med. Goran Cvijović je odgovorio na Vaša najčešća pitanja u vezi sa sindromom policističnih jajnika. Pitanja su sakupljena na osnovu ankete na našem instagram profilu @inofolic srbija.
Kako se postavlja dijagnoza PCOS-a?
”Dijagnoza sindroma policističnih ovarijuma se postavlja na osnovu kombinacija:
kliničkih znakova (neredovni ciklusi, pojačana maljavost u delovima tela koja su vezana za povišen nivo muških polnih hormona ko što su nausnice, brada, dekolte, dojke, donji deo leđa, ispod pupka, nadlaktice I nadkolenice, pojačano mašćenje kože i kose i akne),
laboratorijskih nalaza (povišenih nivo muških polnih hormona i izostanak ovulacije)
ultrazvučnog nalaza policističnih jajnika.
Nije neophodno da postoje sva 3 kriterijuma da bi se postavila dijagnoza, dovoljno je da imamo kombinaciju bilo koja dva. Na primer ultrazvučni nalaz policističnih jajnika, neredovni ciklusi i akne ili izostanak ovulacija i pojačana maljavost.
Naravno mora se isključiti i mogućnost postojanja nekog drugog oboljenja koje daje slične kliničke i laboratorijske znakove kao što su npr. oboljenja nadbubrežnih žlezdi (kongenitalna adrenalna hiperplazija, Cushing-ov sindrom…).”
Kakva je veza između PCOS-a i IR?
”Insulinska rezistencija je glavni mehanizam zbog koga dolazi do razvoja sindroma policističnih jajnika.
Povišen nivo insulina koji nastaje kao posledica insulinske rezistencije deluje na jajnike tako da blokira ovulaciju i dovodi do povećane sekrecije muških polnih hormona što vodi neredovnim ciklusima ali i estetskim problemima kako što su akne i pojačana maljavost.”
Koji su kriterijumi da bi se za nekog reklo da ima IR?
”Procena da li neko ima insulinsku rezistenciju ili ne se najčešće u kliničkoj praksi izvodi putem testa opterećenja glikozom (OGTT). Ukoliko neka žena ima početnu vrednost insulina veću od 10 mU/l ili skok nakon unosa glikoze veći od 100 mU/l možemo reći da ima insulinsku rezistenciju. Važno je napomenuti da kod mnogih žena sa sindromom policističnih jajnika vrednosti insulina su normalne tokom testa ali se uočava neadekvatna dinamika sekrecije (npr. najveća vrednosti bude u 60. ili 90. minutu umesto u 30. minutu) zato je neophodno OGTT uraditi pravilno (određivanje glikemija I insulina u 0, 30, 60, 90 i 120. minutu).”
Kako PCOS i IR utiču na plodnost? Kako se boriti sa tim? Da li je tu glavni uzrok IR?
”Sindrom policističnih ovarijuma je najčešći razlog izostanka željene trudnoće. Kod ovih žena, pored izostanka ovulacije je slabiji kvalitet jajne ćelije i endometrijuma. Na sreću danas se veoma uspešno ovaj problem rešava sa lekovima kao što su metformin, mioinozitol/d-chiro-inozitol, melatonin…Danas imamo i razvijene fiksne kombinacije ovih preparata sa odnosima koji su se u kliničkoj praksi pokazali kao najdelotvorniji, bilo da je u pitanju ostajanje u drugom stanju prirodnim putem ili asistiranom reprodukcijom (inseminacija, vantelesna oplodnja).”
Koja je razlika između mikrocističnih i policističnih jajnika? Da li prvi nose rizik za nastanak PCOS-a?
”Mikrocistični i policistični jajnici su isto, zvanično naziv mikrocistični ne postoji. Kada kažemo policistični to ne znači da postoje velike ciste na jajnicima, već su to folikuli koji se nisu razvili do kraja i pukli a čija je veličina obično 5-8 mm. Postoji drugi entitet a to su multifolikularni jajnici koji se javljaju u drugim stanjima.”
Koje promene u stilu života treba obavezno uvesti ako je postavljena dijagnoza PCOS-a?
”Pre svega je bitno održavati normalnu telesnu masu, preporučuje se adekvatna fizička aktivnost i nekonzumiranje ugljenih hidrata u kasnopopodnevnim/večernjim časovima.”
Kako rešiti problem opadanja kose kod IR?
”Opadanje kose kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika je posledica povišenog nivoa muških polnih hormona. Lečenjem policističnih jajnika smanjuje se i opadanje kose. U pojedinim situacijama neophodno je uvesti i terapiju antiandrogenima da bi se što pre i intenzivnije smanjio efekat muških polnih hormona na kožu i kosu.”
Da li su akne jedan od prvih simptoma IR kod žena sa policističnim jajnicima?
”Akne jesu jedan od čestih kliničkih znakova sindroma policističnih ovarijuma ali nisu ni sve akne posledica hormonskog disbalansa kao što i veliki broj žena sa sindromom policističnih ovarijuma nema akne. Kada su “hormonske” uglavnom se javljaju na licu u predelu brade i obraza.”
Mio-inozitol se danas dosta koristi u tretmanu policističnih jajnika i infertiliteta. Kakva su Vaša iskustva sa ovom vrstom terapije?
”Mio-inozitol je supstanca koja je drastično promenila shvatanje i način lečenja infertiliteta nastalog kao posledica sindroma policističnih ovarijuma. Inofolic® HP je danas neizostavni deo terapije u tom smislu. Moja lična iskustva, kao i iskustva opisana svuda u svetu, pokazuju da mio-inozitol uspešno sam ili u kombinaciji sa metforminom, melatoninom(Inofolic® Plus) I D-chiro-inozitolom(Inofolic® Combi HP), uspostavlja ovulaciju I popravlja kvalitet jajnih ćelija i endometrijuma.”
Zašto se preporučuje uvođenje melatonina ženama koje planiraju trudnoću i da li postoje neka ograničenja za njegovo korištenje?
”Melatonin kao terapija se danas često koristi u okviru planiranja trudnoće, a naročito ukoliko se radi o procesu vantelesne oplodnje jer je pokazano da su žene koje su ga koristile u te svrhe značajno češće ostajale trudne. Pored efekta na san melatonin ima direktan efekat na folikule, odnosno poboljšava kvalitet jajnih ćelija. U prinicipu nema kontraindikacija za njegovu primenu u ovu svrhu kao ni u smislu dužine korišćenja. ”
Kako jedan običan molekul može imati toliko uticaja na opšte zdravlje i blagostanje organizma
18.08.2020
Ovo pitanje je sebi postavljao prof. J Russel Reiter tokom istraživanja melatonina.
Melatonin tokom evolucije
Odgovor delimično leži u činjenici da je melatonin pronađen u svim živim organizmima tokom evolucije.
Još jedna zanimljivost poznata od davnina, jeste da se melatonin sintetiše istim cirkadijalnim ritmom kod svih živih organizama (najviše se stvara noću, dok njegova koncentracija naglo opada sa pojavim prvih sunčanih zraka).
Folikularna tečnnost kod žena sadrži 3x veću količinu melatonina u odnosu na plazmu.
Takođe, na granulosa ćelijama jajnika, utvrđeno je prisustvo receptora za melatonin.
Na osnovu ovih saznanja daljim istraživanjima je rasvetljena uloga melatonina u sazrevanju jajne ćelije tokom kojeg on ima nekoliko ključnih funkcija.
Na samom početku melatonin podržava steroidogenezu, te na taj način reguliše nivoe testosterona i estrogena i povećava ekspresiju receptora za hormon LH (luteinizirajući hormon) na granulosa ćelijama.
Sama ovulacija i prskanje folikula delom predstavlja inflamatorni proces tokom kojeg se oslobađa veliki broj proinflamatornih citokina, povećava aktivnost proteolitičkih enzima, te povećava propustljivost malih krvnih sudova u zidovima folikula.
Ovi događaji su povezani sa povećanim stvaranjem slobodnih kiseoničnih radikala i vode prskanju zidova folikula, a samim tim i oslobađanju jajne ćelije.
Ipak, postoji sinteza melatonina
Organizam je razvio mehanizme (između ostalog i sintezu melatonina) da održi finu ravnotežu i razvije takvu inflamatornu reakciju koja će se završiti na vreme kako ne bi ubila jajnu ćeliju.
Međutim, dešava se da produkcija slobodnih kiseoničnih radikala i proinflamatornih citokina bude prevelika. Takvo stanje dovodi do oštećenja genetskog materijala i uništavanja jajne ćelije.
Ovakve pojave su najčešće nakon 35te godine, kada dolazi do naglog pada proizvodnje melatonina. To je jedan od razloga zbog kojeg su šanse za ostavrivanjem trudnoće manje nakon 35te.
Melatonin je pre svega jedan od najjačih poznatih antioksidanasa.
Pojednostavljeno, on prosto moduliše zapaljensku reakciju i neutrališe sav višak slobodnih kiseoničnih radikala.
Na taj način, melatonin sprečava oštećenja DNK i omogućava pravilno sazrevanje jajne ćelije.
Promena stila života i redovna primena INOFOLIC-a daju najbolje rezultate u smanjenju simptoma insulinske rezistencije i PCO sindroma u celini.
INOFOLIC linija zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji sastojaka:
Reguliše hiperinsulinemiju i insulinsku rezistenciju
