Svrab vagine

05.07.2022

Svrab vagine kao simptom je veoma neprijatan zbog čega se ne osećamo dobro i prijatno u svojoj koži.

Uzrok svraba vagine

Do svraba vagine može doći zbog mnogih faktora. Neki od uzročnika mogu biti:

različiti iritansi i alergeni koji se nalaze u kupkama koje se koriste prilikom tuširanja;
nošenje preuskog i sintetičkog donjeg veša;
kožne bolesti poput psorijaze i ekcema;
vaginalne infekcije.

Suvoća vagine

Žene u menopauzi takođe mogu da imaju problema sa svrabom vagine. Manjak estrogena u ovom periodu života dovodi do stanjivanja vaginalne sluznice koja dovodi do suvoće. Suvoća vagine može izazvati svrab i iritaciju ukoliko se ne tretira adekvatno.

Stres

Fizički i emocionalni stres ume da izazove svrab vagine i iritaciju, iako to nije često. To se može dogoditi kada stres oslabi vaš imunološki sistem, ostavljajući vas sklonijim infekcijama koje uzrokuju svrab.

Kandida

Skoro svaka žena u reproduktivnom periodu se bar jednom susrela sa kandidom i njenim neprijatnim simptomima. Ona je ujedno i najčešći uzročnik vrlo neprijatnog i upornog svraba vagine.

Kandida je gljivica koja je normalno prisutna u genitalnom traktu žene. Međutim kada dođe do disbalansa između dobrih i loših bakterija i porasta PH vrednosti, ona dobija pogodne uslove da se nekontrolisano razmnožava i da uzrokuje simptome poput svraba i peckanja vagine kao i pojave gustog belog sekreta siraste konzistencije. Ima tendenciju da se širi na vulvu i na grlić materice.

Kako izlečiti svrab vagine

Konkretno lečenje vaginalnog svraba zavisi od uzročnika i uglavnom nestaje kada se primeni adekvatna terapija.

Primena antimikotika ne garantuje da se gljivična infekcija neće javiti ponovo. Kako bi se sprečilo vraćanje infekcije i ponovno pojavljivanje simptoma, tretiranje kandidijaze se mora uraditi na pravi način. Kandida kao i veliki broj bakterija kada inficiraju vaginalnu sluzokožu podstiču stvaranje biofilma.

Biofilm služi kao struktura pomoću koje bakterije komuniciraju i razmenjuju hranljive materije, ali takođe može služiti i kao zaštita od terapije koja se primenjuje spolja (razne vaginalete, kreme i slično). Za sprečavanje povratka infekcije od presudne je važnosti da se prvo mehanički odstrani biofilm i sav prisutan sekret, pa da se potom da odgovarajuća terapija antimikoticima ukoliko lekar proceni da je to potrebno.

Brzo i efikasno rešenje

Biguanelle gel-rastvor je preparat koji će zbog svog specifičnog dizajna i sastava prvo mehanički odstraniti sav sekret i biofilm i ostvariti produženo delovanje koje traje 7 dana. Njegovo produženo dejstvo ima isti efekat kao upotreba vaginaleta 7 večeri zaredom, a nijednoj ženi nije komforna primena vaginalneta nedelju dana.

Menstruacija leti – da li je bolji uložak, tampon ili menstrualna čašica?

13.06.2022

Statistika pokazuje da svakoj ženi u proseku prođe 6,5 godina u menstruaciji. Nijednoj od nas nije prijatno kada nas menstrualno krvarenje zadesi tokom letnjih dana. Stoga, izuzetno je važno da vodite računa o ličnoj higijeni za vreme menstruacije. Ne samo zbog održavanja čistoće i svežine genitalne regije, već je važno i zbog toga što su žene tokom menstruacije podložnije bakterijskim infekcijama zbog promene u pH ravnoteži vulve.

Svaka žena ima različita iskustva sa upotrebom tampona ili uložaka. Obično je praksa da mlađe žene biraju tampone, a starije pamučne higijenske uloške, ali to nije uvek tako.

Ulošci

Novi ulošci konstruisani su da relativno dobro pristaju obliku ženskog tela i sprečavaju širenje eventualnih neugodnih mirisa. Uloške treba redovno menjati i nositi one koji su prikladni za jačinu menstrualnog krvarenja. S druge strane treba obratiti pažnju da ulošci nemaju mirise i da su potpuno pamučni. Najbolja preporuka je korišćenje pamučne mrežaste vate, koja se može pronaći u svakoj apoteci.

Tamponi

S druge strane, tamponi su postali nezaobilazni kod žena koje ne žele imati osećaj da su u mesečnom ciklusu. Takođe, žene koje koriste tampone smatraju

ih mnogo diskretnijima i ugodnijima. Poznato je da tamponi upijaju krv pre nego što ona izađe iz tela. Međutim, do izlaska krvi može doći, ako se tampon napuni krvlju. Zbog toga mnoge žene paralelno koriste i dnevne uloške, iako oni nisu neophodni.

Ono što je možda izaziva najveći strah kod žena koje koriste tampone je mogućnost pojave toksičnog šoka (TSS), koji može biti smrtonosan i to u vrlo kratkom vremenu. Zbog toga, nikako nemojte imati isti tampon duže od osam sati. Preporučuju se oni tamponi koji imaju manju moć upijanja, jer istraživanja su pokazala da postoji veći rizik od pojave TSS-a s većim tamponima.

Menstrualne čašice

Korišćenje menstrualnih čašica je odlična ideja jer su ekološki prihvatljive i napravljene su od silikona, a ne štete koži. Menstrualna čašica može zadržati više krvi od drugih metoda, što dovodi mnoge žene da ih koriste kao alternativu tamponima. U zavisnosti od vašeg protoka, možete nositi čašicu 6-12 sati.

Tokom letnjeg perioda, mnoge žene smatraju da su tamponi bolje rešenje, ali odluka da li ćete koristiti uložak, tampon ili menstrualnu čašicu ostaje na Vama.

Kako se bliži leto i svi željno iščekujemo godišnje odmore i letovanja, žene u ovom periodu treba da budu posebno oprezne kada je u pitanju zaštita od vaginalnih infekcija. Naime, leti se dosta koriste bazeni i spa centri koji su idealna sredina za razvijanje patogenih mikroorganizama. Upravo kada ste na letovanju može da se desi da dobijete simptome vaginalne nelagodnosti, svrab ili iritaciju. U takvim situacijama, brzo i efikasno rešenje je Biguanelle gel-rastvor.

Zbog svog specifičnog načina aplikacije i sastava olakšaće tegobe u roku od 20 minuta i moći ćete bezbrižno da se vratite svojim aktivnostima.

Biguanelle gel rastvor u svom sastavu sadrži antiseptik koji direktno deluje na bakterije, gljivice i viruse tako da ne narušava prirodnu vaginalnu mikrofloru.

Takođe, sadrži i mlečnu kiselinu koja održava vaginalnu sredinu kiselom – pH vrednost između 3,4 – 4,5. Ova prirodna kiselost je važna, jer bakterije koje izazivaju bolesti ne mogu da rastu i da se razmnožavaju u kiseloj sredini. Mlečna kiselina služi i kao “hrana” dobrim bakterijama, pomaže njihovom razmnožavanju i samim tim povećava odbrambenu moć vagine od mikroorganizama.

Stoga, ako ste skloni čestim vaginalnim infekcijama preporuka je da se posle svakog menstrualnog ciklusa isperete Biguanelle gel-rastvorom. Redovnom upotrebom Biguanelle gel rastvora bićete mirne i sigurne da Vas vaginalna infekcija neće zadesiti u toku letnjih dana. I ne zaboravite da ga uključite u sastavni deo Vaše putne torbe, pogotovo ako znate da ćete koristiti bazene ili spa centre.

Godine povećavaju rizik od razvoja raka grlića materice – mit ili istina?

09.03.2022

Prevalenca

Rak grlića materice predstavlja abnormalni rast ćelija u sluzokoži grlića materice. Najčešći karcinom grlića materice je karcinom skvamoznih ćelija, koji čini 70% slučajeva. Adenokarcinom je ređi (oko 25% slučajeva) i teže ga je dijagnostikovati jer počinje više u grliću materice.

Sve žene u reproduktivnom periodu života su opterećene određenim rizikom za pojavu raka grlića materice. Rak grlića materice se najčešće javlja kod žena starijih od 30 godina i predstavlja drugi najčešći karcinom kod žena, posle karcinoma dojke. U zemljama EU i razvijenim zemljama sveta bolest je praktično iskorenjena, što će reći da je karcinom grlića materice izlečiv ukoliko se otkrije na vreme! To je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije.

U Srbiji, nažalost, godišnje umre između 300 do 900 žena od raka grlića materice. Incidencija obolevanja je između 12 na 100 000 i čak 35 na 100 000 žena, što nas dovodi na 5. mesto u Evropi! Prosečna starost u kojoj se otkriva invazivni karcinom grlića materice je između 48. i 52. godine, a karcinom in situ (na nivou ćelije) u 35. godini. U novije vreme se jasno uočava da su incidenca i mortalitet od karcinoma grlića materice, naročito kod mladih žena ponovo u stalnom porastu i možemo ga nazvati karcinom reproduktivnog perioda.

Tip raka grlića materice koji je prisutan moze uticati na prognozu i lečenje. Glavni tipovi raka grlića materice su:

Karcinom skvamoznih ćelija – Ova vrsta raka grlića materice počinje u tankim, ravnim ćelijama (skvamoznim ćelijama) koje oblažu spoljašnji deo grlića materice, koji se projektuje u vaginu. Većina karcinoma grlića materice su karcinomi skvamoznih ćelija.
Adenokarcinom – Ova vrsta raka grlića materice počinje u ćelijama žlezda u obliku stuba koje oblažu cervikalni kanal.

Ponekad su obe vrste ćelija zahvaćene malignom promenom. Veoma retko se rak javlja u drugim ćelijama grlića materice.

Simptomi raka grlića materice

Žene sa ranim rakom grlića materice i pre-kancerom obično nemaju simptome. Simptomi često ne počinju sve dok rak ne postane veći i zahvati obližnje tkivo. Kada se ovo desi, najčešći simptomi su:

abnormalno vaginalno krvarenje, kao što je krvarenje nakon odnosa,
krvarenje nakon menopauze,
krvarenje i mrlje između menstruacija ili (menstrualni) periodi koji su duži ili jači nego obično,
pojava neuobičajenog iscedka iz vagine,
bol tokom seksualnog odnosa i bol u predelu karlice.

Znaci i simptomi koji se vide kod naprednije faze bolesti mogu uključivati:

oticanje nogu,
probleme sa mokrenjem ili pražnjenjem creva,
krv u urinu.

Ovi znaci i simptomi mogu biti uzrokovani i drugim stanjima osim raka grlića materice. Ipak, ako imate bilo koji od ovih simptoma, odmah posetite zdravstvenog radnika. Ignorisanje simptoma može omogućiti raku da preraste u uznapredovali stadijum i smanji šanse za uspešno lečenje.

Skrining i dijagnoza

Skrining testovi mogu pomoći u otkrivanju raka grlića materice i prekanceroznih ćelija koje bi se jednog dana mogle razviti u rak grlića materice. Većina smernica predlaže početak skrininga za rak grlića materice i prekancerozne promene u dobi od 21. godine.

Skrining testovi uključuju:

Papa test – tokom Papa testa, lekar struže i četka ćelije sa grlića materice, koje se zatim u laboratoriji ispituju na abnormalnosti. Papa test može otkriti abnormalne ćelije u grliću materice, uključujući ćelije raka i ćelije koje pokazuju promene koje povećavaju rizik od raka grlića materice.

HPV DNK test – HPV DNK test uključuje testiranje ćelija prikupljenih iz grlića materice na infekciju bilo kojim od tipova HPV-a koji je jedan od najčešćih uzroka raka grlića materice.

Ako se sumnja na rak grlića materice, lekar će verovatno početi sa detaljnim pregledom grlića materice. Za proveru abnormalnih ćelija koristi se poseban instrument za uvećanje (kolposkop). Tokom kolposkopskog pregleda, lekar će verovatno uzeti uzorak ćelija grlića materice (bioptat) za laboratorijsko testiranje.

Displazija na grliću materice

Prilikom gore navedenih testova može se utvrditi postojanje displazije na grlicu materice. Displazija je stanje u kome se epitelne ćelije grlića materice razlikuju po veličini i sazrevanju od normalnih epitelnih ćelija tog područja, ali još nisu postale kancerogene (ali mogu postati). U zavisnosti od stepena promena, displastične ćelije mogu biti blage, umerene ili jako izmenjene, pa prema tome razlikujemo tri stepena displazije: blagu displaziju, umerenu displaziju i tešku displaziju. Često se umesto naziva displazija koristi termin cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), pri čemu u zavisnosti od debljine zahvaćenog epitela postoji:

CIN I – promene zahvataju do 1/3 debljine epitelnog preseka (blaga displazija)
CIN II – promene utiču do 2/3 debljine poprečnog preseka epitela (umerena displazija)
CIN III – promene utiču na preko 2/3 debljine poprečnog preseka epitela (teška displazija)

U slučajevima kada promene zahvataju celu debljinu epitelnog preseka, ali ne prodiru u bazalnu membranu (membranu koja odvaja epitel od donjeg vezivnog tkiva u kome se nalaze krvni i limfni sudovi) govorimo o karcinomu in situ (CIS).

Faktori rizika

Kada razmišljate o faktorima rizika, treba da se fokusirate na one koje možete da promenite ili izbegnete, poput pušenja ili infekcije humanim papiloma virusom. Dodatno, faktori rizika su godine života i porodična istorija bolesti.

Žene koje imaju ove faktore treba da odlaze na redovne skrining testove, kako bi se eventualno postojanje karcinoma otkrilo na vreme.

HPV infekcija – infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za rak grlića materice. HPV je grupa od više od 150 povezanih virusa. Neki od njih izazivaju tip rasta koji se zove papilomi, koji su poznatiji kao bradavice. HPV može inficirati ćelije na površini kože i one koje oblažu genitalije, anus, usta i grlo. HPV se može širiti sa jedne osobe na drugu tokom kontakta koža na kožu. Jedan od načina na koji se HPV širi je seksualna aktivnost. Različiti tipovi HPV-a izazivaju bradavice na različitim delovima tela. Najznačajniji sojevi koji su izazivači raka grlića materije jesu soj HPV 16 i 18.

Česta promena partnera – što je veći broj seksualnih partnera, to su veće šanse da dobijete HPV.

Rano stupanje u odnose – seks u ranom dobu povećava rizik od HPV-a.

Polno prenosive infekcije – prisustvo drugih polno prenosivih bolesti, kao što su hlamidija, gonoreja, sifilis i HIV/AIDS, povećava se rizik od HPV-a.

Oslabljen imuni sistem – veća je verovatnoća da će se razviti rak grlića materice ako je imuni sistem oslabljen drugim zdravstvenim stanjem i ako postoji HPV.

Pušenje – pušenje je povezano sa skvamoznim karcinomom grlića materice.

Lečenje

Lečenje zavisi od stadijuma bolesti. Za ranu i neveliku bolest (manje od 4 cm), lečenje je hirurško, ponekad uz naknadnu terapiju zračenjem. Ako je tumor mali, biopsija konusa može biti dovoljna; u nekim slučajevima je potrebna histerektomija (hirurško uklanjanje materice). Kod lokalno uznapredovale bolesti koristi se kombinacija zračne terapije (radioterapija) i hemoterapije. Za metastatsku bolest, lečenje je hemoterapija ili samo palijativno zbrinjavanje.

Prevencija

Kako biste smanjili rizik od razvoja raka grlića materice:

Odlazite na redovne ginekološke preglede koji podrazumevaju PAPA test i kolposkopiju
Upražnjavajte bezbedan seksualni odnos
Nemojte pušiti
Razmislite o vakcinaciji protiv HPV-a

HPV vakcina

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju da se vakcina protiv HPV-a daje devojčicama i dečacima između 11 i 12 godina, a može se dati već od 9. godine. Idealno je da devojčice i dečaci prime vakcinu pre nego što stupe u seksualne odnose i budu izloženi HPV-u. CDC preporučuje da oni dobiju dve doze HPV vakcine u razmaku od najmanje šest meseci. Istraživanja su pokazala da je raspored sa dve doze generalno efikasan za svu decu mlađu od 15 godina.

Tinejdžeri i mladi odrasli koji započnu seriju vakcina kasnije, u dobi od 15 do 26 godina, treba da prime tri doze vakcine.

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) je odobrila upotrebu Gardasila 9 za muškarce i žene starosti od 9 do 45 godina. To je devetovalentna vakcina koja štiti od dva najčesća izazivača (16 i 18) kao i od još 7 sojeva koji cu česti izazivači infekcija. Jedna velika studija sugeriše da je vakcina veoma delotvorna i da smanjuje broj slučajeva grlića materice za skoro 90%. Od skora, ova vakcina je dostupna i u Srbiji, tako da očekujemo da će se u budućnosti značajno smanjiti broj novoobolelih.

Vodite brigu o svom intimnom zdravlju.

Tu smo zbog Vas!

Zdravlje je bogatstvo!

Šta je perimenopauza?

19.01.2022

Perimenopauza je period koji prethodi menopauzi i počinje nekoliko godina pre menopauze. To je vreme kada jajnici postepeno počinju da proizvode manje estrogena. Obično počinje u ranim 40-im, ali može početi i u 30-im ili čak ranije.

Perimenopauza traje do menopauze, perioda kada jajnici prestaju da produkuju jajne ćelije. U poslednje 1-2 godine perimenopauze dolazi do izraženog pada estrogena i žene doživljavaju simptome menopauze.

Koliko traje perimenopauza?

Prosečna dužina perimenopauze je 4 godine, ali je to sve individualno i kod nekih žena ova faza može trajati od nekoliko meseci do više godina. Perimenopauza se završava 12 meseci nakon poslednje menstruacije.

Kako da prepoznam perimenopauzu?

Generalno, prvi znak perimenopauze su neredovne menstruacije.

Žene u perimenopauzi imaju barem neke od sledećih simptoma:

nalete toplote (valunge),
osetljivost dojki,
pogoršanje predmenstrualnog sindroma,
smanjenu želju za seksualnim odnosima (libido),
umor,
neredovne menstrualne cikluse,
suvoću vagine,
bolne seksulane odnose (dispareunija),
nevoljno oticanje urina prilikom kijanja ili kašljanja,
hitnu potrebu za čestim mokrenjem,
promenu raspoloženja,
probleme sa spavanjem.

Neredovne menstruacije su uobičajne i normalne tokom perioda perimenopauze, ali druga stanja mogu izazvati promene u menstrualnom krvarenju. Ukoliko se dogodi neka od situacija, neophodno je obratiti se svom ginekologu, kako bi se isključili drugi uzroci:

Menstruacije su vam obilne i prisutni su krvni ugrušci
Menstruacije traju nekoliko dana duže nego inače
Krvarite između menstruacija
Prisutno je krvarenje nakon odnosa
Period između dve menstruacije je skraćen

Perimenopauza se prepoznaje na osnovu simptoma i na osnovu nivoa određenih hormona.

Lek za perimenopauzu i menopauzu

Ne postoji nikakav tretman za zaustavljanje perimenopauze. Perimenopauza je prirodan deo života. „Lek“ za perimenopauzu se javlja kada vam menstruacija prestane i uđete u menopauzu. Vaš lekar će sa vama razgovarati o rizicima i prednostima lečenja u perimenopauzi i preporučiti najbolju opciju na osnovu vaših potreba. Određene promene u načinu života kao što su zdrava ishrana, lagane vežbe i izbegavanje hrane ili aktivnosti koje izazivaju talase vrućine takođe će vam pomoći.

Menopauza u užem smislu označava poslednju menstruaciju žene i predstavlja kraj njenog reproduktivnog perioda. Postmenopauza je period koji nastupa posle menopauze i deli se na ranu (do 70. godine) i kasnu (posle 70. godine).

Klimakterijum obuhvata period perimenopauze, menopauzu i period postmenopauze, dakle kompletan period gašenja reproduktivne funkcije žena.

Farmakološka terapija

Terapija lekovima se svodi na upotrebu estrogenih preparata, nadoknadu estrogena koji se sve manje produkuje u organizmu. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom ili endokrinologom, koji treba da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.

Hormonska zamenska terapija (HST- hormonska supstituciona terapija) se može uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena.

Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida.

Stanja kod kojih se lekovi na bazi estrogena NE SMEJU KORISTITI su:

karcinom dojke,
teška stradanja jetre,
duboka venska tromboza i druge ređe bolesti.

Za sva ova stanja potrebno je odrediti korist od terapije u odnosu na pridružene bolesti.

Navike koje Vam mogu pomoći u ublažavanju simptoma perimenopauze i menopauze

Stil života i navike koje imate su veoma važna komponenta za očuvanje zdravlja u periodu menopauze i podrazumeva:

unošenje zdravih izvora proteina (riba, jaja, belo meso)
raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani
smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoća
fizička aktivnost je možda i najbitnija, jer dovodi do regulacije telesne mase, održavanja hrskavica i kostiju, a ima i pozitivan uticaj na psihološko stanje
smanjeno konzumiranje kafe, alkohola i cigareta
redovne zdravstvene i ginekološke preglede i kontrole radi pravovremenog reagovanja u slučaju loših rezultata i očuvanja zdravlja.

Šta je epiziotomija?

17.01.2022

Epiziotomija je akušerska operacija kojom se preseca međica u toku porođaja da bi se proširio porođajni kanal. Sama intervencija ima za cilj da spreči nekontrolisano pucanje mekih delova porođajnog kanala kao i da smanji mogućnost povređivanja bebe.

Najčešći razlozi zbog kojih se Vaš lekar odluči za izvođenje epiziotomije jesu krupna beba i situacija kada beba treba da se izvadi što pre, jer njeno srce pokazuje da se porođaj ne podnosi dobro.

U praksi, najčešće se primenjuju medijalna i mediolateralna epiziotomija, te izgled reza epiziotomije može biti središnji ili postranični.

Medijalna (središnja) epiziotomija – rez se radi po sredini međice, ravno dole prema anusu.

Mediolateralna (postranična) epiziotomija – rez je usmeren malo ukoso u odnosu na analni otvor, na levu ili desnu stranu.

Nakon rođenja deteta i posteljice odmah se pristupa zbrinjavanju epiziotomije. Najpre se primeni lokalni anestetik, pa se u nastavku u slojevima (obično tri) šije rez međice, a ono što se na kraju vidi spolja su kožni šavovi kojih ima zavisno od veličine reza između 4-6. Konac koji se koristi za šivenje nakon nekog vremena sam otpada, dok se unutrašnji šavovi resorbuju i ožiljak koji ostane kod većine žena je slabo vidljiv.

Komplikacije epiziotomije

Kao i svaka operacija, i epiziotomija nosi sa sobom određene komplikacije koje se dele na kratkoročne i dugoročne.

U kratkoročne komplikacije spadaju:

infekcija rane,
povreda analnog sfinktera,
hematomi,
bolovi,
takođe postoji mogućnost da rana od epiziotomije krvari.

Ako se u predelu rane javlja crvenilo, bol, otok, ili prisustvo gnoja, ovi simptomi Vam ukazuju da je došlo do infekcije rane epiziotomije. U slučaju pojave ovih simptoma, treba se obratiti lekaru.

Dugoročne komplikacije jesu bolovi na mestu ušivanja, koji se osećaju i nakon dužeg vremena, što posledično ukazuje na bolne polne odnose i dovode do smanjenja kvaliteta seksualnog života. Porodilje često zbog bola imaju problem kako sa kretanjem tako i sa pronalaženjem udobnog položaja za sedenje, što otežava zauzimanje odgovarajućeg položaja za dojenje.

Nelagodnost se javlja i prilikom odlaska u toalet, naročito pri pražnjenju creva, što dalje može uzrokovati pojavu zatvora. Ponekad porodilje osećaju bol i peckanje i dok mokre.

Oporavak od epiziotomije

Iskustva kao i oporavak od epiziotomije zavise od žene do žene. Kada je oporavak u pitanju, uglavnom je slučaj da se kroz desetak dana bol povlači, dok je za potpuno oporavljanje potrebno između četiri i šest nedelja.

Da biste što pre postali funkcionalni i pokretljivi, preporučuju se sledeći saveti kao i pravilna nega rane.

Kada god ste u prilici, sušite ranu

Trudite se da veći deo vremena ranu sušite na vazduhu ne noseći veš preko. U situacijama kada morate, najbolje je da obučete specijalne mrežaste gaćice koje možete kupiti u apotekama i obavezno u njih staviti običan pamučni uložak od vate.

Izbegavajte kupanje u toploj kupki

Dok rana ne zaraste nemojte se kupati u punoj kadi, već stojeći.

Budite što više u ležećem položaju

Kako zbog opšteg stanja organizma, tako i zbog epiziotomije trudite se da što više odmarate i ležite.

Budite pažljive kada ustajete iz kreveta

Kada ustajete iz ležećeg položaja to radite preko boka dok god se ne oporavite dovoljno.

Vodite računa o higijeni

Za higijenu rane spolja koristite Biguanelle gel rastvor.

Jake bolove olakšajte upotrebom lekova

Ukoliko osećate jake bolove, možete ih ublažiti pojedinim lekovima protiv bolova kao što je paracetamol. Pre svake upotrebe leka, konsultacija sa lekarom ili farmaceutom je obavezna.

Izbegavajte seksualne odnose

Dokle god rana od epiziotomije u potpunosti ne zaraste i Vaše telo se ne oporavi, seksualni odnosi nisu preporučljivi.

Pomozite rani da zaraste brže

Kako bi sama rana bolje, brže i lepše zarasla nakon porođaja, preporučuje se upotreba Ialuna vaginaleta.

Glavnu aktivnu komponentu IALUNA vaginaleta predstavlja niskomolekularna hijaluronska kiselina švajcarskog proizvođača IBSA koji je jedan od 4 najveća prozvođača hijalurona u svetu, vitamin E, kamilica i gotu kola.

Niskomolekularni hijaluron u IALUNI ima sposobnost prodiranja u dublje slojeve vaginalne sluzokože, gde za sebe vezuje značajne količine vode i aktivira ćelije na sintezu elastina i kolagena. Na ovaj način se ostvaruje efekat dubinske hidratacije, ubrzava se zarastanje rane i vraća elastičnost sluzokože.

Dodatno, vitamin E kao moćan antioksidans ima ulogu da sve štetne materije koje se svakodnevno stvaraju svede na minimum, štiteći vaginalnu sluzokožu od atrofije.

Gotu kola kao moderna verzija kantariona ima 10x jaču moć produkcije kolagena i superiorniji efekat na epitelizaciju tkiva i zarastanje same rane, dok će kamilica delovati blago antimikrobno i protiv-upalno. Sa upotrebom je potrebno krenuti 14 dana od epiziotomije i svako veče stavljati po jednu vagitoriju dok se ne potroši celo pakovanje. Isti postupak se ponovi naredna dva meseca.

Tu smo za Vas!

Zdravlje je bogatstvo!

Šta sve treba da znate o spontanom pobačaju

14.01.2022

Šta je spontani pobačaj?

Pobačaj je spontani gubitak trudnoće pre 20. nedelje. Oko 10 do 20 procenata poznatih trudnoća završava se pobačajem. Ali stvarni broj je verovatno veći jer se mnogi pobačaji dešavaju veoma rano u trudnoći – pre nego što ste uopšte mogli da saznate za trudnoću. Termin “pobačaj” može sugerisati da je nešto pošlo naopako u nošenju trudnoće. Ali ovo je retko tačno. Većina pobačaja se dešava zato što se fetus ne razvija kako se očekivalo. Pobačaj je relativno često iskustvo – ali to ga ne čini lakšim. Napravite korak ka emocionalnom izlečenju tako što ćete razumeti šta može da izazove pobačaj, šta povećava rizik i koja medicinska nega može biti potrebna.

Faktori rizika koji mogu doprineti razvoju spontanog pobačaja

Veruje se da je u 50% slučajeva rani gubitak trudnoće posledica fetalnih hromozomskih abnormalnosti, odnosno nekih poremećaja u genetskom zapisu. Starost majke i prethodni rani gubitak trudnoće su najčešći faktori rizika. Na primer, incidencija ranog gubitka trudnoće kod žena starosti 20-30 godina je samo 9 – 17%, dok je incidencija u 45. godini života majke 80%. Dodatno, faktori rizika uključuju:

konzumiranje alkohola,
pušenje, i
upotrebu psihoaktivnih supstanci.

Nekoliko hroničnih bolesti može izazvati spontani pobačaj, uključujući dijabetes, celijakiju i autoimuna stanja, posebno sindrom anti-fosfolipidnih antitela. Brzo začeće nakon porođaja i infekcije, kao što su cervicitis, vaginitis, HIV infekcija, sifilis i malarija, takođe su uobičajeni faktori rizika. Drugi važan faktor rizika je izlaganje zagađivačima životne sredine, uključujući arsen, olovo i organske rastvarače. Konačno, pokazalo se da strukturne abnormalnosti materice, kao što su kongenitalne anomalije, lejomiom i intrauterine adhezije, povećavaju rizik od spontanog pobačaja. Većina pobačaja se dešava pre 12. nedelje trudnoće i to su tzv. rani spontani pobačaji.

Znaci i simptomi pobačaja mogu uključivati:

Vaginalne mrlje ili krvarenje,
Bol ili grčevi u stomaku ili donjem delu leđa,
Kontrakcije,
Tečnost ili tkivo koje izlazi iz Vaše vagine.

Većina žena koje imaju vaginalne mrlje ili krvarenje u prvom trimestru imaju uspešne trudnoće. Pobačaj može trajati od nekoliko sati do nekoliko nedelja. Dok žena može imati samo lagano krvarenje i grčeve, druga može krvariti nekoliko dana. Obično se fizički proces pobačaja dešava postepeno i nestaje u roku od 2 nedelje. Nakon pobačaja, može proći do mesec dana ili više da se telo fizički oporavi. Menstruacije se mogu vratiti za 4 do 6 nedelja.

Kasni pobačaj, koji se naziva i gubitak u drugom tromesečju ili u sredini trimestra, odnosi se na pobačaj koji se dešava kada dođe do smrti bebe između 14. i 24. nedelje trudnoće.

Tretman

Dilatacija i kiretaža je tradicionalni tretman za spontani pobačaj; ručna vakuum aspiracija je još jedna hirurška opcija. Naravno nekada nije potrebno primeniti hirurške mere jer plod može biti potpuno izbačen iz materice, i pacijentkinje tada imaju završen spontani pobačaj. Takvim pacijentkinjama se preporučuje praćenje i lečenje.

Oporavak

Fizički oporavak može trajati 1 ili 2 meseca. Menstruacija bi trebalo da počne u roku od 4 do 6 nedelja.

Jedna od najčešćih briga nakon pobačaja je da bi se to moglo ponoviti. Međutim, ako ste imali jedan pobačaj, sledeća trudnoća će obično biti normalna. Ako ipak pokušate da zatrudnite, pokušajte da izbegavate pušenje, alkohol i višak kofeina jer oni povećavaju rizik od pobačaja. Preporučuje se da sve žene uzimaju folnu kiselinu dok pokušavaju da zatrudne, a kada zatrudne savetuje se primena ALERACT® tableta.

Saveti za prevenciju spontanog pobačaja:

Izbegavajte drogu, alkohol i previše kofeina.
Idite na redovne preglede tokom trudnoće.
Rešite sve zdravstvene probleme koji mogu uticati na Vašu trudnoću.
Koristite ALERACT®, proizvod na bazi alfa-lipoinske kiseline i magnezijuma koji dokazano smanjuje rizik od pojave spontanog pobačaja, smanjuje učestalost kontrakcija i čuva Vašu trudnoću.
Jedite hranljivu hranu, dovoljno spavajte, redovno se pomerajte svojim telom, pokušajte da kontrolišete nivo stresa i pratite preporuke lekara o održavanju zdrave težine u trudnoći.
Zaštitite stomak i budite posebno oprezni da biste izbegli fizičke nezgode.

Tu smo zbog Vas!

Zdravlje je bogatstvo!

Uzroci bolnih odnosa

12.01.2022

Bolni odnosi ne bi trebalo da budu tabu tema i relativno su česta pojava jer se gotovo svaka žena u nekom momentu susrela sa ovim problemom koji se može javiti kod žena svih doba.

Uzroci bolnih odnosa mogu se podeliti na:

psihološke i
organske, odnosno fizičke.

Organski uzroci su povezani sa upalnim procesima polnih i mokraćnih kanala, kao i sa ginekološkim problemima kao što su:

vaginalna suvoća,
promene na vulvi,
policistični jajnici,
endometrioza i drugi.

U psihološke uzroke ubraja se smanjen libido kod žena koji se neretko javlja nakon porođaja zbog čega dolazi do smanjenog lučenja vaginalnog sekreta što uzrokuje neprijatnosti pri penetraciji.

Bol se može javiti u vidu blage nelagodnosti do jakog bola.

Bolni odnosi mogu se javiti i trajati nekoliko meseci nakon porođaja. Uzroci bolnih odnosa nakon porođaja mogu biti promene u karlici i mišića u njoj. Mišići karlice su bitan faktor u stvaranju bola u toku odnosa nakon porođaja, jer dolazi do njihove povrede i promene, te dolazi do stvaranja ožiljaka nakon čega su koža i mišići manje elastični i osetljiviji, zbog čega se javlja bol. Rana od epiziotomije, odnosno zasecanja dela karličnog dna kako bi se olakšao porođaj, takođe može da uzrokuje bol u toku odnosa. Takva bol ne bi trebalo da traje duže od nekoliko meseci koliko je potrebno da rana u potpunosti zaraste.

Nakon porođaja dolazi i do hormonoskih promena, konkretno do pada nivoa estrogena, što je naročito karakteristično za dojilje. Kada se javi nedostatak estrogena, dolazi do manjeg lučenja vaginalnog sekreta što posledično uzrokuje bolne odnose.
Možda i najčešći uzrok bolnih odnosa nakon porođaja jesu promene seksualnih navika koje se javljaju zbog umora, stresa, nespavanja, promena na telu, manjka samopouzdanja i konstante brige oko bebe.

Zbog svega navedenog preporuka je da se sa odnosima sačeka najmanje 6 nedelja nakon porođaja.

Bol se može javiti i na početku odnosa i najčešći razlog za to je grubost ili nezainteresovanost partnera, što dovodi do neadekvatne i nedovoljne stimulacije, a samim tim i do smanjenog lučenja sekreta što otežava penetraciju.

U perimenopauzi i menopauzi ovaj problem postaje izraženiji i sve češći prilikom odnosa zbog pada nivoa estrogena koji se javlja u ovom periodu života, te sluznica vagine postaje atrofična i manje elastična.

Postoje brojni načini da se pokuša sa rešavanjem problema bolnih odnosa. Lubrikanti se često koriste kao kratkotrajno I trenutno rešenje. Razgovor sa partnerom i tehnike opuštanja takođe mogu biti od pomoći.

Ukoliko zaista postoji problem na nivou vaginalne sluzokože, onda je pravo rešenje raditi na njenoj hidrataciji i regeneraciji. Upravo to se postiže primenom Ialuna vaginaleta koje u svom sastavu pored ekstrakta Gotu kole, kamilice i vitamina E, sadrže i niskomolekularnu hijaluronsku kiselinu koja prodire u dublje slojeve sluzokože i vrši hidrataciju vaginalnog zida i vraća njegovu elastičnost što je preduslov za odnose bez bolova.

Da li se javljaju miomi u menopauzi?

23.12.2021

U životu svake žene menopauza predstavlja posebno stanje. Kod većine žena izaziva negativna osećanja povezujući ga sa starenjem, gubitkom reproduktivne sposobnosti, slabosti. Međutim, nije sve baš tako loše.

Menopauza će dovesti do promena u životu svake žene. Međutim, dobra vest kad su miomi u pitanju – menopauza predstavlja stanje koje nije pogodno za njihov razvoj.

Šta su miomi na materici?

Miomi na materici predstavljaju dobroćudne (benigne) promene prisutne u mišićnom sloju materice. Broj mioma, njihova veličina, brzina rasta i prisutni simptomi individualno se razlikuju u ženskoj populaciji.

Miomi u menopauzi retko mogu dovesti do komplikacija. Usled smanjenog lučenja estrogena u menopauzi u većini slučajeva dolazi do spontanog povlačenja mioma. Miom ne može potpuno nestati, ali se može smanjiti njegova veličina.

Međutim, do ulaska u menopauzu miomi mogu izazvati razne neprijatnosti – od obične nelagode, preko bolova u karlici, bolnih seksualnih odnosa do anemije pa i poteškoća sa začećem.

Najčešće se mogu javiti simptomi poput bola u stomaku, obilnog menstrualnog krvarenja, krvarenja između menstruacija, oticanje trbuha i učestalog mokrenja.

Ne toliko često, ali u nekim slučajevima može doći i do „pucanja“ mioma. Do rupture mioma može doći:

Usled mehaničke povrede u unutrašnjosti materice
Ukoliko miom raste toliko da je onemogućeno njegovo snabdevanje krvlju
Usled uvrtanja mioma
Zbog povećanog krvnog pritiska u stomaku

Kao posledica rupture mioma javljaju se krvarenje i bolovi u stomaku, usled pucanja velikog broja krvnih sudova i nerava. Takođe, često su prisutni i prateći simptomi kao što su:

Povišena telesna temperatura
Povišen broj leukocita

Lečenje mioma

Lečenje mioma na materici zavisi od veličine i lokalizacije mioma.

Ukoliko miomi krenu naglo da rastu, dovodeći do masovnog krvarenja ili zbog svoje veličine vrše pritisak na okolne organe, tada je jedini izbor lečenja operacija.

Terapija mioma u menopauzi najčešće nije potrebna, ali ako se ipak sprovodi, primenjuje se isključivo operativna metoda koja podrazumeva odstranjivanje materice u celosti.

Tokom reproduktvnog života žena kod kojih su prisutni miomi neophodno je njihovo redovno praćenje i adekvatna terapija kako ne bi došlo do komplikacija. Ženski polni hormon estrogen utiče pozitivno na rast mioma, tako da se oni razvijaju neprekidno do menopauze. U periodu pred menopauzu žene su u najvećem riziku jer su onda već duži vremenski period izložene dejstvu estrogena.

Uz korišćenje DELPHYS preparata miomi u menopauzi imaće smanjen rast, smanjenju količinu i trajanje krvarenja uz prevenciju nastanka komplikacija.

Upala bešike (Cistitis) – koji su simptomi i kako ga izlečiti?

01.12.2021

Upala bešike, poznata i kao cistitis, je jedno od najčešćih oboljenja mokraćnih puteva koje može izazvati brojne neprijatnosti. Ovo stanje najčešće pogađa žene, ali nije isključeno ni kod muškaraca, naročito kod onih sa problemima prostate. Mokrenje postaje učestalo i bolno, a peckanje prilikom mokrenja jedan je od glavnih simptoma. Osobe koje pate od upale bešike često osećaju nelagodnost u donjem delu stomaka, dok im je mokraća mutna i ponekad sa tragovima krvi.

Infekcije urinarnog trakta predstavljaju veliki problem u životu žena, jer će skoro 33% žena imati najmanje jednu epizodu urinarnih infekcija, sa simptomima akutnog cistitisa, dok će čak 60% žena doživeti ponovnu pojavu urinarnih infekcija, odnosno upale bešike.

Cistitis se definiše kao upala mokraćne bešike, najčešće propraćena bolnim i učestalim mokrenjem.

Upala bešike – simptomi

Neki od uobičajenih simptoma upale bešike uključuju:

Pečenje ili bol tokom mokrenja – ovo je jedan od najčešćih simptoma
Nagon za čestim mokrenjem – povećana potreba za mokrenjem, čak i kada je bešika prazna
Mala količina urina – i pored čestih odlazaka u toalet u cilju mokrenja, izlazi mala količina urina
Zamućen ili krvav urin – urin može biti tamniji, zamućen ili sa tragovima krvi
Neprijatan miris urina – urin može imati jak i neprijatan miris
Bol ili pritisak u leđima ili donjem delu stomaka – može se javiti nelagodnost ili pritisak u karlici.
Osećaj hitnosti – osećaj da morate odmah da urinirate.
Povišena temperatura – U nekim slučajevima može doći do blago povišene temperature
Groznica
Bolni odnos
Osećaj umora ili drhtavice

Koje vrste cistitisa postoje?

Oštećenje i prisustvo smanjenja efekta zaštitne barijere, koja sprečava prolazak štetnih supstanci (bakterija) i toksina u urinu, može biti prvi korak u razvoju hroničnih upala mokraćne bešike i dovesti do nastanka različitih vrsta cistitisa kao što su:

cistitis izvazvan infekcijama (bakterijama, virusima, gljivicama);
cistitis uzrokovan antitumorskim agensima;
cistitis uzrokovan zračenjem;
intersticijalni cistitis (sindrom bolne mokraćne bešike).

Intersticijalni cistitis – praćen je osećajem bola i pritiska u predelu bešike. Simptomi traju više od 6 nedelja, bez infekcije ili drugih jasnih uzroka.

Ponekad se intimni odnos može pretvoriti u neželjeni bol za ženu. Često se naziva „cistitis medenog meseca“, (honeymoon cystitis) ili infekcija urinarnog trakta.

Razlog zašto su žene u većem riziku od infekcija urinarnog trakta je njihova anatomska građa. Osim toga, bakterije iz anusa, posebno Ešerihija Koli (Escherichia Coli) mogu se lako preneti u otvor za urin jer su anus i uretra u neposrednoj blizini. Drugi razlozi su:

Seksualni odnos. Česti, produženi seksualni odnos može dovesti do iritacije i upale uretre, što može dovesti do infekcije jer intimni odnos može uneti bakterije u urinarni trakt.
Žene koje se ne brišu nakon pražnjenja creva od napred prema nazad. Ako se bakterije iz anusa slučajno obrišu u uretru, bakterije se mogu pomeriti iz uretre i otputovati do bešike izazivajući infekciju bešike.

Koje su mere predostrožnosti?

Prevencija i brzo reagovanje na prve simptome mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija, kao što je proširenje infekcije na bubrege, što može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Važno je pratiti informacije o pravilnoj higijeni i redovnom pražnjenju bešike, kako bi se sprečilo zadržavanje mokraće i stvaranje povoljnog okruženja za razvoj bakterija.

Postoji nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti koje žena može da preduzme kako bi smanjila rizik od ponovne infekcije urinarnog trakta:

Pijte najmanje 8 šoljica vode svaki dan
Pijte sok od brusnice
Uvek urinirajte nakon seksualnog odnosa, čak i ako ne osećate potrebu za tim
Izbegavajte upotrebu bilo kakvog dezodoransa u obliku spreja za vaginu ili drugih ženskih proizvoda, koji mogu iritirati uretru, zbog neadekvatnog sastava i pH vrednosti.

Ako se simptomi, kao što su bolno mokrenje i peckanje, nastave nekoliko dana, obavezno se obratite lekaru. Pravovremena terapija može sprečiti hronične oblike upale i zaštititi vaše zdravlje. Korišćenje prirodnih lekova u kombinaciji sa medicinskom terapijom može ubrzati proces izlečenja i smanjiti šanse za ponovnu upalu.

Koji je način lečenja?

Da bi se upala bešike uspešno lečila, važno je na vreme otići na lekarski pregled. Lekar će na osnovu simptoma i analiza mokraće utvrditi prisustvo bakterija i odrediti adekvatno lečenje. Uglavnom se prepisuju antibiotici, ali je takođe važno unositi dovoljno tečnosti, naročito čaj od brusnice, koji može pomoći u ispiranju bakterija iz mokraćnih puteva. Pored toga, preporučuje se izbegavanje iritansa poput kafe, alkohola i začinjene hrane.

Od farmakoloških agenasa koriste se antibiotici, čija je senzitivnost utvrđena laboratorijskim testovima. Ne postoji najbolji ili najjači antibiotik za urinarnu infekciju. Izbor se vrši na osnovu senzitivnosti po antibiogramu i prisustvu simptoma, propisanih isključivo od strane urologa ili lekara opšte prakse.

Iako se u svetu i kod nas dominatno sprovodi antibiotska profilaksa, kod osoba koje su sklone čestim cistitisima različite etiologije i rekurentnim urinarnim infekcijama, problem sve veće rezistencije bakterija na antibiotike dovodi do izostajanja efekata terapije. Kontinuirana istraživanja koja su imala za cilj pronalaženje proizvoda koji će unaprediti kvalitet života pacijenata, dovele su do razvoja medicinskog sredstva IALURIL® Prefill.

IALURIL® Prefill je vrlo efikasan neantibiotski tretman koja se odlično podnosi. Predstavlja idealno rešenje za osobe sa upornim urinarnim infekcijama i značajno poboljšava kvalitet života pacijenata, jer ublažava urinarne tegobe, poboljšava seksualnu funkciju i kapacitet mokraćne bešike.

IALURIL ® Prefill predstavlja prvu intravezikalnu GAG supstitucionu terapiju koja sadrži kombinaciju hondroitin sulfata (jednog od najrasprostranjenijih sulfatisanih GAG molekula u zidu bešike) i hijaluronske kiseline i kalcijum-hlorida. Dodatna pogodnost je mogućnost primene bez katetera, uz pomoć patentom zaštićenog IALUADAPTER ®-a. IALUADAPTER obezbeđuje minimalno invazivnu proceduru, uz istovremeni oporavak uretre i mokraćne bešike, kako kod žena tako i kod muškaraca.

Tu smo za Vas!

Zdravlje je bogatstvo!

Često postavljana pitanja (FAQ):

Šta je upala bešike?

Upala bešike je infekcija ili zapaljenje sluzokože mokraćnog kanala, najčešće izazvana bakterijama.

Kako upala bešike utiče na opšte zdravlje?

Cistitis može izazvati nelagodnost i bol, a ako se ne leči, može se proširiti na bubrege, ugrožavajući opšte zdravlje.

Koji su simptomi upale bubrega koja može nastati kao komplikacija upale bešike?

Simptomi uključuju jake bolove u leđima, povišenu temperaturu i često bolno mokrenje.

Koji je značaj unosa tečnosti kod cistitisa?

Unos tečnosti, posebno dati akcenat na čaj i vodu, pomaže u ispiranju bakterija iz mokraćnog kanala.

Koliko vreme treba da prođe pre nego što posetim lekara?

Ukoliko simptomi bolesti traju više od nekoliko dana ili se pogoršavaju (sve veći problemi pri mokrenju, veći bolovi itd.), potrebno je odmah obaviti pregled kod lekara da bi vas uputio na pravilno lečenje.

Koji su znaci da je upala bešike ozbiljna?

Ozbiljni znaci uključuju krv u mokraći, visoku temperaturu, i jake bolove u stomaku (bešici) ili leđima.

Kako se cistits leči?

Lečenje obično uključuje antibiotike, uz dodatne preporuke kao što su unos tečnosti i korišćenje prirodnih preparata poput čaja.

Kako se dijagnostikuje ova zdravstvena tegoba?

Dijagnostika uključuje analizu mokraće, a ponekad i ultrazvuk bešike i bubrega.

Šta se dešava ukoliko se ne pribegne pravovremenom lečenju bolesti?

Ako se ne leči, ova bolest može preći na bubrege i izazvati ozbiljnije zapaljenje.

Menopauza i inkontinencija

24.11.2021

Intimno zdravlje svake žene je vrlo osetljiva i široka tema. Menopauza predstavlja završnu fazu reproduktivnog perioda žene i može početi u periodu između 40. i 60. godine (u proseku oko 50. godine). Većina žena je upoznata sa simptomima menopauze kao što su: naleti vrućine (valunzi), promene raspoloženja, umor, nesanica, vaginalna suvoća i atrofija. Međutim, tegoba koja se može vrlo često pojaviti jeste i učestalo mokrenje. Učestalo mokrenje je vrlo delikatna tema o kojoj se malo govori, ali važno je da znate da rešenje postoji! Upravo zbog toga, veoma je važno da izađemo iz zone komfora i počnemo da govorimo o ovom problemu!

U menopauzi dolazi do smanjenja funkcije jajnika i samim tim smanjene produkcije glavnog polnog hormona – estrogena. S tim u vezi, svi problemi, tj. simptomi koje prate menopauzu su upravo posledica smanjene sinteze ovog hormona.

Često mokrenje u menopauzi ili inkontinencija mogu remetiti obavljanje svakodnevnih aktivnosti jer se neodložna potreba za odlaskom u toalet, odnosno mokrenjem, može javljati u bilo kom trenutku u toku dana ili tokom noći. Iz tog razloga ovo ne treba da bude tabu tema, već tema o kojoj se otvoreno govori jer se uz adekvatan tretman i određene vežbe ovaj problem može ublažiti.

U menopauzi usled smanjenog nivoa estrogena u organizmu, dolazi do stanjivanja sluzokože i slabljenja mišića urogenitalnog trakta. Odnosno, mišići male karlice slabe, postaju manje elastični i cela intimna regija postaje suvlja, što rezultuje pojavom vaginalne suvoće i problema sa bešikom.

Prirodno, mišići karličnog dna slabe sa godinama, međutim dodatni razlozi smanjenja njihovog tonusa mogu biti i:

porođaj,
epiziotomija (rez koji se pravi pri porođaju između vagine i rektuma),
trudnoća i
povećana telesna masa.

Ključno rešenje je upravo ojačati ove mišiće i povratiti njihov tonus jer su oni zaduženi za sprečavanje oticanja urina. Neka od mogućih rešenja za jačanje mišića male karlice mogu biti:

Lokalna primena estrogena
Kegelove vežbe za inkontinenciju
Pojas za inkontinenciju (predstavlja fizičku potporu bešici)

Lokalna primena estrogena deluje kao logično rešenje, s obzirom na to da je pad estrogena i doveo do pojave inkontinencije u menopauzi. Međutim, treba spomenuti da je estrogen u ovakvoj formi lek i da kao takav ima brojne kontraindikacije (poremećaji zgrušavanja krvi, migrene…), a isto tako i neželjene efekte (promene telesne mase, promene u zgrušavanju krvi…), te ne predstavlja idealno rešenje.

Sa druge strane, Kegelove vežbe su namenjene jačanju mišića karličnog dna i smanjenju učestalog mokrenja u menopauzi.

Kako se rade Kegelove vežbe?

Kegelove vežbe se izvode vrlo jednostavno i sa njima možete početi i ukoliko nemate nikakvih tegoba kako biste ih prevenirali.

Vežbe se rade sa praznom bešikom, na početku u ležećem položaju, a kasnije kada se uhodate možete ih raditi u bilo kom položaju tela, kad god Vam se za to ukaže prilika. Potrebno je da stegnete mišiće karličnog dna i da ih povučete na gore. Osećaj je najsličniji onome kada želite da sprečite odlazak u toalet u datom trenutku, odnosno da odložite mokrenje. Jako je bitno da aktivirate samo karlične mišiće, dok mišići stomaka i gluteus treba da budu opušteni. Tokom samog stezanja mišića ne zadržavajte dah, već dišite normalno kako biste obezbedili pravilan dotok kiseonika.

Ako prvi put radite Kegelove vežbe, karlične mišiće stegnite na nekoliko sekundi, a nakon toga ih opustite nekoliko sekundi. Kasnije kada se uhodate možete držati mišiće stegnutim tokom 10 sekundi, a nakon toga ih u narednih 10 sekundi opustiti. Vežbe treba ponavljati u 10 ciklusa (jedan ciklus je jedno stezanje i opuštanje), minimum 2-3 puta na dan, bez ikakvih ograničenja. Vremenom možete sve češće praktikovati ove vežbice.

Prve efekte Kegelovih vežbi možete očekivati nakon 3-6 nedelja, jer kako svim mišićima tako i mišićima karličnog dna treba vremena da povrate svoju jačinu.

Budite uporne i strpljive! Odvojite uvek deo dana u kome ćete se posvetiti sebi i svom zdravlju!

Tu smo za Vas!

Zdravlje je bogatstvo!