Besplatna dostava za registrovane korisnike prilikom prve kupovine!

Pridružite se našoj zajednici i uživajte u ekskluzivnim pogodnostima i popustima.

Registruj se
miter-popup

Besplatna dostava za registrovane korisnike prilikom prve kupovine

Nemate proizvoda u korpi.

Hašimoto i trudnoća

28.09.2023
trudnoća i hašimoto

Verovatno ste čuli za Hašimoto tireoditis jer je to bolest koja, prema nekim statistikama, napada svakog 6-7 stanovnika naše zemlje. Žene češće oboljevaju od Hašimota. Hašimoto je zapravo autoimuno oboljenje štitaste žlezde gde organizam proizvodi antitela koja napadaju žlezdu i za cilj imaju njeno uništenje. Ova antitela vremenom dovode do poremećaja lučenja hormona štitaste žlezde T3 i T4 i do poremećaja lučenja TSH (prekomerno lučenje hormona uz smanjen TSH – hipertireodizam koje se može i ne mora javiti na početku bolesti i smanjeno lučenje hormona uz povišen TSH – hipotireodizam koje se skoro uvek razvija na kraju bolesti). Hašimoto tireoditis sa normalnim vrednostima hormona štitne žlezde je takođe moguć, ali kako se radi o autoimunom oboljenju, bolest vremenom progresuje i dovodi do poremećaja nivoa hormona. Pravilno lučenje hormona štitaste žlezde je od velike važnosti za ceo organizam. Hašimoto je hronična bolest i dovoljno je samo jednom detektovati antitela usmerena protiv rada štitaste žlezde kako bi se postavila dijagnoza Hašimota.

 

U nastavku teksta bavićemo se uticajem Hašimoto tireoiditisa na začeće, plod i trudnoću, ali važno je da pre toga u potpunosti razumete šta je Hašimoto tireoiditis,  koje su predispozicije za razvoj ovog oboljenja i simptomi po kojima se može prepoznati.

hašimoto tireoiditis simptomi

Da li Hašimoto otežava začeće?

 

Poremećaj funkcije štitaste žlezde može imati značajan uticaj na reproduktivno zdravlje žena i proces začeća, jer hormonski disbalans koji izaziva može da utiče na menstrualni ciklus, a samim tim i na ovulaciju. Ovo može uključivati duže ili kraće menstrualne cikluse, neredovne ili odsutne menstruacije, što može uticati na regularnost ovulacije ili čak dovesti do anovulacije (izostanka ovulacije). Hipotireoza može uticati i na druge hormone u organizmu, uključujući hormone koji su važni za reproduktivno zdravlje, poput estrogena i progesterona. Međutim, iako je neplodnost češća kada je štitasta žlezda u hiper ili hipo funkciji, to ne mora nužno da bude slučaj i neće svaka žena sa Hašimoto tireoiditisom imati problema sa začećem.

 

One žene koje znaju da imaju Hašimoto, a planiraju trudnoću, treba pre toga da razgovaraju sa svojim lekarom kako bi se pratio nivo hormona i odredila prilagođena terapija za održavanje funkcije štitaste žlezde pre i tokom trudnoće (ukoliko postoji nepravilno lučenje hormona). Nepravilnosti u funkciji štitaste žlezde tokom trudnoće mogu imati ozbiljne posledice za zdravlje majke i razvoj bebe. Redovno praćenje i odgovarajuće lečenje mogu pomoći u smanjenju potencijalnih komplikacija, a i olakšati proces začeća.

 

Da li Hašimoto može da šteti plodu i negativno utiče na trudnoću?

Kratak odgovor na ovo pitanje je, nažalost, da može, no važno je odmah naglasiti da i to može da se izbegne ukoliko se preduzimaju sve neophodne mere tokom trudnoće. S razlogom za trudnu ženu kažemo da je u drugom stanju – mnogo toga se menja u njenom telu, pa tako i potreba za hormonima štitaste žlezde, koja se u toku trudnoće sve više povećava. Obolela žlezda nije u stanju da zadovolji te nove zahteve tela, a ovi hormoni su od izuzetne važnosti za razvoj ploda i za održavanje trudnoće, te njihov nedostatak može da dovede do spontanog pobačaja, komplikacija u toku trudnoće, preranog poroda, ili pak do oštećenja u neuropsihološkom razvoju deteta.

trudna žena

Sve ove rizike nosi hipotireodizam koji se ne leči tokom trudnoće, ali pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje omogućuju ženama sa obolelom štitastom žlezdom da prevaziđu sve izazove i rode zdravu bebu. U većini slučajeva Hašimoto je uzrok nastanka hipotireodizma, a suplementacija selenom i mio-inozitolom može uticati povoljno na kontrolu nivoa antitela koja za cilj imaju oštećenje štitaste žlezde. Jedini preparat sa ovom kombinacijom na našem tržištu je Tiroxil 4.0, i bezbedan je za primenu i kod trudnica, kao i u periodu dojenja.

 

Lečenje Hašimota

Iako se Hašimoto tireoiditis ne može u potpunosti izlečiti, moguće je uz pomoć suplemenata i/ili terapije održati normalnu funkciju štitaste žlezde i olakšati simptome ovog oboljenja. Lečenje Hašimota uključuje sledeće stavke:

 

1.   Terapija levotiroksinom

Levotiroksin je sintetički oblik hormona T4 koji proizvodi štitasta žlezda, te on nadoknađuje nedostatak hormona u organizmui. Pored hormonske terapije (ukoliko postoji nedostatak hormona), preporučuje se Tiroxil 4.0, prirodnan suplement koji zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji mio-inozitola i selena stabilizuje nivo antitela i sprečava propadanje štitne žlezde, a čiji se pozitivni efekti mogu očekivati u prva 3 meseca od početka terapije.

 

1.   Redovno praćenje

Hašimoto zahteva redovne posete endokrinologu u svrhu praćenja nivoa hormona, ultrazvučnog izgleda štitaste žlezde i potencijalnog prilagođavanja doze lekova. Praćenje osigurava  održavanje optimalne funkcije štitne žlezde i efikasnost terapije ukoliko se koristi.

2.   Prilagođavanje ishrane i smanjenje stresa

Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima i proteinima može pomoći u smanjenju upale u organizmu, koja često prati autoimune bolesti kao što je Hašimoto tireoiditis. Pored toga, tehnike opuštanja kao što su meditacija, joga i vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju stresa, koji neretko ima negativan uticaj na imunološki sistem i pogoršava simptome autoimunih bolesti.

 

Naravno, saradnja sa lekarom ključna je za određivanje individualno najboljeg pristupa lečenju.

 

Zdrava trudnoća uprkos Hašimotu

 

Slična pravila za držanje Hašimoto tireoiditisa pod kontrolom odnose se i na trudnice, s tim što su u toku trudnoće neophodne češće laboratorijske kontrole štitne žlezde i dodatna prilagođavanja doze trenutnim potrebama. Adekvatna količina kontrola određuje se na osnovu rezultata analize krvi i nivoa hormona, kao i individualnih simptoma. Sve ovo može varirati u toku trudnoće, te se doze terapije menjaju u skladu s tim – zbog čega se akcenat nužno stavlja na redovne analize krvi i kontrole.

 

Tokom prve polovine trudnoće nivoi hormona se uglavnom mere svake 4 nedelje. Normalne vrednosti tireostimulirajućeg hormona (TSH) tokom prvog tromesečja iznose 0.1-2.5 mlU/L, u drugom 0.2-3.0 mlU/L, a u trećem 0.3-3.0 mlU/L. Prevelike vrednosti TSH kritične su za pojavu pobačaja i prevremenog porođaja, kao i poremećaja u razvoju bebe. Pored navedenih načina kontrole i terapije za održavanje optimalnog nivoa hormona, izuzetna podrška trudnoći je Aleract, proizvod na bazi alfa-lipoinske kiseline, magnezijuma i vitamina B6, koji, između ostalog, zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu na potpuno prirodan i bezbedan način doprinosi prevenciji prevremenog porođaja i spontanog pobačaja. Na kraju, ono što je važno ne smetnuti s uma je da odgovarajuće lečenje dovodi do značajnih kliničkih uspeha tokom trudnoće, te će odgovoran pristup Hašimotu obezbediti bezbednu trudnoću i rađanje zdrave bebe.

    Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

    Ishrana kod insulinske rezistencije

    15.09.2023

    Insulinska rezistencija (IR) je sve češći problem poslednjih 30 godina. To je stanje gde ćelije postaju manje osetljive na insulin, što može dovesti do visokih nivoa šećera u krvi i dijabetesa. Gojaznost je često povezana s ovim stanjem. Način života, ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli ovog stanja. Pravilna ishrana i redovni obroci mogu poboljšati nivoe glukoze i insulina, doprinoseći kontroli insulinske rezistencije.

     

    „Big-Picture goals“

    Ne trebaju vam posebne namirnice za ishranu kod insulinske rezistencije. Ukratko, potrebno je unositi manje količine nezdravih masti, šećera i prerađenog skroba, a više povrća, voća, integralnih žitarica, ribe i nemasne živine. Međutim, najteže je promeniti dugo usvojene navike. Zato imajte na umu nekoliko jednostavnih saveta:

    • Usvojite zdrave navike
    • Ne preskačite obroke
    • Fokusirajte se na kalorije i kvalitet namirnica
    • Jedite mešovitu hranu
    • Uživajte u procesu
    • Unosite dovoljno tečnosti
    • Uvrsitite neku fizičku aktivnost u svoje dnevne obaveze
    • Smanjite unos alkohola i prostih šećera

    U daljem tekstu daćemo vam smernice koje se odnose na ishranu kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom podeljene po grupama namirnica. Ono što želimo da istaknemo je da su ovo opšte smernice koje bi svako od nas mogao da primeni i da je potrebno individualizovati ishranu za svaku osobu ponaosob. Potrudite se da ispoštujete 80% datih saveta i videćete kako se vaše zdavstveno, fizičko i mentalno stanje poboljšava iz dana u dan.

     

    Povrće

    Povrće obično ima nizak sadržaj ugljenih hidrata i obiluje dijetnim vlaknima, a takođe je bogato vitaminima i mineralima koji su ključni za normalno funkcionisanje tela, uključujući i metaboličke procese glukoze. Pored toga, povrće sadrži polifenole, biljna jedinjenja koja deluju kao antioksidansi. Oksidativni stres može uticati na način na koji mišići i masno tkivo apsorbuju glukozu i efikasno smanjuju lučenje insulina. Povrće različitih boja sadrži različite vitamine, minerale i antioksidante i preporuke su da vaš tanjir bude šarenih boja koje potiču od povrća.

    Lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, bogato je kalijumom, antioksidansima i vitaminima A, B, C i K. Crveno povrće, uključujući paprike, paradajz, kupus i rotkvice, pored polifenola sadrži i antocijane, koji mogu smanjiti insulinsku rezistenciju. Unosom narandžastog i žutog povrća, uključujući šargarepu, slatki krompir i tikvice, unose se i karotenoidi, prekursori vitamina A. Pečurke, beli i crni luk (belo povrće) sadrže antioksidante koji štite od dijabetesa. Pasulj i mahunarke su izvor dijetetskih vlakana i polifenola. Pokazalo se da konzumiranje pasulja i mahunarki (kao što su grašak, slanutak, crni pasulj i sočivo) poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivoe HbA1c (parameter koji se prati kod dijabetesa i insulinske rezistencije).

    povrće na tacni

     

    Voće

    Voće sadrži vitamine, minerale, antioksidante i vlakna. Međutim, sadrži i prirodne šećere, te treba biti obazriv jer određeno voće ima veće glikemijsko opterećenje od drugih. Voće sa nižim glikemijskim indeksom uključuje bobičasto voće, jabuke, kruške i breskve, maline, jagode. U voće sa višim glikemijskim indeksom spadaju lubenica, ananas i banane. Osim glikemijskog indeksa trebalo bi uračunati i veličinu porcije, tako da je preporuka da se voće manjeg glikemijskog indeksa jede u većoj količini, a voće koje brzo podiže nivoe šećera i insulin (voće sa visokim glikemijskim indeksom) u manjoj količini.

    raznovrsno voće

     

    Mlečni proizvodi

    Pokazalo se da dijete koje uključuju mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti smanjuju rizik od dijabetesa. Hrana kao što su mleko, sir i jogurt su dobri izvori proteina, kalcijuma i vitamina D. Međutim, mleko sadrži laktozu, prirodni šećer koji može negativno uticati na nivo glukoze u krvi kod nekih ljudi. Alternative na biljnoj bazi, kao što su bademovo i sojino mleko, ponekad imaju manje ugljenih hidrata i masti. Ali obavezno proverite nutritivnu deklaraciju, jer alternative mleku ponekad sadrže zaslađivače i skrob koji mogu povećati nivoe šećera u krvi. Mladi sir, rikota, niskomasni čedar, kao i grčki jogurt mogu biti preporuka za namirnice kod inuslinske rezistencije.

    mlečni proizvodi

     

    Integralne žitarice

    Kada biramo žitarice, treba se odlučiti za žitarice od celog zrna jer su one bolji izbor vlakana. Njihovim unosom sitost traje duže i nema naglog skakanja nivoa šećera u krvi, što je pozitivno kod insulinske rezistencije. Pored toga, cela zrna su složeni ugljeni hidrati koji sadrže polifenole, za koje se pokazalo da su korisni u kontroli insulinske rezistencije. Primeri uključuju: brašno od celog zrna (npr. pšenica, heljda, proso), smeđi pirinač, ovsena kaša. Preporuka je da jedete više od 50 grama vlakana dnevno, to pomaže u ravnoteži šećera u krvi. Primeri namirnica bogatim vlaknima su: crni pasulj, sočivo i zobene pahuljice.

     

    Riba

    Dokazano je da ishrana bogata ribom smanjuje rizik od dijabetesa. Losos, skuša, haringa, inćuni i tunjevina su izvori omega-3 masnih kiselina koje mogu sprečiti insulinsku rezistenciju. Američke smernice o ishrani preporučuju odraslima da jedu najmanje 250 g ribe svake nedelje.

     

    Proteinske namirnice

    Protein je makronutrijent koji pomaže vašem telu u izgradnji i održavanju mišića i tkiva. Potrebe za proteinima pojedinca variraju u zavisnosti od faktora kao što su pol, starost i nivo aktivnosti. Konzumiranje više kalorija iz proteina može pomoći u poboljšanju težine i nivoa glukoze. Preporuka je da se unose proteini iz nemasnih izvora uključuju živinu, tofu sir, mahunarke i nemasno svinjsko meso.

     

    Zdrave masti

    Masti obezbeđuju energiju, pomažu nam da apsorbujemo vitamine (A, D, E, K) i učestvuju u proizvodnji hormona. Neke masti pružaju više koristi od drugih, polinezasićene masne kiseline (PUFA), kao što su omega-3 masne kiseline, imaju višestruke prednosti, mogu poboljšati sastav tela i smanjiti upalu. Pokazalo se da dijete koje sadrže mononezasićene masne kiseline (MUFA), poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima (lešnik, badem, indijski orah), semenkama i avokadu, podstiču gubitak težine i poboljšavaju osetljivost na insulin.

    raznovrsna ishrana

     

    Koju hranu treba ograničiti?

    • Prerađena hrana
      • Visoko obrađena hrana često sadrži konzervanse, previše natrijuma i šećera i ima malu količinu hranljivih materija. Prerađena hrana uključuje čips, upakovana peciva, žitarice, smrznute večere i supe u konzervi. Ishrana koja redovno uključuje prerađenu hranu može doprineti prekomernom debljanju.
    • Zasićene masti i trans masti
      • U poređenju sa dijetama koje sadrže MUFA, dijeta bogata zasićenim masnim kiselinama (SFA) može dovesti do insulinske rezistencije. SFA se obično nalaze u životinjskim proizvodima, govedja i svinjska mast, margarin, mesne prepadjevine, puter, punomasni sirevi, pavlaka. Dokazano je da transmasne kiseline, koje se nalaze u hidrogenizovanim uljima, pogoršavaju IR i razvoj dijabetesa. Namirnice koje mogu da sadrže trans masti uključuju brzu hranu i prerađene pečene proizvode, gotovi sosovi, čips i druge grickalice, određene vrste čokolade, pomfrit.
    • Zaslađena pića
      • Mnoga popularna pića sadrže dodati šećer (energetski napici, gazirani pića i smutiji). Jednostavni šećeri koji se nalaze u ovim vrstama pića povezani su sa porastom glukoze, naglim skokom insulina i unosom “praznih” kalorija.
    • Alkohol
      • Većina alkohola sadrži ugljene hidrate i kalorije, što negativno utiče na IR i nivo šećera u krvi.

     

    Fizička aktivnost

    Smanjenje telesne težine može poboljšati toleranciju na glukozu i smanjiti insulinsku rezistenciju. Čak i gubitak samo 5% vaše telesne težine, može pomoći. Veoma restriktivne dijete mogu pružiti trenutne rezultate, ali se gubitak težine često ne održava. Fokusiranje na zdrave navike, umesto na gubitak težine, može biti korisnije za poboljšanje insulinske rezistencije i opšteg zdravlja.

    Vežbe sa opterecenjem, poznate i kao trening snage, mogu povećati mišićnu masu. ADA preporučuje trening snage dva do tri dana nedeljno. Trening snage može smanjiti nivo glukoze u krvi natašte 24 sata nakon vežbanja. Trening se može izvoditi korišćenjem sopstvene telesne težine (npr. sklekovi, daske, čučnjevi) ili korišćenjem bučica, girja, traka za otpor ili tegova.

    devojka vežba

     

    Suplementacija

    Pored svega gore navedenog, za adekvatnu kontrolu i prevenciju insulinske rezistencije jako je bitna suplementacija. Danas su na tržištu dostupni razni suplementi koji u određenoj meri mogu pomoći tretmanu IR (različiti antioksidansi, magnezijum, hrom, inozitoli…). Jako je važno u kojoj se dozi ovi suplementi koriste i na koji način kako bi iskoristivost suplemenata bila adekvatna.

    Inozitoli, tačnije mio-inozitol je molekul o kome se poslednjih decenija najviše priča kada se govori o tretmanu, ali i prevenciji insulinske rezistencije. Mio-inozitol je sekundarni glasnik za insulin i njegova glavna uloga u organizmu je da omogući adekvatno lučenje i delovanje insulina, oporavak insulinskih receptora i regulaciju nivoa glukoze. Pored toga pokazuje pozitivne efekte na kardiovaskularni profil kao i na lipidni status (holesterol, trigliceridi).

    Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.

    Da zaključimo, insulinska rezistencija je stanje koje se može držati pod kontrolom. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i adekvatna suplementacija mogu vam pomoći u tome!

      Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

      Peckanje pri mokrenju

      29.08.2023
      peckanje pri mokrenju

      Svaka žena se bar jednom u životu susrela sa peckanjem i bolnim mokrenjem. Osobe ženskog pola su anatomski podložnije urinarnim infekcijama zbog blizine uretre, genitalija i anusa. Ovo dovodi do olakšanog širenja bakterija pa samim tim i do infekcija koje uzrokuju nelagodnost, peckanje ili bol prilikom mokrenja. Urinarna infekcija je najčešće praćena cistitisom, odnosno zapaljenjem mokraćne bešike.

      Uzroci peckanja pri mokrenju

      Zid mokraćne bešike je obložen slojem sluznice koji obavlja važnu funkciju u filtriranju i skladištenju urina. Kada dođe do infekcije ili iritacije, ovaj sloj sluznice može postati upaljen, oštećen i osetljiv na dodatnu iritaciju. Rezultat toga su simptomi peckanja, boli ili nelagodnosti pri mokrenju.

      Uzroci peckanja i bola pri mokrenju mogu biti različita zdravstvena stanja od onih blažih do onih koji mogu biti i vrlo zabrinjavajući.

      Infekcije urinarnog trakta

      Najčešći uzrok peckanja pri mokrenju je infekcija urinarnog trakta. Urinarni trakt se sastoji od bubrega, uretera, mokraćne bešike i uretre (mokraćne cevi).Samo peckanje ili bol se najčeće oseća u uretri, tj mokraćnoj cevi preko koje urin dospeva iz bešike u spoljašnju sredinu. Peckanje se može javiti na početku, tokom kao i na kraju mokrenja.

      Unutrašnjost urinarnog trakta je sterilna, osim dela sluzokože na samom izlazu uretre. Prema mestu gde je urinarna infekcija nastala, infekcije urinarnog trakta se dele na:

      1. Infekcije gornjeg dela urinarnog trakta – infekcija koja se razvila u bubregu i zove se pijelonefritis (zapaljenje bubrežnog parenhima koji može biti akutni ili hronični)
      2. Infekcije donjeg dela urinarnog traktacistitis i uretritis.  

      Bakterije, najčešće Escherichia coli (E. coli), ulaze u uretru (cev koja vodi iz mokraćne bešike) i dospevaju u mokraćnu bešiku. Kada se bakterije razmnože i počnu da iritiraju sluznicu, to može izazvati bol i peckanje pri mokrenju. Osim toga, vaš imunološki sistem reaguje na prisustvo bakterija, što može pojačati upalnu reakciju i simptome.

      Urinarnu infekciju prati cistitis, odnosno zapaljenje bešike, čije je lečenje naročito kompleksno u slučajevima kada se javljaju više od 2-3 puta godišnje i nazivaju se rekurentnim.

      Polno prenosive bolesti

      Polno prenosive infekcije kao što su hlamidija, gonoreja i herpes, mogu uticati na urinarni trakt i dovesti do bolova pri mokrenju. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od tipa infekcije, ali mokrenje je najčešće praćeno vaginalnim sekretom neprijatnog mirisa. Može da se javi i bol prilikom seksualnog odnosa i iritacija vagine. Međutim, ove infekcije često nemaju vidljive simptome, pa je važno da se konsultujete sa lekarom i obavite testiranje ako sumnjate na infekciju.

      Kamen u bubregu

      Kamen se može nalaziti u samom bubregu ili oko njega. Ponekad je kamen lokalizovan u blizini mesta gde urin ulazi u bešiku. Kamenje u mokraćnom traktu može ogrebati sluznicu i uzrokovati bol i peckanje kada prolaze kroz uretru.

      Ciste na jajnicima (jednom ili na oba)

      Velike ili komplikovane ciste na jajnicima mogu pritisnuti ili vršiti pritisak na okolne organe, uključujući mokraćni trakt. Ovo može uzrokovati nelagodnost, bol ili otežano mokrenje. Iako ovo nije infekcija urinarnog trakta, može izazvati slične simptome.

      Dehidratacija

      Nedostatak dovoljne hidratacije može uzrokovati koncentrisan urin koji može iritirati mokraćni trakt.

      Hemijski prozivodi

      Upotreba hemijskih proizvoda poput sapuna, gelova za tuširanje ili dezodoransa u intimnom području, može iritirati kožu i sluznicu oko uretre, uzrokujući nelagodnost i peckanje. Isto tako, neki ljudi mogu biti osetljivi na određene sastojke u kondomima, lubrikantima ili spermicidima, što takođe može izazvati iritaciju.

      Ostale iritacije

      Fizičke povrede ili oštećenja u mokraćnom traktu, na primer usled kateterizacije, hirurških procedura ili seksualnih aktivnosti koje nisu dovoljno podmazane, takođe mogu izazvati iritaciju i bol.

      Kako izlečiti peckanje pri mokrenju?

      Da biste se rešili peckanja pri mokrenju prvo je važno otkriti uzrok peckanja, stoga se savetuje poseta lekaru naročito ukoliko su simtpomi jako neprijatni i praćeni bolom.

      Osobe koje su sklone urinarnim infekcijama i cistitisima umeju da prepoznaju simptome i uglavnom po dobijanju rezultata urinokulture pribegavaju primeni antibiotika prema savetu lekara. Pored toga, utopljavanje, dovoljan unos tečnosti, korišćenje čajeva mogu biti od koristi.

      Osobe koje su sklone urinarnim infekcijama i imaju cistitise više od 2 puta godišnje zbog jako neprijatnih simptoma često pribegavaju korišćenju raznih pomoćnih preparata kako bi sprečile razvoj novih infekcija. U tu kategoriju spadaju prirodni uroantiseptici, međutim njihov efekat je ograničen samo na urin i njegovu pH vrednost. Razvoj farmaceutske industrije omogućio je terapiju koja oporavlja i zid bešike i na taj način sprečava razvoj novih cistitisa i povećava otpornost prema urinarnim infekcijama kao što je Ialuril Prefill.

      Ialuril Prefill predstavlja inovativan i izuzetno delotvoran proizvod za direktnu primenu u mokraćnoj bešici, koji podstiče visok nivo otpornosti na urinarne infekcije.

      Ovaj preparat u svom sastavu sadrži hijaluronsku kiselinu koja ima protivupalnu i zaštitnu ulogu. Zatim sadrži hondroitin sulfat, supstancu koja je osnovna gradivna komponenta zaštitnog sloja (GAG sloj) mokraćne bešike i kalcijum hlorid koji daje stabilnost i odgovarajuću protočnost rastvoru. Ova kombinacija oporavlja zid bešike i pravi dodatnu barijeru potencijalnim bakterijama da izazovu novu infekciju.

      Kada se rastvor Ialuril Prefill-a primeni, molekuli hijaluronske kiseline i hondroitin sulfata ubacuju se u zaštitni sloj mokraćne bešike, pri čemu dolazi do obnove tog sloja, povećava se njegova elastičnost i na taj način se sprečava prodor bakterija i drugih štetnih komponenti iz urina koji dovode do cistitisa, odnosno zapaljenja.

      kako deluje ialuril prefill

      Klinička ispitivanja su pokazala da je Ialuril Prefill efikasan gotovo kao i antibiotici u prevenciji razvoja urinarnih infekcija pri čemu kod većine ispitanika ne dolazi do vraćanja infekcije u periodu od godinu dana koliko su ispitivanja i trajala. Preporučuje se korišćenje proizvoda u stanjima kada nema akutne urinarne infekcije (odnosno nakon lečenja infekcije ukoliko je trenutno stanje sa simptomima cistitisa). Kako je proizvod namenjen za primenu direktno u bešiku neophodno je da ga aplikuje lekar ili drugo medicinsko osoblje.

       

      Kada posetiti lekara?

      Ukoliko primetite sledeće simtome neophodno je da posetite lekara:

      • Prisustvo bola i peckanja prilikom mokrenja;
      • Učestalo mokrenje;
      • Nagon za mokrenjem bez pojave urina ili samo uz izmokravanje par kapljica;
      • Promena u boji urina – taman, mutan urin
      • Krv u urinu
      • U težim oblicima infekcije, prisustvo povišene temperature uz groznicu i bolove u krstima.

      Važno je napomenuti da uzrok peckanja pri mokrenju treba postaviti i tretirati od strane medicinskog stručnjaka kako bi se rešio osnovni problem i ublažili simptomi. Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do ozbiljnijih komplikacija, stoga je važno potražiti medicinsku pomoć ako primetite takve simptome.

        Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

        Policistični jajnici i trudnoća

        21.07.2023

        Žene sa sindromom policističnih jajnika mogu da imaju problem sa začećem i u većem su riziku od pobačaja. Osim toga, policistični jajnici mogu biti uzrok ili doprineti stvaranju mnogih drugih zdravstvenih problema: dijabetes tip 2, visok krvni pritisak, karcinom – endometrijuma materice, gojaznost, depresija i anksioznost.

         

        Šta je sindrom policističnih jajnika?

        Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. To je stanje koje karakteriše prisustvo više cista na jajnicima, praćeno hormonskim i metaboličkim promenama.

        PCOS je čest uzrok ženske neplodnosti. Žene sa ovim sindromom mogu imati nepravilne menstrualne cikluse i izostanak ovulacije, što otežava začeće. Međutim, važno je napomenuti da nemaju sve žene sa ovim sindromom probleme sa plodnošću.

        Osim problema sa začećem, žene sa sindromom policističnih jajnika mogu imati nešto veći rizik od pobačaja u poređenju sa ženama bez ovog zdravstvenog problema. Tačni razlozi za povećani rizik nisu u potpunosti poznati, ali hormonska neravnoteža i drugi faktori povezani sa sindromom mogu da doprinesu tome.

        U svakom slučaju, na tržištu postoje lekovi koji uspešno umanjuju ili rešavaju ovaj problem i njih ćemo predstaviti kasnije u tekstu.

        Od drugih znakova i simptoma prisutni su i akne, pojačana maljavost, masna koža i kosa, nepravilno lučenje insulina (hiperinsulinemija/insulinska rezistencija) koje prate napadi gladi, pa često i gojaznost, depresija.

         

        Uzroci nastanka sindroma policističnih jajnika

        Uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika nije do kraja ispitan, ali veruje se da određeni faktori doprinose njegovom stvaranju.

         

        Insulinska rezistencija

        Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela manje reaguju na hormon insulin, što rezultira višim nivoima insulina u krvotoku iako je šećer u granicama normale. Ovaj poremećaj obično imaju žene sa sindromom policističnih jajnika, te se smatra da igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Zapravo, povišeni nivoi insulina mogu dovesti do povećane proizvodnje androgena (muških polnih hormona), poremetiti normalno funkcionisanje jajnika i doprineti stvaranju cista.

         

        Hormonska neravnoteža

        Kao što smo naveli, PCOS karakteriše neravnoteža u polnim hormonima, posebno povišenim nivoima androgena (kao što je testosteron) i nižim nivoima estrogena. Ova neravnoteža može ometati pravilan razvoj i oslobađanje jajnih ćelija iz jajnika, što dovodi do stvaranja više malih cista.

         

        Genetski faktori

        Postoje dokazi koji ukazuju na to da određeni genetski faktori mogu doprineti razvoju PCOS-a. Veruje se da specifični geni koji se odnose na regulaciju hormona i metabolizam insulina mogu igrati ulogu u povećanju rizika od PCOS-a. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumela genetska osnova sindroma.

         

        Sindrom policističnih jajnika – simptomi

        Kako da prepoznate da li neka promena u vašem zdravstvenom stanju može da ukazuje na sindrom policističnih jajnika? Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali postoji nekoliko karakterističnih pokazatelja.

         

        Nepravilni menstrualni ciklusi

        Žene sa policističnim jajnicima često imaju neredovne menstruacije odnosno čest izostanak menstruacije. Sa druge strane, neke žene mogu imati produženo menstrualno krvarenje.

         

        Ciste na jajnicima

        Kao što i ime ovog sindroma kaže, karakteriše ga prisustvo brojnih malih cista na jajnicima što može dovesti do uvećanja jajnika. Ovakav, polističan izgled jajnika dijagnostifikuje se ultrazvučnim pregled. Međutim, važno je napomenuti da samo prisustvo cista nije dovoljno za postavljanje dijagnoze PCOS-a, jer moraju biti ispunjeni i drugi kriterijumi.

         

        Hiperandrogenizam

        Povišeni nivoi androgena (muških polnih hormona) se često primećuju kod žena sa sindromom policističnih jajnika. To može dovesti do simptoma kao što su:

        1. povećana maljavost/pojačan rast dlaka – žene sa PCOS-om mogu iskusiti pojačan rast dlaka na licu (kao što su gornja usna, brada ili zalisci), grudima, leđima ili stomaku. Ovaj obrazac rasta kose je obično povezan sa rastom kose po muškom modelu.
        2. akne – povećani nivoi androgena mogu doprineti razvoju akni, posebno duž linije vilice, brade i donjeg dela lica.
        3. ćelavost – neke žene sa PCOS-om mogu doživeti proređivanje kose ili ćelavost, slično kao kod muškaraca.

         

        Povećanje telesne težine i poteškoće sa gubitkom težine

        Mnoge žene sa PCOS-om se bore sa održavanjem težine. Povećanje telesne težine i teškoće u gubitku težine mogu biti uobičajeni simptomi. Povećanje težine povezano sa PCOS-om često se javlja u predelu donjeg stomaka i kukova. Ovo stanje je posledica najčešće insulinske rezistencije/hiperinsulinemije.

         

        Zašto sindrom policističnih jajnika utiče na začeće i trudnoću?

        Postoji složena veza između trudnoće i sindroma policističnih jajnika. Pre svega je reč o dva uzroka – izostanak ovulacije i hormonski disbalans.

         

        Izostanak ovulacije

        Sindrom policističnih jajnika često uključuje nepravilnu ovulaciju ili njeno odsustvo. Ovulacija je proces u kome jajnik oslobađa jaje za oplodnju. Kod PCOS-a, hormonska neravnoteža remeti normalne hormonske signale koji pokreću ovulaciju. Kao rezultat toga, žene sa ovim sindromom mogu imati retku ili nepredvidivu ovulaciju, što otežava začeće.

         

        Hormonski disbalans

        Kao što smo naveli, sindrom policističnih jajnika karakteriše povišen nivo androgena (muških polnih hormona) i insulinska rezistencija. Ova hormonska neravnoteža može uticati na normalno funkcionisanje jajnika i menstrualni ciklus. Naime, visok nivo androgena može ometati razvoj folikula i sprečiti oslobađanje zrelog oocita (jajne ćelije). Insulinska rezistencija može dovesti do povećane proizvodnje insulina, što može dodatno poremetiti nivo hormona i ometati ovulaciju.

         

        Da li postoje rizici po majku i bebu kod žena sa sindromom policističnih jajnika?

        Trudnoća kod žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) može uključivati određene rizike i za majku i za bebu.

        Žene sa PCOS-om imaju veći rizik od određenih komplikacija tokom trudnoće, uključujući:

        1. Gestacijski dijabetes  PCOS je povezan sa rezistencijom na insulin, što može povećati rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa tokom trudnoće.
        2. Visok krvni pritisak  žene sa PCOS-om mogu imati povećan rizik od razvoja visokog krvnog pritiska i preeklampsije tokom trudnoće.
        3. Prevremeni porođaj –  postoje neki dokazi koji ukazuju na to da žene sa PCOS-om mogu imati nešto veći rizik od prevremenog porođaja u poređenju sa ženama bez ovog stanja.
        4. Pobačaj  žene sa PCOS-om mogu imati nešto veći rizik od ranog gubitka trudnoće ili pobačaja, iako se tačan odnos između PCOS-a i pobačaja još uvek proučava.

         

        Bebe rođene od žena sa PCOS-om takođe se mogu suočiti sa određenim rizicima. One su u riziku da budu veće od proseka pri rođenju – stanje poznato kao makrozomija. Ovo može povećati rizik od povreda pri rođenju i potrebu za porođajem carskim rezom.

        Pored toga, postoji neznatno povećan rizik da se bebe od žena sa sindromom policističnih jajnika rode pre vremena, što zahteva boravak u jedinici  intenzivne nege.

        Policitemija, povećan broj crvenih krvnih zrnaca, takođe je češća kod beba rođenih od žena sa PCOS-om i može dovesti do komplikacija kao što su žutica i respiratorni problemi.

         

        INOFOLIC® HP linija – inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju i sindrom policističnih jajnika

         

        Proizvodi Inofolic HP linije su originalni preparati, unikatnog sastava koji su zaštićeni patentnim pravom širom sveta i ispitani u zemljama EU. Namenjeni su ženama sa sindromom policističnih jajnika i insulinskom rezistencijom, ženama koje zbog ovih razloga imaju problem sa ostvarivanjem trudnoće, kao i ženama koje su u riziku od nastanka gestacijskog dijabetesa. U Srbiji su dostupni:

        Brojna pozitivna iskustva lekara, farmaceuta i pacijentkinja postavile su INOFOLIC liniju na mesto broj 1. u izboru i preporuci za tretman PCOS-a i infertiliteta.

        INOFOLIC® HP prašak sadrži kombinaciju mio-inozitola, folne kiseline i prebiotika alfa-laktabumina koji povećava efikasnost inozitola na 95%, za razliku od onih koji ne sadrže alfa-laktabumin i imaju efikasnost do samo 70%. Mio-inozitol uspešno rešava simptome PCOS-a, dovodi do regularnosti ciklusa, uspostavljanju ovulacije (čime se trudnoća lakše ostvaruje), uspešno kontroliše insulinsku rezistenciju (smanjuje napade gladi i lakše dovodi do regulacije telesne težine) i reguliše problem povišenog nivoa androgenih hormona (akne, maljavost, masna koža i kosa).

        INOFOLIC® Combi HP kapsule pored gore navedenih sastojaka sadrži i d-hiro inozitol. Mio- i d-hiro inoztiol u INOFOLIC-u Combi HP su  u fiziološkom odnosu 40:1 koji uspešno rešavaju hormonske disbalanse u organizmu. Namenjeni su prvenstveno osobama koje imaju BMI 25 i veći.

        INOFOLIC® Plus pored mio-inozitola i folne kiseline sadrži i melatonin koji takođe pozitivno utiče na ovulaciju, kvalitet jajnih ćelija, ali i regulaciju sna. Primenjuje se samo uveče u kombinaciji sa nekim od gore dva pomenuta INOFOLIC-a. INOFOLIC linija sadrži najčistije oblike aktivnih komponenti, sa najbržim ispoljavanjem dejstva. Pozitivni efekti primene se mogu očekivati u okviru prva 3 meseca od početka terapije, a za postizanje optimalnih efekata preporučuje se primena u trajanju od minimum 6 meseci.

          Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

          Putna apoteka za more

          30.06.2023

          Putna apoteka za more može da vam bude od velike pomoći na odmoru, naročito u inostranoj zemlji, pogotovo ako ne znate lokalni jezik. Situaciju dodatno može da oteža nepoznavanje zdravstvenog sistema zemlje u koju odlazite, pogotovo kada je reč o složenijim zdravstenim problemima.

          Čak i da nemate hronične bolesti, stomačne tegobe, alergije i simptomi prehlade se često dešavaju kada promenimo mesto boravka. Kako biste olakšali tegobe u ovakvim situacijama i učinili dugoočekivani odmor onakvim kakav ste zamišljali, trebalo bi da znate šta putna apoteka za more treba da sadrži, zašto je treba unapred isplanirati i zašto je treba veoma ozbiljno shvatiti.

           

          Zašto je važna putna apoteka za more

          Često nismo ni svesni koliko neki, naizgled „svakodnevni” lekovi mogu da pomognu u situacijama kada smo daleko od apoteke iz kraja, farmaceutkinje koja nas uvek posavetuje ili lekara koji nas dobro poznaje. Stoga ćemo se pre svega podsetiti u kojim situacijama može da pomogne putna apoteka.

           

          Rešavanje tegoba povezanih sa putovanjem

          Putovanje vas može izložiti raznim zdravstvenim rizicima kao što su infekcije, alergije, prehlade ili gastrointestinalni problemi. Nošenje specifičnih lekova i pomoćnih sredstava za ova stanja omogućava vam da brzo ublažite ili potpuno rešite simptome koje izazivaju.

           

          Hitne situacije

          Nesreće i hitni slučajevi se mogu dogoditi bilo gde, uključujući i putovanja. Posedovanje dobro opremljene prve pomoći može biti od vitalnog značaja u hitnim situacijama da stabilizujete stanje dok stručna medicinska pomoć ne bude dostupna.

           

          Pristup lekovima u inostranstvu

          U zavisnosti od odredišta vašeg putovanja, možda neće biti lako pronaći ili nabaviti određene lekove, posebno ako su lekovi na recept ili se ređe koriste u tom regionu.

           

          Zdravstveni rizici putovanja

          Različite destinacije mogu nositi specifične zdravstvene rizike od zaraznih bolesti. U takvim slučajevima, preporučuju se preventivni lekovi kao što su antimalarici ili vakcine.

           

          Šta poneti od lekova na more – šta treba da sadrži putna apoteka za more

          U spisku koji smo pripemili za vas nalazi se sve što vam je potrebno da spakujete na ovogodišnje putovanje.

           

          Bolovi i povišene temperature

          Glavobolje, bolovi u mišićima, ukočenost, povišena temperatura usled sunčanice i slični simptomi mogu brzo da se ublaže lekovima protiv bolova (analgetici) i lekovima za snižavanje temperature (antipiretici). Stoga na spisak ono što uobičajeno koristite za ova stanja.

           

          Mučnina

          Mučnina se može javiti u putu, ali i tokom boravka. Stoga vam su vam za putovanje potrebni lekovi protiv mučnine (posavetujte se sa farmaceutom pre puta).

           

          Stomačne tegobe – dijareja

          Promena vazduha, vode i hrane mogu izazvati blage, ili pak ozbiljne stomačne tegobe, pre svega dijareju. Potrebno je obavezno poneti probiotik i piti ga svakodnevno da biste zaštitili crevnu floru. Uz to, možete poneti i tablete sa enzimima za varenje, pogotovo ukoliko inače otežano varite hranu.

           

          Zatvor

          Zatvor ili opstipacija se takođe mogu javiti na putovanju usled promene vremenske zone, ishrane, navika i uobičajenog dnevnog ritma. Stoga na spisak stavite prirodna i neagresivna sredstva za podsticanje stolice, unosite dovoljno tečnosti i hranu bogatu vlaknima.

           

          Vaginalne infekcije

          Žene često zaborave da ponesu sredstvo za vaginalne infekcije na more, što je velika greška. Odmor na moru je prepun aktivnosti koje narušavaju pH vagine – mokar kupaći, neadekvatan veš (naročito sintetički veš), prečesta upotreba tampona, znojenje, upotreba losiona i krema. Sve ovo može da dovede do vaginalnih infekcija, a to znači neprijatan osećaj, peckanje i svrab.

          Kako ne biste bili u situaciji da vam ovako neprijatne tegobe remete odmor, ponesite sredstvo koje ublažava i elimiše tegobe infekcije. Osim konvencionalnih rešenja poput vaginaleta, na tržištu postoje i praktičnija i efikasnija rešenja. Biguanelle gel-rastvor je proizvod koji odmah   rešava simptome vaginitisa nakon samo jedne upotrebe:

          • Eliminacija svraba, crvenila, peckanja i neprijatnog mirisa
          • Odstranjivanje viška sekreta i patogena iz vagine
          • Oporavak vaginalne mikroflore i vraćanje optimalne pH

          Zapravo, do olakšanja dolazi odmah nakon primene, a zahvaljujući specifičnoj formulaciji efekat traje danima nakon aplikacije.

           

          Grlobolja i ušobolja

          Ronjenje, gnjuranje, gutanje slane vode može da izazove blage do jake simptome ušobolje i grlobolje. Putna apoteka za more stoga treba da sadrži septolete, pastile ili sprejeve koji mogu ublažiti bol u grlu. U zavisnosti od simptoma, za ušobolju postoje različite kapi koje najčešće mora prepisati lekar, a neke se mogu koristiti i preventivno, pa se posavetujte sa farmaceutom.

           

          Prva pomoć

          Putna apoteka za more nije kompletna ukoliko ne spremite prvu pomoć. U slučaju da se ubodete na ježa, stanete na otvorenu školjku ili oštar kamen, u zavisnosti od povrede, dobro bi vam došli flasteri, gaze, alkohol, jod i zavoj.

           

          Kreme za sunčanje

          Obavezno ponesite kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom. One se nanose 15 minuta pre izlaganja suncu da bi koža imala dovoljno vremena da upije sadržaj i mažu se na svakih sat do dva jer toliko traje njihovo dejstvo.

           

          Alergije

          Ako već pijete terapiju za neke alergije, obavezno ponesite lekove na putovanje. Osim toga, mogu se desiti i alergije od sunca u vidu osipa, crvenila, a nekada i plikova. Ove alergije se mogu prevenirati neizlaganjem sunčevim zracima u najtoplijem delu dana i zaštitnim kremama, ali se ne leče kremama za sunčanje nego antihistaminicima.

           

          Putna apoteka za trudnice

          Trudnice bi trebalo da se posavetuju sa svojim ginekologom u vezi sa apotekom za more i generalnim savetima za aktivnosti na odmoru, ali postoje opšta pravila koje se mogu primeniti na sve buduće majke.

          Uz sve gore navedene lekove, putna apoteka za trudnice može da sadrži vitamine i minerale koji su važni za optimalno održavanje trudnoće. To su različiti dodaci ishrani koji sadrže folnu kiselinu, B vitamine ili gvožđe koji su posebno važni za buduće mame. Proizvodi sa alfa-lipoinskom kiselinom, magnezijumom i vitaminom B6 (kao što je Aleract) takođe se savetuju za prevenciju grčeva, nevoljnih kontrakcija i generalno bezbrižno putovanje.

          Trudnice često imaju mučninu u želucu, te putna apoteka za more treba da sadrži takozvane antacide, lekove protiv žgaravice. S obzirom da je svaka trudnoća drugačija, trebalo bi da se posavetujete sa lekarom koje lekove u ovom slučaju možete spakovati.

          Putna apoteka za more vam omogućava da eliminišete potencijalne stresne situacije na odmoru koji ste dugo čekali. Pored ovih lekova i pomoćnih sredstava koji su potrebni najširoj populaciji, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom ukoliko imate neke nedoumice u vezi sa izborom leka i načinom primene.

            Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

            Neredovne menstruacije

            19.06.2023

            Neredovne menstruacije ne moraju uvek biti znak zdravstvenog problema. Uzroci mogu biti različiti, od stresa, nepravilne ishrane, nedovoljno sna, ali najčešće su povezani sa hormonskim disbalansom. U ovom blogu ćemo objasniti kako da prepoznate neredovne menstruacije, šta ih uzrokuje i kada da se obratite lekaru.

             

            Šta su neredovne menstruacije?

            U proseku, žena dobije menstruaciju na svakih 24 do 38 dana. Menstruacija obično traje oko 2 do 8 dana. Normalni menstrualni ciklus traje oko 28 dana, ali se smatra normalnim i ako traje između 21 i 35 dana.  Ako se menstrualni ciklus javlja češće ili ređe od toga, to se smatra neredovnim menstrualnim ciklusom.

             

            Koji su primeri neredovnih menstruacija/poremećaja menstrualnog ciklusa?

            • Mentruacije koji se javljaju u razmaku od manje od 21 dana ili više od 35 dana
            • Propuštene tri ili više menstruacije zaredom
            • Menstrualno krvarenje koje je mnogo jače ili slabije nego obično
            • Menstruacije koje traju duže od sedam dana
            • Dužina vremena između ciklusa varira za više od devet dana. Na primer, jedan ciklus je 28 dana, sledeći 37 dana, a sledeći 29 dana
            • Menstruacije koje su praćene jakim bolom, grčevima, mučninom ili povraćanjem
            • Krvarenje ili tačkasto krvarenje koje se javljaju između menstruacija, nakon menopauze ili nakon seksualnog odnosa
            • Menjanje više tampona ili higijenskih uložaka za sat vremena

            Iako vaš menstrualni ciklus možda nije uvek predvidiv – i to može biti u redu. Normalno je da imate male varijacije u dužini ciklusa ili da imate menstrualni ciklus koji je nešto jači ili lakši u odnosu na prethodnu menstruaciju.

             

            Stanja vezana za neredovnu menstruaciju

            • Amenoreja: Stanje u kome su menstruacije potpuno prestale. Odsustvo menstruacije 90 ili više dana smatra se abnormalnim osim ako niste trudni, dojite ili prolazite kroz menopauzu (koja se obično javlja između 45. i 55. godine).
            • Oligomenoreja: Stanje u kome se menstruacije javljaju retko u toku godine, tj. menstrualni ciklus traje duže. Može proći više od 35 dana između menstruacija ili da ukupan broj menstruacija godišnje bude šest do osam.
            • Dismenoreja: medicinski izraz za bolne menstruacije i teške menstrualne grčeve. Blaga do umerena nelagodnost tokom ciklusa je normalna.
            • Abnormalno krvarenje iz materice: Abnormalno krvarenje iz materice je krvarenje između mesečnih ciklusa, produženo krvarenje ili izuzetno obilna menstruacija.

             

            Uzrok neredovnih menstruacija

            Postoji mnogo uzroka neredovnih menstruacija, od stresa do ozbiljnijih zdravstvenih stanja.

            Određena zdravstvena stanja povezana su sa izostankom menstruacije su:

            • Endometrioza: Endometrioza se javlja kada tkivo endometrijuma raste izvan materice. Tkivo se često vezuje za jajnike ili jajovode. Endometrioza može izazvati abnormalno krvarenje, grčeve ili jak bol pre i tokom menstruacije
            • Pelvična inflamatorna bolest: Zapaljensko oboljenje gornjeg genitalnog trakta kao posledica nelečenih bakterijskih infekcija (hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, gonoreja itd). Put bolesti je takav da bakterije ulaze u vaginu i šire se na matericu i gornji genitalni trakt. Simptomi variraju, a posledice su uglavnom hronični bol, infertilitet (neplodnost), neredovni ciklusi
            • Sindrom policističnih jajnika: Kod sindroma policističnih jajnika (PCOS), jajnici proizvode velike količine androgena, koji su vrsta hormona. Ovaj hormon sprečava ili odlaže ovulaciju, uzrokujući neredovne menstruacije. Žene sa PCOS-om mogu potpuno prestati da imaju menstruaciju
            • Primarna insuficijencija jajnika: Ovo stanje se javlja kod žena mlađih od 40 godina čiji jajnici ne funkcionišu kako bi trebalo, što uzrokuje izostanak ili neredovne menstruacije. Može se javiti tokom lečenja raka hemioterapijom i zračenjem ili ako kod određenih autoimunih stanja
            • Poremećaji štitne žlezde ili hipofize: Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda), hipertireoza (preterano aktivna štitna žlezda) i drugi poremećaji štitne žlezde ili hipofize utiču na ženske Ovo može biti uzrok neredovnih menstruacija
            • Poremećaji krvarenja: Obilno menstrualno krvarenje je moguće u stanjima poremećaja krvarenja ili zgrušavanja krvi
            • Rak materice ili rak jajnika: Određeni karcinomi mogu uticati na menstrualni period žene. Promene mogu uključivati krvarenje koje je jače nego obično ili izostanak menstruacije

            Poremećaji ili promene u dnevnoj rutini takođe mogu uticati na menstrualni ciklus. Neki primeri faktora životnog stila uključuju:

            • Stres
            • Dobijanje ili gubitak značajne telesne težine
            • Vežbe koje dovode do veoma niske telesne masti (trkači na duge staze, plesači ili gimnastičari)
            • Virusi ili druge bolesti
            • Određeni lekovi, komplikacije tokom trudnoće ili dojenja
            • Kontracepcijske pilule: Većina kontracepcijskih pilula sadrži kombinaciju hormona. Pilule sprečavaju trudnoću tako što sprečavaju jajnike da ovuliraju. Uključivanje ili isključivanje kontracepcijskih pilula može uticati na menstruaciju. Moguće je imati neredovne cikluse ili izostajanje menstruacije do šest meseci nakon prestanka uzimanja kontracepcijskih pilula
            • Lekovi, kao što su steroidi ili antikoagulansi (razređivači krvi)
            • Pobačaj ili vanmaterična trudnoća (implantacija oploćene jajne ćelije van materice)
            • Hirurgija, ožiljci ili blokade u materici, jajnicima ili jajovodima

             

            Kada se obratiti lekaru?

            Obratite se svom lekaru ako ste imali redovne, mesečne menstruacije ali se obrazac promenio. Vaš lekar vam može preporučiti pregled i druge testove kako bi isključio trudnoću ili neki zdravstveni problem.

            Pozovite svog lekara ako imate neki od sledećih simptoma:

             

            • Propuštate tri ili više menstruacija godišnje
            • Menstruaciju dobijate češće nego na svaki 21 dan
            • Menstruaciju dobijate ređe nego na svakih 35 dana
            • Krvarite jače nego obično tokom menstruacije
            • Krvarite duže od 7 dana
            • Imate više bolova nego obično tokom menstruacije

             

            Tretmani za neredovne menstruacije

             

            Tretmani za neredovne menstruacije zavise od uzroka problema. Ako je uzrok hormonski disbalans, vaš lekar može preporučiti hormonsku terapiju ili kontracepcijske pilule koje će vam pomoći u regulisanju menstrualnog ciklusa. Ako je uzrok stres, važno je pronaći načine za smanjenje stresa poput meditacije, joge ili terapije razgovorom. Takođe, važno je voditi zdrav način života.

            Postoje i suplementi koji su se pokazali efikasnim u regulaciji neredovnih menstrualnih ciklusa. Prvi među njima su Inofolic HP proizvodi na bazi inozitola koji redovnom primenom već u trajanju od 3 meseca dovode do regulacije mentrualnog ciklusa. HP formulacije inozitola pokazale su se superiornijim od standardnih zbog prisustva prebiotika alfa-laktalbumina koji povećava efikasnost proizvoda na 95%. Primena Inofolic proizvoda je bezbedna i bez neželjenih efekata. Glavni mehanizam delovanja Inofolic-a je uspostavljanje hormonalnog balansa na prirodan način, nadoknadom inozitola.

              Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

              Ispiranje vagine – da li je potrebno, zašto, i koliko često

              06.06.2023
              ispiranje vagine

              Pod ispiranjem vagine misli se na proces čišćenja, odnosno pranja unutrašnjosti vagine vodom ili mešavinom drugih tečnosti uz pomoć neke vrste aplikatora, a ne na spoljašnje pranje prilikom tuširanja. Važno je naglasiti da neki doktori ne savetuju vaginalno ispiranje, zato što mnoge žene ne paze na to čime će, kako, ili pak koliko će često praktikovati ovaj proces.

              Međutim, postoje provereni medicinski proizvodi koji mogu bezbedno da ispune neka od očekivanja zbog kojih se žene uopšte odlučuju na ispiranje vagine – ukoliko se koriste ispravno i u dovoljnim vremenskim razmacima.

               

              Zašto žene ispiraju vaginu?

              Najčešći razlozi koje žene navode kao odgovor na ovo pitanje jesu održavanje higijene vagine i osećaj svežine, eliminisanje neprijatnih mirisa, ispiranje ostataka krvi nakon menstruacije, izbegavanje ili lečenje seksualno prenosivih bolesti i infekcija, pa čak i sprečavanje trudnoće.

              Ispiranje vagine na „svoju ruku” neće postići nijedan od ovih rezultata, štaviše, može da dovede do štetnih posledica ili oštećenja sluznice vagine – a ispiranje vagine ni u kom slučaju ne spada u kontraceptivne metode.

              Ispiranje samo vodom, korišćenje sapuna kao i preparata koji nisu namenjeni za vaginalnu primenu može dovesti do poremećaja vaginalnog pH, elimacije laktobacilusa (dobrih bakterija) što može imati štetne posledice.

              higijena vagine

               

              Rizici tradicionalnog ispiranja vagine

              Vagina je stanište miliona bakterija i gljivica koji žive u ravnoteži, i opasno je kada poremetimo tu ravnotežu. Ona se odnosi na odgovarajuću pH vrednost (pH između 3,5 – 4,5) i na neprisutnost stranih bakterija i gljivica. Tako vagina ima sopstveni mehanizam čišćenja koji uključuje prirodnu ravnotežu bakterija i pH nivoa. Međutim, vaginalna flora može biti narušena zbog hroničnog stresa, dojenja, primene oralne kontracepcije, prisustva sperme, terapije antibioticima, ali i zbog česte upotrebe sredstava za održavanje intimne higijene.

              Prekomerno ispiranje vagine sredstvima za higijenu koja sadrže agresivne hemijske supstrance poremetiće ravnotežu u vagini i ugroziti sve što se pravilnim održavanjem higijene pokušava postići. Pod tradicionalnim ispiranjem vagine mislimo, dakle, na korišćenje jakih sapuna i kupki u ovu svrhu. Osim toga, u ovom kontekstu možete čuti i da se spominje ispiranje sa rastovorom od vode i jabukovog sirćeta, koje nije ništa manje rizično.

              Naime, ovakva sredstva i prečesto ispiranje uništiće previše dobrih bakterija (Laktobacila) i tako omogućiti prekomeran rast štetnih bakterija, što može dovesti do gljivične infekcije ili bakterijske vaginoze. Uporni pokušaji lečenja već postojeće vaginalne infekcije na ovaj način mogu potisnuti bakterije koje izazivaju infekciju u matericu, jajovode i jajnike, što može dovesti do upale i prouzrokovati još ozbiljnije zdravstvene probleme.

              Održavanje ravnoteže vagine je ključna stavka ispravne higijene i dobrog zdravlja vagine, zbog čega je odlazak kod lekara mnogo bolje rešenje od samostalnog i neproverenog eksperimentisanja za bilo koju vaginalnu nelagodnost.

               

              Kako na siguran i bezbedan način održavati higijenu vagine?

              Povremeno vaginalno ispiranje za održavanje higijene i otklananje nelagodnih simptoma koji ne ukazuju na neki ozbiljan problem je bezbedno ukoliko se sprovede ispravno i sa sigurnim preparatima. Pod nelagodnim simptomima koji nisu suviše  alarmantni misli se na blago pojačan vaginalni sekret, iritaciju, osećaj peckanja ili svraba vagine, i neprijatan miris, a svi oni uzrokovani su poremećajem vaginalne mikroflore.

              U ovakvim slučajevima Biguanelle ginekološki izotonični rastvor može doprineti otklanjanju patogenih bakterija i otkloniti navedene simptome. Ovaj proizvod formulisan je tako da ne remeti, nego obnavlja i održava ravnotežu i fiziološke uslove u vagini tokom i nakon lečenja vaginalnih oboljenja, pa i nakon hiruških intervencija.

              ispiranje vagine biguanelle

              Biguanelle rastvor sadrži aktivnu  komponentu  poliheksametilen bigvanidin (PHMB), koji spada u antiseptike širokog spektra i ciljano deluje na patogene (bakterije, gljivice, virusi). PHMB ne deluje na dobre bakterije, te ne narušava prirodnu vaginalnu mikrofloru i stoga je bezbedan. Dodatno ne dovodi do rezistencije.

              Mlečna kiselina u sastavu Biguanelle-a zaslužna je za održavanje kiselosti vaginalne sredine, odnosno gorepomenute poželjne pH vrednosti, te tako podržava rast i razvoj neophodne količine dobrih bakterija, povećavajući otpornost vaginalne regije prema patogenima. Zato je ovaj rastvor siguran za održavanje vaginalnog ekosistema na fiziološkom nivou. Bezbedno je i izuzetno korisno s vremena na vreme upotrebiti ovaj rastvor kao vid čišćenja vagine, pogotovo tokom letnjeg perioda kada zdravlje vagine može biti narušeno (korišćenje bazena, dugotrajno nošenje mokrih kupaćih kostima, visoke temperature, uska odeća, sintetički veš itd).

              Svakako, ni sa ovim bezbednim metodama za održavanje higijene i zdravlja vagine ne treba preterivati – čajne mešavine za ispiranje se ne preporučuju, kao ni rastvori sode bikarbone koji mogu značajno poremetiti vaginalni pH, dok je Biguanelle rastvor u preventivne svrhe, zbog njegovog produženog delovanja u trajanju od 4-7 dana nakon aplikacije, dovoljno koristiti jednom mesečno, najbolje po završetku menstruacije. U slučaju preporuke lekara za ovaj proizvod zbog infekcije, jednokratna primena se može ponoviti 4 dana nakon aplikacije.

              Na kraju, nesumnjivo je koliko je bitno da pažljivo birate šta ćete, kako, i koliko često koristiti za pranje i održavanje zdravlja vagine, jer pogrešan izbor može dodatno pogoršati problem koji imate ili izazvati ozbiljnije posledice. Preventivno korišćenje agresivnih sapuna, parfimisanih ili iritantnih proizvoda može narušiti prirodnu ravnotežu vaginalne flore i dovesti do infekcija.

              Ukoliko niste sigurne u samostalnu odluku, uvek se najpre posavetujte sa svojim ginekologom koji će vam, ako je to optimalno rešenje za vaš konkretan slučaj, preporučiti pouzdan proizvod.

                Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

                Za šta je selen dobar?

                18.04.2023
                Za sta je selen dobar.

                Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Zajedno sa hipofizom, reguliše metabolizam, usporavajući ga ili ubrzavajući. Zapravo, ovu ulogu vrše hormoni koje ona luči. Folikularne ćelije tiroidne žlezde luče hormone koje sadrže jod – trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Parafolikularne ćelije proizvode hormon kalcitonin koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.

                Štitna žlezda utiče na rad svake naše ćelije. Poremećaj njenog rada može da se manifestuje povećanjem težine, bolestima srca, mentalnim poremećajima i promenama u menstrualnom ciklusu. Na sreću, često se uspešno može kontrolisati i održavati suplementima, ili u pojedinim slučajevima lekovima.

                Selen je jedan od najvažnijih mikroelemenata za rad štitne žlezde. On utiče na rad hormona tiroidne žlezde, te se često nalazi u preporukama za očuvanje rada ili prevenciju bolesti štitne žlezde. Unosimo ga hranom, ali to nekada nije dovoljno, pa je često potrebna dodatna suplementacija.

                 

                Oboljenja štitne žlezde

                Do oboljenja štitne žlezde dolazi usled nekontrolisanog i prekomernog ili nedovoljnog lučenja njenih hormona. Tako su danas sve češće bolesti poznate kao hipertireoza, hipotireoza i hašimoto.

                Hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde i lučenja hormona. Simptomi koji je prate su 24-časovni ubrzani rad srca, ubrzan metabolizam i česte stolice, te i pored većeg unosa hrane, osobe često mršave. Osim ove simptomatologije, javljaju se i prošireni krvni sudovi, oskudniji menstrualni ciklusi, anksiozna i razdražljiva raspoloženja.

                Hipotireoza – smanjen rad žlezde i lučenja hormona. Osobe sa ovim oboljenjem su često umorne, usporene, imaju problem sa zatvorom i gojenjem, usporenim radom srca, slabom i lomljivom kosom i noktima, neredovnim i oskudnim menstrualnim ciklusima.

                Hašimoto – Autoimuno oboljenje štitne žlezde praćeno njenom upalom. Nastaje kada imuni sistem stvara antitela koji napadaju štitnu zlezdu i dovode do njenog oštećenja. Hašimoto može u početku imati karakteristike hipertireoze, ali uglavnom uvek prelazi u hipotireozu. Hašimoto može godinama i decenijama biti prisutan bez ispoljavanja bilo kakvih simptoma, zato je važno prepoznati ga na vreme i umanjiti oštećenje štitne žlezde. Još jedna bitna karakteristika Hašimota je da je često nasledan.

                 

                Oblici hipertireoidizma i hipotireoidizma.

                 

                Lek za Hašimoto

                Kao što smo naveli, Hašimoto je autoimuna bolest koja nastaje u slučaju kada imunitet proizvodi antitela koji greškom napadaju žlezdu. Naime, antitela mogu biti usmerena na komponetne koje učestvuju u sintezi hormona (protein tireoglobulin ili enzim tiroidnu peroksidazu).

                Studije su pokazale da selen utiče na smanjenje nivoa ovih antitela čime se usporava oštećenje štitne žlezde. Naime, ispitanici koji su koristili selen kao suplement svakodnevno u trajanju od nekoliko meseci, smanjili su nivo antitela za 30% do 50%. Bitno je napomenuti da kada se antitela (antiTPO i antiTg) jednom potvrde i ustanovi Hašimoto, oni ne mogu da nestanu, ali primenom selena se bolest kontroliše i sprečavaju komplikacije.

                Dodatak ishrani Tiroxil 4.0 je jedini suplement na tržištu koji sadrži kombinaciju mio-izonitola i selena u odgovarajućim količinama i koristi se za očuvanje rada štitne žlezde i prevenciju razvoja bolesti štitne žlezde. Redovna primena TIROXIL 4.0 tableta stabilizuje nivo antitela, sprečava progresiju bolesti, kao i propadanje štitne žlezde.

                 

                Tiroxil selen 4.0.

                 

                Selen za štitnu žlezdu

                Štitna žlezda je ogran koji ima najveći udeo selena u našem organizmu. On je ključan za sintezu i aktivaciju tiroidnih hormona.

                Selen je neophodan za sintezu selenoproteina. Među najpoznatijim su enzimi glutation peroksidaza, tioredoksin reduktaza i jodotironin dejodinaza. Oni učestvuju u regulaciji metabolizma hormona štitne žlezde.

                Naime, enzim tioredoksin dejodinaza odgovoran je za prevođenje tiroksina T4 u njegov aktivni oblik, trijodtironin T3. Nedostatak selena može poremetiti ovaj proces.

                Važna uloga selena u funkciji štitne žlezde počela je da se ispituje zbog stanja zabeleženog u Demokratskoj Republici Kongo, koji se karakteriše deficitom joda i selena, hipotireozom, problemima u razvoju i problemima u mentalnom zdravlju.

                Od tog trenutka, sprovedeno je više studija kako bi se istražila uloga ovog minerala u štitnoj žlezdi. Zapravo, otkriveno je da nedostatak selena smanjuje sintezu tiroidnih hormona, jer smanjuje funkciju selenoproteina, posebno jodotironin dejodinaza (DIO), koje su odgovorne za konverziju T4 u T3.

                Ova smanjena proizvodnja tiroidnih hormona dovodi do stimulacije osovine hipotalamus-hipofiza zbog nedostatka kontrole negativne povratne sprege, povećavajući proizvodnju TSH. TSH stimuliše DIO da pretvore T4 u T3, sa posledičnom proizvodnjom vodonik peroksida, koji se ne uklanja adekvatno manje aktivnim glutation peroksidazama (GPk).

                 

                Selen ishrana

                Količina selena u hrani može uveliko varirati u zavisnosti od sadržaja selena u zemljištu u kojem se uzgaja. Sadržaj zemljišta varira u zavisnosti od regiona. Biljke dobijaju selen iz zemlje, što utiče na količinu selena kod životinja koje jedu te biljke.

                Većina zemalja Evrope je deficitarna u selenu. Srbija takođe spada u grupu zemalja gde ima nedovoljno selena u zemljištu, pa se dodatna suplementacija svakako savetuje.

                Proteinska hrana životinjskog porekla je generalno dobar izvor selena. Morski plodovi, meso organa i brazilski orasi, džigerica, jaja, crveno meso i žitarice  su namirnice sa najviše selena.

                 

                Hrana bogata selenom kao sto su pecurke, jaja, mahunarke, riba, piletina, itd.

                 

                Tiroxil 4.0 je jedini dodatak ishrani koji u sebi zbog kombinacije mio-inozitola i selena pokazuje potentniji pozitivni efekat na rad štitne žlezde i kontrolu Hašimota i subkliničke hipotireoze. Bezbedan je za kontinuiranu primenu, a pozitivni efekti na umor, malaksalost se primećuju već u prva 3 meseca od početka primene.

                 

                Selen nuspojave

                Preporučena dnevna doza selena kod odraslih osoba je 55 mikrograma, dok je kod dece manja. Prekomerno unošenje selena može dovesti do niza nuspojava.

                Najčešće je reč o mučnini, povraćanju, kao i problemima sa bubrezima, srcem i jetrom.

                Kada postoji poremećaj rada štitne žlezde preporučene doze selena su veće od optimalnih preporučenih doza za zdrave osobe (max doza 200 mikrograma).

                 

                Minerali za štitnu žlezdu

                Za optimalan rad štitne žlezde veoma je važna pravilna ishrana. U slučaju hipotireoze, pre svega treba obratiti pažnju na namirnice bogate jodom i selenom.

                Važno je da ishrana bude bogata namirnicama koje sadrže jod, poput ribe, mlečnih proizvoda, jaja, pasulja, šljive i kukuruza.

                Kada u organizmu nema dovoljno joda, štitna žlezda ne može da stvara dovoljne količine hormona. Jod je, zapravo, sastavni deo hormona štitne žlezde (T3 i T4) i 80% količine ovog minerala u organizmu, deponovan je upravo u tiroidnoj žlezdi.

                Osim joda, za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde potreban je i selen, jer je uočeno da nedostatak ovog nutritijenta dovodi do njenog oboljenja.

                Selen je mineral koji se može naći u tlu, vodi i hrani biljnog i životinjskog porekla. Pre svega ima antioksidativnu ulogu u organizmu, neutrališući slobodne radikale. Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane, doprinose razvoju bolestima srca, krvotoka, pa čak i kancera. Povećane količine selena potrebne su i asmatičarima, obolelima od HIV-a i artritisa, kao i muškarcima koji se suočavaju sa problemom neplodnosti.

                 

                Hrana bogata alergenima kao sto su jaja, riba, kostunjavo voce, mleko, itd.

                 

                Posledice nelečenja bolesti štitne žlezde

                Osobe koje imaju genetske predispozicije za bolesti štitne žlezde treba redovno da proveravaju njeno stanje. Hronična oboljenja štitne žlezde mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su poremećaj rada srca i krvnog pritiska, osteoporozu, gojaznost, probleme sa plodnošću.

                Iako se selen u brojnim studijama pokazao kao blagotvoran za optimalan rad štitne žlezde, neophodnu dozu i lekove treba da odredi isključivo lekar.

                  Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

                  Dijabetes – hronična bolest sa ozbiljnim posledicama

                  02.03.2023

                  Dijabetes (diabetes mellitus) je jedna od najčešćih hroničnih bolesti koja utiče negativno na kvalitet života miliona ljudi širom sveta. Zbog povećanog nivoa šećera u krvi, dijabetes se često naziva i šećerna bolest. Povećani nivo šećera (glukoze) u krvi dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, naročito ako se bolest ne leči na vreme i ne drži pod kontrolom. Postoje dva glavna tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2. Osim toga, postoje i drugi oblici dijabetesa, kao što je na primer gestacijski dijabetes koji se javlja kod trudnica.

                   

                  Razlike između dijabetesa tip 1 i tip 2

                  Dijabetes tipa 1 se najčešće javlja kod dece i mladih osoba kada imunološki sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Uglavnom je u vezi i sa drugim autoimunim poremećajima.

                  Dijabetes tipa 2 češće javlja kod odraslih kada telo ne koristi insulin efikasno zbog insulinske rezistencije, i kasnije posledično ne proizvodi dovoljno insulina. Faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 uključuju genetiku, prekomernu težinu, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i visok krvni pritisak.

                   

                  Simptomi dijabetesa

                  Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu varirati od osobe do osobe, ali u većini slučajeva uključuju povećanu žeđ i glad, učestalo mokrenje, umor, zamagljen vid i sporije zarastanje rana. Razvoj simptoma je postepen i često se oni prvi ne primete na vreme a vrlo su važni kako bi se bolest na vreme sprečila i iskontrolisala.

                  Povećana glad i žeđ su jedni od prvih simptoma dijabetesa tipa 2. Povećan apetit i osećaj gladi koji se posebno javlja nakon obroka su vrlo česti. Ovo je prvi pokazatelj nepravilnog lučenja insulina koji je ključan za adekvatan metabolizam hrane, odnosno glukoze. Povećano lučenje insulina uvek prethodni njegovom nedovoljnom lučenju od strane pankreasa. Ovo stanje se naziva hiperinsulinemijom koja je u vezi sa insulinskom rezistencijom jer postoji nepravilan odgovor tkiva na povećane količine šećera u krvi (što je u vezi sa unetom hranom).

                  Povećana žeđ se javlja čak i nakon unošenja velike količine vode zbog povećane količine šečera u krvi.

                  Osobe sa dijabetesom često se osećaju umorno i iscrpljeno. To je zato što organizam ne može efikasno koristiti šećer kao osnovni izvor energije.

                  Sporije zarastanje rana je takođe u vezi sa povećanim nivoom šećera. Ovo je posebno problematično za osobe koje imaju manje rane ili ogrebotine koje se ne zarastaju uobičajenom brzinom, što može povećati rizik od infekcija na mestu rane i daljih komplikacija.

                  Važno je napomenuti da neke osobe mogu imati vrlo blage ili gotovo nikakve simptome u početku, što znači da mogu imati dijabetes ili stanje koje prethodni dijabetesu (hiperinsulinemija i insulinska rezistencija), a da toga nisu ni svesni. Zbog toga je važno redovno proveravati nivo šećera u krvi, posebno ako postoji rizik od razvoja dijabetesa (na primer, kod osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu ili imaju istoriju bolesti u porodici). U praksi se često savetuje i OGT test kada postoji sumnja na dijabetes tip 2, odnosno test opterećenja glukozom sa insulinemijama kada se može dijagnostifikovati stanje. OGT test je vrlo važan jer ukoliko se nesklad između unete hrane i lučenja insulina potvrdi na vreme postoje načini da se razvoj dijabetesa prevenira/spreči ili uspori.

                  dijabetes tipa 2 simptomi

                   

                  Hronične komplikacije dijabetesa tipa 2

                  Dijabetes je hronična bolest koja ima progresivan tok. To znači da ukoliko se ne leči na ispravan način i ukoliko nije pod kontrolom vremenom dolazi do oštećenja raznih tkiva i organa. Neke od najčešćih hroničnih komplikacija su:

                  • Komplikacije na očima – dijabetesna retinopatija
                  • Bubrežne komplikacije – dijabetesna nefropatija
                  • Neurološke komplikacije – dijabetesna neuropatija
                  • Kardiovaskularne komplikacije – hipertenzija, ateroskleroza, infarkt
                  • Dijabetesno stopalo

                  dijabetes komplikacije

                   

                  Lečenje dijabetesa

                  Postoje različiti pristupi u lečenju dijabetesa koji se mogu prilagođavaju individualnoj potrebi svakog pacijenta. Redovne kontrole i poštovanje preporuka lekara i farmaceuta ključne su za uspeh lečenja.

                  Jedan od najvažnijih aspekata lečenja dijabetesa je promena životnog stila. To može uključivati promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i upravljanju stresom. Pravilna ishrana je ključna za kontrolu nivoa šećera u krvi, a uključuje izbegavanje brze hrane, slatkih napitaka i hrane sa visokim sadržajem šećera. Umesto toga, preporučuje se ishrana bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom i nemasnim mesom.

                  Redovna fizička aktivnost takođe je veoma bitna. Vežbanje pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, smanjuje rizik od srčanih bolesti i poboljšava opšte zdravlje. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.

                  Pored promena u ishrani i fizičke aktivnosti, lečenje dijabetesa može uključivati lekove koji pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Za dijabetes tipa 1, dnevne injekcije insulina su neophodne. Za dijabetes tipa 2, lekovi kao što su metformin, derivati sulfoniluree i glitazoni mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi. U nekim slučajevima, pacijenti sa dijabetesom tipa 2 mogu zahtevati injekcije insulina.

                  Da su redovni pregledi kod lekara od izuzetne važnosti ukazuje i činjenica da lekar može prepoznati nove faktore rizika za komplikacije (povećani nivo holesterola, povećanje nivoa šećera i dr.) kao i znakove komplikacija dijabetesa kao što su problem sa bubrezima, oštećenje vida, neuropatija i drugi i dati adekvatne preporuke i lekove u skladu sa tim.

                  dijabetes lečenje

                   

                  Prevencija dijabetesa

                  Zdrav život, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola nivoa stresa ključni su za izbegavanje razvoja dijabetesa tipa 2. Međutim, važno je napomenuti da i stanja koja prethode dijabetesu tipa 2, insulinska rezistencija i hiperinsulinemija ne moraju uvek dovesti do razvoja dijabetesa. Promena stila života kao i unos suplemenata kao što je Inofolic mogu pomoći u prevenciji razvoja dijabetesa tipa 2. Inofolic je italijanski preparat koji se dugi niz godina koristi za tretman insulinske rezistencije i hiperinsulinemije i pokazuje odlične rezultate u regulaciji metabolizma šećera, smanjenju napada gladi i kontroli nivoa šećera i insulina u krvi. Preporuka je unositi Inofolic dva puta u toku dana tokom minimum 3-6 meseci kako bi se videli pozitivni efekti korišćenja preparata.

                  Dijabetes je bolest koja se može držati pod kontrolom, ali ukoliko postoji bilo koji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, promena stila života i prevencija su ključ uspeha.

                  dijabetes prevencija

                    Kontaktirajte nasNaš farmaceut je tu u svakom momentu da odgovori na pitanja.

                    Menstrualni bolovi – kako nastaju, kada su opasni i kako ih ublažiti

                    23.02.2023
                    menstrualni bolovi

                    Menstrualni bolovi (dismenoreja) su često redovni i normalni deo ciklusa, ali mogu biti i znaci ozbiljnih ginekoloških oboljenja, u zavisnosti od toga da li je reč o primarnoj ili sekundarnoj dismenoreji. Tako neke žene prolaze sa blagim grčevima u donjem stomaku i karlici, a neke padaju u nesvest. U koju god grupu da se svrstavate, često vam u „onim danima“ kažu da ste „druga osoba“.

                    I to je potpuno razumljivo. Jednostavno, bolovi koje izdržavate svakog meseca, utiču na vaš posao, koncentraciju, svakodnevne obaveze, druženje sa partnerom i prijateljima. Tu su i hormoni koji idu gore-dole i menjaju vaše raspoloženje – od miroljubivosti do agresivnosti.

                    Ali šta se zapravo dešava u našem telu kada ciklus krene? Zašto nas uopšte boli? Zašto neke boli manje, a neke više? Na ova pitanja i brojna druga – odgovaramo u nastavku teksta.

                     

                    Šta je menstruacija i kako nastaje?

                    Menstruacija je ciklično krvarenje iz materice koje nastaje kao posledica ovulacije. Menstrualnim ciklusom se smatra period između prvog dana jedne menstruacije pa sve do prvog dana naredne. Normalni ciklusi traju između 21 i 35 dana, dok je normalno krvarenje ono koje traje između dva i sedam dana.

                    Tokom ciklusa, jajna ćelija sazreva u folikulima u jednom od dva jajnika, zatim se ispušta u jajovod i putuje prema materici. Ako na tom putu dođe u dodir sa spermatozoidima, može biti oplođena.

                    U isto vreme, materica se priprema za moguću trudnoću – dolazi do stvaranja glatkih tkiva kako bi dočekali potencijalno oplođeno jaje. Ako jajna ćelija nije oplođena, meka ovojnica u materici nije neophodna, te je telo prirodno uklanja zajedno sa jajnom ćelijom. To se manifestuje krvarenjem.

                    Bolovi koje osećamo u ovom periodu posledica su kontrakcija materice koja tako izbacuje ono što joj više nije potrebno. Kontrakcije izaziva hormon prostaglandin. Što je nivo ovog hormona veći, grčevi će biti jači, a samim tim i bolovi.

                    menstrualni ciklus

                     

                    Hormoni koji utiču na menstruaciju

                    U svemu ovome veliku ulogu imaju hormoni: estrogen, progesteron, luteinizirajući hormon (LH), folikulostimulirajući hormon (FSH).

                    Neposredno pre ovulacije, kada se jajna ćelija oslobođa da bi krenula prema materici, količina estrogena doseže maksimum u telu. Estrogen čini da tkivo u materici raste.

                    Nakon oslobađanja jajne ćelije, raste nivo progesterona. Progesteron održava gustinu sluznice u materici, sve dok je to potrebno. Osim toga, suprotstavlja se „ludostima“ estrogena u rastućem tkivu kako bi sprečio rast ćelija i nastanak malignog tkiva.

                    U daljem procesu, rast estrogena pokreće luteinizirajući hormon. On potom aktivira ovulaciju i omogućava da jajna ćelija napusti jajnik.

                    I na kraju, folikulostimulirujući hormon zatvara ciklus. Ili ga zapravo počinje, jer stvara novo jaje koje sazreva u jajnicima. I to govori našem telu da proizvede još malo estrogena koji zatim omogućava tkivu u materici da raste.

                     

                    Primarni i sekundarni menstrualni bolovi

                    Kako ginekolozi kažu, menstrualni bolovi su normalna pojava u prva dva dana ciklusa. Takođe, intenzivniji su i učestaliji u tinejdžerskom dobu, dok imaju tendenciju da se smanjuju nekoliko godina nakon prve menstruacije i posebno nakon porođaja.

                    Ali, kada su menstrualni bolovi normalna pojava, a kada znak za zabrinutost? Odgovor na ovo pitanje daje razlikovanje ovih simptoma kroz podelu na primarnu i sekundarnu dismenoreju.

                     

                    Primarna dismenoreja

                    Primarna dismenoreja nije posledica ginekoloških oboljenja, nego isključivo procesa izbacivanja jajne ćelije i tkiva materice, odnosno krvarenja. Bolovi u ovom slučaju se obično javljaju tokom prva dva dana ciklusa i smatraju se normalnim simptomima u tom periodu.

                    I u slučaju primarne dismenoreje može doći do intenzivnijih manifestacija kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, pa čak i nesvestica. Sve ovo ne mora da bude znak bolesti povezane sa reproduktivnim organima.

                     

                    Sekundarna dismenoreja

                    Za razliku od primarne, uzrok sekundarne dismenoreje je neko ginekološko oboljenje:

                    • Endometrioza (nastaje kada se sluznica materice smesti van materice – u jajovodima, jajnicima, na karlici, crevima…)
                    • Miomi (benigni tumori u miometrijumu – mišićnom sloju materice)
                    • Ciste ili tumor jajnika
                    • Infekcije i bolesti koje se prenose polnim putem (u ovakvim situacijama potrebno je adekvatno reagovati jer svaka nelečena infekcija može da dovede po posledica i steriliteta)
                    • Zapaljenja organa male karlice

                    Iako je jedino pouzdano rešenje utvrđivanja uzroka bolnih menstruacija u ovom slučaju odlazak na pregled, postoje izvesni znaci koji mogu ukazati na bolesti.

                    Naime, ukoliko se menstruacija razlikuje od onih na koje ste navikli, ako se bolovi prethodno nisu javljali, ukoliko se ne mogu ublažiti lekovima, u slučaju krvarenja između ciklusa, kao i bol koja nije povezana sa početkom krvarenja – mogu biti neki od znakova sekundarne dismenoreje.

                    Ukoliko primećujete neki od ovih znakova, obavezno idite na ginekološki pregled kako bi se ustanovio uzrok.

                     

                    Menstrualni bolovi i kontraceptivne pilule

                    Kontraceptivne pilule se koriste za sprečavanje neželjene trudnoće, ali i u slučajevima neophodnosti lečenja povezanih sa menstruacijom (neredovne ili prečeste menstruacije). Međutim, pitanje oko kojeg se često debatuje jeste da li se korišćenjem ove pilule povećavaju menstrualni bolovi.

                    Ukratko, odgovor je – ne. Na osnovu sprovedenih studija, stručnjaci ističu da zapravo kontraceptivne pilule smanjuju menstrualne bolove i da se neke od njih prepisuju baš u te svrhe.

                    Naime, istraživači sa Univerziteta u Geteburgu, u Švedskoj, sproveli su istraživanje u kom je učestvovalo 1.400 žena. Istraživanje se sastojalo u ispitivanju učesnica o menstrualnim bolovima kada su imale 19 godina. Nakon pet godina, ispitanice su opet odgovarale na ista pitanja, ali su u međuvremenu neke od njih koristile kontraceptivne pilule. Upravo one prijavile su slabije i umerene menstrualne bolove.

                    Ralog leži u tome što kontraceptivne pilule smanjuju količinu prostaglandina koji izaziva kontrakcije materice. Osim toga, ove tablete potiskuju ovulaciju, što prevenira proces koji dovodi do menstrualnih bolova.

                     

                    Lična higijena za vreme menstruacije

                    Intimna higijena tokom menstrulnog ciklusa ne razlikuje se od one koju treba sprovoditi van ciklusa.

                    Pre svega, važno je da znate da treba izbegavati sapune i gelove za tuširanje čija je pH veća od 4,5. Agresivna sredstva za higijenu mogu da naruše prirodnu vaginalnu floru što dovodi do stvaranja povoljne sredine za različite infekcije. Odaberite sredstva koja su namenjena baš za intimnu negu.

                    Kada je reč o upijajućim sredstvima koja se koriste tokom menstruacije, na raspolaganju su vam ulošci, tamponi i menstrualne čašice. Šta god da je vaš izbor, vodite računa da ih menjate redovno – uložak na svaka dva do četiri sata, dok jedan tampon ne bi trebalo zadržavati duže od šest do osam sati.

                     

                    Ublažavanje menstrualnih bolova

                    U slučaju sekundarne dismenoreje lek zavisi od uzroka i za to je obavezan odlazak kod ginekologa. Kada je reč o primarnoj dismenoreji, možete koristiti lekove protiv bolova (analgetike).

                    Osim lekova, postoji još nekoliko stvari koje možete preduzeti kako biste olakšali „one dane“. Na primer, pokazalo se da toplota smanjuje grčeve i ublažava menstrualne bolove. Tako možete koristiti zagrejanu vodu u flaši ili nekom drugom obliku i staviti na donji deo stomaka.

                    Suprotno uvreženom mišljenju da treba izbegavati vežbanje tokom ciklusa, do sada je poznato da upravo fizička aktivnost može dovesti do smanjenja bolova. I inače, savetuje se redovno vežbanje, tri puta dnevno po 45 minuta kako bi, vremenom, smanjili mentrualne tegobe.

                    Pravilna ishrana, uz voće i povrće, meso bogato omega masnim kiselinama, izbegavanje alkohola i sokova, te pravilna hidratacija, doprineće ublažavanju bolova.

                    U zavisnosti od toga koji je uzrok menstrualnih bolova, zavisiće i način na koji ćete ih ublažiti ili potpuno eliminisati. Iako je za određene uzroke neophodna lekarska intervencija, većina uzroka bolne menstruacije, na sreću, ne zahteva lekara.

                    U pojedinim situacijama možete da pomognete sebi, ublažite tegobe koje osećate i sprečite da se Vaše stanje pogorša.

                     

                    Jedna od čestih preporuka lekara je Aleract. On predstavlja brzo i efikasno rešenje za ublažavanje menstrualnih bolova koje svaka žena može da koristi, čak i bez konsultacija sa lekarom jer je potpuno bezbedan.

                    Aleract je dodatak ishrani koji sadrži alfa-lipoinsku kiselinu i magnezijum. Alfa-lipoinska kiselina u Aleractu smanjuje nivo prostagladnina i upalnih agenasa koji su odgovorni za bol, dok magnezijum relaksira glatku muskulaturu materice (smanjuje kontrakcije) i takođe utiče pozitivno na smanjenje bola,  grčeva i osećaja stezanja u stomaku.

                    Preporučena doza je 1 do 2 tablete dnevno pet dana pre menstruacije i dva dana tokom menstrualnog krvarenja.  Na ovaj način se na prirodan i jednostavan način obezbeđuje smanjenje menstrualnih bolova i neometano obavljanje dnevnih aktivnosti.

                    aleract za menstrualne bolove