Inozitoli su molekuli koji se prirodno nalaze u našem organizmu i u nekim namirnicama.
Inozitole je 1850. godine otkrio i iz mišićnih ćelija izolovao Johannes Scherer.
Ubrzo zatim je utvrđena struktura inozitola predstavljena kao heksahidroksicikloheksan.
Nedugo potom došlo se do zaključka da heksahidroksicikloheksan, tj. inozitol, postoji u obliku 9 različitih formi (stereoizomera).
Pokazalo se da je među njima u telu najviše zastupljen mio-inozitol i da zbog toga, on ima najznačajniju funkciju od svih opisanih inozitola.
Inozitoli su se nekada svrstavali u vitamine i označeni su kao vitamin B8, međutim kada je ustanovljeno da se inozitoli fiziološki nalaze u organizmu izgubili su status vitamina (vitamine organizam ne proizvodi već se oni moraju unositi putem hrane ili specifičnih doziranih oblika, kao suplementi).
Kakvo je dejstvo mio-inozitola?
Iako je otkriven polovinom XIX veka, efekti inozitola, a prevashodno mio-inozitola, su utvrđeni tek 1950. godine.
Mio inozitol ima mnogobrojne funkcije u organizmu, a najznačajnija je uloga prenosioca signala hormona insulina, FSH i TSH sa površine ćelije u njenu unutrašnjost. Na taj način se obezbeđuje pravilno delovanje hormona insulina.
Pravilno delovanje insulina je važno zato što je on odgovoran za:
Potpuno iskorišćavanje i regulaciju nivoa šećera u krvi
Ubacivanje amino-kiselina u mišiće (što znači njihovu izgradnju)
Skladištenje viška masti u obliku sala
Kada insulin ne deluje kako treba dolazi do pojave čestih napada gladi, povećene potrebe za slatkišima, sklonosti ka gojenju, povećane produkcije muških polnih hormona, izostajanja ovulacije…
Kada je u pitanju uloga mio-inozitola u pravilnom delovanju folikulo stimulirajućeg hormona (FSH), mio-inozitol deluje kao pomoćnik u rastu folikula prilikom sazrevanja jajne ćelije.
Treća važna funkcija mio-inozitola jeste uloga pomoćnika za ostavrivanje delovanja tireo-stimulirajućeg hormona (TSH) koji je zadužen za sintezu hormona štitaste žlezde.
Najnovija istraživanja pokazuju da osim navedenih uloga u pravilnom delovanju pojedinih hormona mio-inozitol ima važne efekte i po pravilno funkcionisanje nervnog sistema i metabolizma u celini. Naime, mio-inozitol učestvuje u sintezi neurotransmitera u mozgu i u pravilnom funkcionisanju GABA receptora.
Na osnovu svega navedenog mogu se sumirati sledeći efekti mio-inozitola:
Kontrola agorafobije (straha od otvorenog prostora)
Ublažavanje faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti (kontroliše nivo triglicerida, holesterola, krvni pritisak)
Smanjena plodnost kod žena i muškaraca (infertiltet)
Dijabetes (kao dodatak terapiji)
Gde se mio-inozitol može pronaći u hrani?
Mio-inozitol se može pronaći u namirnicama kao što su dinja, narandže, integralne žitarice, prerađena melasa, pivski kvasac, orasi, kupus, pšenične klice.
Kako se u namirnicama mio-inozitol nalazi u tragovima za tretiranje većine navedenih stanja potrebno je unositi ga dodatno putem suplementacije.
Terapijske doze se kreću od 600mg pa do 15g dnevno, zavisno od stanja koje treba tretirati.
Koje su nuspojave usled korišćenja mio-inozitol-a?
Kada se uzima peroralno mio-inozitol može dati određene nuspojave tek kada se primeni u dozi većoj od 10g! Nuspojave se manifestuju kao mučnina, povraćanje, vrtoglavica, glavobolja…
Kombinacija sa folnom kiselinom
Mio-inozitol se vrlo često kombinuje sa folnom kiselinom.
Naime, najširu primenu mio-inozitol je pronašao u tretmanu sindroma policističnih jajnika i insulinske rezistencije.
Žene koje se bore sa navedenim stanjima vrlo često imaju poteškoće prilikom ostarivanja trudnoće i izložene su povećanom riziku od razvoja dijabetesa tokom trudnoće.
Poznato je da trudnice treba da unose adekvatne količine folne kiseline radi prevencije defekata neuralne tube kod oploda. Međutim, vrlo je važno unositi potrebne količine folne kiseline (400mcg) i tokom planiranja trudnoće.
S obzirom na to da mio-inozitol pomaže uspostavljanje ovulacije i povećava kvalitet jajne ćelije, jasna je njegova uloga prilikom planiranja trudnoće.
Imajući u vidu važnost primene mio-inozitola, folne kiseline i alfa-laktalbumin tokom planiranja trudnoće, jasno je zašto se ova dva molekula vrlo često zajedno nalaze u pojedinim proizvodima.
Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.
Interakcije
Delovanje mio-inozitola mogu da smanje kafa, čajevi, veštački zaslađivači, maltoza, sorbitol, dekstrini. Iz tog razloga od velikog je značaja da se unosi maksimalno prečišćen mio-inozitol bez primesa i drugih aditiva.
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled kojeg dolazi do porasta nivoa insulina u krvi i ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo. Tako dolazi do pojave insulinske rezistencije ili smanjenja broja receptora za vezivanje insulina.
Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka.
Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu čuvara i koji reaguje tako što se “rešava” viška glukoze.
Uobičajeno, nakon obroka, ugljeni hidrati koji se unesu putem hrane, se razgrađuju na glukozu i druge jednostavne šećere koje apsorbuje crevo. Absorbcija ugljenih hidrata uzrokuje porast koncentracije glukoze u krvi stimulišući pankreas da oslobađa insulin u krvotok.
Količina oslobođenog insulina odgovara veličini i sadržaju konzumiranog jela.
Insulin pomaže transportu glukoze u ćelije, gde se koristi za energiju. Kako se glukoza kreće u ćelije i razgrađuje (metaboliše), nivo glukoze u krvi opada, a pankreas smanjuje oslobađanje insulina.
Insulin deluje zajedno saglukagonom, drugim hormonom pankreasa, kako bi održao nivo glukoze u krvi u uskom rasponu.
Insulinska rezistencija poprima epidemijske razmere i bolest je savremenog društva.
Naime, usled preteranog unosa masti, ugljenih hidrata i generalno namirnica visokog glikemijskog indeksa, pankreas oslobađa velike količine insulina. Mehanizam razvoja ćelijske neosetljivosti (rezistencije) na insulin još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Brojna istraživanja pokazuju da velike količine slobodnih masnih kiselina u krvi uzrokuju da ćelije prestanu pravilno da reaguju na hormon insulin.
Visceralna masnoća koja se nakuplja oko organa, može oslobađati velike količine slobodnih masnih kiselina u krvotok, kao i upalne hormone koji pokreću insulinsku rezistenciju, a kasnije i pojavu bolesti dijabetesa.
Kada ljudska ćelija postane manje osetljiva na insulin, tada se manja količina glukoze prenosi iz krvi u nju. Nivo glukoze u krvi ostaje visok, ali ćelije „gladuju“. Pankreas nadoknađuje ovo stanje stvaranjem veće količine insulina kako bi pokušao da unese više glukoze u ćelije.
Najčešće, pankreas jeste u stanju da drži korak sa potrebnim dodatnim insulinom više godina, ali nakon doga dolazi do promena na nivou pankreasa zbog prevelike aktivacije njegovih β-ćelija koje oslobađaju insulin.
Većina ljudi sa insulinskom rezistencijom ne razvije dijabetes. Međutim, u nekim slučajevima pankreas na kraju ne može da održi korak sa potražnjom i glukoza u krvi i dalje raste, prouzrokujući dijabetes tipa 2.
Insulinska rezistencija, koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka:
dijabetesa tipa 2
gestacijskog (trudničkog) dijabetesa
predijabetesa
Dobra vest je da se ovo stanje može potpuno regulisati ukoliko promenimo životni stil, što pre svega, uključuje adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost.
Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?
U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata.
Ćelije postaju manje osetljive na insulin, što dovodi do pojave povišenog insulinskog nivoa u krvi, sa inače normalnim šećerom u krvi. Nekada se stvaranje insulina poveća za čak 5 do 20 puta kako bi se koncentracija šećera u krvi održala u granicama normale.
Nakon obroka, šećer u krvi može da varira i da bude blago visok ili nizak.
Uloga insulina je da dozvoli ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile kao gorivo ili skladištile kao telesne masti. To takođe znači da je veća verovatnoća, da se kod ovog stanja, glukoza u krvi nakuplja i to može dovesti do previsokog nivoa šećera u krvi.
Stanje proizvodnje veće količine insulina od normalne naziva se hiperinsulinemija.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma.
Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što je porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:
Umor,
Glad,
Slabu koncentraciju.
Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
povišen krvni pritisak,
visok nivo holesterola,
neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena,
retinopatija – oštećenje mrežnjače oka,
acanthosis nigricans – hiperpigmentacija tj. tamnjenje kože na pregibima, poput vrata ili ispod pazuha.
Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?
Primarni faktor rizika je kod ishrane bogate ugljenim hidratima, naročito rafinisanim ugljenim hidratima i šećerima.
Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.
Otpornost na insulin se obično može razviti ako postoji jedan ili više sledećih faktora rizika:
gojaznost,
visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima,
U pogledu onoga što se dešava u telu što uzrokuje insulinsku rezistenciju, naučnici su primetili da se insulinska rezistencija javlja kod ljudi koji imaju:
visok nivo insulina u krvi
višak masnoće u jetri i pankreasu
visok nivo upale/ inflamacije
Iako je ovo stanje češće kod gojaznih osoba, podložni su i ljudi sa niskom ili normalnom telesnom težinom.
Ostali potencijalni uzroci insulinske rezistencije uključuju:
fruktoza – obilan unos fruktoze (od dodatka šećera, ne iz voća); povezan je sa insulinskom rezistencijom kod životinja i kod ljudi;
mikrobiota creva – Istraživanja ukazuju da poremećaj bakterijske flore creva može izazvati upalu koja pogoršava insulinsku rezistenciju i pospešuje druge metaboličke probleme.
Kako se testira insulinska rezistencija?
Ne postoji jedan test, pregled koji bi mogao direktno da dijagnostikuje insulinsku rezistenciju. Umesto toga, uzimaju se u obzir nekoliko faktora, uključujući:
porodičnu i ličnu anamnezu;
fizički pregled pacijenta;
prisutni znakovi i simptomi;
rezultati laboratorijskih testova lekara.
Laboratorijska ispitivanja lekara uključuju sledeće testove:
Test glukoze – koncentracija šećera u krvi ispod 140 mg/dl se smatra normalnim, nivo između 140 i 199 mg/dl se smatra predijabetesom, nivo jednak ili preko 200 mg/dl je dijagnostički za dijabetes tip 2.
Test tolerancije na glukozu (OGTT test) sa insulinom u periodu od 120 minuta. Testiranje glukoze i insulina se radi u gladovanju a zatim u različitim vremenskim intervalima nakon uzimanja glukoznog rastvora. Sumnja na insulinsku rezistenciju se može javiti ukoliko je nivo šećera u krvi našte do 7mmol/l, a u 120min OGTT-a je u rasponu od 7,8 do 11,1 mmol/l. Rezultati ovog testa se koriste za skrining kao i dijagnostiku.
Hemoglobin A1c (HbA1c) – ovaj test određuje hemoglobin A1c u cilju utvrđivanja prosečnog nivoa glukoze u krvi tokom poslednja 2 do 3 meseca. Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, između 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zaključke i njegove interpretacije iznosi lekar.
Lipidni status – grupa testova koja meri specifične lipide u krvi (tj. ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride). Najbitniji je nivo LDL holesterola.
Prirodno lečenje, ishrana i životne navike kod insulinske rezistencije
Jedite celu, svežu hranu
Hrana je informacija koja kontroliše vašu ekspresiju gena, hormone i metabolizam.
Izaberite pravu hranu, koja koristi zdravlju vašeg organizma, prvenseveno sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući sveže povrće, voće, mahunarke, žitarice bez glutena, orašaste plodove, semenke i visoko kvalitetne životinjske proteine.
Uklonite sve zaslađivače i unos rafinisanih slatkiša
Veštački zaslađivači mogu podići nivo insulina i doprineti insulinskoj rezistenciji, odnosno narušavanja vašeg zdravlja.
Prirodni zaslađivači koje možete konzumirati u umerenim količinama i u tom slučaju ne narušavaju zdravlje su: stevija, ksilitol, eritritol. Stevija i eritritol imaju glikemijski indeks jednak nuli što znači da ne podižu šećer u krvi tj. nema naglog skoka nakon konzumiranja ovih zaslađivača.
S druge strane, ksilitol tj. brezin šećer ima glikemijski indeks između 7-13 pa će neznatno uticati na koncentraciju šećera u krvi nakon digestije.
Pravite razmake između obroka
Post je evolucijski uklopljen u našu fiziologiju, pokrećući nekoliko bitnih ćelijskih funkcija i ima pozitivan utican na zdravlje.
Prelazak iz stanja sitosti u stanje posta pomaže nam više od samog sagorevanja kalorija i gubljenju kilograma.
Istraživači su proučili desetine istraživanja na životinjama i ljudima da bi, kroz analize, objasnili kako jednostavan post poboljšava metabolizam, snižavajući šećer u krvi, smanjujući upalu, što poboljšava niz zdravstvenih problema, od artritičnog bola do astme i čak pomaže u uklanjanju toksina i oštećenih ćelija, što smanjuje rizik za rak i pojačava rad mozga.
Postoje analize i dokazi koji ukazuju na to da je dejstvo cirkadijalnog ritma posta efikasan kada su obroci ograničeni na osam do 10 sati tokom dana.
Ovo znači da se hranimo tokom dana između 08-10h a preostalih 14-16h se posti. Način posta poznat pod imenom autofagija.
Naravno, svako je drugačiji i ovakav plan isprekidanog posta, a naročito ukoliko se primenjuje autofagija, treba ozbiljno razmotriti i prilagoditi svakom individualno.
Kontrolišite inflamaciju
Prehrambeni šećeri svih vrsta i rafinisana biljna ulja najveći su uzročnici upale u organizmu. Oni povećavaju nivo insulina i uključuju gene koji dovode do hronične upale, stvarajući više upala, lošu kontrolu šećera u krvi i hroničnu bolest.
Pored uklanjanja namirnica koje su štetne, važno je identifikovati i ukloniti hranu na koju možete biti senzitivni ili alergični kako biste kontrolisali upalu. Uključite namirnice koje deluju protivupalno, uključujući ribu, sveže mleveno laneno seme i riblje ulje, prirodne probiotike i prebiotike (batat, lisnato povrće, prirodno fermentisani proizvodi).
Povećajte unos hrane bogate vlaknima
Ljudi su nekada unosili 50 – 100 grama vlakana dnevno, danas prosečno unosimo manje od 15 grama.
Analize pokazuju da hrana sa visokim sadržajem vlakana može biti jednako efikasna kao i lekovi protiv dijabetesa za snižavanje šećera u krvi bez nuspojava.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera u krvotok iz creva. Jedite širok izbor biljnih namirnica bogatih vlaknima, uključujući orašaste plodove, semenke, voće, zeleno povrće i mahunarke.
Spavajte kvalitetno
Neka san postane glavni prioritet za normalizaciju nivoa insulina. Izbegavajte da jedete tri sata pre spavanja. Pođite na spavanje i budite se u ustaljeno vreme. Po potrebi isprobajte biljne terapije za opuštanje i bolji san ili melatonin.
Rešite se nutritivnih nedostataka
Brojni nutrijenti igraju važnu ulogu u upravljanju insulinom, uključujući Vitamin D, hrom, magnezijum, cink, mangan i alfa lipoinska kiselina. Unosite dovoljne količine vode (1.5l do 2.5l na dan).
Vežbajte
Vežba bi mogla da bude najmoćniji lek za regulaciju šećera u krvi. Fizička vežba utiče da ćelije postanu osetljivije na insulin i da samim tim spreče pojavljivanje bolesti.
Kada je u pitanju vežbanje, vreme postaje velika prepreka za mnoge ljude. Zato je preporuka intervalni trening visokog intenziteta (HIIT), koji možete da radite samo nekoliko minuta dnevno. Kombinovanje kardio treninga sa treningom sa tegovima pruža najefektivniji način normalizacije nivoa šećera u krvi i insulina.
Kontrolišite nivo stresa
Hronični stres podiže kortizol, vaš glavni hormon stresa. Povećani nivo kortizola povećava šećer u krvi i podstiče nagomilavanje masti u stomaku, gojaznost, koje obično vidimo kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
Ne možete eliminisati stres, ali možete umanjiti njegov uticaj. Pronađite metod umanjenja stresa koji vam odgovara. To bi mogla biti: meditacija, joga, duboko disanje ili vežbanje, šetnja, planinarenje…
Insulinska rezistencija je (možda) jedan od glavnih pokretača mnogih – ako ne i većine – današnjih hroničnih bolesti, doprinosi pojavi srčanog i moždanog udara, može čak doprineti i razvitku kancerogenih oboljenja i pogoršanju stanja onkoloških pacijenata.
Ipak, situaciju možete poboljšati jednostavnim promenama životnog stila, kao što su održavanje optimalne telesne težine, zdrava ishrana i vežbanje.
Korišćenje adekvatne suplementacije
Kada dobijete dijagnozu insulinske rezistencije pored pravilne ishrane, vežbanja i zdravog načina života bitno je da unosite i suplemente koji mogu pomoći da se poboljša ćelijska osetljivost na insulin. #1 izbor i preporuka suplementa jesteInofolic linija preparata. Ukoliko imate višak kilogramaInofolic Combi HP je pravi izbor za vas. On je namenjen osobama koji imaju indeks telesne mase iznad 25 i koje su gojazne. U sebi sadrži čist mio-inozitol i d-chiro-inozitol u fiziološkom odnosu 40:1, koji je prisutan u našoj krvnoj plazmi. Upravo tako specifično napravljen, pomoći će da ćelije insulin rezistentnih tkiva (jetra, mišići i masno tkivo) bolje reaguju na insulin. Takođe, održavaće normalnu funkciju jajnika, uspostaviti ovulaciju i omogućiće razvoj kvalitetnih folikula posledično i jajnih ćelija koje će biti spremne za oplodnju u slučaju da želite trudnoću. Važno je da budete uporni i da koristite 2×1 soft gel kapsulu dnevno, nezavisno od obroka, minimum 3-6 meseci i rezultat sigurno neće izostati.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na insulin, hormon koji reguliše šećer u krvi. Insulinska rezistencija, kao rezultat ima posledicu da telo mora proizvoditi više insulina da bi postiglo isti efekat.
Kako se leči insulinska rezistencija?
Lečenje uključuje promene u načinu života kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje i gubitak težine. U nekim slučajevima lekari mogu prepisati lekove za kontrolu koncentracije glukoze u krvi.
Može li insulinska rezistencija dovesti do dijabetesa?
Da, insulinska rezistencija je često preteča dijabetesa tipa 2. Ako se ne leči, može progresirati do dijabetesa zbog trajno povišene koncentracije glukoze u krvi.
Koji su najbolji načini za prevenciju insulinske rezistencije?
Prema preporuci lekara, prevencija uključuje održavanje zdravog organizma, tj. zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu sa niskim unosom rafinisanih šećera i zasićenih masti.
Može li izloženost stresu uticati na insulinsku rezistenciju?
Da, hronična izloženost stresu može povećati nivoe kortizola, hormona koji može doprineti insulinskoj rezistenciji. Tehnike upravljanja stresom, poput meditacije i vežbanja, mogu biti korisne.
Da li određeni lekovi mogu izazvati insulinsku rezistenciju?
Da, neki lekovi, poput kortikosteroida i nekih antipsihotika, mogu povećati rizik od razvoja insulinske rezistencije.
Činjenica je da je Candida dosadna i uporna gljivica koja kada se razmnoži može da izazove vrlo neprijatne i ometajuće simptome. Ukoliko se pravovremeno ne leči kandida može da izazove ozbiljne komplikacije, pa čak i pojavu steriliteta.
U ovom tekstu saznaćete kako se kandida prenosi, koje probleme i simptome može izazvati, ali i kako se na najefikasniji način možete izboriti sa njom!
Šta je vaginalna kandidijaza?
Vaginalna kandidijaza je zarazna bolest koja pogađa kožu, sluzokože i/ili unutrašnje organe, a uzrokuju je gljivice roda Candida, slične kvascu.
Izraz “kandidijaza” podrazumeva patološki proces, čija je osnova prekomerni rast Candide, pre svega u gastrointestinalnom traktu, a zatim i u drugim organima (na sluzokoži genitalija, bronhija, parenhimskih organa).
Koji su uzroci kandidijaze?
Kandidijaza pogađa ne samo spoljašnje, već i unutrašnje organe. Neki od faktora koji dovode do prekomernog rasta gljivice kandide su:
hipotermija, bolest, stres, hormonalne promene (u periodu trudnoće ili uzimanja hormonalnih lekova)
upotreba antibiotika, osim patogenih bakterija uništava i korisnu crevnu i vaginalnu mikrofloru koja kontroliše rast i razvoj gljivica.
prisustvo hronične bolesti koja dovodi do pada imuniteta (HIV, polno prenosive bolesti, infekcije) vrlo često uzrokuje kandidijazu
endokrine bolesti (dijabetes, gojaznost, disfunkcija štitne žlezde) mogu biti praćene kandidijazom
napokon, vruća klima ili neprijatno usko ili sintetičko donje rublje mogu biti uzrok poremećaja vaginalne flore i pojave kandidijaze
Kako se prenosi kandida?
Najčešći izvor infekcije kandidom je obično sopstvena flora tela (autoinfekcija), ali može doći do infekcije spolja.
U borbi tela protiv ove gljivične infekcije, često se javlja dinamička ravnoteža, kada gljiva pokušava da prodre dublje u tkiva, ali ne može, a telo pokušava da je odbije i takođe ne može.
U ovom slučaju, proces može trajati godinama, pomeranje ravnoteže u jednom ili drugom smeru će dovesti do oporavka ili pogoršanja procesa.
Oblici kandidijaze
Zavisno od lokaliteta u telu postoji:
Spoljašnja kandidijaza:
urogenitalna kandidijaza (žena/muškarac)
stomatitis, kao i orofaringealna kandidijaza – oralne sluznice, krajnika, desni
kandidijaza kože i noktiju
na naborima kože (pazuha, područje između zadnjice, nabori u preponama)
kandidijaza otvorenih (ili glatkih) delova kože – retko
Kandidijaza oralne sluznice najčešće se javlja kod dece, koju majka obično zarazi kroz porođajni kanal.
Simptomi:
Sluznice obraza, ždrela, jezika i desni su crvene
Pojava otoka
Bele siraste naslage na sluzokoži usne duplje
Kandida u crevima
Creva, kao i drugi sistemi organa su prirodno stanište određene količine kandide. Pojavu prekomernog rasta kandide u crevima najčešće uzrokuje dugotrajna primena antibiotika koji uništavaju i tzv. dobre bakterije koje imaju odbrambenu ulogu. Najćešći vid simptoma koji se pojavljuju su:
Vraćanje želudačne kiseline
Mučnina
Otežano varenje hrane i nadutost
Zatvor i grčevi u stomaku, ali čak i dijareja
Sluzava stolica
Osećaj svraba u anusu
Hemoroidi
Kandida na koži
Kada je prisutna na koži, ova infekcija se pojavljuje u velikim kožnim naborima, poput:
Prepona
Pazuha
Ispod mlečnih žlezda
Može biti pogođena koža između prstiju, češće kod dece i odraslih koji pate od teških bolesti – na koži dlanova, stopala, glatkoj koži trupa i udova. Žarišta u velikim naborima izgledaju poput malih mehurića od 1-2 mm, koji se otvaraju stvaranjem erozije.
Žarišta kandidijaze imaju nepravilan oblik, tamnocrvene boje, oko lezije postoji traka oljuštenog epidermisa. Izvan nabora lezije imaju izgled crvenih mrlja sa pilingom u sredini, povremeno se mogu pojaviti mali mehurići oko lezije.
Vaginalna kandida (kandida kod žena)
Vaginalna kandida je najčešći oblik vaginalne infekcije kod žena i predstavlja zaraznu bolest vaginalne sluzokože. Ova vaginalna infekcija često se širi na grlić materice i vulvu. Skoro svaka žena se susrela sa takvom bolešću, a neki znaci kandidijaze su vrlo uznemirujući. Ova infekcija se najčešće pojavljuje i ugrožava zdravlje kod žena u reproduktivnom dobu, ali se može javiti i kod devojčica.
Infekcija vaginalne sluzokože je najčešće uzrokovana gljivicama sličnim kvascu iz roda Candida.
Poslednjih godina beleži se porast učestalosti kandide kod žena izazvane drugim vrstama patogena – Candida non-albicans. Među njima su najčešće otkriveni: C. glabrata (15%); C. Dubliniesnsis (6%); C. Tropicalis (3-5%); C. Parapsiloza (3%); C. krucei (1-3%).
Simptomi vaginalne kandidijaze
Glavni simptomi su:
osećaj svraba i peckanja u vulvi i vagini (mogu se povećati nakon vodenih tretmana, odnosa, popodne, tokom spavanja i u nekim slučajevima u periodu menstruacije)
sirasti iscedak (sekret) iz genitalnog trakta
poremećaji mokrenja
bol prikikom polnog odnosa (dispareunija)
Objektivni znaci pojave kandide kod žena:
crvenilo i edem vaginalne sluznice i spoljašnjih genitalija
beli ili zelenkasto-beli slojevi na zidovima polnog organa
Klasifikacija i oblici vaginalne kandidijaze
Prema nacionalnim kliničkim smernicama, postoje 2 klinička oblika:
akutna kandidijaza (do 3 pogoršanja godišnje sa obilnom seskrecijom iz genitalnog trakta, svrabom, osećajem sagorevanja u vagini i spoljašnjim genitalijama)
hronična ili ponavljajuća kandidijaza (najmanje 4 pogoršanja u toku jedne godine; predstavlja poseban hendikep za žene. Pojavljuje se kod 10-15% žena i odlikuje se upečatljivim simptomima: eritem, edem, ulceracija, pukotine na sluzokoži i koži perianalne regije)
Postoje 3 oblika bolesti kod žena:
vaginitis
vulvovaginitis
cervicitis
Komplikacije
Komplikacije kod žena uključuju:
vaginalnu stenozu (lumen vagine postaje sužen i njeni zidovi su slabo rastegljivi. Takvi pacijenti osećaju bol tokom odnosa što odnose čini otežanim)
inflamatorne bolesti karličnih organa: salpingitis (zapaljenje jajovoda), ooforitis (upala jajnika) često praćene bolom u donjem delu stomaka, temperaturom, opštom slabošću, a ponekad i mučninom, povraćanjem. U slučaju neblagovremenog lečenja i primene propisanih terapija, stvaraju se uslovi gde pacijenti rizikuju neplodnost, početak ektopične trudnoće, pojavu priraslica.
inflamatorne bolesti urinarnog sistema: uretritis, cistitis
U pozadini vaginalne kandidijaze povećava se učestalost komplikacija tokom trudnoće, a ova infekcija povećava i rizik od gljivične infekcije fetusa (placentitis, horionamnionitis).
Kandidijaza fetusa može imate ozbiljne posledice po zdravlje i dovesti do fetalne smrti ili prevremenog porođaja. U postpartalnom periodu, žene mogu razviti kandidalni endometritis.
Dijagnoza i test na kandidu
Dijagnoza vaginalne kandidijaze zasniva se na podacima iz anamneze, kliničkim manifestacijama utvrđenim tokom ginekološkog pregleda žene, kao i na subjektivnom osećaju pacijenta. Pregledom se otkriva zapaljenje područja kože, ograničeno pilingom, maceriranom epidermisom, beličastom prevlakom na sluznici.
U spekulima su vidljivi hiperemija, edem sluzokože i bele naslage na zidovima vagine.
Laboratorijska dijagnoza bolesti uključuje:
mikroskopija razmaza / brisa iz vaginalnog sekreta. Omogućava vam prepoznavanje spora i micelijuma gljivice (nativni preparati i preparati obojeni Gramom, preparati sa dodatkom 10% rastvora KOH)
mikobiološka dijagnostika (kultura)
enzimski imunološki test (ELISA)
lančana reakcija polimeraze (PCR)
imunofluorescentna dijagnoza (Candida Sure Test)
Dodatne dijagnostičke metode uključuju: proučavanje crevne mikrobiocenoze, STI testove, intravenski test tolerancije glukoze. Veoma je važno uraditi testove na vreme da bi se pravovremeno stekli uslovi i primenila adekvatna terapija u borbi sa kandidom.
Vaginalna kandida – lečenje
Indikacija za ordiniranje terapije za kandidijazu je prisustvo žalbi pacijenta, kliničkih manifestacija, kao i laboratorijska potvrda otkrivanja gljivica. Lečenje nije indikovano kada se pronađu gljivice bez ikakvih kliničkih manifestacija.
Farmakološke mere
Farmakološke mere podrazumevaju upotrebu određenih lekovitih proizvoda u koje spadaju:
antimikotici (nistatin, levorin, pimafucin, amfotericin B)
Izbor tretmana za lečenje se bira pojedinačno za svakog pacijenta, uzimajući u obzir kliničku sliku, oblik bolesti i težinu simptoma.
U lečenju akutnih oblika kadide kod žena obično se koristi lokalno lečenje, prednost ovih lekova je izbegavanje sistemskog dejstva na telo.
Poslednjih godina sve se više govori o sposobnosti C. albicans da proizvodi biofilm. Smatraju se jednim od razloga za razvoj rezistencije na antimikotične lekove. Ovo objašnjava nedostatak efekta u lečenju kod nekih pacijenata, pa se kao prva linija savetuje upotreba proizvoda koji imaju mogućnost da najpre otklone biofilm koji kandida napravi.
Biguanelle protiv kandide
Na našem tržištu svoju efikasnost je pokazao preparat BIGUANELLE®.
BIGUANELLE® sadrži antiseptik, PHMB u koncentraciji 0,1% (poliheksametilen bigvanidin) i 0,2% mlečne kiseline. Primenjuje u jednoj dozi, pripremljen kao ergonomski set za vaginalnu aplikaciju (bočica sa rastvorom i sterilna kanula).
Aplikacijom BIGUANELLE® gel-rastvora (gustine između vode i gela) postiže se:
brza eliminacija simptoma poput svraba, crvenila, peckanja i neprijatnog mirisa,
mehaničko odstranjivanje viška sekreta i patogena iz vagine
oporavak vaginalne mikroflore i vraćanje fiziološke kiselosti vagine, čime se sprečava nastanak ili recidiv (vraćanje) vaginalnih infekcija.
U periodu korišćenja, osim trenutnog, antiseptičkog efekta, BIGUANELLE® gel-rastvor ima sposobnost da se lepi na sluzokožu vagine, postižući na taj način produženo dejstvo, kao i dodatni efekat zaštitne barijere vagine/grlića materice.
Nefarmakološke mere
Nefarmakološke mere podrazumevaju pridržavanje sledećih navika:
izbegavajte redovnu upotrebu uskog sintetičkog donjeg veša
koristite higijenske proizvode mlečne kiseline da biste održali kiseli pH vagine
redovna standardna higijenska praksa
pravovremeno lečite bolesti endokrinog, genitourinarnog i digestivnog sistema
izbegavajte nekontrolisano uzimanje antibiotika
izbegavajte unos šećera, kvasca, mlečnih proizvoda, belog brašna, odnosno sve vidove korišćenja onoga čime se kandida hrani.
Dr spec. ob. gin. Veljko Popović
Opšta bolnica Smederevo
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li je vaginalna kandidijaza zarazna?
Vaginalna kandidijaza nije zarazna i ne prenosi se seksualnim putem.
Mogu li trudnice dobiti vaginalnu kandidijazu?
Da, trudnice mogu dobiti vaginalnu kandidijazu zbog hormonalnih promena.
Koja je razlika između bakterijske vaginoze i vaginalne kandidijaze?
Bakterijska vaginoza je uzrokovana prekomernim rastom bakterija, dok je vaginalna kandidijaza uzrokovana gljivicama.
Koji su prirodni načini za lečenje kandide kod žena?
Prirodni načini uključuju upotrebu kokosovog ulja, jogurta i probiotika.
Kako menstrualni ciklus utiče na simptome vaginalne kandidijaze?
Simptomi se mogu pogoršati neposredno pre ili u toku menstruacije.
Kako hormonske promene utiču na razvoj kandide kod žena?
Hormonske promene mogu narušiti ravnotežu mikroorganizama, flore, u vagini, što pogoduje ove gljivične infekcije.
Koje su moguće komplikacije nelečenja ovog problema?
Moguće komplikacije uključuju hroničnu infekciju i širenje infekcije na druge delove tela.
Da li vaginalni tuševi mogu izazvati ili pogoršati kandidijazu?
Da, tokom korišćenja vaginalnih tuševe može doći do poremećaja prirodne ravnoteže bakterija i gljivica, pogoršavajući kandidijazu.
U ovom tekstu, saznaćete više o stanjima sa kojima se žena susreće ulaskom u menopauzu. Takođe, pripremili smo i neka od rešenja koja se koriste u praksi za ublažavanje simptoma menopauze.
Važni pojmovi vezani za menopauzu
Perimenopauza
Već nekoliko godina pre poslednje menstruacije počinje opadanje reproduktivne sposobnosti, odnosno slabljenje funkcije jajnika što se ispoljava kao poremećaj menstrualnih ciklusa i pojava određenih tegoba. Ovaj period do poslednje menstruacije se naziva perimenopauza.
Menopauza
Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda.
Menopauza u proseku nastupa u 50./51. godini života. Ukoliko menopauza nastupi pre 50./51. godine života, onda govorimo o ranoj ili prevremenoj menopauzi.
Veštačka menopauza je gubitak menstrualnih ciklusa usled operativnog zahvata kojim se uklanjaju jajnici i zahteva hormonalnu supstituciju.
Postmenopauza
Nakon poslednje menstruacije, odnosno menopauze, nastupa period postmenopauze.
Klimakterijum
Klimakterijum obuhvata period perimenopauze, menopauzu i period postmenopauze, dakle kompletan period gašenja reproduktivne funkcije žena.
Simptomi menopauze
Simptomi menopauze nastaju kao posledica naglog pada estrogena i prvi problem koji se javlja su neredovni ciklusi, dok pad nivoa progesterona dovodi do produženih i bolnih menstruacija u perimenopauzi. Prvi simptom je umor (iscrpljenost) prisutan kod oko 90% žena, zatim poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.
Psihičke tegobe, najčešće u vidu depresije pojavljuju se kod više od polovine žena u menopauzi. Međutim, psihološki poremećaji u sebi imaju i socijalnu crtu, različiti pogled društva na menopauzu kao i individualno prihvatanje ulaska u takozvano „treće doba” što zahteva saradnju raznih stručnjaka (ginekolog, endokrinolog, psiholog…).
Ovde spadaju i valunzi koji su postali sinonim za klimakterijum i koji se pojavljuju već u perimenopauzi kod oko 30% žena, a nastavljaju da se pojavljuju kroz postmenopauzu čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.
Dolazi do dobijanja na kilaži već u perimenopauzi i neprestano se povećava zbog poremećaja hormona što uz manjak vežbanja, nezdravu ishranu, nedovoljno sna može značajno doprineti povećanju telesne težine.
Samo opadanje reproduktivne funkcije žena sa sobom nosi i smanjenje libida. Smanjenjem nivoa estrogena smanjuje se elastičnost i volumen zidova vagine, lubrikacija je sve slabija zbog opadanja funkcija žlezda što sve zajedno dovodi do suvoće vagine i atrofije.
Vaginalna suvoća je najčešći genitalni problem na koje se žene u menopauzi žale, jer ona dovodi do pojave bola prilikom polnih odnosa (dispareunija), kao i nelagodnosti ili iritacije nakon odnosa. Dolazi do promene pH vaginalne sredine i poremećaja normalne flore vagine pri čemu su učestalije vaginalne infekcije.
Menopauza predstavlja značajan faktor rizika za pojavu osteoporoze. Dolazi do gubitka mineralne mase kostiju, one postaju krte i mogući su prelomi koji teško zarastaju i mogu dovesti i do smanjene pokretljivosti i hroničnih bolova na mestu preloma.
Rešenja za simptome menopauze
Ispoljavanje i trajanje navedenih simptoma je individualno, moguće je da neko ima sve navedene, dok je moguće i da žena pored poremećaja ciklusa nema nijedan drugi problem.
Zato je potrebno svakoj ženi pristupiti pojedinačno i naći način kako prvo navesti žene da pričaju o svojim osećanjima i simptomima menopauze, a onda pronaći način kako omogućiti što kvalitetniji život nefarmakološkim ili farmakološkim merama.
Farmakološka terapija
Terapija lekovima se svodi na upotrebu estrogenih preparata, nadoknadu estrogena koji se sve manje produkuje u organizmu. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom ili endokrinologom, koji treba da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.
Hormonska zamenska terapija (HST- hormonska supstituciona terapija) se može uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena.
Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida. Stanja kod kojih je kontraindikovana upotreba estrogenih hormona su karcinom dojke, teška hepatalna stradanja, duboka venska tromboza i druge ređe bolesti. Za sva ova stanja potrebno je odrediti korist od terapije u odnosu na pridružne bolesti.
Prirodno lečenje
Ialuna vaginalete
U situaciji kada se zbog određenih pratećih oboljenja upotreba estrogenih hormona ne preporučuje ili je kontraindikovana, u obzir dolaze pomoćna lekovita sredstva koja u nekoj meri mogu da postignu efekat estrogena, a da pritom ne naprave potencijalna oštećenja zdravlja žene.
To su na primer biljke soja, crvena detelina, cimicifuga. Ove biljke sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redukovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.
Za ublažavanje suvoće vagine koja se često pojavljuje, koriste se razne vrste lubrikanata, preparati sa hijaluronskom kiselinom, mlečnom kiselinom i probiotskim kulturama. Poznato je da molekuli hijaluronske kiseline vezuju veliku količinu vode i uspostavljaju potrebnu hidrataciju i regeneraciju vaginalne sluzokože. Važno je znati da hijaluronska kiselina dolazi u različitim veličinama, te da najbolji efekat nakon primene na sluzokožu ostvaruju mali molekuli, odnosno NISKOMOLEKULARNA HIJALURONSKA KISELINA.
Na našem tržištu postoje IALUNA vaginalete švajcarskog proizvođača IBSA farmaceutici koje sadrže niskomolekularnu hijaluronsku kiselinu, pa na efikasan način uspostavljaju veliki stepen hidratacije i lubrikacije tkiva vagine.
Pored hijalurona, IALUNA sadrži ekstrakt gotu-kole, kamilice i vitamin E.
Stil života i navike koje imate su veoma važna komponenta za očuvanje zdravlja u periodu menopauze i podrazumeva:
unošenje zdravih izvora proteina (riba, jaja, belo meso)
raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani
smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoća
fizička aktivnost je možda i najbitnija, jer dovodi do regulacije telesne mase, održavanja hrskavica i kostiju, a ima i pozitivan uticaj na psihološko stanje
smanjeno konzumiranje kafe, alkohola i cigareta
redovne ginekološke i zdravstvene preglede i kontrole radi pravovremenog reagovanja u slučaju loših rezultata i očuvanja zdravlja
U ovom tekstu dr sci.med. Goran Cvijović je odgovorio na Vaša najčešća pitanja u vezi sa sindromom policističnih jajnika. Pitanja su sakupljena na osnovu ankete na našem instagram profilu @inofolic srbija.
Kako se postavlja dijagnoza PCOS-a?
”Dijagnoza sindroma policističnih ovarijuma se postavlja na osnovu kombinacija:
kliničkih znakova (neredovni ciklusi, pojačana maljavost u delovima tela koja su vezana za povišen nivo muških polnih hormona ko što su nausnice, brada, dekolte, dojke, donji deo leđa, ispod pupka, nadlaktice I nadkolenice, pojačano mašćenje kože i kose i akne),
laboratorijskih nalaza (povišenih nivo muških polnih hormona i izostanak ovulacije)
ultrazvučnog nalaza policističnih jajnika.
Nije neophodno da postoje sva 3 kriterijuma da bi se postavila dijagnoza, dovoljno je da imamo kombinaciju bilo koja dva. Na primer ultrazvučni nalaz policističnih jajnika, neredovni ciklusi i akne ili izostanak ovulacija i pojačana maljavost.
Naravno mora se isključiti i mogućnost postojanja nekog drugog oboljenja koje daje slične kliničke i laboratorijske znakove kao što su npr. oboljenja nadbubrežnih žlezdi (kongenitalna adrenalna hiperplazija, Cushing-ov sindrom…).”
Kakva je veza između PCOS-a i IR?
”Insulinska rezistencija je glavni mehanizam zbog koga dolazi do razvoja sindroma policističnih jajnika.
Povišen nivo insulina koji nastaje kao posledica insulinske rezistencije deluje na jajnike tako da blokira ovulaciju i dovodi do povećane sekrecije muških polnih hormona što vodi neredovnim ciklusima ali i estetskim problemima kako što su akne i pojačana maljavost.”
Koji su kriterijumi da bi se za nekog reklo da ima IR?
”Procena da li neko ima insulinsku rezistenciju ili ne se najčešće u kliničkoj praksi izvodi putem testa opterećenja glikozom (OGTT). Ukoliko neka žena ima početnu vrednost insulina veću od 10 mU/l ili skok nakon unosa glikoze veći od 100 mU/l možemo reći da ima insulinsku rezistenciju. Važno je napomenuti da kod mnogih žena sa sindromom policističnih jajnika vrednosti insulina su normalne tokom testa ali se uočava neadekvatna dinamika sekrecije (npr. najveća vrednosti bude u 60. ili 90. minutu umesto u 30. minutu) zato je neophodno OGTT uraditi pravilno (određivanje glikemija I insulina u 0, 30, 60, 90 i 120. minutu).”
Kako PCOS i IR utiču na plodnost? Kako se boriti sa tim? Da li je tu glavni uzrok IR?
”Sindrom policističnih ovarijuma je najčešći razlog izostanka željene trudnoće. Kod ovih žena, pored izostanka ovulacije je slabiji kvalitet jajne ćelije i endometrijuma. Na sreću danas se veoma uspešno ovaj problem rešava sa lekovima kao što su metformin, mioinozitol/d-chiro-inozitol, melatonin…Danas imamo i razvijene fiksne kombinacije ovih preparata sa odnosima koji su se u kliničkoj praksi pokazali kao najdelotvorniji, bilo da je u pitanju ostajanje u drugom stanju prirodnim putem ili asistiranom reprodukcijom (inseminacija, vantelesna oplodnja).”
Koja je razlika između mikrocističnih i policističnih jajnika? Da li prvi nose rizik za nastanak PCOS-a?
”Mikrocistični i policistični jajnici su isto, zvanično naziv mikrocistični ne postoji. Kada kažemo policistični to ne znači da postoje velike ciste na jajnicima, već su to folikuli koji se nisu razvili do kraja i pukli a čija je veličina obično 5-8 mm. Postoji drugi entitet a to su multifolikularni jajnici koji se javljaju u drugim stanjima.”
Koje promene u stilu života treba obavezno uvesti ako je postavljena dijagnoza PCOS-a?
”Pre svega je bitno održavati normalnu telesnu masu, preporučuje se adekvatna fizička aktivnost i nekonzumiranje ugljenih hidrata u kasnopopodnevnim/večernjim časovima.”
Kako rešiti problem opadanja kose kod IR?
”Opadanje kose kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika je posledica povišenog nivoa muških polnih hormona. Lečenjem policističnih jajnika smanjuje se i opadanje kose. U pojedinim situacijama neophodno je uvesti i terapiju antiandrogenima da bi se što pre i intenzivnije smanjio efekat muških polnih hormona na kožu i kosu.”
Da li su akne jedan od prvih simptoma IR kod žena sa policističnim jajnicima?
”Akne jesu jedan od čestih kliničkih znakova sindroma policističnih ovarijuma ali nisu ni sve akne posledica hormonskog disbalansa kao što i veliki broj žena sa sindromom policističnih ovarijuma nema akne. Kada su “hormonske” uglavnom se javljaju na licu u predelu brade i obraza.”
Mio-inozitol se danas dosta koristi u tretmanu policističnih jajnika i infertiliteta. Kakva su Vaša iskustva sa ovom vrstom terapije?
”Mio-inozitol je supstanca koja je drastično promenila shvatanje i način lečenja infertiliteta nastalog kao posledica sindroma policističnih ovarijuma. Inofolic® HP je danas neizostavni deo terapije u tom smislu. Moja lična iskustva, kao i iskustva opisana svuda u svetu, pokazuju da mio-inozitol uspešno sam ili u kombinaciji sa metforminom, melatoninom(Inofolic® Plus) I D-chiro-inozitolom(Inofolic® Combi HP), uspostavlja ovulaciju I popravlja kvalitet jajnih ćelija i endometrijuma.”
Zašto se preporučuje uvođenje melatonina ženama koje planiraju trudnoću i da li postoje neka ograničenja za njegovo korištenje?
”Melatonin kao terapija se danas često koristi u okviru planiranja trudnoće, a naročito ukoliko se radi o procesu vantelesne oplodnje jer je pokazano da su žene koje su ga koristile u te svrhe značajno češće ostajale trudne. Pored efekta na san melatonin ima direktan efekat na folikule, odnosno poboljšava kvalitet jajnih ćelija. U prinicipu nema kontraindikacija za njegovu primenu u ovu svrhu kao ni u smislu dužine korišćenja. ”
U ovom tekstu saznaćete šta predstavlja sindrom policističnih jajnika, kako se postavlja dijagnoza sindroma, kako se leče policistični jajnici i koja je veza između policističnih jajnika i neplodnosti. Tekst je pripremio prof. dr Artur Bjelica, specijalista ginekologije i akušertsva, subspecijalista endokrinologije.
Sindrom policističnih jajnika je najčešći endokrinološki poremećaj kod žena u reproduktivnoj fazi života. Smatra se da je učestalost ovog sindroma oko 5-10%, a po nekima možda i veća, naročito u pojedinim, specifičnim grupama žena. Kao što možete videti, ovaj sindrom kod žena se javlja dosta često i zbog toga treba obratiti pažnju na sledeće navode da vaši jajnici ne bi došli u ovaj problem. Jajnici prvenstveno zahtevaju brigu, odnosno da se prema njima ophodite sa pažnjom.
Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu prisustva 2 od 3 sledeća kriterijuma:
retke ovulacije ili potpuni izostanak ovulacije, što je praćeno izostancima ili potpunim gubitkom menstruacije
policistični izgled jajnika na ultrazvučnom pregledu
Lekar, nakon razgovora sa pacijentkinjom o njenim tegobama i glavnim problemima zbog koje se obraća za pomoć, postavlja dijagnozu na osnovu pregleda žene, ginekološkog i ultrazvučnog pregleda i laboratorijskih testova (nivoi hormona, šećera u krvi i insulina). Tačan uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika nije u potpunosti poznat.
Jajnici su veoma osetljiva kategorija organa, da bi izbegle ovaj sindrom potrebno je obratiti pažnju na najznačajnije faktore koji utiču i doprinose nastanku ovog složenog poremećaja a to su:
insulinska rezistencija – poremećaj kod kojeg postoji pojačana produkcija insulina koji utiče na jajnike i podstiče ih na pojačanu produkciju androgenih hormona
genetski faktori
Žene koje imaju sindrom policističnih jajnika su pod većim rizikom za nastanak velikog broja oboljenja i poremećaja kao što su :
dijabetes tipa 2
visok krvni pritisak
promena u nivou holesterola i triglicerida
neplodnost
karcinom sluznice materice
depresije i anksioznost
gojaznost
Lečenje sindroma policističnih jajnika
Tretman i lečenje sindroma policističnih jajnika u najvećoj meri zavisi od toga koji je glavni problem kod pacijentkinje kao i od toga šta ona želi da postigne tretmanom – da li je to regularnost menstrualnog ciklusa, lečenje neplodnosti ili, pak, rešavanje kozmetskih problema –akni, masne kože ili pojačane maljavosti. Svim pacijentkinjama se savetuje promena životnog stila i navika – gubitak prekomerne telesne težine intenziviranjem fizičke aktivnosti i smanjenjem kalorijskog unosa.
Najbolji način za smanjivanje insulinske rezistencije je redukcija telesne težine. Kao dodatna terapija, mogu se primeniti i lekovi koji se nazivaju insulinski senzitajzeri koji podižu osetljivost organizma na insulin. Iz ove grupe lekova najčeće se primenjuje metformin. Takođe, za sve pacijentkinje sa sindromom policističnih jajnika, a posebno za one koje su u pripremi za postupak vantelesne oplodnje, vrlo je važna suplementacija proizvodima iz grupe inozitola.
Na taj način, postiže se i nutritivna podršku u ishrani žena sa sindromom policitičnih jajnika, ne samo u periodu pokušaja začeća, već i tokom prvog trimestra trudnoće.
Regulacija menstrualnog ciklusa
Radi regulacije menstrualnog ciklusa lekar može propisati i oralne kontraceptivne tablete. Drugi, manje adekvatan, način za postizanje regularnosti menstruacije je uzimanje progesteronskih preparata u drugoj fazi ciklusa u trajanju 10 – 14 dana.
Rešavanje kozmetskih problema
Kozmetski problem su pratioci sindroma policističnih jajnika, opet se kao jedna od opcija pojavljuje primena kontraceptivnih tableta i to naročito onih sa dodatkom hormona koji deluju antiandrogeno, pa je njihovo dejstvo na masnu kožu, kosu, maljavost snažnije nego kod primene drugih kontraceptivnih tableta. Takođe, kao terapijske opcije postoje i mogućnost primene drugih medikamenata.
Problem neplodnosti usled PCOS
Problem neplodnosti, kada je suprugov/partnerov nalaz uredan i ako su jajovodi prohodni, kod ovih žena se u osnovi javlja kao direktna posledica izostanka ovulacija. Za postizanje ovulacije kod gojaznih pacijentkinja, na prvom mestu se savetuje redukcija telesne mase. Smatra se da redukcija od svega 5-10% telesne težine može značajno popraviti stopu ovulatornih ciklusa kod ovih pacijentkinja.
Pored toga, često se primenjuje INOFOLIC® HP i drugi insulinski senzitajzeri koji potpomažu uspostavljanje ovulacije. U cilju ostvarivanja ovulacije primenjuju se i lekovi koji su induktori ovulacije kao što su klomifen citrat i letrozol. Takođe, primenje se indukcija injekcijama hormona FSH i LH, ali je ovaj vid terapije najčešće vezan za postupke asistirane reprodukcije (inseminacije i vantelesne oplodnje).”
Leto je doba godine kada svi želimo da se opustimo, odmorimo i na taj način napunimo baterije za ostatak godine. Tada ne mislimo mnogo na ishranu i količinu spavanja, uživamo u moru, bazenima i letnjoj garderobi. Međutim nelagode u genitalnoj regiji su najčešće upravo leti i prate ih simptomi koji mogu da pokvare dugoočekivani odmor.
Pripadnice nežnijeg pola se daleko češće sreću sa ovim problemom! Najčešće neprijatnosti sa kojima se žena tokom leta susreće su susreće su pojačana sekrecija, svrab vagine, peckanje, bol, neprijatan miris u predelu vagine…
ZAŠTO SE TO DEŠAVA?
Normalno, vaginalni ekosistem je sastavljen od velike količine različitih mikroorganizama. Među njima preovladavaju ’’dobre’’ bakterije iz roda Lactobacillus. Laktobacili produkuju mlečnu kiselinu i time stvaraju kisele uslove u vagini. Kiselost vagine se izražava mernom jedinicom pH. PH vagine je između 3,5 i 4,5 što je čini blago kiselom sredinom. Takvi uslovi ne pogoduju rastu i razvoju patogenih mikroorganizama i pružaju moćnu zaštitu od pojave vaginalnih infekcija.
Smanjenje KOLIČINE MLEČNE KISELINE i broja Laktobacila u vagini uzrokuje porast pH vrednosti i bujanje drugih mikroorganizama koji su odgovorni za razvoj neprijatnih simptoma vaginalne infekcije. Među njima su najdominantniji gljivica Candida albicans i bakterija Gardnerella vaginalis.
PH vagine narušavaju:
Dugotrajno nošenje mokrog kupaćeg kostima
Nošenje uskog i sintetičkog veša
Prečesta upotreba tampona i dnevnih uložaka
Znojenje
Menstrualna krv
Seksualni odnosi
Upotreba sistemskih i lokalnih antibiotika
Prekomeran unos šećera
Upotreba losiona i kupki neadekvatne pH vrednosti
KAKO MOŽEMO DA SMANJIMO MOGUĆNOST RAZVOJA INFEKCIJE?
Presvucite se u suv kupaći kostim uvek kada izađete iz vode
Nosite pamučni veš uvek kada je to moguće
Izbegavajte često nošenje uske garderobe (naročito kada već postoje simptomi vaginalne infekcije)
Čuvajte imuni sistem
Održavajte vaginalnu negu preparatima adekvatne pH vrednosti
ŠTA KADA SE INFEKCIJA VEĆ POJAVI?
Da biste momentalno ublažile neprijatne simptome, osetile olakšanje i uživale u ostatku svog odmora dovoljna je jedna aplikacija BIGUANELLE gel-rastvora. BIGUANELLE sadrži kombinaciju antiseptika nove generacije PHMB (poli-heksa-metilen-bigvanidin) I MLEČNE KISELINE zahvaljujući kojima:
Ublažava simtome odmah nakon aplikacije
Deluje ciljano na uzročnika infekcije
Obnavlja neophodnu kiselost vagine i pruža otpornost prema patogenima
Zahvaljujući specifičnom farmaceutskom obliku (gel-rastvor) BIGUANELLE oblaže sluznicu vagine i grlića materice i ima PRODUŽENI PROTEKTIVNI EFEKAT. Naš farmaceut preporučuje BIGUANELLE kao obavezni deo ženske putne apoteke!
