Upala jajnika – koji su simptomi, kako nastaje i kako se leči

30.09.2024

Upala jajnika ili oophoritis je infekcija koja zahvata jedan ili oba jajnika i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne leči na vreme. Ovo stanje može biti izazvano različitim faktorima, najčešće bakterijskim infekcijama u reproduktivnom sistemu.

Šta je upala jajnika?

Upala jajnika je medicinski termin koji označava infekciju jednog ili oba jajnika, koji imaju ključnu ulogu u proizvodnji jajnih ćelija i hormona. Infekcija može biti akutna, što znači da nastupa iznenada i brzo napreduje, ili hronična, kada traje duži vremenski period sa blažim simptomima. Upala najčešće nastaje kao posledica širenja bakterija kroz genitalni trakt, a može zahvatiti i druge okolne organe. Zbog svoje ozbiljnosti, rano otkrivanje i lečenje su ključni kako bi se izbegle komplikacije poput neplodnosti ili sepse.

Koji je značaj ranog prepoznavanja simptoma?

Rano prepoznavanje simptoma upale jajnika od suštinske je važnosti za uspešno lečenje. Simptomi poput bolova u donjem delu stomaka, neredovnih menstrualnih ciklusa, povišene temperature i osećaja groznice mogu ukazivati na prisutnost infekcije. Ukoliko se ovi simptomi ignorišu, infekcija se može proširiti na jajovode, matericu ili čak krvotok, uzrokujući ozbiljnije zdravstvene probleme. Pravovremeno reagovanje omogućava lečenje antibioticima u ranoj fazi, čime se smanjuje rizik od trajnih oštećenja jajnika ili neplodnosti.

Koji su rizici neblagovremenog lečenja upale jajnika?

Neblagovremeno lečenje upale jajnika može imati ozbiljne posledice, uključujući trajna oštećenja jajnika, stvaranje apscesa ili gnojnih džepova u jajnicima i okolnim tkivima. To može izazvati pojavu hroničnih bolova u karlici i smanjenje plodnosti. Dugotrajno ignorisanje simptoma ili samostalno lečenje bez stručnog nadzora može značajno pogoršati zdravstveno stanje.

Simptomi upale jajnika

Simptomi upale jajnika mogu varirati od blagih do veoma ozbiljnih, i često se pogrešno povezuju sa drugim stanjima, kao što su bolni menstrualni ciklusi ili infekcije urinarnog trakta.

● Bol u donjem delu stomaka

Bol u donjem delu stomaka ili karlice jedan je od najčešćih simptoma upale jajnika. Ovaj bol može biti konstantan ili povremen, obično izraženiji na jednoj strani. Intenzitet bola može varirati, ali u većini slučajeva bol postaje jači tokom fizičke aktivnosti, seksualnih odnosa ili menstruacije. Kod nekih žena, bol se može širiti ka donjem delu leđa ili butinama, što može otežati svakodnevne aktivnosti.

● Nepravilno krvarenje

Nepravilno vaginalno krvarenje, koje se javlja između menstrualnih ciklusa ili tokom samog ciklusa, može biti znak upale jajnika. Ovo krvarenje može biti obilno ili samo u vidu tačkastog krvarenja, a često se javlja zajedno sa bolovima. Uz to, menstrualni ciklusi mogu postati nepravilni, duži ili kraći nego inače, što dodatno otežava prepoznavanje uzroka. Nepravilno krvarenje može biti posledica različitih stanja i uvek je signal da je potrebno obaviti pregled kod ginekologa.

● Povišena temperatura i groznica

Povišena telesna temperatura, praćena osećajem groznice, čest je znak infekcije, uključujući upalu jajnika. Groznica može biti umerena ili visoka, zavisno od težine infekcije. U kombinaciji sa drugim simptomima kao što su bol i nepravilno krvarenje, povišena temperatura ukazuje na potrebu za hitnim lekarskim pregledom.

Uzroci upale jajnika

● Bakterijske infekcije

Bakterijske infekcije, naročito one izazvane bakterijama poput E. coli, Streptococcus ili Staphylococcus, često su glavni uzrok upale jajnika. Ove bakterije mogu ući u jajnike kroz genitalni trakt ili krvotok i izazvati infekciju. Takođe, nesterilni medicinski instrumenti korišćeni tokom ginekoloških procedura mogu uneti bakterije u jajovode i jajnike.

● Seksualno prenosive bolesti

Seksualno prenosive bolesti kao što su hlamidija i gonoreja često izazivaju infekcije reproduktivnog sistema, uključujući i jajnike. Ako se ove infekcije ne leče na vreme, bakterije se mogu proširiti na jajovode i jajnike, izazivajući ozbiljnu upalu. Mnoge žene koje imaju ove infekcije ne pokazuju simptome u početnoj fazi, što dodatno otežava rano otkrivanje.

● Upala drugih organa

Infekcije u okolnim organima, poput materice ili jajovoda, mogu se proširiti na jajnike i izazvati upalu. Ovo se posebno dešava kada se infekcije u karličnim organima ne leče na vreme ili se pogrešno dijagnostikuju. Na primer, upala jajovoda, poznata kao salpingitis, može brzo preći na jajnike i izazvati dodatne komplikacije.

Kako se dijagnostikuje upala jajnika?

Dijagnoza upale jajnika podrazumeva kombinaciju fizičkog pregleda i laboratorijskih testova.

Ultrazvuk

Ultrazvuk je neinvazivna dijagnostička metoda koja koristi zvučne talase za stvaranje slike unutrašnjih organa, uključujući jajnike. Ova metoda pomaže lekarima da vide veličinu i oblik jajnika, kao i da identifikuju eventualne znakove upale, ciste ili apscese. Ultrazvuk je često prvi korak u postavljanju tačne dijagnoze.

Laboratorijski testovi za potvrdu dijagnoze

Laboratorijski testovi, kao što su analiza krvi i vaginalnog brisa, koriste se za otkrivanje prisutnosti bakterija ili drugih mikroorganizama koji mogu biti uzročnici infekcije. Krvni testovi mogu pokazati povišene nivoe leukocita, što ukazuje na prisutnost infekcije, dok vaginalni brisevi omogućavaju identifikaciju specifičnih patogena.

Kako se leči upala jajnika?

Lečenje upale jajnika zavisi od težine infekcije i od toga da li je izazvana bakterijskom infekcijom ili nekom drugom vrstom patogena. Terapija se obično sastoji od antibiotika, ali u težim slučajevima mogu biti potrebni hospitalizacija ili čak hirurški zahvati.

Kada je potrebno hitno lečenje?

Ako upala jajnika izaziva jake bolove, visoku temperaturu ili simptome kao što su ubrzani rad srca, drhtavica ili nagli pad krvnog pritiska, hitno lečenje je neophodno.

Antibiotici kao prva linija odbrane

U većini slučajeva, antibiotici su prvi korak u lečenju upale jajnika, posebno ako je uzrok bakterijska infekcija. Lekar obično propisuje antibiotike širokog spektra kako bi se pokrio što veći broj mogućih patogena, pre nego što se rezultati laboratorijskih testova potvrde specifičnog uzročnika infekcije. Antibiotici se mogu davati oralno, ali kod ozbiljnijih slučajeva može biti potrebno davanje lekova putem infuzije.

Koliko dugo traje lečenje antibioticima?

Lečenje antibioticima obično traje između 7 i 14 dana, u zavisnosti od težine infekcije i odgovora pacijentkinje na terapiju. U težim slučajevima, ili ako se infekcija proširila na druge organe, tretman može trajati duže. Nakon završetka antibiotske terapije, često je potrebno kontrolisati stanje kako bi se osiguralo da se infekcija nije vratila.

Koje su moguće komplikacije i posledice upale jajnika?

Ako se upala jajnika ne leči na vreme, mogu se pojaviti ozbiljne komplikacije koje ne samo da otežavaju lečenje već i trajno utiču na zdravlje žene. Moguće komplikacije uključuju širenje infekcije na druge organe, hronične bolove, formiranje ožiljnog tkiva i smanjenje plodnosti.

Šta se dešava ako se upala jajnika ne leči?

Nelečena upala jajnika može dovesti do stvaranja apscesa u jajnicima ili okolnim tkivima, što zahteva hiruršku intervenciju. Infekcija se može proširiti na jajovode, matericu, pa čak i na abdominalnu šupljinu, izazivajući ozbiljnije stanje poznato kao pelvična upalna bolest (PID).

Moguće dugoročne posledice neblagovremenog lečenja

Neblagovremeno ili neadekvatno lečenje može dovesti do trajnih posledica, kao što su hronični bolovi u karlici, ožiljke na reproduktivnim organima i smanjenje funkcije jajnika. Ožiljci koji se formiraju kao posledica dugotrajne upale može izazvati opstrukciju jajovoda, otežavajući oplodnju jajne ćelije. Takođe, mogu se javiti problemi sa ciklusom i plodnošću, što dodatno komplikuje buduće pokušaje začeća.

Povezanost upale jajnika sa neplodnošću

Ožiljci u jajovodima mogu sprečiti prolazak jajne ćelije ili spermatozoida, što otežava proces oplodnje. Čak i nakon izlečenja, ožiljci ili hronična upala mogu ostaviti trajne posledice na plodnost kod žena, povećavajući rizik od vanmaterične trudnoće ili smanjenja kvaliteta jajnih ćelija.

Načini prevencije upale jajnika

Redovni ginekološki pregledi

Redovni ginekološki pregledi su od vitalne važnosti za rano otkrivanje i lečenje infekcija pre nego što se prošire na jajnike. Ginekolozi mogu identifikovati potencijalne infekcije ili abnormalnosti kroz redovne preglede, PAPA testove i ultrazvuk. Takođe, redovno praćenje stanja reproduktivnih organa omogućava rano prepoznavanje simptoma upale jajnika, čime se izbegavaju komplikacije.

Pravilna higijena kao prevencija

Održavanje pravilne genitalne higijene je ključni faktor u prevenciji upale jajnika, jer smanjuje rizik od ulaska bakterija u reproduktivni sistem. Pravilno pranje genitalnog područja, izbegavanje agresivnih sapuna i parfemisanih proizvoda, kao i korišćenje zaštite tokom seksualnih odnosa, pomažu u očuvanju zdravlja. Takođe, preporučuje se izbegavanje predugog korišćenja tampona i redovna promena higijenskih uložaka tokom menstruacije.

BIGUANELLE® rastvor i vaginalete pomažu u održavanju zdrave vaginalne mikroflore i sprečava pojavu neprijatnih simptoma poput svraba, peckanja i neprijatnog mirisa.

BIGUANELLE® rastvor se može primenjivati preventivno jednom mesečno nakon menstruacije. Jedna aplikacija rastvora efikasno uklanja višak sekreta i patogene, pružajući osećaj svežine i čistoće.

Slično tome, BIGUANELLE® vaginalete mogu se koristiti nakon rastvora, kao dodatna nega i zaštita. Upotreba vaginaleta pomaže u obnavljanju i održavanju prirodne kiselosti vagine, što je ključno za očuvanje zdravlja intimne zone.

Redovna primena ovih proizvoda može doprineti sprečavanju povratka infekcija i pomoći u održavanju optimalne vaginalne higijene. Njihova upotreba treba biti u skladu sa preporukama lekara, kako bi se obezbedila maksimalna efikasnost i sigurnost.

Zdrav stil života kao ključ prevencije

Zdrav stil života, koji uključuje uravnoteženu ishranu bogatu vitaminima i mineralima, redovnu fizičku aktivnost i adekvatan san, može ojačati imunološki sistem i smanjiti šanse za razvoj infekcija. Smanjenje stresa i izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola takođe doprinose opštem zdravlju organizma i reproduktivnih organa.

Uloga partnera u prevenciji upale jajnika

Korišćenje kondoma tokom seksualnih odnosa može smanjiti rizik od prenosa bakterijskih infekcija, dok redovni lekarski pregledi partnera pomažu u otkrivanju eventualnih infekcija pre nego što izazovu probleme. Održavanje otvorene komunikacije sa partnerom o zdravstvenim pitanjima i seksualnim navikama doprinosi očuvanju reproduktivnog zdravlja obe strane.

Često postavljana pitanja

1. Može li upala jajnika proći sama od sebe?

Ne, upala jajnika zahteva medicinsku intervenciju, najčešće u obliku antibiotika.

2. Da li je operacija neophodna za lečenje upale jajnika?

U težim slučajevima, kada se razvije apsces ili komplikacije, operacija može biti potrebna.

3. Da li se upala jajnika može javiti tokom trudnoće?

Da, ali je ključno brzo reagovati kako bi se zaštitilo zdravlje majke i fetusa.

4. Kako upala jajnika utiče na menstrualni ciklus?

Može izazvati nepravilna krvarenja, bolne menstruacije ili potpuni izostanak ciklusa.

5. Koje su razlike između akutne i hronične upale jajnika?

Akutna upala je iznenadna i jaka, dok hronična može biti manje intenzivna, ali dugotrajnija.

6. Da li seksualni odnosi mogu pogoršati upalu jajnika?

Seksualni odnosi mogu pogoršati simptome ako je infekcija prisutna, te se ne preporučuju tokom lečenja.

7. Da li se upala jajnika može otkriti ultrazvukom?

Da, ultrazvuk može pomoći u vizualizaciji stanja jajnika i otkrivanju upale.

8. Kako prepoznati upalu jajnika kod mladih devojaka?

Simptomi kod mladih devojaka uključuju bol u donjem stomaku, groznicu, i neredovna krvarenja.

Gljivične infekcije – šta ih uzrokuje i šta ako ih zanemarite?

26.06.2024

Gljivične infekcije su čest zdravstveni problem koji pogađa mnoge ljude širom sveta. Ove infekcije mogu biti uzrokovane različitim vrstama gljivica, a ako se ne leče na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Šta uzrokuje gljivične infekcije?

Gljivične infekcije su uzrokovane prekomernim rastom gljivica u telu. Najčešći uzročnik je gljivica Candida, koja prirodno živi na koži i sluzokožama, ali može izazvati infekciju kada se prekomerno razmnoži. Glavni uzroci prekomernog rasta gljivica uključuju vlagu i toplotu, oslabljen imunološki sistem, dijabetes, upotreba antibiotika i hormonske promene.

Toplo vreme i kandidijaza

Gljivice uspevaju u toplim i vlažnim uslovima, što objašnjava zašto su koža i sluzokože, kao što su usta, grlo, vagina i prepone, često pogođene.

Toplo vreme može doprineti razvoju kandidijaze zbog povećane vlage i znojenja, što stvara idealne uslove za rast gljivica. Letnji meseci i topla klima povećavaju rizik od gljivičnih infekcija, posebno u područjima tela koja su sklona znojenju, kao što su prepone, pazuh i stopala.

Da biste smanjili rizik od kandidijaze tokom toplog vremena, važno je održavati dobru higijenu, nositi prozračnu i pamučnu odeću, redovno se tuširati i temeljno sušiti kožu. Takođe, izbegavajte nošenje mokre odeće ili kupaćih kostima duže vreme.

Oslabljen imunološki sistem i gljivične infekcije

Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, bilo zbog bolesti ili upotrebe određenih lekova, imaju veći rizik od razvoja gljivičnih infekcija.

Pad imuniteta može značajno povećati rizik od gljivičnih infekcija. Imunološki sistem igra ključnu ulogu u borbi protiv infekcija, uključujući gljivične infekcije. Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, bilo zbog bolesti, stresa, loše ishrane ili upotrebe određenih lekova, podložnije su razvoju gljivičnih infekcija.

Lekovi kao što su kortikosteroidi, imunosupresivi i neki antibiotici mogu oslabiti imunološki sistem ili narušiti ravnotežu mikroflore, povećavajući rizik od gljivičnih infekcija. Ako koristite ove lekove, važno je biti svestan potencijalnih nuspojava i preduzeti odgovarajuće preventivne mere.

Korišćenje antibiotika

Antibiotici mogu uništiti dobre bakterije koje održavaju ravnotežu mikroflore, omogućavajući gljivicama da se razmnože. Direktno su povezani i sa slabljenjem imunološkog sistema, pa je njihova upotreba jedan od glavnih uzročnika pada imuniteta.

Da li insulinska rezistencija i dijabetes uzrokuje kandidijazu?

Visok nivo šećera u krvi može stvoriti povoljne uslove za rast gljivica.

Dijabetes može značajno povećati rizik od kandidijaze, koja je gljivična infekcija uzrokovana gljivicom Candida. Visoki nivoi šećera u krvi pružaju povoljne uslove za rast i razmnožavanje gljivica. Osim toga, osobe sa dijabetesom mogu imati oslabljen imunološki sistem, što dodatno povećava rizik od infekcija.

Kod osoba sa dijabetesom, kandidijaza se najčešće manifestuje kao oralna kandidijaza (soor), vaginalna kandidijaza ili infekcije kože. Simptomi uključuju svrab, peckanje, crvenilo i beličasti sekret u pogođenim područjima. Ako se ne leči, kandidijaza može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema, kao što su infekcije krvotoka.

Insulinska rezistencija je pred-dijabetes stanje, a uz pravovremeno dijagnostifikovanje i lečenje može se izbeći razvoj dijabetesa.

Hormonalne promene

Hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze mogu povećati rizik od gljivičnih infekcija.

Šta je vaginalna gljivična infekcija?

Vaginalna gljivična infekcija je vrsta vaginitisa, stanja u kojem je vagina otečena, bolna i nekada inficirana. Postoji nekoliko tipova vaginitisa (svaki sa sličnim simptomima) ali vaginalne gljivične infekcije su jedne od najčešćih.

Vaginalna kandidijaza je vrsta gljivične infekcije. Kada je kandida kod žena u ravnoteži unutar tela, nema problema ali ako se poremeti, brzo se razmnožava i može izazvati infekciju. Gljivična infekcija uzrokuje peckanje, svrab, crvenilo na vulvi (spoljnim delovima vagine) i promene u vaginalnom sekretu.

Kako izgleda vaginalna gljivična infekcija?

Izgled vulve i vaginalnog sekreta će se promeniti ako imate gljivičnu infekciju. Regija kože neposredno izvan otvora vagine može da svrbi i peče. Svrab vagine i peckanje mogu se pogoršati kada mokrite ili imate seksualni odnos. Vaginalni sekret može postati gušći i grudvastiji (sirast vaginalni sekret), dok miris ne bi trebalo da se promeni. Može biti nešto više slatkast nego inače, ali ne i neprijatan kao kod bakterijskih infekcija. Moguće je i da simptomi izostanu, ali da brisevi pokažu da je ipak prisutna vaginalna kandidijaza (VI grupa vaginalnog sekreta).

Koliko su česte vaginalne gljivične infekcije?

Gljivična vaginalna infekcija, zajedno sa bakterijskom vaginozom, spada među najčešće upale kod žena. Otprilike 75% seksualno aktivnih žena imalo je ovu infekciju barem jednom u životu, a polovina njih je iskusila probleme ove infekcije više puta. Kod oko 10% žena kandidijaza se često ponavlja kao rekurentna infekcija. Gljivične infekcije su drugi najčešći uzrok vaginitisa (bakterijska vaginoza je najčešća).

Šta povećava rizik od gljivične infekcije?

Određeni faktori mogu povećati rizik od dobijanja vaginalne gljivične infekcije. Oni su slični i za vaginalnu kandidijazu kao i za kandidijazu bilo kog drugog dela tela. Neki od faktora za povećanje rizika vaginalne kandidijaze su:

Korišćenje antibiotika, kontraceptivnih pilula ili određenih steroida.
Trudnoća.
Slab imunološki sistem.
Netretiran dijabetes.

Određeni faktori životnog stila takođe povećavaju rizik od vaginalne gljivične infekcije, kao što su:

Sedenje u mokrom kupaćem kostimu.
Ne menjanje odeće mokre od znoja.
Korišćenje mirisnih tampona i uložaka ili vaginalnog dezodoransa.

Vežbanje i vaginalna nelagodnost

Vežbanje je važno za održavanje zdravlja, ali može doprineti vaginalnoj nelagodnosti i povećanom riziku od gljivičnih infekcija. Znojenje i trenje tokom vežbanja mogu stvoriti vlažno i toplo okruženje koje pogoduje rastu gljivica. Sintetički materijali u sportskoj odeći takođe mogu zadržavati vlagu, povećavajući rizik od infekcija.

Da biste smanjili rizik od vaginalne nelagodnosti i gljivičnih infekcija tokom vežbanja, nosite prozračnu i pamučnu sportsku odeću, odmah se presvlačite nakon treninga, i temeljno sušite intimne delove tela. Redovna higijena i korišćenje blagih sredstava za pranje takođe mogu pomoći u prevenciji infekcija.

Predmenstrualni simptomi – PMS ili kandidijaza

Predmenstrualni simptomi, kao što su bolovi u stomaku, nadutost i promene raspoloženja, mogu se ponekad pomešati sa simptomima kandidijaze. Hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa mogu uticati na vaginalnu mikrofloru, povećavajući rizik od gljivičnih infekcija. Veoma često i nakon menstruacije možete imati osećaj svraba i peckanja, a da testovi ne pokažu kandidijazu. Uzrok tome jeste velika vlažnost, krvarenje a i upotreba uložaka. Mirišljavi i dnevni ulošci mogu izazvati ovakve simptome jer dovode do iritacije vaginalne sluzokože.

Ako uz svrab, peckanje i crvenilo primetite i pojačan sirasti-beličasti sekret, moguće je da imate kandidijazu, a ne samo predmenstrualne simptome. U takvim slučajevima, važno je konsultovati se sa lekarom radi odgovarajuće dijagnoze i lečenja.

Simptomi vaginalne gljivične infekcije

Simptomi su:

Svrab ili peckanje u vagini i vulvi.
Gust, beli vaginalni sekret sa sirastom konzistencijom.
Crvenilo i otok vagine i vulve.
Male posekotine ili pukotine na koži vulve zbog krhke kože u tom području.
Peckanje tokom mokrenja.
U nekim slučajevima, još jedan simptom vaginalne gljivične infekcije može biti bol tokom seksa.

Kako se dijagnostikuje gljivična infekcija?

Vaš ginekolog dijagnostikuje vaginalnu gljivičnu infekciju. Potrebno je da odete na pregled i da razgovarate o simptomima koje imate. Ginekolog će najverovatnije uzeti uzorak sekreta iz Vaše vagine da potvrdi gljivičnu infekciju. Kombinacija simptoma i uzorka sekreta omogućiće ginekologu da odredi koji tip gljivične infekcije imate i kako da je lečite.

Kako se leči vaginalna gljivična infekcija?

Antifungalni lekovi leče većinu vaginalnih gljivičnih infekcija. Specifičan lek zavisi od ozbiljnosti infekcije. Ginekolog će Vam propisati najbolji tretman na osnovu simptoma i stanja.

Antifungalni lekovi deluju tako što se bore protiv prekomernog rasta gljivica u telu. Lekovi su ili oralni (obično se daju u jednoj dozi flukonazola oralno) ili topikalni (koriste se dnevno do sedam dana). Možete primeniti topikalne lekove na područje vagine ili ih staviti unutar vagine (supozitorije) koristeći aplikator.

Ginekolog će Vam dati informacije o svakom obliku leka i uputstva kako da ih pravilno koristite. Važno je uvek slediti uputstva, kako biste bili sigurni da je infekcija potpuno izlečena i da se ne vrati.

Ako uzimate lekove za gljivičnu infekciju, ne bi trebalo da imate seks dok ne završite sa tretmanom. Seks može izazvati više iritacija, a određeni antifungalni lekovi mogu oslabiti materijale korišćene u kondomima i dijafragmama.

Koliko dugo traju gljivične infekcije?

Većina gljivičnih infekcija se povlači sa lekovima nakon nekoliko dana, ali može trajati celu nedelju. Ozbiljniji slučajevi mogu trajati duže i zahtevati duže lečenje. Uverite se da koristite lekove prema uputstvima i nemojte da prekidate terapiju sa prestankom simptoma jer se infekcija može vratiti.

Hoće li moja gljivična infekcija proći sama od sebe?

Ne, gljivična infekcija ne može proći sama od sebe. Samo lek koji uništava gljivice će pomoći da izlečite vaginalnu gljivičnu infekciju.

Zapostavljena gljivična infekcija – kako da je prepoznate i kako da reagujete na vreme

Zapostavljena gljivična infekcija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Simptomi netretirane gljivične infekcije uključuju hronični svrab, peckanje, crvenilo, zadebljanje kože i trajne promene u izgledu i teksturi pogođenih područja.

Ako sumnjate na gljivičnu infekciju, važno je reagovati na vreme i potražiti medicinsku pomoć. Rano dijagnostikovanje i lečenje mogu sprečiti komplikacije i ubrzati oporavak. Nelečene gljivične infekcije mogu se proširiti na druge delove tela i dovesti do sekundarnih infekcija.

BIGUANELLE® – prva pomoć kod vaginalne kandidijaze

BIGUANELLE® je efikasan proizvod koji pomaže u borbi protiv gljivičnih infekcija. BIGUANELLE^®je gel-rastvor koji se može koristiti čim se pojave neprijatni simptomi poput svraba, peckanja, pojačanog sekreta. Ono što ga izdvaja od drugih proizvoda je što deluje odmah.

Ukoliko simptomi traju danima i uporni su, preporuka je da se prvo primeni BIGUANELLE^® (smanjiće simptome, skinuće višak sekreta), a nakon toga ciljana terapija (antimikotik) koja će onda ostvariti pun efekat terapije.

Poželjno je da se BIGUANELLE^®primeni i na kraju terapije kako bi se uklonila preostala kandida, obnovila mikroflora i na taj način sprečio povratak kandide.

Ukoliko imate kandidu koja se često vraća, poželjno je da BIGUANELLE^®primenjujete preventivno jednom mesečno nakon menstruacije.

Kako mogu smanjiti rizik od gljivične infekcije?

Izbegavajte upotrebu mirišljavih tampona ili uložaka.
Presvucite se odmah nakon plivanja ili vežbanja da biste izbegli nošenje mokre odeće.
Nosite pamučni donji veš i prozračnu odeću.
U slučaju primene antibiotika, aplikujte BIGUANELLE^®nakon terapije.
Kontrolišite unos rafinisanih šećera.

Gljivične infekcije su čest zdravstveni problem koji može imati ozbiljne posledice ako se ne leče na vreme. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno reagovanje ključno je za sprečavanje komplikacija.

Carski rez – šta treba da znate

30.05.2024

Šta je carski rez?

Carski rez (poznat i kao sekcija ili carski porođaj) je hirurški postupak pri kojem se beba rađa kroz rezove na stomaku i materici. Izvodi se onda kada vaginalni porođaj nije moguć ili nije siguran, ili kada je zdravlje majke ili bebe ugroženo.

Kada je potreban carski rez?

Carski rez može biti neophodan ako postoje određena medicinska stanja ili ako se tokom vaginalnog porođaja pojave komplikacije. U skladu sa tim, razlikuje se planirani i hitni carski rez.

Planirani carski rez se dešava kada su prisutni sledeći uslovi:

Cephalopelvic disproportion (CPD)

CPD je termin koji znači da je bebina glava ili telo preveliko da bi bezbedno prošlo kroz karlicu, ili je karlica previše mala za prosečno veliku bebu. Ovo će proceniti ginekolog na nekom od pregleda tokom devetog meseca trudnoće.

Prethodni carski rez

Iako je moguće imati vaginalni porođaj nakon prethodnog carskog reza, to nije opcija za sve. Faktori koji mogu uticati na to uključuju tip reza na materici korišćenog u prethodnom carskom rezu i rizik od pucanja materice, kao i sam tok trudnoće nakon prethodne koja se završila carskim rezom.

Očekivanje blizanaca

Iako se blizanci često mogu roditi vaginalno, dve ili više beba može zahtevati carski rez.

Placenta previa

U ovom stanju, placenta je pričvršćena previše nisko u materici i blokira izlaz bebe kroz grlić materice.

Bočni položaj bebe

Vaša beba je u horizontalnom, ili bočnom položaju u materici.

Karlični položaj bebe

U ovoj situaciji, beba je stopalima ili zadnjicom prema napred u materici. Neki lekari mogu pokušati da okrenu bebu, ali će carski rez biti neophodan ako to ne uspe.

Zdravstvena stanja

Stanja kao što su srčana bolest, problemi sa pritiskom, pa čak i velika dioptrija mogu se pogoršati tokom porođaja vaginalnim putem. Takođe, carski rez je neophodan ukoliko imate genitalni herpes u vreme porođaja.

Opstrukcija

Veliki miom na materici, fraktura karlice ili očekivanje bebe sa određenim kongenitalnim anomalijama mogu takođe biti razlozi za carski rez.

Hitni ili neplanirani carski rez može biti potreban ako se tokom porođaja pojave sledeći uslovi:

Porođaj ne napreduje

Termin takođe poznat kao produženi porođaj, to znači da se grlić materice širi i skraćuje, ne stanjuje se (ne effacira) ili se beba prestane kretati niz porođajni kanal (beba ostane zaglavljena u porođajnom kanalu).

Kompresija pupčane vrpce

Pupčana vrpca je omotana oko bebinog vrata ili tela ili je uhvaćena između bebinih glave i majčine karlice.

Prolaps pupčane vrpce

Pupčana vrpca izlazi kroz grlić materice pre nego beba.

Ablacija placente

Placenta se odvaja od zida materice pre nego što se beba rodi.

Fetalni distres

Kod bebe mogu se razviti problemi koji uzrokuju nepravilan srčani ritam tokom porođaja. Ginekolog u tom slučaju može odlučiti da beba više ne može tolerisati porođaj te da je pod stresom i da je neophodan carski rez.

Koliko su česti carski rezovi?

Prema podacima Zavoda za statistiku, carski rezovi čine oko 30% svih porođaja u Srbiji. Iako je carski rez rutinska procedura, rizici kod porođaja carskim rezom su i dalje veći u odnosu na rizike koje nosi vaginalni porođaj.

Priprema za carski rez

Ako je planiran carski rez, sledeće procedure su standardne:

Potpisivanje formulara za pristanak na postupak.
Razgovor sa anesteziologom o opcijama anestezije. Najčešće se koristi epidural (ili spinalna anestezija) koji utrne telo od grudi do stopala. Ovo omogućava majci da bude budna tokom porođaja i vidi bebu odmah po rođenju. Između majke i bebe se postavlja paravan, tako da ona neće videti porođaj.
Uklanjanje dlaka u predelu oko reza.
Klistiranje radi pražnjenja creva.
Postavljanje katetera kako bi bešika ostala prazna tokom i nakon operacije. Ovaj postupak se obično izvodi nakon davanja anestezije, tako da se ne oseća bol ili neprijatnost.
Postavljanje monitora za praćenje srčanog ritma i krvnog pritiska.
Postavljanje braunile u ruku za davanje lekova i tečnosti kroz infuziju. Braunila se uklanja kada se napusti bolnica ili kada više nije potrebna.
Razgovor sa ginekologom o postupku i onome što se može očekivati (ako sve već nije prethodno dogovoreno).

U slučaju hitnog carskog reza, ginekolog će brzo izvaditi bebu zbog ugroženog zdravlja majke ili bebe. Zbog ograničenog vremena za pripremu, možda će biti potrebna opšta anestezija jer deluje brže.

Šta se zapravo dešava tokom carskog reza?

Prvi korak u postupku carskog reza je priprema za anesteziju. Većina planiranih carskih rezova koristi spinal, tako da ste budni za vreme porođaja. Međutim, u nekim slučajevima ste uspavani pod opštom anestezijom.

Ukoliko ste se odlučili za spinalnu antesteziju, anesteziolog će uz pomoć medicinskog osoblja da Vam pomogne da se namestite u idealan položoj (ukoliko možete od stomaka, sešćete u turski sed, i nagnuti se napred što više možete). Osetićete ubod u kičmu, koji nije bolan, pomoći će Vam da legnete i uskoro ćete osetiti da Vam trnu noge.

Vaš stomak će biti očišćen antiseptikom, i možda će Vam biti postavljena maska za kiseonik preko usta i nosa kako bi se povećao kiseonik za Vašu bebu. Zatim, lekar postavlja sterilni pokrivač oko mesta reza i preko Vaših nogu i grudi. Na kraju, lekari podižu sterilne zavese između Vaše glave i donjeg dela tela.

Ginekolog će zatim napraviti rez na stomaku. Mogu se koristiti vertikalni ili horiznotalni rez. Horizontalni rez se takođe naziva bikini rez.

Zatim, lekar pravi rez od 7 do 10 cm kroz zid Vaše materice. Ovaj rez takođe može biti horizontalni ili vertikalni. Na kraju, ginekolog izvlači bebu kroz rezove. Pupčana vrpca se seče, placenta se uklanja i rezovi se zatvaraju šavovima i spajalicama.

Hitni carski rezovi prate iste korake, međutim, brzina kojom se beba izvlači iz materice je drugačija. Tokom planiranog carskog reza, porođaj traje oko 10 do 15 minuta. Lekar vadi bebu za samo nekoliko minuta u hitnom carskom rezu.

Ako ste budni tokom carskog reza, moći ćete da vidite i držite Vašu bebu ubrzo nakon rođenja.

Šta možete osećati tokom carskog reza?

Bićete pod anestezijom, tako da nećete osećati bol.

Da li je porođaj carskim rezom bezbedan?

Vaginalni porođaji su obično poželjniji, ali u nekim slučajevima carski rez je jedina sigurna opcija. Carski rez nosi različite rizike i koristi, o čemu uvek možete razgovarati sa ginekologom.

Koliko traje operacija carskog reza?

Tipičan carski rez traje oko 45 minuta od početka do kraja. Nakon što lekar izvadi bebu iz stomaka, materica će biti pažljivo zašivena, a rez na stomaku zatvoren.

Oporavak nakon carskog reza

Šavovi će se postepeno razgraditi, a konci se obično uklanjaju u bolnici nakon otprilike nedelju dana. Stomak će biti bolan nekoliko dana ili nedelja. U nekim slučajevima, lekar može prepisati jače lekove protiv bolova ili antibiotike.

Preporučuje se da ograničite svoje aktivnosti, odmarate se i oslanjate na pomoć porodice i prijatelja kada se vratite kući. Nakon tipične operacije carskog reza, očekuje se da ćete provesti najmanje dva do tri dana u bolnici.

Rizici i prednosti

Koje su prednosti carskog reza?

Prednosti carskog reza zavise od trudnoće. U većini slučajeva, najveća korist carskog reza je što je sigurniji za majku i bebu. Kada je vaginalni porođaj rizičan ili bi mogao da naškodi bebi, većina lekara će se odlučiti za carski rez kako bi smanjili rizike. Kada carski rezovi nisu planirani, na primer ako bebin srčani ritam padne na nesiguran nivo, hitan carski rez je sigurniji nego da se dozvoli dalji pad srčanog ritma bebe.

Koji su rizici carskog reza?

Kao i svaka operacija, carski rez nosi određene rizike. Rizik od komplikacija je nešto veći kod carskog reza nego kod vaginalnog porođaja. Ovo može uključivati:

Infekciju.
Gubitak krvi (hemoragija).
Krvni ugrušak koji može otpasti i ući u krvotok (embolija).
Povredu creva ili bešike.
Rez koji može oslabiti zid materice.
Abnormalnosti placente u budućim trudnoćama.
Rizici od opšte anestezije.
Povreda fetusa.

Ostale mane carskog reza su:

Oporavak od carskog reza može biti teži nego od vaginalnog porođaja.
Carski rezovi su češće uzrok hroničnog bola u karlici.
Verovatnije je da ćete imati carski rez u budućim trudnoćama.
Beba može imati problema sa dojenjem.
Beba može biti pod većim rizikom vezano za probleme sa disanjem.

Oporavak od carskog reza

Nakon što anestezija prestane da deluje, osetićete bol od rezova. Takođe možete imati bolove uzrokovane gasovima kao i probleme sa dubokim disanjem. Ukoliko možete, idealno je da odrasla osoba bude tu da Vam pomogne da ustanete iz kreveta prvih nekoliko dana nakon carskog reza.

Većina žena ostaje u bolnici između dva i tri dana.

Potpun oporavak može trajati između četiri i šest nedelja.

Pitajte svog lekara šta možete očekivati tokom oporavka. Većina lekara preporučuje izbegavanje stepenica, dizanje teških stvari, vežbanje i druge naporne aktivnosti bar nekoliko nedelja. Zamolite prijatelje ili partnera za pomoć oko obavljanja poslova, kuvanja i čišćenja kako biste mogli da se odmarate i oporavljate. Lekar može staviti ograničenja na vožnju dok ne budete u stanju da okrećete telo i pritisnete pedale sa lakoćom.

Možete očekivati grčeve i krvarenje do šest nedelja, kao i nelagodnost oko reza. Uzimanje lekova protiv bolova kao što su paracetamol ili ibuprofen može pomoći. Izbegavajte seks najmanje šest nedelja ili dok lekar ne odobri.

Takođe ćete imati vaginalni iscedak nakon operacije zbog ljuštenja sluznice materice. Iscedak, koji se zove lohija, biće crven u početku i postepeno će se promeniti u braonkasto-žutu boju.

Pozovite svog lekara ako imate jako krvarenje ili neprijatan miris vaginalnog iscetka. Koristite sanitarne uloške, nikako tampone dok potpuno ne prestanete da krvarite.

Mogu li imati vaginalni porođaj nakon carskog reza?

Većina žena koje su imale carski rez mogu razgovarati sa svojim ginekologom o opciji vaginalnog porođaja u budućim trudnoćama.

Ako ispunjavate sledeće kriterijume, Vaše šanse za vaginalni porođaj nakon carskog reza su značajno povećane:

Lekar je koristio nizak poprečni rez.
Karlica nije previše mala za prosečno veliku bebu.
Ne očekujete blizance.
Prvi carski rez je izveden samo zato što je beba bila u karličnom položaju.

Kada pozvati lekara

Ako imate infekciju na rezu od carskog reza, obratite se svom lekaru. Pazite na znake infekcije kao što su:

Crvenilo ili otok reza.
Gnoj ili curenje iz reza.
Groznica ili pogoršanje bola.

Ostali znaci problema uključuju jako krvarenje ili ozbiljan bol i grčeve u karlici. U ovoj situaciji se javljate hitno u porodilište ili dežurnoj službi.

Šta je bolnije: carski rez ili prirodni porođaj?

Nivo bola koji osećate tokom porođaja je jedinstven. Na primer, ako se odlučite za porođaj bez anestetika, možete očekivati više bola nego neko ko je imao epidural pre vaginalnog porođaja. Tokom carskog reza, nećete osećati mnogo bola. Međutim, oporavak od carskog reza može biti bolniji i duži nego oporavak od prirodnog porođaja.

Koliko carskih rezova možete imati?

Broj carskih rezova koji možete imati je jedinstven za Vašu medicinsku istoriju i trudnoću. Tačan broj nije definisan. Operacija može biti malo komplikovanija svaki naredni put zbog prethodnih rezova ili ožiljaka.

Bezbedna trudnoća uz ALERACT® i ALERACT® HA

Bez obzira na to da li će se porođaj završiti carskim rezom ili vaginalnim putem, važno je osigurati da trudnoća teče bez komplikacija. ALERACT® i ALERACT® HA, pružaju podršku trudnicama na putu ka sigurnom porođaju.

ALERACT® je specijalno formulisan da pomaže u očuvanju zdravlja tokom trudnoće. Reč je o jedinstvenom proizvodu na bazi alfa-lipoinske kiseline, magnezijuma i vitamina B6 koji dokazano smanjuje rizik od pojave prevremenog porođaja, smanjuje učestalost kontrakcija i čuva Vašu trudnoću

ALERACT® HA je dijetetski suplement formulisan za upotrebu prilikom planiranja trudnoće i tokom prvog trimestra. Njegovi aktivni sastojci uključuju visokomolekularnu hijaluronsku kiselinu, alfa-lipoinsku kiselinu, magnezijum, vitamin D i vitamin B6. Ovi sastojci doprinose pravilnom formiranju posteljice i pružaju podršku trudnoći od samog početka, kada je rizik od spontanog pobačaja najveći.

Uz redovnu upotrebu ALERACT® i ALERACT® HA, trudnice osiguravaju put ka očuvanju svog zdravlja i zdravlja svoje bebe.

Kako pravilno izvoditi Kegelove vežbe i zašto su važne?

06.05.2024

Kegelove vežbe su vežbe koje pomažu u jačanju mišića karličnog dna. Ovi mišići podržavaju organe u Vašoj karlici, kao što su bešika, creva i vagina, te omogućavaju kontrolu funkcija kao što su mokrenje, defekacija i seks. Kegelove vežbe uključuju stezanje i opuštanje mišića karličnog dna kako bi se ojačali.

Zašto su Kegelove vežbe važne?

Kegelove vežbe mogu pomoći u prevenciji ili smanjenju problema kao što su:

Urinarna inkontinencija (nevoljno curenje urina)
Hitna potreba za mokrenjem
Fekalna inkontinencija (nevoljno curenje fekalija)
Prolaps karličnih organa (organi karlice spuštaju se ili ispupčuju u vaginu)

Ove vežbe mogu takođe imati pozitivan uticaj seksualno zdravlje i orgazme. I muškarci i žene mogu imati koristi od Kegelovih vežbi.

Kako Kegelove vežbe funkcionišu?

Kegelove vežbe pomažu u održavanju “kondicije” mišića karličnog dna. Slično kao što jačate druge mišiće u telu podizanjem tegova, Kegelove vežbe su način da mišići karličnog dna ostanu jaki. Kegelove vežbe mogu Vam dati bolju kontrolu nad bešikom i crevima, te sprečiti da mišići karličnog dna oslabe.

Ako su ovi mišići slabi, može doći do curenja urina, fekalija ili nevoljnog ispuštanja gasova. Mišići karličnog dna mogu oslabiti s godinama ili zbog trudnoće, porođaja ili operacije.

Ko treba da radi Kegelove vežbe?

Sve što izaziva stres na mišiće karličnog dna može ih oslabiti. Neki od uzroka slabljenja su:

Trudnoća
Porođaj, uključujući carski rez
Prekomerna težina ili gojaznost
Operacija u karličnom predelu
Starenje (mišići prirodno slabe s godinama)
Prekomerno naprezanje tokom defekacije ili hronični kašalj

Međutim, Kegelove vežbe nisu za svakoga. Previše vežbanja ili vežbanje kada nije potrebno može dovesti do prevelike napetosti ili stezanja mišića.

Trudnoća i Kegelove vežbe

Trudnice mogu imati koristi od Kegelovih vežbi jer mogu olakšati porođaj. Ove vežbe mogu poboljšati kontrolu mišića tokom porođaja i pomoći u:

Kontroli bešike
Jačanju mišića koji podržavaju težinu fetusa
Pritisku tokom vaginalnog porođaja
Oporavku perineuma nakon porođaja

Kako pronaći mišiće karličnog dna?

Da biste pronašli mišiće karličnog dna, pokušajte da zaustavite tok urina dok sedite na WC šolji. Ova metoda služi samo za pronalaženje mišića, a ne za stalnu praksu. Takođe, možete zamisliti da sprečavate ispuštanje gasova. Još jedan način je umetanje prsta u vaginu i stiskanje mišića oko njega. Ako osećate pritisak, to su mišići koje treba da vežbate (ukoliko se odlučite na ovakvu proveru, vodite računa o higijeni ruku i koristite medicinske rukavice).

Kako izvoditi Kegelove vežbe?

Ako ste zainteresovani da počnete sa primenom Kegelovih vežbi, važno je da krenete polako i da ne očekujete brze rezultate. Kegelove vežbe služe za jačanje mišića karličnog dna, koji podržavaju vašu bešiku, creva i druge organe u karlici. Kada su ovi mišići jaki, manja je verovatnoća da ćete imati probleme poput urinarne inkontinencije ili problema sa kontrolom creva.

Kegelove vežbe se izvode tako što se mišići podižu, drže i zatim opuštaju. Počnite sa nekoliko vežbi, a zatim postepeno povećavajte vreme i broj vežbi u svakom setu. Preporučuje se da radite dva do tri seta ovih vežbi dnevno.

Prvi koraci u Kegelovim vežbama

Pre nego što započnete redovni plan vežbanja, važno je da pronađete svoje mišiće karličnog dna. Kako je ranije pomenuto, možete to učiniti tako što ćete pokušati zaustaviti tok urina dok sedite na WC šolji, ili tako što ćete stisnuti mišiće kao da pokušavate sprečiti ispuštanje gasova. Kada pronađete ove mišiće, možete početi sa vežbanjem.

Plan vežbanja za početnike

Evo predloga kako da započnete sa Kegelovim vežbama:

Pronalaženje mišića karličnog dna: Koristite prethodno navedene tehnike da biste se uverili da ste pronašli prave mišiće.
Početak sa kratkim zadržavanjem: Zategnite mišiće karličnog dna i držite ih tri sekunde, zatim ih opustite tri sekunde. Ovo je jedan Kegel.
Ponavljanje: Pokušajte da uradite ovo 10 puta. Ako je preteško, smanjite na pet ponavljanja dok ne ojačate. Ovo je jedan set.
Učestalost: Radite jedan set ujutro i jedan set uveče.
Postepeno povećavanje: Kada se osetite spremnim, povećajte trajanje stezanja i opuštanja na pet sekundi. Takođe, povećajte broj ponavljanja na 10 u nizu.
Povećajte broj setova: Kada dosegnete 10 ponavljanja po setu, povećajte broj setova sa dva na tri puta dnevno.

Sa redovnim vežbanjem, Kegelove vežbe mogu doneti značajne prednosti Vašem zdravlju.

Kako da budete sigurni da li ispravno radite Kegelove vežbe?

Kegelove vežbe ne bi trebalo da izazivaju bol. Ako osećate bol u stomaku, donjem delu leđa ili glavi nakon vežbanja, verovatno ne radite vežbe ispravno. To može značiti da zadržavate dah ili koristite pogrešne mišiće. Ako imate problema sa pronalaženjem mišića ili osećate bol, najbolje je da se obratite stručnjaku ili zdravstvenom radniku za pomoć.

Kako znati da li su mišići karličnog dna jaki?

Jaki mišići karličnog dna dovode do manje “nezgoda”, manje potrebe za čestim mokrenjem ili defekacijom, i bolje kontrole bešike i creva. Ako možete lako izvesti Kegelove vežbe, to je znak da su Vaši mišići jaki.

Koliko jako treba da stisnete tokom Kegelovih vežbi?

Treba da stisnete dovoljno jako da osetite napetost u mišićima karličnog dna, ali ne toliko jako da stežete mišiće stomaka, butina, leđa ili zadnjice. Izbegavajte zadržavanje daha dok radite Kegelove vežbe.

Da li je bolje raditi Kegelove vežbe sedeći ili stojeći?

Kegelove vežbe možete raditi sedeći, stojeći ili ležeći. Ako su Vam mišići slabi, najbolje je da počnete ležeći.

Koliko dugo treba da zadržite Kegel?

Kada počinjete, uradite onoliko Kegela koliko Vam je lako izvesti. Na primer, pet Kegela gde držite po tri sekunde svaki, dva puta dnevno. Postepeno povećavajte broj ponavljanja i vreme držanja (stisak odnosno kontrakcija mišića).

Šta su Kegelove kugle?

Kegelove kugle su posebni uređaji koji se zadržavaju i nose unutar vagine. Pomažu u jačanju mišića karličnog dna. Kugle su obično okrugle ili približno okruglog oblika, i umetnu se u vaginu slično kao tampon. Mišići karličnog dna drže kuglu na mestu dok obavljate svoje dnevne aktivnosti. Možete početi sa nošenjem kugle nekoliko minuta dnevno, a zatim postepeno povećavati vreme.

Koliko vremena je potrebno da se vide promene?

Rezultate možete očekivati nakon šest do osam nedelja. Vreme zavisi od toga koliko ste redovni u vežbanju i koliko su vam mišići slabi ili jaki.

Mogu li muškarci raditi Kegelove vežbe?

Muškarci ili osobe koje su rođene kao muškarci takođe mogu imati koristi od Kegelovih vežbi. Mogu pomoći u slučajevima urinarne inkontinencije, prostatitisa i benignog hiperplastičnog povećanja prostate (BPH). Kegelove vežbe mogu takođe poboljšati seksualni užitak kao i jačinu orgazma.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ako imate problema sa izvođenjem Kegelovih vežbi, zdravstveni radnik može preporučiti biofidbek ili električnu stimulaciju mišića karličnog dna. Biofidbek uključuje umetanje sonde u vaginu, dok električna stimulacija koristi blage struje kako bi izazvala reakciju mišića. Ne oklevajte da potražite pomoć ako niste sigurni da li pravilno radite vežbe.

Kegelove vežbe i IALUNA® vaginalete: Kombinacija za optimalno zdravlje

Redovno izvođenje Kegelovih vežbi pomaže u jačanju mišića karličnog dna i poboljšava kontrolu bešike i creva. Međutim, ove vežbe ne rešavaju sve probleme sa zdravljem karlice i vagine. Da bi se postigli optimalni rezultati, korisno je kombinovati Kegelove vežbe sa primenom IALUNA® vaginaleta.

Zašto koristiti IALUNA® vaginalete uz Kegelove vežbe?

IALUNA® vaginalete sadrže hijaluronsku kiselinu koja pomaže u održavanju hidratacije i elastičnosti vaginalne sluzokože. Sa starenjem, vaginalna suvoća i smanjena elastičnost mogu izazvati nelagodnost, pa čak i bol tokom seksualnog odnosa. Ove vaginalete su dizajnirane da se bore protiv tih simptoma i poboljšaju opšte zdravlje vaginalnog tkiva.

Kako IALUNA® vaginalete deluju?

Hijaluronska kiselina u IALUNA® vaginaletama pomaže u brzom zaceljivanju i regeneraciji vaginalne sluzokože i grlića materice. Takođe, ove vaginalete vraćaju elastičnost vaginalnom tkivu i smanjuju neprijatnost izazvanu suvoćom. Kada se koriste redovno, mogu značajno poboljšati osećaj komfora i smanjiti rizik od infekcija.

Prednosti kombinacije Kegelovih vežbi i IALUNA® vaginaleta

Kada kombinujete Kegelove vežbe sa IALUNA® vaginaletama, dobijate dvostruku korist:

Jačanje mišića: Kegelove vežbe jačaju mišiće karličnog dna, što poboljšava kontrolu bešike i creva i može smanjiti rizik od prolapsa.
Poboljšanje vaginalnog zdravlja: IALUNA® vaginalete pomažu u održavanju zdrave i elastične vaginalne sluzokože, smanjujući suvoću i nelagodnost.

Ova kombinacija može biti posebno korisna za žene koje se suočavaju sa simptomima starenja, poput smanjene elastičnosti, vaginalne suvoće i bolova tokom seksualnog odnosa.

Kako koristiti IALUNA® vaginalete

IALUNA® vaginalete se koriste tako što se umetnu u vaginu uveče, pre spavanja. Vaginalete se tope na telesnoj temperaturi, osiguravajući da se aktivni sastojci potpuno apsorbuju. Zbog jedinstvene formulacije, ne dolazi do neprijatnog curenja sadržaja ujutru.

Dodatne prednosti IALUNA® vaginaleta

Ekstrakt Gotu Kole, koji je jedan od sastojaka IALUNA® vaginaleta, deluje slično kao ulje kantariona, pomažući u zaceljivanju i obnovi sluzokože vagine i grlića materice. Redovna upotreba može značajno poboljšati kvalitet života i vratiti samopouzdanje.

Kombinacija Kegelovih vežbi i IALUNA® vaginaleta može Vam pomoći da postignete optimalno zdravlje karlice i vagine. Kegelove vežbe jačaju mišiće, dok IALUNA® vaginalete poboljšavaju hidrataciju i elastičnost sluzokože. Ako imate pitanja o pravilnom izvođenju Kegelovih vežbi ili upotrebi IALUNA® vaginaleta, obratite se svom lekaru ili izabranom ginekologu za dodatne informacije i savete. Uvek možete pisati i nama, popunjavanjem forme ili ostavljanjem komentara na kraju ovog bloga.

Infertilitet kod žena

21.03.2024

O ženskoj neplodnosti, tj. infertilitetu kod žena se već decenijama jako puno priča kao glavnom uzroku zašto parovi ne mogu da ostvare potomstvo. Međutim, poslednjih godina, u skladu sa istraživanjima, kod parova u Srbiji koji imaju problem sa začećem, uzrok problema se u čak 40% slučajeva pripisuje muškarcu, a u istom procentu pripisuje se i ženi. Ostatak su slučajevi gde oba partnera imaju problem, ili pak slučajevi gde se uzrok steriliteta ne može pronaći, odnosno slučajevi idiopatskog steriliteta. Muški i ženski infertilitet su danas izjednačeni po učestalosti, i podjednako je važno ispitati i tretitrati oba kako bi se kranji cilj, što je beba, ostvario.

Infertilitet – definicija i značenje

Iako se neretko ove reči koriste kao sinonimi, infertilitet treba razlikovati od steriliteta. Sterilitet predstavlja hroničnu, odnosno stalnu nemogućnost ostvarivanja trudnoće, dok infertilitet podrazumeva poteškoće sa začećem koje, uz adekvatno lečenje uzroka infertiliteta, mogu da se prevaziđu.

Ukoliko par u toku godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa ne ostvari trudnoću, potrebno je da poseti lekara kako bi se proverili uobičajeni uzroci problema sa plodnošću. Ako ste i sami svesni da postoji mogućnost za probleme sa ostvarivanjem trudnoće, bilo zbog godina, prethodnih pobačaja ili iz bilo kog drugog razloga, posetite lekara i ranije. U skladu sa prethodnim iskustvom ostvarivanja trudnoće, infertilitet se deli na primarni i sekundarni, gde primarni infertilitet podrazumeva poteškoće sa začećem kod para koji nikada nije začeo dete, a sekundarni probleme sa ponovnim začećem kod para koji je u prošlosti ostvario jednu ili više trudnoća.

Infertilitet kod žena – najčešći uzroci neplodnosti

Iako je starost žene faktor o kome svi najviše slušamo u pričama o smanjenoj plodnosti (polako opada nakon 35. godine života), rizičnim trudnoćama i infertilitetu, postoje razne kongenitalne i stečene anomalije koje mogu uzrokovati infertilitet kod žena. Dok muški infertilitet obično uzrokuje smanjeno ili potpuno odsustvo produkcije spermatozoida ili njihova abnormalna funkcija, kao i životne navike ili hormonski poremećaji, kod žena je, kao i obično, priča nešto složenija. Uzroci infertiliteta kod žena mogu se podeliti na ekstragenitalne i genitalne, pri čemu u ekstragenitalne ubrajamo endokrinološke, metaboličke, psihogene i imunološke, dok genitalne po lokalizaciji delimo na vaginalne, cervikalne, uterusne, tubarne i ovarijalne. Razmotrićemo u nastavku najčešće poteškoće sa kojima se žene suočavaju, a koje mogu uzrokovati infertilitet.

Problemi sa ovulacijom

Poremećaji ovulacije nastaju kada se poremeti normalni ciklus oslobađanja zrele jajne ćelije iz folikula jajnika, što je ključno za proces začeća. Ovulacija zahteva preciznu koordinaciju hormona iz centralnog nervnog sistema i jajnika. Međutim, ovaj proces može biti narušen iz različitih razloga, uključujući:

promene u telesnoj težini i poremećaje ishrane, poput prevelikog gubitka ili povećanja težine;
intenzivne fizičke treninge koji mogu poremetiti hormonalnu ravnotežu;
gojaznost, koja može uticati na hormonsku aktivnost i funkciju jajnika;
visok nivo psihičkog stresa, koji takođe može poremetiti hormone u telu;
sindrom policističnih jajnika (PCOS), hormonalni poremećaj koji može uzrokovati nepravilnosti u ovulaciji i menstrualnom ciklusu.

PCOS

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) podrazumeva stanje u kojem se mali folikuli u jajnicima ne razvijaju u velike, zrele folikule koji oslobađaju zrelu jajnu ćeliju, što dovodi do poremećaja menstrualnih ciklusa i ovulacije, te otežanog začeća. PCOS može biti uzrokovan različitim faktorima, uključujući poremećaje metabolizma, insulina i lipida. Simptomi PCOS-a uključuju neredovne menstruacije, pojačanu maljavost, akne i gojaznost.

Različiti tretmani se koriste za rešavanje ovog problema, međutim, INOFOLIC^® HP pokazao se izuzetno uspešnim kod žena koje imaju problem sa infertilitetom, neredovnim ovulacijama ili njihovim potpunim izostankom, te oslabljen odgovor jajnika na terapiju stimulacije ovulacije ili loš kvalitet jajnih ćelija. Ovaj proizvod sadrži najprečišćeniji oblik mio-inozitola u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom, koji pojačava njegovo dejstvo. Mio-inozitol je neophodan za ostvarivanje dejstva brojnih hormona koje sekretuju žlezde sa unutrašnjim lučenjem, zbog čega INOFOLIC^® HP utiče na regulaciju hormona i menstrualnog ciklusa. Dodatno, folna kiselina kao komponenta ovog proizvoda korisna je ženama koje planiraju trudnoću za prevenciju nastanka defekta neuralne tube (spina bifida). Pozitivni efekti primene se mogu očekivati unutar prva tri meseca od početka tretmana, koji podrazumeva uzimanje jedne kesice rastovrene u čaši vode dva puta dnevno, pola sata pre ili dva sata nakon jela. Na tržištu postoje još dva oblika, kapsule INOFOLIC^® Combi HP i kapsule INOFOLIC^® Plus.

Endometrioza

Endometrioza je stanje u kojem tkivo koje normalno oblaže unutrašnjost materice (endometrijum) raste van materice, često u jajnicima ili drugim delovima abdomena. Simptomi endometrioze uključuju bolne menstruacije, bolne odnose, obilno ili neobično krvarenje, kao i bolove u karlici.

Endometrioza može dovesti do problema sa plodnošću na nekoliko načina: sprečava normalnu ovulaciju, negativno utiče na proces oplodnje, uzrokuje nastanak priraslica u abdomenu i ometa funkciju jajovoda. Tretmani za endometriozu uključuju operaciju radi uklanjanja ili odblokiranja tkiva, određene terapije ili vantelesnu oplodnju. Suplementacija je takođe od značaja.

Neprohodnost jajovoda

Prohodnost jajovoda je ključna za uspešnu oplodnju, jer omogućava susret i spajanje spermatozoida i jajne ćelije, kao i transport embriona do materične šupljine. Ova prohodnost može biti delimično ili potpuno narušena, najčešće usled zapaljenja, polno prenosivih bolesti poput hlamidije, endometrioze, prethodnih vanmateričnih trudnoća ili priraslica nakon operacija u maloj karlici poput operacija slepog creva, jajnika ili cista na jajniku.

Ovi problemi obično ne izazivaju specifične simptome, a najefikasniji tretman obično podrazumeva hiruršku intervenciju radi otklanjanja ili popravljanja oštećenja. U slučaju značajnog oštećenja jajovoda, oni se mogu ukloniti pre vantelesne oplodnje kako bi se povećale šanse za uspešno začeće.

Abnormalnosti na materici

Nekim ženama urođene anomalije materice mogu smanjiti šanse za ostvarivanje trudnoće. Abnormalnosti na materici obuhvataju pojavu različitih izraslina poput polipa, mioma ili septuma (pregrada), koje mogu ometati proces začeća. Okvirno 8% žena u dobi između 33 i 40 godina ima miome, ali postoje efikasni preprati i hiruški postupci za lečenje mioma na materici. Nekolicina žena rođena je i bez materice, dok neke žene operativno u reproduktivnom dobu uklanjanju matericu zbog malignih oboljenja, mioma ili komplikacija tokom porođaja.

Neobjašnjiv infertilitet kod žena

Kada lekar ne može identifikovati specifičan uzrok vaše neplodnosti, može dijagnostikovati da je uzrok nepoznat. Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na razvoj neplodnosti, uključujući životni stil (pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, gojaznost ili neuhranjenost), upotrebu narkotika, dugotrajnu ili prekomernu upotrebu protivupalnih lekova, hemioterapiju i druge faktore.

Stoga je otvorenost u komunikaciji sa lekarom nekada od presudnog značaja kako biste dobili odgovarajuću terapiju ili savete, te prevazišli problem i ostvarili trudnoću. Čak i u slučajevima infertiliteta nepoznatog uzroka, različite tehnike potpomognute oplodnje mogu rezultirati uspešnom trudnoćom i rođenjem zdrave bebe. Suplementacija preparatima na bazi mio-inozitola se pokazala značajnom u ovim stanjima. Prvi i originalni proizvod sa najvećom kliničkom potvrdom i potvrdom iz prakse za tretman infertiliteta i neplodnosti je INOFOLIC^®.

Simptomi Ešerihije koli – sprečite, ili prepoznajte i izlečite

26.02.2024

The woman in purple satin robe woke up to go to restroom, woman has a stomach ache, concept with health problem

Ešerihija koli nije bakterija koja je nužno ljudski neprijatelj, štaviše, ona se redovno nalazi u crevima ljudi i životinja, zbog čega se pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica koristi kao indikator fekalne kontaminacije. Osim toga, ova bakterija iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae u crevima učestvuje u procesu varenja, omogućava proizvodnju vitamina K, a i brani želudac od opasnijih bakterija.

Međutim, problem nastaje kada se Ešerihija koli suviše razmnoži i dođe do organa za mokrenje, jer tada izaziva urinarne infekcije. Čak preko 80% urinarnih infekcija izazvano je ovom bakterijom, a pored njih može izazvati i crevne infekcije, meningitis, sepsu i zapaljenje pluća. U najgorim, ali retkim slučajevima, može izazvati otkazivanje bubrega, groznice, konfuzije i napade nalik epileptičnim.

Preventivne mere

Kako su najčešći uzroci i faktori rizika koji dovode do infekcije Ešerihijom loša higijena, seksualna aktivnost, oslabljen imunitet i kontaminirana hrana ili voda, mere prevencije odnose se na sve što sami možemo da uradimo po ovim pitanjima.

Redovno i temeljno pranje ruku je jedna od najjednostavnijih, ali i najvažnijih stavki. Redovno mokrenje je takođe bitno jer zadržavanje urina u bešici povećava šanse za nastanak infekcije, pogotovo nakon seksualnog odnosa, kada se ženama preporučuje da što pre isprazne bešiku. Kiselost organizma je pogodna za razmnožavanje Ešerihije koli, zbog čega treba težiti izbegavanju masne hrane, šećera, te gaziranih i alkoholnih pića, a sve to će povoljno uticati i na jačanje imuniteta. Što se tiče kontaminirane vode i hrane, nemojte gutati vodu tokom plivanja u bazenima i jezerima, niti piti neispitane vode, nepasterizovane voćne sokove, neobrađeno mleko i jogurte. Meso, pogotovo mleveno, obrađujte dovoljno dugo na odgovarajućim temperaturama kako biste ubili bakterije, a sveže voće i povrće temeljno operite.

Sve ove mere svode rizik od infekcije Ešerihijom koli na minimum, no kako je i jako mala količina ove bakterije dovoljna da dođe do infekcije, važno je da znate prepoznati simptome i načine lečenja za slučaj da se ona ipak dogodi.

Koji su simptomi Ešerihije koli?

Simptomi se javljaju otprilike 2 do 5 dana nakon infekcije, a najčešći su grčevi u stomaku, konstantan i jak umor, mučnina, dijareja koja može biti sa primesama krvi, a u nekim slučajevima i povišena temperatura.

Ukoliko izazove urinarnu infekciju, javljaju se problemi prilikom mokrenja, kao što je učestalo i hitno mokrenje, peckanje i bol prilikom mokrenja, mutna boja mokraće i promenjen miris, a nekada i krv u mokraći. Simptomi Ešerihije koli kod žena su češća pojava zbog anatomske građe genitalnih organa i blizine analnog otvora i uretre (dodatno, uretra je kraća kod žena u odnosu na muškarce i lakše dolazi do prenosa bakterija). Čest dodatni simptom kod žena je bolan i neugodan pritisak iznad pubične kosti.

Ukoliko navedeni simptomi ne prođu u roku od par dana ili su suviše intenzivni, potrebno je obratiti se lekaru, a pogotovo u slučaju trudnoće kada Ešerihija koli može da izazove ozbiljne posledice za majku i plod.

Simptomi Ešerihije koli u trudnoći

U oko 80% slučajeva, cistitis u toku trudnoće uzrokovan je Ešerihijom koli. Zbog proširenja mokraćovoda, prisutnosti glukoze u urinu i visokih koncentracija hormona estrogena i progesterona, drugo stanje je pogodno za razmnožavanje bakterija. Gorenavedeni simptomi urinarne infekcije važe i za trudnice, ali se u trudnoći pristupa i lečenju asimptomatske infekcije, te je važno proveravati nalaze urina.

Cistitis u trudnoći može dovesti do komplikacija poput prevremenog porođaja, niske porođajne mase novorođenčeta, te sepse i upale pluća novorođenčeta. U skladu s nalazom urinokulture, trudnice treba što pre da započnu sa odgovarajućom terapijom i izleče svaku urinarnu infekciju.

Kako se leči Ešerihija koli?

U većini slučajeva su unos velike količine vode i odmaranje dovoljni da tegobe prestanu nakon nekoliko dana, no ukoliko se to ne desi, potrebno je obratiti se lekaru kako biste dobili recept za odgovarajuću terapiju koja je najčešće antibiotska ukoliko je prisutan visok broj bakterija.

Od biljnih čajeva pozitivno su se pokazali uvin, čaj od origana i brusnice, kao i proizvodi na bazi ovih biljaka. Oni se koriste kao dopuna terapiji ili preventiva, jer ne mogu zameniti terapiju antibioticima kada je ona neophodna (akutna faza bolesti sa simptomima). Antibiotici se danas retko koriste u preventivne svrhe zbog visokog stepena razvoja rezistencije.

IALURIL® Prefill pokazao se kao izuzetno korisno medicinsko sredstvo u prevenciji urinarnih infekcija. Kako Ešerihija koli ima sposobnost da mutira i postane otporna (rezistentna) na antibiotike, ovo sredstvo predstavlja idealno rešenje za zaštitu mokraćne bešike. Prema najnovijim urološkim smernicama kombinacija hijaluronske kiseline i hondroitin sulfata predstavlja idealnu kombinaciju za sprečavanje ponovnih urinarnih infekcija. Molekuli hijaluronske kiseline i hondroitin-sulfata koji se ubacuju direktno u bešiku prave zaštitni sloj na površini bešike i obezbeđuju nepropusnost za bakterije iz urina, kao i druge iritirajuće agense urina. Na taj način se smanjuje oštećenje zida mokraćne bešike, oporavlja oštećeni zid bešike, povećava otpornost prema novim infekcijama i smanjuju simptomi cistitisa (bol i nelagodnost). IALURIL^® Prefill je dostupan za kupovinu u apotekama i primenjuje se od strane medicinskog osoblja.

Inofolic® iskustva

14.02.2024

Inofolic® se istakao kao ključni saveznik za mnoge žene u Srbiji. Ovaj suplement, koji igra ključnu ulogu u balansiranju hormona i poboljšanju reproduktivnog zdravlja, stekao je veliko poverenje među lekarima i pacijentima širom sveta.

KADA SE POJAVIO INOFOLIC®?

Inofolic® je prvi put lansiran 2009. godine u Italiji, predstavljajući revolucionarni preparat u tretmanu insulinske rezistencije, sindroma policističnih jajnika (PCOS) i infertiliteta. Ovaj italijanski suplement potiče od renomirane farmaceutske kuće Lo.Li. Pharma, koja je sinonim za visokokvalitetne proizvode i inovacije u oblasti zdravlja. Osnivač i trenutni vlasnik Lo.Li. Pharma grupe, profesor doktor Vittorio Unfer, priznat je kao najveći ekspert na svetu za inozitol od strane naučne platforme Expertscape.

Inofolic® je u Srbiji je dostupan od 2015. godine. Uspeh Inofolic®-a na srpskom tržištu potvrđuje se kontinuiranim porastom broja korisnika i pozitivnim iskustvima. Kroz brojne studije i klinička ispitivanja, potvrđena je njegova efikasnost i bezbednost, što je dodatno doprinelo njegovoj popularnosti među korisnicima.

KOJI OBLICI SU DOSTUPNI?

Inofolic® je dostupan u tri različita oblika: Inofolic® HP, Inofolic® Combi HP i Inofolic® Plus. Razlika između sva tri oblika je u sastavu i tome kome su namenjeni, ali se postižu isti efekti.

INOFOLIC® HP (Inofolic High Performance) sadrži mio-inozitol, folnu kiselinu i alfa-laktalbumin, pružajući najbolje performanse među svim proizvodima sa inozitolom u prahu. Efikasnost ovog proizvoda u tretmanu insulinske rezistencije i PCOS-a procenjuje se na 95%. To potvrđuje iskustvo zdravstvenih profesionalaca, zadovoljnih korisnika i brojne kliničke studije.

Namenjen je osobama čiji je BMI<25 (Body Mass Index). Pije se po jedna kesica dva puta dnevno pola sata pre ili dva sata nakon obroka sa razmakom od 12h između doza. Preporučuje se upotreba minimalno šest meseci za optimalne rezultate.

INOFOLIC® Combi HP je u obliku softgel kapsule. Sadrži mio-inozitol i d-hiro-inozitol u idealnom odnosu 40:1, folnu kiselinu i prebiotik alfa-laktalbumin. Patentirani sastav pruža efikasnost od 95% u tretmanu insulinske rezistencije i PCOS-a.

Inofolic® Combi HP je namenjen osobama sa BMI≥25 i gojaznim osobama (BMI≥30) koje često prate povišeni nivo insulina. Dodatna prednost je inovativni farmaceutski oblik softgel kapsule, koji pruža 3 puta jači efekat od tradicionalnih oblika suplementacije u obliku praškova.

Pije se po jedna kapsula dva puta dnevno sa razmakom od 12h između doza, nezavisno od obroka.

INOFOLIC® Plus, u sofisticiranoj softgel kapsuli, sa patentiranim sastavom sa mio-inozitolom i melatoninom doprinosi obnavljanju vitalnosti, poboljšava reproduktivnu sposobnost i reguliše metabolizam.

Prvenstveno je namenjen ženama nakon 35. godine, posebno onima koje se suočavaju s insulinskom rezistencijom, gojaznošću, problemima sa spavanjem ili planiraju trudnoću, kao i svim ženama koje su uključene u proces vantelesne oplodnje. Uz 3 puta jači efekat aktivnih sastojaka u odnosu na tradicionalne oblike, poput tableta ili praškova, Inofolic® Plus učinkovito podržava hormonalnu ravnotežu, poboljšava kvalitet jajnih ćelija i uspostavlja hormonalni balans.

Pije se jedna kapsula uveče. Kako bi se postigli najbolji rezultati, preporučuje se upotreba Inofolic® Plus kapsule zajedno sa Inofolic® HP ili Inofolic® Combi HP ujutru.

ISKUSTVA KORISNIKA

Dobar dan, pijem inofolic HP po savetu endokrinologa i ginekologa ujutru i uvece. Posle samo mesec dana korišcenja , ciklus dobijam posle 28 dana i nemam apsolutno nikakve bolove. Inače imam policistične jajnike i insulinsku. Iskreno se nadam da će uskoro sve resiti i da ću ostati u drugom stanju. Srdačan pozdrav i hvala 🙏🏻❤️

Jelena

Pozdrav, imala sam potrebu da Vam se javim. Nakon 6 meseci korišćenja inofolica ciklus mi se ustalio i više nemam policistične jajnike. Moram da napomenem da sam sve i svašta probala pre inofolica. Hvala! 🤗

Teodora

Ja pijem inofolic hp i za mjesec 4 kile manje idemo dalje 🤗 Bas sam se iznenadila kako djeluje na hiperinzulnemiju ishrana i inofolic hp daje rezultate

Medina

Godinama koristim inofolik combi ujutru a inofolik plus uvece.Jako mi pomaze oko vantelesnih oplodni i uz pomoc njega uspem s’obzirom na moje godine da dobijem kvalitetne jajne celije.Takodje imam blagu insulinsku i on mi je spas da ne dodjem jos u goru situaciju.Sve u svemu bez njega ne mogu.❤️

Jelena

Pijem ga od 2016.godine. Kad ga redovno uzimam imam manje bolne menstruacije, ne opada mi kosa, nemam potrebu za slatkišima i lepše se osećam

Tijana

Inofolic je moje magično sredstvo. Sasvim slučajno sam istražujući saznala za njega. Kao neko ko je sklon gojenju, blago bolnim ciklusima, oticanju, rešila sam da probam na nagovor moje Benu ženske. 🙂 Radila sam osam sati u banci, nakon radnog vremena drugi posao, a pritom sam i student. Dakle, noćno učenje. Nakon nekoliko dana, prvo što sam primetila je kvalitetan san. Nisam se budila. Bolje sam podnosila dan, nisam bila umorna, fokusiranija na posao. Ciklusi, bola nije bilo. A oticanja, kilogrami, poceli da nestaju. Totalno druga osoba, organizam kao da nije bio moj. 😍 Vodite racuna o zdravlju, slusajte svoje telo. Nekad to MALO znaci puno !

Milica

Meni lično je pomogao da držim nivo šećera stabilnim zajedno sa terapijom za to u trudnoći. Pokušala sa drugim suplementima 1 mesec i odmah se vratila na inofolic combi hp, odličaaan, sve preporuke .

Marija

Pijem inofolic combi hp unazad par meseci. Ovaj lek je za mene otkriće. Imala sam neredovne i bolne cikluse. Od kad ovo koristim svako jutro i veče, ciklusi su u dan tačni i nema vise jakih i bolnih menstruacija. Smanjila se želja za slatkišima, akne su nestale. Mislila sam da ovoj agoniji nema kraja ali moje otkriće je inofolic combi hp.

Anja

Inofolic je pravo otkriće, koristim ga jako dugo i imam samo lepe komentare sto se tice njega. Ciklusi uredniji, koza cistija, hormoni se smiruju a i insulin je bolji. 😍😍😍

Tamara

Kilaza i obim oko struka, kao i natečenost, su naglo počeli da opadaju, čak i sa izlascima iz plana ishrane. Takodje ciklusi redovniji i sa dosta manje bolova, uz Inofolic HP 🙂

Aleksandra

Pijem INOFOLIC plus vec dve godine neprekidno, i ne bih mogla da zamislim dan bez njega, zbog problema u radu stitne zlezde i Hasimota, gotovo da uopste nisam spavala, menstruacije su bile preobilne, bolne…Od kada pijem Inofolic plus spavam kao nikad ranije, ustajem odmorna, imam zdrav i neprekidan san, a menstruacije su tacne u dan bukvalno i nisu vise obilne.Hvala vam sto postojite i sto mi pomazete u normalnom svakodnevnom funkcionisanju.🥰❤️

Milena

Koristim Inofolic Combi vec trecu godinu i mogu samo da kazem da mi je promenio zivot iz korena. Neko ko je imao preko 150 kg + PCOS+IR uz pomoc Inofolica ciklusi su redovni 3 godine na svaki 28 dan. Smrsala sam 56kg insulin se regulisao nemam napade gladi i potrebu za slatkisima kao ranije . Osecam se lakse bolje imam vise energije. Hormoni su se sredili koza se ocistila od bubuljica , kosa mi je zdravija . Nadamo se uskoro jednoj maloj slatkoj bebici 🤗

Marija

Krenula sam da ga koristim po preporuci ginekologa, iskreno pomogao mi je jako više nemam toliko bolne cikluse, manje osećam bol u predelu jajnika. Stvarno smatram da je odličan. Moja ogromna preporuka za sve devojke sa policističnim jajnicima.

Ana

Kada mi je lekar preporučio terapiju Inofolicom, nisam znala šta da očekujem. Dosta sam istraživala o njegovoj funkciji, i sad koristim Inofolic HP već mesecima, i sa sigurnošću mogu da tvrdim da mi je pomogao u regulaciji ciklusa i smanjenju simptoma PCOS prilikom ovulacije, a s obzirom na to da imam i insulinsku rezistenciju, prisutan je i u ublažavanju simptoma većih oscilacija insulina. Takođe, neko vreme sam pila i Inofolic Plus, koji poseduje melatonin i sa sigurnošću pomaže pri spavanju! Odličan proizvod☘️

Dragana

Krenula da koristim po preporuci ginekologa i endokrinologa posle 2 meseca koriscenja dobila sam 2 crtice na testu za trudnoću 😍 Pre toga skoro dve godine ne uspešnog pokusavanja.Moje preporuke i sve pohvale ❤️

Vanja

Moja cerka je zbog policisticnih jajnika godinama morala po savetu endokrinologa da pije izuzetno jake kontraceptivne pilule kako bi redovno dobijala ciklus.Od juna 2022 takodjer po savetu endokrinologa krevet da uzima umesto tableta inofolik i posle mesec dana pocinje da dobija redovno cikluse

Milena

Moja doktorka mi je preporučila inofolic kao terapiju za insulinsku i ujedno kao pripremu za trudnoću. Sem što mi je insulinska rezistencija pod kontrolom, brzo sam izgubila kilograme i ostala sam u drugom stanju nakon mesec dana korišćenja. Sve preporuke. I uvek piti u dogovoru sa lekarom.❤️

Anica

Uz Inofolic kod Insulinske rezistencije može I poneki slatkiš da se pojede😂….Ciklusi redovniji, trajanje ciklusa uvek isto. Gubitak oko 7 kilograma na telesnoj masi koja se održava tokom dve godine korišćenja. Manje tegobe tokom ciklusa i u PMS-u. Kosa prestala da opada, ma nikad lepša nisam bila😂

Razija

Pre par meseci sam saznala da imam insulinsku rezistenciju i policisticne jajnike. Koriscenjem Inofolic combi HP kapsula, moj ciklus je postao uredniji, vise se ne budim nocu, nema zelje za slatkisima, i osecam se odmornije i raspolozenije 😊🤍

Adriana

Imam usporenu štitnu,Hašimoto,insulinsku i ‘borim ‘ se sa svim tim čudima već godinama. Koristim Inofolic već godinama, sredio mi je pms. Nemam više bolne cikluse i dobijam tačno u dan. Inofolic u kesicama mi je naj drug i uvek ga imam u tašni. Kosa mi manje opada i lice mi je čisto. Zahvalna do neba na suplementu. Tajna je u Inofoliku i preporuka za sve devojke/zene koje imaju slične probleme. Neophodan vam je, verujte mi 🍀

Ivana

Inofolik Combi HP pijem drugi mesec, pored neredovnih ciklusa vec duzi niz godina posle koriscenja od samo MESEC DANA i ako sam ocekivala da ce taj mesec “preskociti” ja sam imak dobila menstruaciju. Bila sam u soku i zato sa velikom nadom u INOFOLIC nastavljam da koristim. Svima bih preporucila i naravno korigovanje ishrane. Hvala sto postojite. ☺️☺️☺️🙏

Rosanda

Pomogao mi je kod insulinske rezistencije, smanjila se zelja za slatkisima i smanjila se maljavost. Odusevljena sam! 😍

Milena

Posle višemesečnih nespecifičnih simptoma i znakova-preznojavanje, iznenadna malaksalost i glad, akne, anksioznost, neredovni ciklusi i višak kilograma, u maju 2020. godine otkrivam da imam insulinsku rezistenciju i sindorm policističnih jajnika. Odmah krećem u borbu, i od tada moj svaki dan počinje i završava se sa Inofolicom. Rezultati su bili vidljivi već posle mesec dana, i po prvi put u životu imam redovne cikluse.

Tri godine kasnije, pišem diplomski rad na temu “Uticaj ishrane na sindrom policističnih jajnika” i posebnu pažnju posvećujem magičnim molekulima- Mio-inozitolu i D-hiro-inozitolu. Tako, upravo uz pomoć inozitola dobijam zvanje magistra farmacije. 🎓🥼💊

Danas, rado svojim pacijentkinjama preporučujem Inofolic preparate u apoteci. ❤️

Ljubica

Sva iskustva možete pročitati klikom na link.

Veličine mioma – kada je znak za uzbunu?

24.01.2024

Doctor holding Uterus and Ovaries model.

Miomi spadaju u najčešće dobroćudne tumore materice i male karlice, na čiji rast i razvoj utiče hormonski disbalans u ženskom organizmu. Smatra se da u nekim zemljama procenat žena sa miomima na materici dostiže čak 80%. Uzroci nastanka mioma često su genetski uslovljeni , mada se ishrana siromašna voćem i povrćem, nedostatak vitamina D, konzumiranje alkohola i gojaznost ubrajaju u faktore rizika.

Miomi mogu biti izuzetno mali i najčešće takvi ne prouzrokuju nikakve simptome, te samim time ni razlog za brigu. Međutim, ako i kada miom dostigne veće dimenzije, on može da počne da vrši pritisak na okolne organe. Tada može doći do pojave brojnih simptoma, kao što su oblino krvarenje (koje može dovesti do anemije), bolovi koji onemogućavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti (bol i pritisak u karličnom predelu), bolovi tokom seksualnog odnosa, konstipacija, kao i infertilitet.

Od čega rastu miomi i koliko brzo rastu miomi?

Miomi se najčešće javljaju u srednjim godinama životnog reproduktivnog doba žene, kada je, zbog uticaja estrogena, rast mioma najintenzivniji. Postoje i izuzeci, kada se miomi javljaju kod vrlo mladih žena u reproduktivnom periodu ili u periodu perimenopauze. Svakako, mogu rasti sporo ili brzo, njihov rast je individualan za svaku osobu, ali može biti pod uticajem hormonalnih promena tokom trudnoće ili hormonskih terapija. Prosečan rast mioma je 9% u periodu od 6 meseci. U postmenopauzi, kada opadaju nivoi estrogena, miomi obično prestaju rasti i mogu se čak početi smanjivati.

Zanimljivo je da veći miomi ne moraju nužno izazivati izraženije simptome u poređenju s manjim. Ovo često dovodi do situacija u kojima žene slučajno otkriju miome veličine grejpfruta pri drugim pregledima, čak i ako nemaju nikakve tegobe. Ako primetite bilo kakve promene ili imate simptome koji ukazuju na prisustvo mioma, posetite lekara radi dijagnoze, praćenja i odgovarajućeg tretmana.

Lečenje mioma

Lekar će u skladu sa veličinom mioma, simptomima, lokalizacijom i vašim planovima za trudnoću u budućnosti odrediti koja je najbolja opcija lečenja za vas. Dok god ne pokazuju ekspanzivan rast i ne daju izražene simptome, miomi ne moraju da se leče hiruški. U takvim slučajevima pristupa se terapiji lekovima, bilo to lekovima protiv bolova, suplementima gvožđa zbog prekomernog krvarenja, suplementima usmerenim na kontrolu rasta i smanjenje simptoma, ili hormonskim terapijama koje dovode do promene na receptorima na nivou ćelija mioma, dovodeći tako i do prestanka rasta i smanjenja njihove veličine.

DELPHYS^® je novi proizvod u tretmanu mioma koji zaustavlja njihov rast, uspostavlja hormonski balans i dovodi do smanjenja veličine mioma, a sve to na prirodan način zahvaljujući jedinstvenom sastavu. Ključni sastojak je epigalokatehin galat koji deluje tako što uništava ćelije koje se prekomerno i nekontrolisano dele. Takođe, smanjuje dotok krvi do mioma čime se zaustavlja rast i smanjuje veličina mioma. Osim toga, Delphys sadrži vitamin D (doprinosi zaustavljanju rasta mioma) i vitamin B6 (uspostavljanje hormonskog balansa). Primena Delphys^®-a u dozi od 2 tablete dnevno kontroliše rast mioma i smanjuje simptome izazvane prisustvom mioma u materici.

Koja je veličina mioma za operaciju?

Ne postoji univerzalna veličina mioma koja bi automatski zahtevala operaciju. Ukoliko miomi počnu naglo da rastu i prave pritisak na okolne organe izazivajući nepodnošljive simptome koji ne mogu da se regulišu lekovima, ili onemogućavaju trudnoću i izazivaju pobačaje, sprovodi se hiruško lečenje. Opet, lekar će razmotriti najpogodniju operativnu metodu lečenja za vas. Postoji razlika u operativnim metodama gde je negde cilj očuvanje materice i omogućavanje trudnoće u budućnosti (npr. miomektomija – samo uklanjanje mioma), dok druge za cilj imaju uklanjanje materice sa miomima (histerektomija).

Najčešći i po tkivo pacijentkinje najmanje traumatičan hiruški način lečenja mioma jeste laparoskopska operacija, koja omogućuje pristup trbuhu kroz male otvore na trbušnom zidu, kroz koje se miom operiše uz pomoć laparoskopskih instrumenata i kamere. U slučajevima u kojima lečenje ovom metodom nije moguće, pristupa se laparotomiji, proceduri u kojoj se miom otklanja kroz veći rez na stomaku. Ukoliko žena ne planira trudnoću, dodatne opcije kao što je histerektomija su veoma efikasne (uklanjanje materice). Histerektomija je jedini način gde se sprečava ponovno vraćanje mioma, u svim drugim slučajevima, ponovno vraćanje mioma je moguće (zbog toga bi dugoročna terapija u cilju prevencije bila idealna). Zbog toga odluka o operaciji mioma treba biti individualizovana i doneta u saradnji između pacijentkinje i njenog lekara, uzimajući u obzir sve relevantne faktore i ciljeve lečenja.

Može li miom da se pretvori u karcinom?

Na sreću, izuzetno je retko da miom razvije malignitet. U velikoj većini slučajeva to su benigni, dobroćudni tumori, što znači da nisu kancerogeni. Svakako, i mali procenat maligne degeneracije mioma je znak da je neophodno redovno medicinsko praćenje i kontrola mioma kod ginekologa kako bi se osiguralo da se eventualne promene ili komplikacije prepoznaju i tretiraju na vreme.

U svakom slučaju, iako miom može varirati od veličine zrna graška do veličine lubenice, od neprimetnih ili blagih simptoma do onih potpuno nepodnošljivih, svaki je povod da se obratite lekaru i posavetujete se oko praćenja i/ili lečenja. Imajte na umu da je prosečan rast mioma za 6 meseci 9% i da primena suplemenata koji kontrolišu rast može biti od velikog značaja. Čuvajte svoje zdravlje!

Izostanak menstruacije koji nije uzrokovan trudnoćom

22.12.2023

Menstruation calendar with marks hygiene tampons flower woman protection concept

Izostanak menstruacije ne mora nužno značiti da ste u drugom stanju. Štaviše, razlozi za izostanak menstruacije su brojni i na njega može uticati vaše opšte zdravstveno stanje, godine, pa i životne navike, a ne samo trudnoća. Svakako je neizbežno da izostanak menstruacije probudi u vama brigu i mnogo pitanja, te ćemo se potruditi da u ovom blogu pronađete odgovore na njih.

Izostanak menstruacije zbog stresa

U današnje vreme ubrzanog načina života, neretko je slučaj da za izostanak menstruacije nije odgovoran neki ozbiljan zdravstveni problem, nego upravo stres. Predugo izlaganje prevelikim količinama stresa utiče na mozak tako da endokrinom sistemu šalje signal da obogati krvotok hormonima neophodnim za preživljavanje, potiskujući tako sve druge telesne funkcije, pa i reproduktivnu funckiju kod žena. Ovo će dovesti do izostanka ovulacije, pa izostanka menstruacije.

Jasno je da se niko ne stresira svojevoljno i da nije moguće u potpunosti se izolovati od stresnog života, ali je moguće naučiti tehnike koje će vam pomoći da se bolje nosite sa stresom, kao što su vežbe disanja, meditacija, zdrave životne navike i fizička aktivnost. Kako je menstrualni ciklus pod kontrolom viših centara u mozgu, implementiranje svega ovoga u vašu svakodnevicu pomoći će vam da ponovo uspostavite normalan menstrualni ciklus.

Izostanak menstruacije zbog dijete

Još jedan od manje opasnih uzroka izostanka menstruacije mogu biti nagle promene u vašem načinu ishrane, odnosno značajno povećanje ili smanjenje telesne težine u kratkom vremenskom periodu. Količina masnog tkiva ima značajnu ulogu kada je u pitanju hormonska ravnoteža u ženskom organizmu, jer masno tkivo luči hormone koji mogu delovati na održavanje normalnog menstrualnog ciklusa. Upravo zato suviše velike promene na ovom polju mogu prouzrokovati hormonski disbalans i dovesti do neredovnih menstruacija.

Opet, dobra vest je da će normalizacija indeksa telesne mase ili prosto protok vremena vratiti vaš ciklus u normalu, no i ukoliko ste prilično sigurni da je dijeta uzrok, treba da se obratite ginekologu ukoliko vam izostane još jedna menstruacija kako biste se uverili da se iza izostanka ipak ne krije neki drugi razlog.

Ni sa vežbanjem ne treba preterivati

Iako se fizička aktivnost savetuje i za regulaciju stresa i za održavanje normalne telesne težine, suviše iscrpljujuće i intenzivno vežbanje je druga krajnost u koju ne treba da odete. Tako ćete trošiti više kalorija nego što unosite, te ostaviti svoj organizam bez energije neophodne za normalno funkcionisanje i proizvodnju hormona potrebnih za ovulaciju.

Ukoliko vam menstruacija izostane zbog prekomernog vežbanja, ciklus će se normalizovati čim sa njime prestanete i uspostavite normalan unos kalorija u organizam.

Poremećaj rada štitaste žlezde kao uzrok izostanka menstruacije

Tiroidna ili štitasta žlezda ima veliki uticaj na menstrualni ciklus i reproduktivno zdravlje žene. I hipotireoza (stanje smanjene funkcije štitaste žlezde) kao i hipertireoza (stanje prekomernog stvaranja hormona štitaste žlezde) mogu se, osim izostanka menstruacije, primetiti po simptomima kao što su gubitak kose, prekomeran umor, neobjašnjive promene telesne mase i apetita, nesanica, nervoza i anksioznost.

Ukoliko posumnjate na poremećaj rada štitaste žlezde, javite se endokrinologu koji će vam uz pomoć adekvatne terapije uspostaviti normalan rad hormona.

Izostanak menstruacije usled sindroma policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je relativno česta pojava kod žena koje su u reproduktivnom dobu, a odlikuje se nepravilnim menstrualnim ciklusima, pa i potpunim izostankom menstruacije. Hormonska neravnoteža koja postoji kod žena sa PCOS-om uzrokuje ciste na jajnicima, ali i druge zdravstvene probleme na telu, poput prekomerne težine, stanjivanja kose, pojačane dlakavosti po telu, akni, a zbog izostanka ovulacija i menstruacija i probleme s neplodnošću.

Važno je da se javite lekaru kako biste uspešno kontrolisali ovo stanje terapijom i određenim promenama u životnim navikama.

Klimaks i izostanak menstruacije

Klimaks je period u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju nakon koje prestaje da bude sposobno za reprodukciju, te je ovaj period praćen brojnim promenama. Perimenopauza prethodi menopauzi i praćena je postepenim smanjenjem proizvodnje estrogena u jajnicima, koje dovodi do nepravilnosti mentstrualnog ciklusa, i povremenih izostanaka menstruacije do trenutka menopauze i njenog stalnog prestanka. Prosečna dob ulaska u menopauzu je 52 godine, a ovaj i drugi simptomi koji prethode menopauzi potpuno su normalni i prirodni, koliko god znali biti neugodni. Neki od njih su problemi sa spavanjem, razdražljivost, oslabljen libido i suvoća vagine.

Ulaskom u menopauzu svakako ne treba da se spreči izostanak i prestanak menstruacije, no možete ublažiti neke od ostalih simptoma kako biste ovaj prirodni proces sebi učinile što ugodnijim. Vaginalna suvoća je često tabu tema a i mnoge žene ne prepoznaju adekvatno simptome (bolni odnosi, zatezanje, peckanje, nelagodnost u vaginalnom predelu). Ialuna vaginalete zahvaljujući povoljnim efektima pažljivo odabranih lekovitih sastojaka pomažu regeneraciju sluzokože i epitela vagine, vraćaju elastičnost vaginalne sluzokože, te ublažavaju osećaj vaginalne suvoće. One su potpuno prirodan i neinvazivan način da usporite prirodni proces starenja vulvovaginalnog tkiva i podmladite svoju vaginu.

Ostali razlozi za izostanak menstruacije

Pored svega navedenog, moguće je i da se izostanak menstruacije dogodi zbog upotrebe ili prestanka upotrebe oralne hormonske kontracepcije (kontraceptivnih pilula), dojenja, ili hroničnih zdravstvenih poremećaja poput dijabetesa ili bolesti srca.

Ukoliko vam izostane više od jedne menstruacije, a niste u perimenopauzi niti u drugom stanju, savetujemo vam da posetite lekara i utvrdite razlog. Iako mnogi od njih nisu zabrinjavajući i mogu lako da se reše, važno je postaviti pravilnu dijagnozu.

Sve što treba da znate o vaginalnim infekcijama

29.11.2023

Vaginal or urinary infection and problems concept. Young woman holds paper with SOS above crotch.

Vaginalne infekcije nisu tabu tema, nego pojava sa kojom se većina žena susreće bar nekoliko puta u toku života, a pogotovo u reproduktivnom periodu. Vagina je normalno kisela sredina u kojoj se nalaze brojni mikroorganizmi, međutim, dešava se da se poremeti ravnoteža ovih mikroorganizama, samim tim i vaginalna flora. U tom slučaju preovladavaju patogene bakterije i/ili gljivice i javlja se vaginalna infekcija.

Razne neprijatnosti u genitalnom području o kojima ćemo govoriti u tekstu, a neretko i bolovi, simptomi su po kojima možete prepoznati vaginalnu infekciju. Ipak, veći je problem kada simptoma nema, pa ni ne shvatite da je infekcija prisutna dok ne izazove neke ozbiljnije poteškoće. Upravo zato uvek stavljamo akcenat na redovne ginekološke preglede, na kojima će ginekolog otkriti i asimptomatsku vaginalnu infekciju i pružiti vam adekvatno lečenje.

Kako prepoznati vaginalnu infekciju?

Postoje različite vrste bakterijskih i gljivičnih vaginalnih infekcija, pa tako i različiti simptomi koji ih odlikuju. Najčešći simptomi po kojima možete prepoznati da imate neku od infekcija jesu promene boje, obilnosti i mirisa vaginalnog sekreta, svrab i peckanje u predelu vagine, bol tokom seksualnog odnosa, bol ili peckanje prilikom mokrenja, zatim osip, crvenilo itd. Bilo koji od navedenih simptoma treba shvatiti ozbiljno i po primećivanju treba posetiti ginekologa.

Asimptomatska vaginalna infekcija koja tinja i razvija se bez ikakvih naznaka da vam je potrebno lečenje može dovesti do začepljenja jajovoda i steriliteta, zbog čega je neophodno minimalno jednom godišnje obaviti ginekološki pregled, koji je najbolji i najpouzdaniji način da se dijagnostifikuje bilo koja vrsta infekcije. Dijagnoza se uspostavlja gledanjem vaginalnog zida, procenom sekreta i mikroskopskom analizom uzetog brisa. Neke od najčešćih vaginalnih infekcija bez simptoma su hlamidija, mikoplazma i ureaplazma.

Kako razlikovati bakterijsku od gljivične vaginalne infekcije?

Najčešća gljivična vaginalna infekcija jeste infekcija gljivicom kandida, koja je normalno prisutna u vaginalnoj flori, ali onda kada se razmnoži u prevelikom broju i prodre u epitelne ćelije može izazvati tegobe kao što je svrab, vaginalno peckanje, iritacija, crvenilo i otok spoljašnje intimne regije, te gusti, sirast, beo sekret. Korišćenje kontraceptivnih pilula, hormonske terapije ili antibiotika, ishrana bogata šećerima, hormonske promene usled trudnoće, dijabetes ili oslabljen imunitet mogu imati ulogu u izazivanju genitalne kandidijaze.

S druge strane, do bakterijskih infekcija dolazi usled poremećaja normalne bakterijske flore vagine, odnosno povećanja određenih bakterija u vaginalnoj flori (vaginalna disbioza). Laktobacili su dobre bakterije koje štite vaginu i održavaju odgovarajući pH nivo, a kada su u padu, broj patogenih bakterija se poveća, dovodeći do bakterijske vaginoze. Bakterijsku vaginozu možete prepoznati po pojačanom sluzavom i sivo-beličastom sekretu koji je dodatno primetan zbog svog neprijatnog mirisa, koji se intenzivira nakon seksualnog odnosa (neretko se opisuje kao neprijatan miris na ribu). Ne dovodi do crvenila vaginalnih zidova kao što je to slučaj kod kandide, ali i kod bakterijske infekcije je moguće da se javi vaginalno peckanje (posebno u toku mokrenja) i vaginalni svrab.

Polno prenosive bakterijske infekcije i virusne infekcije

Bakterijske infekcije kao što su hlamidija, mikroplazma i gonoreja prenose se nezaštićenim seksualnim odnosom. Različita bakterija uzrokuje svaku od ovih infekcija. Hlamidija je uglavnom asimptomatska infekcija, kao i mikoplazma, dok je za gonoreju karakteristično javljanje simptoma kod muškaraca, a kod žena u nekoj fazi može doći do pojave simptoma (početak uglavnom takođe asimptomatski). Ove infekcije su česte ukoliko su osobe sklone nezaštićenim seksualnim odnosima i pri pojavi bilo kojih vaginalnih simptoma, trebalo bi isključiti i ove vaginalne infekcije.

Virusne infekcije kao što su herpes i humani papiloma virus (HPV) su česte i ozbiljne infekcije koje mogu uzrokovati niz zdravstvenih problema ukoliko se ne tretiraju na vreme; određeni sojevi HPV virusa (ima ih preko 100) čak mogu da dovedu do raka grlića materice. Svakako, genitalni herpes i HPV virus koji se odlikuje kondilomima ne mogu proći nezapaženo zbog vidljivih plikova u slučaju prvog, i genitalnih bradavica u slučaju drugog virusa.

Lečenje vaginalnih infekcija

Lečenju vaginalnih infekcija se pristupa individualno, i pristup zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, životne dobi i vrste i proširenosti vaginalne infekcije. Uglavnom se u lečenju koriste lokalni preparati poput vaginaleta, krema i gelova, a ređe i samo u slučajevima kada je neophodno oralna terapija antibioticima i antimikoticima. Važno je da se oba partnera leče i da se u toku terapije ne upražnjavaju seksualni odnosi, kako se infekcija ne bi vraćala.

Za prevenciju vaginalnih infekcija praktikujte zaštićene odnose, zdrav način života, fizičku aktivnost, redovne posete ginekologu, što je moguće manje izlaganje stresu kao i preventivno korišćenje vaginalnih proizvoda koji održavaju pH i sprečavaju razvoj infekcija. Kako je leto udarni period vaginalnih infekcija, tada naročito obratite pažnju na nošenje suvog pamučnog veša, čuvanje imunog sistema i održavanje vaginalne nege. Ipak, treba naglasiti da vaginalne infekcije ne biraju godišnje doba i zbog toga sve ove savete treba uvek praktikovati.

Da li postoji prirodni lek za vaginalne infekcije?

Svi bismo rado čuli da postoje čajevi za vaginalne infekcije koji će magično ukloniti sve nelagodnosti bez potrebe za daljim, ozbiljnijim koracima, no ozbiljne situacije zahtevaju ozbiljan pristup. Čajevi i rastvori sode bikarbone se ne savetuju za samostalno korišćenje jer mogu napraviti veću štetu nego korist, naročito ako se ne koriste pravilno. Dodatno ovi „rastvori“ mogu poremetiti pH vagine i narušiti vaginalnu mikrofloru koja je prva barijera za razvoj vaginalnih infekcija. Zdrava ishrana i pravilna nega vaginalne sredine svakako se savetuju jer se na taj način jača imuni sistem celog organizma, ali i vaginalne sredine.

Nemojte preterivati sa pranjem intimnih delova,, a pogotovo ne jakim sapunima i hemijskim sredstvima, jer tako možete dodatno poremetiti ravnotežu vaginalne flore i pogoršati infekciju. Umesto toga, opredelite se za potpuno bezbednu prvu pomoć u otklanjanju vaginalnih nelagodnosti u vidu gel-rastvora Biguanelle, kojim se postiže oporavak vaginalne mikroflore i uništavanje bakterija, gljivica i virusa.

Dovoljna je jedna vaginalna aplikacija ovog proizvoda za trenutno olakšanje simptoma i rešavanje problema, a kod težih infekcija jednokratna primena se može ponoviti četiri dana nakon prve aplikacije ili će lekar preporučiti kombinaciju sa drugim vaginalnim proizvodima. Biguanelle gel-rastvor se takođe može koristiti i preventivno jer održava vaginalni pH, sprečava razvoj infekcija i naročito je korisna njegova preventivna primena nakon menstrualnog krvarenja kada je rizik za razvoj infekcija najveći.

Napomenuli bismo još jednom da su redovni ginekološki pregledi i poseta ginekologu odmah po primećivanju prvih simptoma infekcije najpouzdaniji i nezaobilazan korak u lečenju svih vrsta infekcija.