Da li se miomi na materici leče prirodnim ili hirurškim putem?
05.11.2021
Koliko je zdravlje svake žene osetljivo poput pera, uverila se sigurno svaka žena u određenom periodu svog života. Današnji ubrzani način života, nam kao danak uzima vreme koje treba da posvetimo sebi i svom zdravlju. Posledično odlažemo preventivne preglede kod ginekologa, jer nemamo nikakve simptome i ništa nas ne muči tokom naših svakodnevnih obaveza. Bilo da imate simptome ili ne, ne čekajte i ne odlažite preventivni pregled, jer za sve postoji rešenje ukoliko se dijagnoza uspostavi na vreme.
Važna činjenica je da su kliničke studije pokazale da jednoj od 5 žena ginekolozi postave dijagnozu mioma na materici i najčešće su to žene u reproduktivnom periodu između 35 i 50 godina. Kada dobijete dijagnozu mnoge od Vas pitaju lekare: šta sad treba da radim, kako mogu da kontrolišem svoje stanje, smanjim krvarenje ukoliko postoji, i sprečim da miom raste? Najčešći odgovor lekara da stanje mora da se kontroliše na 6 meseci ili ukoliko je nažalost otišlo u pravcu u kojem ne treba, da mora da se radi operacija mioma na materici.
Nijedna od žena nije ravnodušna kad joj lekar spomene operaciju kao jedini mogući izlaz iz njenog problema. Pritom ta opcija ne mora biti trajno rešenje, jer nakon operacije kada se miomi mehanički odstrane sa materice, niko ne može da garantuje da oni nekada neće nastati ponovo, jer u osnovi oni nastaju zbog hormonskog disbalansa.
Veliki broj žena počinje da traži način za lečenje mioma prirodnim putem i započinju lečenje biljem. U ceo proces ulaze sa stavom „ne može da škodi može samo da mi pomogne“ , s obzirom da je svesnost među populacijom o lekovitoj moći biljaka sve veća. U toj potrazi za lekom u dodir dolaze sa kapima za miome, raznim čajevima i dobijaju mnogobrojne savete od drugih žena iz svog okruženja koje se bore sa istim problemom, pri čemu vrlo često zaborave da se posavetuju sa svojim farmaceutom i lekarom o takvoj terapiji. Velika većina na kraju tog procesa postane demotivisana i svoju polugodišnju kontrolu mioma čeka sa knedlom u grlu.
Mučna potraga za lekom se upravo završava, jer mi nudimo prirodno rešenje koje je klinički ispitano. Preparat koji će Vaš problem da drži pod kontrolom je Delphys.
DELPHYS je dodatak ishrani koji sadrži epigalokatehin galat (EGCG), vitamin D i vitamin B6. Savetuje se ženama koje su genetski sklone razvoju fibroidnih promena na materici, kao što su miomi, kao i kod već postojećih mioma.
Vitamin D nam je sad u doba pandemije postao sastavni deo palete za suplementaciju, ali ranija klinička iskustva govore da ima izuzetno važnu terapijsku ulogu kod žena koje imaju miome. Naime, istraživanja su pokazala da je u samom tkivu mioma nađena manja koncentracija vitamina D u odnosu na okolno tkivo materice kao i da je koncentacija vitamina D u serumu obrnuto srazmerna veličini mioma.
To ukazuje na zaključak da ukoliko u serumu nema dovoljno vitamina D, miom će imati tendenciju da raste.
Epigalokatehin galat (EGCG) je molekul koji pripada porodici katehina i ima sposobnost da stimuliše proces programirane ćelijske smrti na nivou mioma i samim tim kontroliše njihov rast.
Kako su žene koje imaju miome često sklone krvarenju, vitamin B6 ima ulogu da stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca tj. eritrocita i samim tim smanjuje umor i iscrpljenost koji se uvek javljaju kao posledica obilnih krvarenja.
Zahvaljujući baš ovakvim, pažljivo odabranim i klinički ispitanim aktivnim sastojcima, DELPHYS će doprineti:
kontroli nastanka i razvoja mioma,
smanjenju simptoma,
očuvanju plodnosti,
hormonskoj ravnoteži,
poboljšavanju kvaliteta života bez neželjenih efekata.
U prethodnom blogu dotakli smo se teme mioma i objasnili šta su to miomi, koje vrste mioma postoje, koji su njihovi simptomi i rizici koje oni nose.
U ovom tekstu reći ćemo nešto više o miomima u trudnoći.
U toku trudnoće, trudnica je izložena visokim nivoima estrogena, te se očekuje i povećanje veličine mioma. Ipak u 60-70% slučajeva ne dolazi do povećanog rasta, a ako do rasta mioma dođe onda se mogu razviti komplikacije. Zbog toga je praćenje mioma tokom trudnoće važno kako ne bi došlo do komplikacija, jer se trudnoća sa miomima ubraja u visokorizične trudnoće.
Miomi u trudnoći – bolovi
Vrlo često je bol jedini simptom koji dokazuje prisustvo mioma u trudnoći.
Kod najvećeg broja žena miomi ne prave komplikacije. Ipak, kod 10-30% trudnica koje imaju miome javlja se povećan rizik od krvarenja, pojave bolova, prevremenog porođaja, poremećaja u razvoju posteljice i položaja ploda u materici.
Trudnoća nakon operacije mioma
Ukoliko žena ima miome i želi trudnoću, odluka da li će se miomi operisati najčešće zavisi od lokalizacije mioma. Preporuka je da bi submukozne miome trebalo operisati pre planirane trudnoće.
Kada su u pitanju intramuralni miomi stav je da se napravi individualna procena pre eventualne operacije, gde u obzir treba uzeti starost žene i kvalitet spermograma muškarca.
Subserozni miomi nemaju uticaj na nastanak trudnoće i ukoliko ne daju simptome u vidu bolova i osećaja pritiska, ne treba ih operisati.
Način na koji će se završiti porođaj najviše zavisi od položaja i veličine mioma. Ako miom predstavlja mehaničku prepreku za porođaj onda je praksa da se porođaj završi carskim rezom. Ukoliko miomi ne predstavljaju problem za porođaj, žena se porađa prirodnim putem.
Ukoliko ginekolog proceni da bi zbog broja, veličine ili položaja mioma trebalo operisati miome pre planirane trudnoće, savetuje se da sačeka sa pokušajem trudnoće minimum 3 meseca od operacije.
Ruptura, odnosno pucanje ili raslojavanje materice posle operacije mioma javlja se u 1% slučajeva, dok taj procenat kod žena koje nisu operisale miome iznosi 0,05%.
Koliko su miomi materice česta pojava? Sigurno mnogo više nego što ste mogli da zamislite!
Miomi materice pogađaju do 80% žena širom sveta. To znači da u nekoj populaciji čak 8 od 10 žena ima dijagnostikovan miom!
Šta su miomi?
Miomi predstavljaju takozvane dobroćudne (benigne) tumore koji nastaju u mišićnom tkivu materice. Na rast i razvoj mioma utiču estrogen i progesteron i generalno hormonski disbalans u organizmu. Važno je napomenuti da miomi NIKADA ne mogu da postanu maligni, ali svojim prisustvom i rastom mogu dovesti do pojave vrlo neprijatnih simptoma, poput obilnog menstrualnog krvarenja, anemije, umora, pospanosti, konstipacije, ali i infertiliteta.
Pojava mioma zavisi od brojnih faktora među kojima su najznačajniji sledeći:
Starost: miomi se retko pojavljuju pre puberteta, dok verovatnoća njihove pojave raste tokom reproduktivnog perioda, a najčešće se javljaju između 35. i 55. godine života. Ulaskom žene u menopauzu smanjuje se nivo estrogena i progesterona (glavnih uzroka razvoja mioma), dolazi do kalcifikacije mioma i zatim do njihovog propadanja. Miomi u proseku porastu za oko 9% tokom 6 meseci. Veličina mioma može da opadne posle menopauze, zbog smanjenja nivoa ženskih polnih hormona, estrogena i progesterona.
Rasa: prevalenca lejomioma je 3 puta veća u populaciji crnih žena nego kod belkinja. Procenjuje se da će do 50. godine života 80% Afroamerikanki razviti miome.
Hipovitaminoza D: predstavlja manjak vitamina D u organizmu. Najnovija istraživanja pokazuju da je nedostatak vitamina D povezan sa povećanim rizikom od pojave mioma materice. Vitamin D se od skora svrstava u grupu hormona, zbog svoje hemijske strukture i svojih efekata. Vitamin D ima brojne funkcije u organizmu i njegovi receptori su pronađeni u različitim tkivima, uključujući i miometrijum materice i tkivo mioma materice.
Rana menarha (prva menstruacija pre 10. godine).
Pozitivna porodična anamneza: povećava rizik od pojave mioma čak 4 puta.
Simptomi mioma materice
50% žena sa miomima ima neki od dole navedenih simptoma. Ostalih 50% nema ili ne prijavljuje simptome jer ih ne prepoznaje ili doživljava kao nešto svojstveno svom organizmu. Čak i ako simptomi ne postoje, veoma je važno pratiti miom i kontrolisati njegov rast, jer se pokazalo da je prosečna stopa rasta mioma 9% tokom perioda od 6 meseci.
Česta potreba za mokrenjem
Česta potreba za hitnim mokrenjem je neminovno uzrok nervoze, stresa, psihičke opterećenosti i pojave fizičke nelagode. Ovakvo stanje može imati izuzetno veliki uticaj na kvalitet života i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Infertilitet
Osećaj neuspeha, krivice i sramote su samo neki od onih koje par doživljava kada se ustanovi da ima problem sa neplodnošću… Pritisak okruženja i prevelika želja za potomstvom mogu samo još dodatno produbiti problem.
Bol i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti
Ako se pitate da li miomi bole, odgovor je DA. Bol ne mora uvek da prati miom, ali kod najvećeg broja žena to jeste slučaj. Bol se najčešće pojavljuje zbog pritiska koji miom pravi u karlici na okolna tkiva, kao i tokom menstrualnog krvarenja.
Konstipacija
Ukoliko su miomi veći, mogu priskati rektum i time izazvati konstipaciju.
Bol tokom seksualnog odnosa
Ukoliko se miomi nalaze u blizini vagine ili grlića materice, u tom slučaju može doći do bola pilikom odnosa.
Anemija
Kod žena sa obilnim menstrualnim krvarenjem postoji šansa da će doći do nastanka anemije.
Depresija, anksioznost, bespomoćnost
Nastaju najčešće kao posledica nepredvidivosti menstruacije, obilnosti krvarenja, bola, nelagodnih odnosa sa partnerom i smanjene sposobnosti za obavljanje dnevnih aktivnosti. Mnoge žene sa dijagnostikovanim miomom počinju negativno da percipiraju sebe i svoju seksualnost, naročito ukoliko je zbog mioma urađena histerektomija (hirurško otklanjanje materice) kao jedino moguće rešenje. Nakon histerektomije žena drugačije doživljava sebe i svoje telo, oseća se manje atraktivnom, dobija na težini, pojačano se znoji.
Obilno krvarenje
Većina žena obilna krvarenja tokom menstruacije prihvati kao nešto što je normalno i svojstveno njihovom organizmu. Ukoliko koristite više od 16 uložaka tokom menstruacije treba da znate da to NIJE NORMALNO! Obilna krvarenja mogu biti simptom ozbiljnih stanja među kojima su i miomi materice. Druga, a ne manje važna činjenica je i to da obilna krvarenja dovode do pojave anemije (malokrvnosti) koja je najčešće praćena umorom, glavoboljom, malaksalošću, anksioznošću.
Da li miomi mogu nestati?
Miomi uglavnom ne mogu da nestanu sami od sebe. Njihova veličina u izuzetnim situacijama može sama da se smanji, međutim mnogo je češća pojava da miom sa vremenom raste ukoliko se ne tretira, već samo posmatra.
Lečenje mioma materice
Ciljevi lečenja mioma materice su sledeći:
Ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života
Uticati na smanjenje volumena mioma
Rešiti problem infertiliteta/ smanjene plodnosti
U svrhu lečenja mioma primenjuju se tzv. FARMAKOLOŠKE MERE (tretman lekovima i suplementima) i u krajnjoj liniji, ukoliko ne postoji drugo rešenje pribegava se HIRURŠKIM METODAMA.
Od farmakoloških agenasa najčešće se koriste:
Lekovi na bazi hormona (oralne kontraceptivne pilule, GnRH analozi kao što je ulipristal acetat)
Nesterioidni antiinflamatorni lekovi (u svrhu ublažavanja bola)
Traneksaminska kiselina
Molekuli iz grupe KATEHINA, prirodne supstance koje kontrolišu rast i smanjuju veličinu mioma
Vitamin D (kliničkim studijama je dokazana manja količina vitamina D kod žena koje imaju miome u odnosu na žene bez mioma)
Delphys
Delphys je novi proizvod na našem tržištu koji se koristi u tretmanu mioma materice. U svom sastavu Delphys sadrži kombinaciju KATEHINA (epigalokatehingalata), visoke koncentracije vitamina D i vitamina B6. Epigalokatehin galat deluje tako što onemogućava stvaranje novih krvnih sudova i na taj način smanjuje dotok krvi do mioma. Na taj način smanjuje se ishrana mioma i zaustavlja njegov rast.
Upravo zbog svog jedinstvenog sastava Delphys deluje tako što:
Zaustavlja rast mioma materice
Smanjuje veličinu mioma
Otklanja simptome poput obilnog krvarenja, konstipacije, umora…
Vitamin B6 koji se nalazi u Delphys-u doprinosi uspostavljanju balansa hormona i doprinosi pravilnom sazrevanju crveniih krvnih zrnaca (eritrocita), čime ublažava simptome anemije. Od hirurških metoda primenjuju se sledeće:
Miomektomija (hirurško otklanjanje/ vađenje mioma): vrlo nezgodna operacija čiji ishodi zavide od lokalizacije i veličine mioma
Embolizacija: invazivna procedura kojom se utiče na smanjenje dotoka krvi do mioma i na taj način smanjuje njegova ishrana i rast
Histerektomija (hirurško otklanjanje materice): operacija kojoj se pribegava ukoliko se procenjuje da nijedna druga metoda ne može da se primeni i ukoliko žena ne planira trudnoću.
Suvoća vagine – koji su uzroci, simptomi i načini lečenja?
09.09.2021
U ovom tekstu imaćete priliku da saznate nešto više o problemu sa kojim se danas suočava veliki broj žena, a reč je o vaginalnoj suvoći. Ona je razlog zbog kojeg žene često imaju nedostatak samopouzdanja i posebnu vrstu nelagodnosti kad o ovom problemu treba pričati sa svojim ginekologom, pa čak i sa partnerom ili prijateljicom, što za posledicu daje da se ovo stanje prijavljuje premalo i ne tretira dovoljno.
Kako suvoća vagine utiče na kvalitet života, remeti dnevne aktivnosti kao i seksualnu funkciju, od suštinske važnosti je da se ženama podigne svest da o svom problemu razgovaraju, jer za njega postoji rešenje.
Šta je vaginalna suvoća?
Vlaženje vagine je prirodan i hormonski regulisan proces koji omogućava održavanje elastičnosti i vlažnosti samog tkiva. Vaginalna suvoća je problem sa kojim se žene suoče u različitim životnim razdobljima.
Uzroci vaginalne suvoće
Najčešći uzrok nastanka suvoće vagine jeste nedostatak hormona estrogena, stoga je usko povezana sa periodom tokommenopauze kod žena, korišćenjem kontracepcije, ali i sa trudnoćom i dojenjem. Nivo estrogena koje telo proizvodi se smanjuje takođe i tokom procesa hemioterapije. Međutim, vaginalnu suvoću ne možemo samo vezivati za ova stanja. Ubrzan način života, stres, pušenje, nedovoljno hidratacije sve češće uzrokuje ovaj problem, stoga vaginalna suvoća bude pojava i kod mladih žena.
Suvoća u menopauzi
Period menopauze predstavlja završetak reproduktivne funkcije žene te tako dovodi do smanjenja lučenja hormona koji održavaju adekvatan volumen i elastičnost vaginalnog tkiva. Vremenom, suvoća vagine postaje izraženija, a vulvovaginalno tkivo tanje što sve zajedno vodi u stanje atrofije.
Simptomi vaginalne suvoće
Žene sa ovim problemom najčešće se žale na:
Bolni seksualni odnosi
Pucanje sluzokože pri odnosu
Nelagodnost u intimnom predelu
Iritaciju i peckanje
Bolne ginekološke preglede
Česte urinarne infekcije i učestalo mokrenje
Bolni odnosi
Jedan od prvih znakova i simptoma koje žene primete jeste bol tokom seksualnih odnosa i pomoć traže među različitim lubrikansima i kremama za vlaženje sluzokože vagine. Veoma je važno napomenuti da navedeni proizvodi neće otkloniti problem vaginalne suvoće u osnovi nego predstavljaju simptomatsku terapiju namenjenu za spoljašnju upotrebu, odnosno „prvu pomoć“ kako bi se izbegao bol tokom samog odnosa.
Dakle, jedini pravi način da rešimo ovaj problem je da se pozabavimo „iznutra” kako bi prestao da remeti kvalitet seksualnog života i svakodnevne aktivnosti.
Ukoliko se problem ne tretira ispravno i na vreme vaginalna suvoća može da napreduje i dovede do pucanja sluzokože, čime se stanje žene komplikuje.
Lečenje vaginalne suvoće
Kako bi se ovaj problem adekvatno rešio, potrebno je o njemu razgovarati prvenstveno sa Vašim ginekologom ili farmaceutom kako bi se pronašla odgovarajuća terapija i dao ispravan savet, jer rešenje postoji. I tu je, Vama skoro na dohvat ruke… U obližnjoj apoteci u kraju.
Ne želim da pijem hormone!
Lečenje može da obuhvata i lokalnu primenu hormonskih preparata na bazi estrogena u vidu vaginaleta ili sistemsku terapiju u vidu transdermalnih flastera. Međutim, ovakvi preparati su kontraindikovani kod brojnih stanja kao što su karcinom dojke, migrena, dojenje, poremećaji zgrušavanja krvi itd.
Kao i svaki lek tako i terapija hormonima nosi rizik od pojave neželjenih efekata poput: promene telesne mase, tačkastih krvarenja (spotting), pojave akni i seboreje. Iz navedenih razloga, ovakvu terapiju uvodi isključivo lekar (ginekolog) koji će individualizovati lečenje, odnosno odabrati za svakog pacijenta posebnu terapiju.
Prirodno rešenje
U današnje vreme, kada postoji veliki broj preparata na tržištu sve više težimo za rešavanjem problema prirodnim putem.
U sastavIALUNA vaginaleta ulazi niskomolekularna hijaluronska kiselina švajcarskog proizvođača IBSA, vitamin E, kamilica i gotu kola.
Hijaluronska kiselina je molekul iz grupe glikozaminoglikana koja se prirodno nalazi u koži i sluzokoži, sa ulogom da je održava vlažnom i hidriranom. Kako se u IALUNA vaginaletama nalazi niskomolekularni hijaluronat, on mnogo lakše prolazi kroz vaginalnu sluzokožu, prodirući u njene dublje slojeve gde za sebe vezuje velike količine vode. Na ovaj način se ostvaruje efekat dubinske hidratacije, vraća se elastičnost sluzokoži i otklanjaju se simptomi vaginalne suvoće. Dodatno, vitamin E kao moćan antioksidans ima ulogu da sve štetne materije koje se svakodnevno stvaraju u sluzokoži svede na minimum, štiteći sluzokožu od atrofije.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li lekovi mogu izazvati vaginalnu suvoću?
Da, lekovi kao sto su: antihistaminici, antidepresivi i neki kontraceptivi mogu izazvati suvoću vagine. Oni utiču na proizvodnju prirodne vaginalne tečnosti.
Da li vaginalna suvoća može izazvati svrab?
Da, vaginalna suvoća može izazvati svrab i iritaciju. To se dešava zbog nedostatka prirodne vlage.
Kako menopauza utiče na vaginalno zdravlje?
Menopauza smanjuje nivo estrogena, što može izazvati pojavu ovog problema. Smanjen estrogen stanje može uticati na ukupno vaginalno zdravlje.
Šta spada u najefikasniji tretman za suvoću vagine?
Najefikasniji tretmani uključuju hormonsku terapiju, vaginalne lubrikante i hidratantne kreme.
Može li se vaginalna suvoća pojaviti posle porođaja?
Da, hormonalne promene po završetku trudnoće mogu izazvati vaginalnu suvoću. Ovo je često privremeno stanje.
Da li infekcija može izazvati suvoću vagine?
Da, infekcije mogu doprineti vaginalnoj suvoći. Lečenje infekcije obično rešava ovaj problem.
Da li su vaginalne vežbe efikasne u tretiranju suvoće?
Vaginalne vežbe mogu poboljšati cirkulaciju i zdravlje tkiva. Ipak, same po sebi nisu dovoljna terapije.
Koji su saveti za održavanje vaginalnog zdravlja tokom menopauze?
Redovna upotreba lubrikanata i hidratantnih krema može pomoći. Takođe, hormonska terapija može biti korisna.
Da li vaginalna suvoća može biti uzrokovana poremećajima materice?
Da, poremećaji materice mogu uticati na hormonsku ravnotežu i izazvati suvoću. Lečenje osnovnog problema može poboljšati simptome.
Da li trudnoća utiče na suvoću vagine?
Trudnoća može izazvati disbalans u hormonskoj ravnoteži, što može dovesti do suvoće. Ovi simptomi često nestaju nakon trudnoće.
Da li problemi sa jajnicima mogu izazvati suvoću vagine?
Problemi sa jajnicima, poput policističnih jajnika, mogu dovesti do hormonalne neravnoteže i suvoće. Lečenje osnovnog problema može poboljšati stanje.
Postoje li studije o dugoročnim efektima vaginalne suvoće?
Da, postoje studije koje istražuju dugoročne efekte ovog problema. One se fokusiraju na posledice po seksualno i opšte zdravlje.
Sve što bi trebalo da znate o ginekološkom pregledu
06.09.2021
Ginekološki pregled je skup dijagnostičkuh procedura pomoću kojih se utvrđuje zdravlje ženskog genitalnog trakta počev od 16. godine života (ili posle prvih seksualnih odnosa) do 70. godine i kasnije po potrebi. Idealno – svakih šest meseci ili bar jednom godišnje kompletan ginekološki pregled.
Kompletan ginekološki pregled sastoji se iz sledećih dijagnostičkih procedura:
1. Ultrazvuk
Na ultrazvuku, lekar vam proverava jajnike i matericu, kako bi se uverio da nemate cistu ili nešto slično što vam može ugroziti zdravlje. Ovo je obično prvi pregled koji se radi, tako da je poželjno da pred odlazak lekaru popijete što više vode, kako bi se adekvatno obavio pregled. Kod trudnica ovaj pregled je veoma bitan, jer doktoru omogućava da vidi položaj bebe, kao i da prati njen razvoj.
2. Papanikolau test ili PAPA test
Ovaj test služi kako bi se što ranije otkrilo ima li opasnosti od raka grlića materice. Dovoljno je raditi ga jednom godišnje, pogotovo kod seksualno aktivnih žena. Test je vrlo jednostavan, uzimaju se uzorci sa površine grlića materice, koji se potom pregledaju u laboratoriji. Postoje dve vrste klasifikacije rezultata testa. Prema staroj klasifikaciji postoji 5 grupa nalaza:
PAPA I – uredan nalaz
PAPA II – netipične zapaljenjske promene
PAPA III – displazija (blaga, srednje teška ili teška)
PAPA IV – carcinoma in situ
PAPA V – sumnja na invazivni karcinom
Bethesda sistem je nova klasifikacija prema kojoj postoji 4 grupe nalaza:
CIN 1 – blaga displazija
CIN 2 – umerena displazija
CIN 3 – teška displazija
CIS – carcinoma in situ
3. Kolposkopija
S obzirom da Papanikolau test ne može da ukaže na neke probleme koji se mogu javiti, na redovnom ginekološkom pregledu, obavezno se radi i kolposkopija. Pregled je bezbolan, ali ako se ne opustite može samo biti malo neprijatan, jer lekar koristi takozvani aparat kolposkop. U pitanju je mikroskop pomoću kojeg može da vidi grlić. Prvo se vizuelno pregleda grlić, koji se potom poprska Lugolovim rastvorom. Ako boja rastvora bude tamno crvena u trenutku kada se poprska na grlić materice, sa vašim zdravljem je sve u redu.
4. Provera sekreta
Pregled vaginalnog sekreta je takođe deo osnovnog ginekološkog pregleda. Uzima se uzorak vašeg sekreta, proverava se njegova čistoća, prisustvo bakterija, gljivica itd.
Kako izgleda ginekološki pregled?
Razgovor je prvi i neizostavan deo ginekološkog pregleda, ne samo zbog medicinski važnih podataka, nego se razgovorom žena opušta, posebno ako je u strahu od pregleda.
Kada legnete na ginekološki sto, ginekolog će pogledati spoljašnji otvor vagine, male i velike usne, klitoris, kako bi istražio da li postoji crvenilo, iritacija, sekret, ciste, ili neka druga neobična promena. Zatim će uzeti spekulum, metalni sterilan instrument, u obliku pačijeg kljuna koji može da se otvara, pažljivo ga uvesti u vaginu. Ovaj postupak nije bolan, eventualno može biti malo neprijatan. Spekulum služi da se njim odmaknu zidovi vagine jedan od drugoga, što omogućuje ginekologu da vidi unutrašnjost vagine i grlić materice i da uzme različte uzorke za testove. Spekuluma ima različitih veličina, a mogu biti metalni i plastični. U ovom momentu se obično uzimaju brisevi (tankim štapićem/četkicom ili špatulom) kako bi se uradili određeni testovi (PAPA test, vaginalni bris..). PAPA testom se utvrđuju promene na grliću materice, radi ranog otkrivanja raka grlića materice, kao i nekih uzročnika infekcije. Nakon toga, ginekolog vrši bimanuelni ginekološki pregled – kažiprstom i srednjim prstom ulazi u vaginu, dok drugom rukom istovremeno spolja pritiska donji trbušni zid. Na taj način se između ruku ginekologa opipavaju materica i jajnici, a ujedno proverava da li je neki od tih dodira i pritisaka bolan. Ceo pregled ne traje duže od 20 minuta, i nakon toga možete napustiti ordinaciju. Po potrebi se radi ultrazvuk, sonda se uvodi u vaginu i detaljno pregledaju materica, jajnici i područje male karlice. Na kraju pregleda ponovo sledi razgovor sa ginekologom, kada će vam sve objasniti i po potrebi preporučiti eventualno lečenje ili dalje dijagnoze.
U starijoj životnoj dobi često se javljaju tegobe vezane za menopauzu o kojima se malo priča, kao što su suvoća vagine, svrab i peckanje spoljnih delova vagine, te problemi sa inkontinencijom. Uz navedene tegobe, tu su i klasični problemi u klimakterijumu, kao što su valunzi, nesanica, umor, glavobolje, loše raspoloženje (depresija). To su sve razlozi za posetu ginekologu.
Ginekološki pregled starijih žena obavlja se na isti način kao i kod žena reproduktivne dobi, sa naglaskom na pregled spoljašnjeg dela vagine, pa se po potrebi koriste manji spekulumi zbog osetljivije sluzokože. Takođe se uzima PAPA test i radi ginekološki ultrazvuk. Ukoliko je žena zdrava, i nema akutnih ginekoloških tegoba (uz uredne prethodne ginekološke preglede), pregled se može obavljati svake 2-3 godine.
Kod nevinih devojaka, umesto ginekološkog pregleda, radi se rektalni pregled. U ovim slučajevima obavezan je i ultrazvuk organa male karlice, koji može da se uradi preko prednjeg trbušnog zida, ili rektalno (što se preporučuje).
Priprema pred pregled
Pre pregleda, kod kuće, operite se vodom ili blagim sapunom. Važno je da ne ispirate unutrašnjost vagine i ne koristite agresivna sredstva jer bi to moglo uticati na uzimanje briseva i PAPA testa.
Budući da ćete se skinuti u kabini za presvlačenje, te tako doći do ginekološkog stola, dobro je sa sobom poneti suknju, a ponekad dobro dođu i čarape da ne budete bosi. 24 sata pre dolaska na pregled trebalo bi izbegavati polni odnos. Ne savetuje se upotreba vaginaleta barem 3 dana pre pregleda, poželjno je da mokraćna bešika bude ispražnjena pre pregleda.
Ako možete planirati, pregled je najbolje obaviti u prvom delu menstrualnog ciklusa. Možete kod kuće zapisati pitanja koja želite postaviti ginekologu, jer se često događa da zaboravite pitati vama važna pitanja – bilo od uzbuđenja, bilo od straha.
Prvi ginekološki pregled
Prvi odlazak kod ginekologa i ne mora isključivo da znači prvi ginekološki pregled, nego to može biti razgovor o ženskom zdravlju i polnim odnosima, odnosno o nekim temama o kojima vam je neprijatno da razgovarate sa roditeljima. Pre stupanja u intimne odnose svaka devojka treba da se informiše o zaštiti i kontracepciji.
Često devojke dolaze na prvi pregled kod ginekologa kada postoji problem sa menstrualnim ciklusom. Na primer izostanak menstrualnog ciklusa ili duže, te učestalo krvarenje. Na žalost, neretko se na prvi ginekološki pregled dolazi, nakon stupanja u intimne odnose i kad već postoji neka polna bolest. Zato ne treba odlagati prvu posetu ginekologu.
Pregled se može opisati i kao sesija pitanja i odgovora – lekar će se potruditi da objasni sve ono što zanima mladu damu na ulazu u pubertet:
Menstruacija
Sprečavanje trudnoće
Polne bolesti
Seksualna aktivnost
Trudnoća
Izgled tela
Ne može se reći u kojoj godini života je pravo vreme da se prvi put ode kod ginekologa. To je individualno. Pravo vreme je od pojave prve menstruacije, pa do stupanja u polne odnose. Situacije u kojima svakako treba otići kod ginekologa su:
Ako je devojka napunila 16 godina i nije još dobila prvu menstruaciju
Ukoliko postoji bilo kakav znak infekcije, bol, svrab ili peckanje
Ako imate 18 ili više godina, a još uvek niste bili kod ginekologa
Ako ste seksualno aktivni
Ako planirate upotrebu kontracepcije
Nakon prvog pregleda, neka vam postane praksa, da bar jednom godišnje idete kod ginekologa ili i češće ukoliko primetite bilo kakve probleme. To je od izuzetne važnosti za reproduktivno zdravlje svake žene, a osim toga važno je i zato što je u porastu broj malignih oboljenja, kao što su rak grlića materice i rak dojke. Uspeh u lečenju ovih bolesti zavisi od toga koliko se rano otkriju.
Ginekolog treba da zna ako se pojavilo krvarenje van menstruacije ili ako ste uočili neprijatan miris ili bol. Iskrene informacije sa vaše strane, najbolje će pomoći ginekologu da proceni vaše zdravlje, a to ide u vašu korist.
Pitanja pacijentkinja i lekara na pregledu
Prva pitanja koja lekar postavlja su pitanja o vašem zdravstvenom stanju, a zatim i o porodičnoj anamnezi (hroničnim bolestima i sl.).
Kako biste ispravno odgovorili na pitanja lekara neophodno je da znate sledeće:
Menstrualni ciklus je period od prvog dana jedne, do prvog dana naredne menstruacije tj. menstrualnog krvarenja.
Trajanje ciklusa je broj dana između početka dve uzastopne menstruacije.
Trajanje menstrualnog krvarenja je broj dana od početka do kraja krvarenja.
Lekar postavlja pitanja sa ciljem da bi vam pružio negu koja vam je potrebna i trudite se da budete iskreni i precizni:
Prvi dan poslednje menstruacije?
Na koliko dana dobijate ciklus?
Koliko traje menstrualno krvarenje?
Da li ste ikada krvarili između dva menstrualna krvarenja?
Da li osećate bol, svrab ili imate neki iscedak iz vagine ili vulve?
Da li imate neki drugi zdravstveni problem?
Da li članovi vaše porodice imaju istoriju karcinoma?
Da li ste imali seksualni odnos?
Da li krvarite nakon seksualnog odnosa?
Da li koristite kontracepciju?
Da li sumnjate na trudnoću?
Šta radite za prevenciju seksualno prenosivih bolesti?…
I Vi možete da pitate o:
kontracepciji
krvarenju nakon odnosa
obilnijem menstrualnom krvarenju
bolovima u maloj karlici
testu na trudnoću
testovima za polno prenosive bolesti
vaginalnom iscetku
neprijatnom mirisu…
Ne postoji loše pitanje, tako da sve oko čega imate nedoumice ili nemate dovoljno informacija slobodno pitajte svog ginekologa, jer je ginekolog najkompetentnija osoba za sva pitanja vezana za reproduktivno zdravlje i zdravlje polnih organa žena.
Cena kompletnog ginekološkog pregleda zavisi od grada u kojem živite, pa cene koje ćete naći idu od 3000 dinara do čak 10000 dinara. Svakako, najbitnija stvar je da izaberete ginekologa koji će imati vaše poverenje i vremena da se posveti vašem zdravlju.
CO2 laser i IALUNA za zategnutu kožu i sluznicu intimne regije
29.06.2021
U ginekologiji je svoju primenu našao frakcionirani CO2 laser. Zahvaljujući svom termalnom efektu on zateže postojeća kolagena vlakna, dovodi do formiranja novih, stimuliše stvaranje novih krvnih sudova, te kao rezultat toga imamo zategnutu kožu i sluznicu. Zbog ovih svojstava koristi se za vaginu i spoljne genitalije.
VAGINALNA PRIMENA lasera se koristi u sledećim stanjima:
• Genitourinarni sindrom,
• Stres urinarna inkontinencija,
• Hronična vaginalna infekcija,
• Oporavak nakon porođaja (zatezanje vagine),
• Estetske svrhe
Genitourinarni sindrom koji se pojavljuje tokom menopauze je skup simptoma i znakova koji se javljaju u menopauzi, usled pada nivoa estrogena i ostalih polnih steroida. Promene zahvataju spoljne genitalije, vaginu, mokraćnu cev i bešiku. Žene mogu imati neke, ili sve simptome GSM. Obično, zbog suvoće i gubitka elastičnosti, osećaju peckanje, svrab i bolove tokom odnosa. O ovim tegobama retko razgovaraju sa svojim ginekologom, iako se ovaj problem danas lako rešava sa 2-3 laserska tretmana. Ovo je posebno važno za žene koje su imale rak dojke ili jajnika, te zbog nemogućnosti korišćenja hormonskih preparata, nekad vrlo rano uđu u menopauzu sa svim tegobama koje ona nosi, pa i otežanim, bolnim seksualnim odnosima. Za njih je ovo lak, bezbedan i jednostavan način da podmlade svoju vaginu i vrate se normalnom seksualnom životu.
Stres urinarna inkontinencija je nekontrolisano, nevoljno puštanje mokraće pri kašljanju, kijanju, smehu, skakanju…Obično je posledica težeg porođaja, a može da se javi i kod žena koje nisu rađale, usled urođeno slabijeg vezivnog tkiva. Dok su ove tegobe blage do srednje težine, sa nekoliko laserskih tretmana problem može u potpunosti da bude rešen.
Neke žene pate od hroničnih vaginalnih infekcija, te uprkos odgovarajućim tretmanima, infekcije se nanovo javljaju. Laserskim tretmanom i ovaj problem može trajno da bude eliminisan.
Dugo su žene nastojale da izbegnu prirodni porođaj, zbog straha da će izgubiti na seksualnom užitku. Sad više o tome ne treba da brinu, jer po periodu babinja, 2 laserska tretmana vraćaju vaginu u prvobitno stanje.
Primena lasera NA SPOLJNJIM GENITALIJAMA se koristi u sledećim stanjima:
• Lichen sclerosus (kožno oboljenje),
• Izbeljivanje kože,
• Podmlađivanje, tj. jedriji izgled velikih stidnih usana,
• VVS (vulvovestibularni sindrom-nemogućnost seksualnih odnosa usled bola);
Koristimo ga i za hirururške intervencije uklanjanja polnih bradavica-kondiloma, labioplastiku (korekciju stidnih usana), CIN I i CIN II.
Velika prednost lasera je što intervenciju radimo ambulantno, uz primenu lokalnog anestetika, i to ne koristeći iglu, već sprej. Nakon tretmana, pacijentkinja nastavlja sa normalnim životom, osim što se 7 dana uzdržava od odnosa.
Takođe, primena IALUNA vaginaleta na bazi hijalurona, vitamina E, kamilice i gotu-kole, se pokazala korisnom za održavanje efekata postignutih laserom.
Upravo zbog ovakvog komfora, laser je u ginekologiji stekao svetsku popularnost, te ga je, nakon određenog vremenskog perioda i nepobitnih dokaza o uspešnom delovanju i američka agencija za hranu i lekove (FDA – Food and Drug Administration) prihvatila kao opravdanu medicinsku intervenciju.
Sve ove intervencije se rade i u Beogradu, duže od 6 godina. Ne ustručavajte se, već otvoreno porazgovarajte sa svojim ginekologom i omogućite sebi komforan život uz minimalnu lasersku pomoć. Radost koju moje pacijentkinje šire nakon uspešnog tretmana čine me srećnom.
Inozitoli su molekuli koji se prirodno nalaze u našem organizmu i u nekim namirnicama.
Inozitole je 1850. godine otkrio i iz mišićnih ćelija izolovao Johannes Scherer.
Ubrzo zatim je utvrđena struktura inozitola predstavljena kao heksahidroksicikloheksan.
Nedugo potom došlo se do zaključka da heksahidroksicikloheksan, tj. inozitol, postoji u obliku 9 različitih formi (stereoizomera).
Pokazalo se da je među njima u telu najviše zastupljen mio-inozitol i da zbog toga, on ima najznačajniju funkciju od svih opisanih inozitola.
Inozitoli su se nekada svrstavali u vitamine i označeni su kao vitamin B8, međutim kada je ustanovljeno da se inozitoli fiziološki nalaze u organizmu izgubili su status vitamina (vitamine organizam ne proizvodi već se oni moraju unositi putem hrane ili specifičnih doziranih oblika, kao suplementi).
Kakvo je dejstvo mio-inozitola?
Iako je otkriven polovinom XIX veka, efekti inozitola, a prevashodno mio-inozitola, su utvrđeni tek 1950. godine.
Mio inozitol ima mnogobrojne funkcije u organizmu, a najznačajnija je uloga prenosioca signala hormona insulina, FSH i TSH sa površine ćelije u njenu unutrašnjost. Na taj način se obezbeđuje pravilno delovanje hormona insulina.
Pravilno delovanje insulina je važno zato što je on odgovoran za:
Potpuno iskorišćavanje i regulaciju nivoa šećera u krvi
Ubacivanje amino-kiselina u mišiće (što znači njihovu izgradnju)
Skladištenje viška masti u obliku sala
Kada insulin ne deluje kako treba dolazi do pojave čestih napada gladi, povećene potrebe za slatkišima, sklonosti ka gojenju, povećane produkcije muških polnih hormona, izostajanja ovulacije…
Kada je u pitanju uloga mio-inozitola u pravilnom delovanju folikulo stimulirajućeg hormona (FSH), mio-inozitol deluje kao pomoćnik u rastu folikula prilikom sazrevanja jajne ćelije.
Treća važna funkcija mio-inozitola jeste uloga pomoćnika za ostavrivanje delovanja tireo-stimulirajućeg hormona (TSH) koji je zadužen za sintezu hormona štitaste žlezde.
Najnovija istraživanja pokazuju da osim navedenih uloga u pravilnom delovanju pojedinih hormona mio-inozitol ima važne efekte i po pravilno funkcionisanje nervnog sistema i metabolizma u celini. Naime, mio-inozitol učestvuje u sintezi neurotransmitera u mozgu i u pravilnom funkcionisanju GABA receptora.
Na osnovu svega navedenog mogu se sumirati sledeći efekti mio-inozitola:
Kontrola agorafobije (straha od otvorenog prostora)
Ublažavanje faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti (kontroliše nivo triglicerida, holesterola, krvni pritisak)
Smanjena plodnost kod žena i muškaraca (infertiltet)
Dijabetes (kao dodatak terapiji)
Gde se mio-inozitol može pronaći u hrani?
Mio-inozitol se može pronaći u namirnicama kao što su dinja, narandže, integralne žitarice, prerađena melasa, pivski kvasac, orasi, kupus, pšenične klice.
Kako se u namirnicama mio-inozitol nalazi u tragovima za tretiranje većine navedenih stanja potrebno je unositi ga dodatno putem suplementacije.
Terapijske doze se kreću od 600mg pa do 15g dnevno, zavisno od stanja koje treba tretirati.
Koje su nuspojave usled korišćenja mio-inozitol-a?
Kada se uzima peroralno mio-inozitol može dati određene nuspojave tek kada se primeni u dozi većoj od 10g! Nuspojave se manifestuju kao mučnina, povraćanje, vrtoglavica, glavobolja…
Kombinacija sa folnom kiselinom
Mio-inozitol se vrlo često kombinuje sa folnom kiselinom.
Naime, najširu primenu mio-inozitol je pronašao u tretmanu sindroma policističnih jajnika i insulinske rezistencije.
Žene koje se bore sa navedenim stanjima vrlo često imaju poteškoće prilikom ostarivanja trudnoće i izložene su povećanom riziku od razvoja dijabetesa tokom trudnoće.
Poznato je da trudnice treba da unose adekvatne količine folne kiseline radi prevencije defekata neuralne tube kod oploda. Međutim, vrlo je važno unositi potrebne količine folne kiseline (400mcg) i tokom planiranja trudnoće.
S obzirom na to da mio-inozitol pomaže uspostavljanje ovulacije i povećava kvalitet jajne ćelije, jasna je njegova uloga prilikom planiranja trudnoće.
Imajući u vidu važnost primene mio-inozitola, folne kiseline i alfa-laktalbumin tokom planiranja trudnoće, jasno je zašto se ova dva molekula vrlo često zajedno nalaze u pojedinim proizvodima.
Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.
Interakcije
Delovanje mio-inozitola mogu da smanje kafa, čajevi, veštački zaslađivači, maltoza, sorbitol, dekstrini. Iz tog razloga od velikog je značaja da se unosi maksimalno prečišćen mio-inozitol bez primesa i drugih aditiva.
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled kojeg dolazi do porasta nivoa insulina u krvi i ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo. Tako dolazi do pojave insulinske rezistencije ili smanjenja broja receptora za vezivanje insulina.
Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka.
Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu čuvara i koji reaguje tako što se “rešava” viška glukoze.
Uobičajeno, nakon obroka, ugljeni hidrati koji se unesu putem hrane, se razgrađuju na glukozu i druge jednostavne šećere koje apsorbuje crevo. Absorbcija ugljenih hidrata uzrokuje porast koncentracije glukoze u krvi stimulišući pankreas da oslobađa insulin u krvotok.
Količina oslobođenog insulina odgovara veličini i sadržaju konzumiranog jela.
Insulin pomaže transportu glukoze u ćelije, gde se koristi za energiju. Kako se glukoza kreće u ćelije i razgrađuje (metaboliše), nivo glukoze u krvi opada, a pankreas smanjuje oslobađanje insulina.
Insulin deluje zajedno saglukagonom, drugim hormonom pankreasa, kako bi održao nivo glukoze u krvi u uskom rasponu.
Insulinska rezistencija poprima epidemijske razmere i bolest je savremenog društva.
Naime, usled preteranog unosa masti, ugljenih hidrata i generalno namirnica visokog glikemijskog indeksa, pankreas oslobađa velike količine insulina. Mehanizam razvoja ćelijske neosetljivosti (rezistencije) na insulin još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Brojna istraživanja pokazuju da velike količine slobodnih masnih kiselina u krvi uzrokuju da ćelije prestanu pravilno da reaguju na hormon insulin.
Visceralna masnoća koja se nakuplja oko organa, može oslobađati velike količine slobodnih masnih kiselina u krvotok, kao i upalne hormone koji pokreću insulinsku rezistenciju, a kasnije i pojavu bolesti dijabetesa.
Kada ljudska ćelija postane manje osetljiva na insulin, tada se manja količina glukoze prenosi iz krvi u nju. Nivo glukoze u krvi ostaje visok, ali ćelije „gladuju“. Pankreas nadoknađuje ovo stanje stvaranjem veće količine insulina kako bi pokušao da unese više glukoze u ćelije.
Najčešće, pankreas jeste u stanju da drži korak sa potrebnim dodatnim insulinom više godina, ali nakon doga dolazi do promena na nivou pankreasa zbog prevelike aktivacije njegovih β-ćelija koje oslobađaju insulin.
Većina ljudi sa insulinskom rezistencijom ne razvije dijabetes. Međutim, u nekim slučajevima pankreas na kraju ne može da održi korak sa potražnjom i glukoza u krvi i dalje raste, prouzrokujući dijabetes tipa 2.
Insulinska rezistencija, koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka:
dijabetesa tipa 2
gestacijskog (trudničkog) dijabetesa
predijabetesa
Dobra vest je da se ovo stanje može potpuno regulisati ukoliko promenimo životni stil, što pre svega, uključuje adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost.
Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?
U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata.
Ćelije postaju manje osetljive na insulin, što dovodi do pojave povišenog insulinskog nivoa u krvi, sa inače normalnim šećerom u krvi. Nekada se stvaranje insulina poveća za čak 5 do 20 puta kako bi se koncentracija šećera u krvi održala u granicama normale.
Nakon obroka, šećer u krvi može da varira i da bude blago visok ili nizak.
Uloga insulina je da dozvoli ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile kao gorivo ili skladištile kao telesne masti. To takođe znači da je veća verovatnoća, da se kod ovog stanja, glukoza u krvi nakuplja i to može dovesti do previsokog nivoa šećera u krvi.
Stanje proizvodnje veće količine insulina od normalne naziva se hiperinsulinemija.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma.
Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što je porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:
Umor,
Glad,
Slabu koncentraciju.
Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
povišen krvni pritisak,
visok nivo holesterola,
neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena,
retinopatija – oštećenje mrežnjače oka,
acanthosis nigricans – hiperpigmentacija tj. tamnjenje kože na pregibima, poput vrata ili ispod pazuha.
Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?
Primarni faktor rizika je kod ishrane bogate ugljenim hidratima, naročito rafinisanim ugljenim hidratima i šećerima.
Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.
Otpornost na insulin se obično može razviti ako postoji jedan ili više sledećih faktora rizika:
gojaznost,
visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima,
U pogledu onoga što se dešava u telu što uzrokuje insulinsku rezistenciju, naučnici su primetili da se insulinska rezistencija javlja kod ljudi koji imaju:
visok nivo insulina u krvi
višak masnoće u jetri i pankreasu
visok nivo upale/ inflamacije
Iako je ovo stanje češće kod gojaznih osoba, podložni su i ljudi sa niskom ili normalnom telesnom težinom.
Ostali potencijalni uzroci insulinske rezistencije uključuju:
fruktoza – obilan unos fruktoze (od dodatka šećera, ne iz voća); povezan je sa insulinskom rezistencijom kod životinja i kod ljudi;
mikrobiota creva – Istraživanja ukazuju da poremećaj bakterijske flore creva može izazvati upalu koja pogoršava insulinsku rezistenciju i pospešuje druge metaboličke probleme.
Kako se testira insulinska rezistencija?
Ne postoji jedan test, pregled koji bi mogao direktno da dijagnostikuje insulinsku rezistenciju. Umesto toga, uzimaju se u obzir nekoliko faktora, uključujući:
porodičnu i ličnu anamnezu;
fizički pregled pacijenta;
prisutni znakovi i simptomi;
rezultati laboratorijskih testova lekara.
Laboratorijska ispitivanja lekara uključuju sledeće testove:
Test glukoze – koncentracija šećera u krvi ispod 140 mg/dl se smatra normalnim, nivo između 140 i 199 mg/dl se smatra predijabetesom, nivo jednak ili preko 200 mg/dl je dijagnostički za dijabetes tip 2.
Test tolerancije na glukozu (OGTT test) sa insulinom u periodu od 120 minuta. Testiranje glukoze i insulina se radi u gladovanju a zatim u različitim vremenskim intervalima nakon uzimanja glukoznog rastvora. Sumnja na insulinsku rezistenciju se može javiti ukoliko je nivo šećera u krvi našte do 7mmol/l, a u 120min OGTT-a je u rasponu od 7,8 do 11,1 mmol/l. Rezultati ovog testa se koriste za skrining kao i dijagnostiku.
Hemoglobin A1c (HbA1c) – ovaj test određuje hemoglobin A1c u cilju utvrđivanja prosečnog nivoa glukoze u krvi tokom poslednja 2 do 3 meseca. Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, između 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zaključke i njegove interpretacije iznosi lekar.
Lipidni status – grupa testova koja meri specifične lipide u krvi (tj. ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride). Najbitniji je nivo LDL holesterola.
Prirodno lečenje, ishrana i životne navike kod insulinske rezistencije
Jedite celu, svežu hranu
Hrana je informacija koja kontroliše vašu ekspresiju gena, hormone i metabolizam.
Izaberite pravu hranu, koja koristi zdravlju vašeg organizma, prvenseveno sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući sveže povrće, voće, mahunarke, žitarice bez glutena, orašaste plodove, semenke i visoko kvalitetne životinjske proteine.
Uklonite sve zaslađivače i unos rafinisanih slatkiša
Veštački zaslađivači mogu podići nivo insulina i doprineti insulinskoj rezistenciji, odnosno narušavanja vašeg zdravlja.
Prirodni zaslađivači koje možete konzumirati u umerenim količinama i u tom slučaju ne narušavaju zdravlje su: stevija, ksilitol, eritritol. Stevija i eritritol imaju glikemijski indeks jednak nuli što znači da ne podižu šećer u krvi tj. nema naglog skoka nakon konzumiranja ovih zaslađivača.
S druge strane, ksilitol tj. brezin šećer ima glikemijski indeks između 7-13 pa će neznatno uticati na koncentraciju šećera u krvi nakon digestije.
Pravite razmake između obroka
Post je evolucijski uklopljen u našu fiziologiju, pokrećući nekoliko bitnih ćelijskih funkcija i ima pozitivan utican na zdravlje.
Prelazak iz stanja sitosti u stanje posta pomaže nam više od samog sagorevanja kalorija i gubljenju kilograma.
Istraživači su proučili desetine istraživanja na životinjama i ljudima da bi, kroz analize, objasnili kako jednostavan post poboljšava metabolizam, snižavajući šećer u krvi, smanjujući upalu, što poboljšava niz zdravstvenih problema, od artritičnog bola do astme i čak pomaže u uklanjanju toksina i oštećenih ćelija, što smanjuje rizik za rak i pojačava rad mozga.
Postoje analize i dokazi koji ukazuju na to da je dejstvo cirkadijalnog ritma posta efikasan kada su obroci ograničeni na osam do 10 sati tokom dana.
Ovo znači da se hranimo tokom dana između 08-10h a preostalih 14-16h se posti. Način posta poznat pod imenom autofagija.
Naravno, svako je drugačiji i ovakav plan isprekidanog posta, a naročito ukoliko se primenjuje autofagija, treba ozbiljno razmotriti i prilagoditi svakom individualno.
Kontrolišite inflamaciju
Prehrambeni šećeri svih vrsta i rafinisana biljna ulja najveći su uzročnici upale u organizmu. Oni povećavaju nivo insulina i uključuju gene koji dovode do hronične upale, stvarajući više upala, lošu kontrolu šećera u krvi i hroničnu bolest.
Pored uklanjanja namirnica koje su štetne, važno je identifikovati i ukloniti hranu na koju možete biti senzitivni ili alergični kako biste kontrolisali upalu. Uključite namirnice koje deluju protivupalno, uključujući ribu, sveže mleveno laneno seme i riblje ulje, prirodne probiotike i prebiotike (batat, lisnato povrće, prirodno fermentisani proizvodi).
Povećajte unos hrane bogate vlaknima
Ljudi su nekada unosili 50 – 100 grama vlakana dnevno, danas prosečno unosimo manje od 15 grama.
Analize pokazuju da hrana sa visokim sadržajem vlakana može biti jednako efikasna kao i lekovi protiv dijabetesa za snižavanje šećera u krvi bez nuspojava.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera u krvotok iz creva. Jedite širok izbor biljnih namirnica bogatih vlaknima, uključujući orašaste plodove, semenke, voće, zeleno povrće i mahunarke.
Spavajte kvalitetno
Neka san postane glavni prioritet za normalizaciju nivoa insulina. Izbegavajte da jedete tri sata pre spavanja. Pođite na spavanje i budite se u ustaljeno vreme. Po potrebi isprobajte biljne terapije za opuštanje i bolji san ili melatonin.
Rešite se nutritivnih nedostataka
Brojni nutrijenti igraju važnu ulogu u upravljanju insulinom, uključujući Vitamin D, hrom, magnezijum, cink, mangan i alfa lipoinska kiselina. Unosite dovoljne količine vode (1.5l do 2.5l na dan).
Vežbajte
Vežba bi mogla da bude najmoćniji lek za regulaciju šećera u krvi. Fizička vežba utiče da ćelije postanu osetljivije na insulin i da samim tim spreče pojavljivanje bolesti.
Kada je u pitanju vežbanje, vreme postaje velika prepreka za mnoge ljude. Zato je preporuka intervalni trening visokog intenziteta (HIIT), koji možete da radite samo nekoliko minuta dnevno. Kombinovanje kardio treninga sa treningom sa tegovima pruža najefektivniji način normalizacije nivoa šećera u krvi i insulina.
Kontrolišite nivo stresa
Hronični stres podiže kortizol, vaš glavni hormon stresa. Povećani nivo kortizola povećava šećer u krvi i podstiče nagomilavanje masti u stomaku, gojaznost, koje obično vidimo kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
Ne možete eliminisati stres, ali možete umanjiti njegov uticaj. Pronađite metod umanjenja stresa koji vam odgovara. To bi mogla biti: meditacija, joga, duboko disanje ili vežbanje, šetnja, planinarenje…
Insulinska rezistencija je (možda) jedan od glavnih pokretača mnogih – ako ne i većine – današnjih hroničnih bolesti, doprinosi pojavi srčanog i moždanog udara, može čak doprineti i razvitku kancerogenih oboljenja i pogoršanju stanja onkoloških pacijenata.
Ipak, situaciju možete poboljšati jednostavnim promenama životnog stila, kao što su održavanje optimalne telesne težine, zdrava ishrana i vežbanje.
Korišćenje adekvatne suplementacije
Kada dobijete dijagnozu insulinske rezistencije pored pravilne ishrane, vežbanja i zdravog načina života bitno je da unosite i suplemente koji mogu pomoći da se poboljša ćelijska osetljivost na insulin. #1 izbor i preporuka suplementa jesteInofolic linija preparata. Ukoliko imate višak kilogramaInofolic Combi HP je pravi izbor za vas. On je namenjen osobama koji imaju indeks telesne mase iznad 25 i koje su gojazne. U sebi sadrži čist mio-inozitol i d-chiro-inozitol u fiziološkom odnosu 40:1, koji je prisutan u našoj krvnoj plazmi. Upravo tako specifično napravljen, pomoći će da ćelije insulin rezistentnih tkiva (jetra, mišići i masno tkivo) bolje reaguju na insulin. Takođe, održavaće normalnu funkciju jajnika, uspostaviti ovulaciju i omogućiće razvoj kvalitetnih folikula posledično i jajnih ćelija koje će biti spremne za oplodnju u slučaju da želite trudnoću. Važno je da budete uporni i da koristite 2×1 soft gel kapsulu dnevno, nezavisno od obroka, minimum 3-6 meseci i rezultat sigurno neće izostati.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na insulin, hormon koji reguliše šećer u krvi. Insulinska rezistencija, kao rezultat ima posledicu da telo mora proizvoditi više insulina da bi postiglo isti efekat.
Kako se leči insulinska rezistencija?
Lečenje uključuje promene u načinu života kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje i gubitak težine. U nekim slučajevima lekari mogu prepisati lekove za kontrolu koncentracije glukoze u krvi.
Može li insulinska rezistencija dovesti do dijabetesa?
Da, insulinska rezistencija je često preteča dijabetesa tipa 2. Ako se ne leči, može progresirati do dijabetesa zbog trajno povišene koncentracije glukoze u krvi.
Koji su najbolji načini za prevenciju insulinske rezistencije?
Prema preporuci lekara, prevencija uključuje održavanje zdravog organizma, tj. zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu sa niskim unosom rafinisanih šećera i zasićenih masti.
Može li izloženost stresu uticati na insulinsku rezistenciju?
Da, hronična izloženost stresu može povećati nivoe kortizola, hormona koji može doprineti insulinskoj rezistenciji. Tehnike upravljanja stresom, poput meditacije i vežbanja, mogu biti korisne.
Da li određeni lekovi mogu izazvati insulinsku rezistenciju?
Da, neki lekovi, poput kortikosteroida i nekih antipsihotika, mogu povećati rizik od razvoja insulinske rezistencije.
Činjenica je da je Candida dosadna i uporna gljivica koja kada se razmnoži može da izazove vrlo neprijatne i ometajuće simptome. Ukoliko se pravovremeno ne leči kandida može da izazove ozbiljne komplikacije, pa čak i pojavu steriliteta.
U ovom tekstu saznaćete kako se kandida prenosi, koje probleme i simptome može izazvati, ali i kako se na najefikasniji način možete izboriti sa njom!
Šta je vaginalna kandidijaza?
Vaginalna kandidijaza je zarazna bolest koja pogađa kožu, sluzokože i/ili unutrašnje organe, a uzrokuju je gljivice roda Candida, slične kvascu.
Izraz “kandidijaza” podrazumeva patološki proces, čija je osnova prekomerni rast Candide, pre svega u gastrointestinalnom traktu, a zatim i u drugim organima (na sluzokoži genitalija, bronhija, parenhimskih organa).
Koji su uzroci kandidijaze?
Kandidijaza pogađa ne samo spoljašnje, već i unutrašnje organe. Neki od faktora koji dovode do prekomernog rasta gljivice kandide su:
hipotermija, bolest, stres, hormonalne promene (u periodu trudnoće ili uzimanja hormonalnih lekova)
upotreba antibiotika, osim patogenih bakterija uništava i korisnu crevnu i vaginalnu mikrofloru koja kontroliše rast i razvoj gljivica.
prisustvo hronične bolesti koja dovodi do pada imuniteta (HIV, polno prenosive bolesti, infekcije) vrlo često uzrokuje kandidijazu
endokrine bolesti (dijabetes, gojaznost, disfunkcija štitne žlezde) mogu biti praćene kandidijazom
napokon, vruća klima ili neprijatno usko ili sintetičko donje rublje mogu biti uzrok poremećaja vaginalne flore i pojave kandidijaze
Kako se prenosi kandida?
Najčešći izvor infekcije kandidom je obično sopstvena flora tela (autoinfekcija), ali može doći do infekcije spolja.
U borbi tela protiv ove gljivične infekcije, često se javlja dinamička ravnoteža, kada gljiva pokušava da prodre dublje u tkiva, ali ne može, a telo pokušava da je odbije i takođe ne može.
U ovom slučaju, proces može trajati godinama, pomeranje ravnoteže u jednom ili drugom smeru će dovesti do oporavka ili pogoršanja procesa.
Oblici kandidijaze
Zavisno od lokaliteta u telu postoji:
Spoljašnja kandidijaza:
urogenitalna kandidijaza (žena/muškarac)
stomatitis, kao i orofaringealna kandidijaza – oralne sluznice, krajnika, desni
kandidijaza kože i noktiju
na naborima kože (pazuha, područje između zadnjice, nabori u preponama)
kandidijaza otvorenih (ili glatkih) delova kože – retko
Kandidijaza oralne sluznice najčešće se javlja kod dece, koju majka obično zarazi kroz porođajni kanal.
Simptomi:
Sluznice obraza, ždrela, jezika i desni su crvene
Pojava otoka
Bele siraste naslage na sluzokoži usne duplje
Kandida u crevima
Creva, kao i drugi sistemi organa su prirodno stanište određene količine kandide. Pojavu prekomernog rasta kandide u crevima najčešće uzrokuje dugotrajna primena antibiotika koji uništavaju i tzv. dobre bakterije koje imaju odbrambenu ulogu. Najćešći vid simptoma koji se pojavljuju su:
Vraćanje želudačne kiseline
Mučnina
Otežano varenje hrane i nadutost
Zatvor i grčevi u stomaku, ali čak i dijareja
Sluzava stolica
Osećaj svraba u anusu
Hemoroidi
Kandida na koži
Kada je prisutna na koži, ova infekcija se pojavljuje u velikim kožnim naborima, poput:
Prepona
Pazuha
Ispod mlečnih žlezda
Može biti pogođena koža između prstiju, češće kod dece i odraslih koji pate od teških bolesti – na koži dlanova, stopala, glatkoj koži trupa i udova. Žarišta u velikim naborima izgledaju poput malih mehurića od 1-2 mm, koji se otvaraju stvaranjem erozije.
Žarišta kandidijaze imaju nepravilan oblik, tamnocrvene boje, oko lezije postoji traka oljuštenog epidermisa. Izvan nabora lezije imaju izgled crvenih mrlja sa pilingom u sredini, povremeno se mogu pojaviti mali mehurići oko lezije.
Vaginalna kandida (kandida kod žena)
Vaginalna kandida je najčešći oblik vaginalne infekcije kod žena i predstavlja zaraznu bolest vaginalne sluzokože. Ova vaginalna infekcija često se širi na grlić materice i vulvu. Skoro svaka žena se susrela sa takvom bolešću, a neki znaci kandidijaze su vrlo uznemirujući. Ova infekcija se najčešće pojavljuje i ugrožava zdravlje kod žena u reproduktivnom dobu, ali se može javiti i kod devojčica.
Infekcija vaginalne sluzokože je najčešće uzrokovana gljivicama sličnim kvascu iz roda Candida.
Poslednjih godina beleži se porast učestalosti kandide kod žena izazvane drugim vrstama patogena – Candida non-albicans. Među njima su najčešće otkriveni: C. glabrata (15%); C. Dubliniesnsis (6%); C. Tropicalis (3-5%); C. Parapsiloza (3%); C. krucei (1-3%).
Simptomi vaginalne kandidijaze
Glavni simptomi su:
osećaj svraba i peckanja u vulvi i vagini (mogu se povećati nakon vodenih tretmana, odnosa, popodne, tokom spavanja i u nekim slučajevima u periodu menstruacije)
sirasti iscedak (sekret) iz genitalnog trakta
poremećaji mokrenja
bol prikikom polnog odnosa (dispareunija)
Objektivni znaci pojave kandide kod žena:
crvenilo i edem vaginalne sluznice i spoljašnjih genitalija
beli ili zelenkasto-beli slojevi na zidovima polnog organa
Klasifikacija i oblici vaginalne kandidijaze
Prema nacionalnim kliničkim smernicama, postoje 2 klinička oblika:
akutna kandidijaza (do 3 pogoršanja godišnje sa obilnom seskrecijom iz genitalnog trakta, svrabom, osećajem sagorevanja u vagini i spoljašnjim genitalijama)
hronična ili ponavljajuća kandidijaza (najmanje 4 pogoršanja u toku jedne godine; predstavlja poseban hendikep za žene. Pojavljuje se kod 10-15% žena i odlikuje se upečatljivim simptomima: eritem, edem, ulceracija, pukotine na sluzokoži i koži perianalne regije)
Postoje 3 oblika bolesti kod žena:
vaginitis
vulvovaginitis
cervicitis
Komplikacije
Komplikacije kod žena uključuju:
vaginalnu stenozu (lumen vagine postaje sužen i njeni zidovi su slabo rastegljivi. Takvi pacijenti osećaju bol tokom odnosa što odnose čini otežanim)
inflamatorne bolesti karličnih organa: salpingitis (zapaljenje jajovoda), ooforitis (upala jajnika) često praćene bolom u donjem delu stomaka, temperaturom, opštom slabošću, a ponekad i mučninom, povraćanjem. U slučaju neblagovremenog lečenja i primene propisanih terapija, stvaraju se uslovi gde pacijenti rizikuju neplodnost, početak ektopične trudnoće, pojavu priraslica.
inflamatorne bolesti urinarnog sistema: uretritis, cistitis
U pozadini vaginalne kandidijaze povećava se učestalost komplikacija tokom trudnoće, a ova infekcija povećava i rizik od gljivične infekcije fetusa (placentitis, horionamnionitis).
Kandidijaza fetusa može imate ozbiljne posledice po zdravlje i dovesti do fetalne smrti ili prevremenog porođaja. U postpartalnom periodu, žene mogu razviti kandidalni endometritis.
Dijagnoza i test na kandidu
Dijagnoza vaginalne kandidijaze zasniva se na podacima iz anamneze, kliničkim manifestacijama utvrđenim tokom ginekološkog pregleda žene, kao i na subjektivnom osećaju pacijenta. Pregledom se otkriva zapaljenje područja kože, ograničeno pilingom, maceriranom epidermisom, beličastom prevlakom na sluznici.
U spekulima su vidljivi hiperemija, edem sluzokože i bele naslage na zidovima vagine.
Laboratorijska dijagnoza bolesti uključuje:
mikroskopija razmaza / brisa iz vaginalnog sekreta. Omogućava vam prepoznavanje spora i micelijuma gljivice (nativni preparati i preparati obojeni Gramom, preparati sa dodatkom 10% rastvora KOH)
mikobiološka dijagnostika (kultura)
enzimski imunološki test (ELISA)
lančana reakcija polimeraze (PCR)
imunofluorescentna dijagnoza (Candida Sure Test)
Dodatne dijagnostičke metode uključuju: proučavanje crevne mikrobiocenoze, STI testove, intravenski test tolerancije glukoze. Veoma je važno uraditi testove na vreme da bi se pravovremeno stekli uslovi i primenila adekvatna terapija u borbi sa kandidom.
Vaginalna kandida – lečenje
Indikacija za ordiniranje terapije za kandidijazu je prisustvo žalbi pacijenta, kliničkih manifestacija, kao i laboratorijska potvrda otkrivanja gljivica. Lečenje nije indikovano kada se pronađu gljivice bez ikakvih kliničkih manifestacija.
Farmakološke mere
Farmakološke mere podrazumevaju upotrebu određenih lekovitih proizvoda u koje spadaju:
antimikotici (nistatin, levorin, pimafucin, amfotericin B)
Izbor tretmana za lečenje se bira pojedinačno za svakog pacijenta, uzimajući u obzir kliničku sliku, oblik bolesti i težinu simptoma.
U lečenju akutnih oblika kadide kod žena obično se koristi lokalno lečenje, prednost ovih lekova je izbegavanje sistemskog dejstva na telo.
Poslednjih godina sve se više govori o sposobnosti C. albicans da proizvodi biofilm. Smatraju se jednim od razloga za razvoj rezistencije na antimikotične lekove. Ovo objašnjava nedostatak efekta u lečenju kod nekih pacijenata, pa se kao prva linija savetuje upotreba proizvoda koji imaju mogućnost da najpre otklone biofilm koji kandida napravi.
Biguanelle protiv kandide
Na našem tržištu svoju efikasnost je pokazao preparat BIGUANELLE®.
BIGUANELLE® sadrži antiseptik, PHMB u koncentraciji 0,1% (poliheksametilen bigvanidin) i 0,2% mlečne kiseline. Primenjuje u jednoj dozi, pripremljen kao ergonomski set za vaginalnu aplikaciju (bočica sa rastvorom i sterilna kanula).
Aplikacijom BIGUANELLE® gel-rastvora (gustine između vode i gela) postiže se:
brza eliminacija simptoma poput svraba, crvenila, peckanja i neprijatnog mirisa,
mehaničko odstranjivanje viška sekreta i patogena iz vagine
oporavak vaginalne mikroflore i vraćanje fiziološke kiselosti vagine, čime se sprečava nastanak ili recidiv (vraćanje) vaginalnih infekcija.
U periodu korišćenja, osim trenutnog, antiseptičkog efekta, BIGUANELLE® gel-rastvor ima sposobnost da se lepi na sluzokožu vagine, postižući na taj način produženo dejstvo, kao i dodatni efekat zaštitne barijere vagine/grlića materice.
Nefarmakološke mere
Nefarmakološke mere podrazumevaju pridržavanje sledećih navika:
izbegavajte redovnu upotrebu uskog sintetičkog donjeg veša
koristite higijenske proizvode mlečne kiseline da biste održali kiseli pH vagine
redovna standardna higijenska praksa
pravovremeno lečite bolesti endokrinog, genitourinarnog i digestivnog sistema
izbegavajte nekontrolisano uzimanje antibiotika
izbegavajte unos šećera, kvasca, mlečnih proizvoda, belog brašna, odnosno sve vidove korišćenja onoga čime se kandida hrani.
Dr spec. ob. gin. Veljko Popović
Opšta bolnica Smederevo
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li je vaginalna kandidijaza zarazna?
Vaginalna kandidijaza nije zarazna i ne prenosi se seksualnim putem.
Mogu li trudnice dobiti vaginalnu kandidijazu?
Da, trudnice mogu dobiti vaginalnu kandidijazu zbog hormonalnih promena.
Koja je razlika između bakterijske vaginoze i vaginalne kandidijaze?
Bakterijska vaginoza je uzrokovana prekomernim rastom bakterija, dok je vaginalna kandidijaza uzrokovana gljivicama.
Koji su prirodni načini za lečenje kandide kod žena?
Prirodni načini uključuju upotrebu kokosovog ulja, jogurta i probiotika.
Kako menstrualni ciklus utiče na simptome vaginalne kandidijaze?
Simptomi se mogu pogoršati neposredno pre ili u toku menstruacije.
Kako hormonske promene utiču na razvoj kandide kod žena?
Hormonske promene mogu narušiti ravnotežu mikroorganizama, flore, u vagini, što pogoduje ove gljivične infekcije.
Koje su moguće komplikacije nelečenja ovog problema?
Moguće komplikacije uključuju hroničnu infekciju i širenje infekcije na druge delove tela.
Da li vaginalni tuševi mogu izazvati ili pogoršati kandidijazu?
Da, tokom korišćenja vaginalnih tuševe može doći do poremećaja prirodne ravnoteže bakterija i gljivica, pogoršavajući kandidijazu.
U ovom tekstu, saznaćete više o stanjima sa kojima se žena susreće ulaskom u menopauzu. Takođe, pripremili smo i neka od rešenja koja se koriste u praksi za ublažavanje simptoma menopauze.
Važni pojmovi vezani za menopauzu
Perimenopauza
Već nekoliko godina pre poslednje menstruacije počinje opadanje reproduktivne sposobnosti, odnosno slabljenje funkcije jajnika što se ispoljava kao poremećaj menstrualnih ciklusa i pojava određenih tegoba. Ovaj period do poslednje menstruacije se naziva perimenopauza.
Menopauza
Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda.
Menopauza u proseku nastupa u 50./51. godini života. Ukoliko menopauza nastupi pre 50./51. godine života, onda govorimo o ranoj ili prevremenoj menopauzi.
Veštačka menopauza je gubitak menstrualnih ciklusa usled operativnog zahvata kojim se uklanjaju jajnici i zahteva hormonalnu supstituciju.
Postmenopauza
Nakon poslednje menstruacije, odnosno menopauze, nastupa period postmenopauze.
Klimakterijum
Klimakterijum obuhvata period perimenopauze, menopauzu i period postmenopauze, dakle kompletan period gašenja reproduktivne funkcije žena.
Simptomi menopauze
Simptomi menopauze nastaju kao posledica naglog pada estrogena i prvi problem koji se javlja su neredovni ciklusi, dok pad nivoa progesterona dovodi do produženih i bolnih menstruacija u perimenopauzi. Prvi simptom je umor (iscrpljenost) prisutan kod oko 90% žena, zatim poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.
Psihičke tegobe, najčešće u vidu depresije pojavljuju se kod više od polovine žena u menopauzi. Međutim, psihološki poremećaji u sebi imaju i socijalnu crtu, različiti pogled društva na menopauzu kao i individualno prihvatanje ulaska u takozvano „treće doba” što zahteva saradnju raznih stručnjaka (ginekolog, endokrinolog, psiholog…).
Ovde spadaju i valunzi koji su postali sinonim za klimakterijum i koji se pojavljuju već u perimenopauzi kod oko 30% žena, a nastavljaju da se pojavljuju kroz postmenopauzu čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.
Dolazi do dobijanja na kilaži već u perimenopauzi i neprestano se povećava zbog poremećaja hormona što uz manjak vežbanja, nezdravu ishranu, nedovoljno sna može značajno doprineti povećanju telesne težine.
Samo opadanje reproduktivne funkcije žena sa sobom nosi i smanjenje libida. Smanjenjem nivoa estrogena smanjuje se elastičnost i volumen zidova vagine, lubrikacija je sve slabija zbog opadanja funkcija žlezda što sve zajedno dovodi do suvoće vagine i atrofije.
Vaginalna suvoća je najčešći genitalni problem na koje se žene u menopauzi žale, jer ona dovodi do pojave bola prilikom polnih odnosa (dispareunija), kao i nelagodnosti ili iritacije nakon odnosa. Dolazi do promene pH vaginalne sredine i poremećaja normalne flore vagine pri čemu su učestalije vaginalne infekcije.
Menopauza predstavlja značajan faktor rizika za pojavu osteoporoze. Dolazi do gubitka mineralne mase kostiju, one postaju krte i mogući su prelomi koji teško zarastaju i mogu dovesti i do smanjene pokretljivosti i hroničnih bolova na mestu preloma.
Rešenja za simptome menopauze
Ispoljavanje i trajanje navedenih simptoma je individualno, moguće je da neko ima sve navedene, dok je moguće i da žena pored poremećaja ciklusa nema nijedan drugi problem.
Zato je potrebno svakoj ženi pristupiti pojedinačno i naći način kako prvo navesti žene da pričaju o svojim osećanjima i simptomima menopauze, a onda pronaći način kako omogućiti što kvalitetniji život nefarmakološkim ili farmakološkim merama.
Farmakološka terapija
Terapija lekovima se svodi na upotrebu estrogenih preparata, nadoknadu estrogena koji se sve manje produkuje u organizmu. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom ili endokrinologom, koji treba da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.
Hormonska zamenska terapija (HST- hormonska supstituciona terapija) se može uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena.
Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida. Stanja kod kojih je kontraindikovana upotreba estrogenih hormona su karcinom dojke, teška hepatalna stradanja, duboka venska tromboza i druge ređe bolesti. Za sva ova stanja potrebno je odrediti korist od terapije u odnosu na pridružne bolesti.
Prirodno lečenje
Ialuna vaginalete
U situaciji kada se zbog određenih pratećih oboljenja upotreba estrogenih hormona ne preporučuje ili je kontraindikovana, u obzir dolaze pomoćna lekovita sredstva koja u nekoj meri mogu da postignu efekat estrogena, a da pritom ne naprave potencijalna oštećenja zdravlja žene.
To su na primer biljke soja, crvena detelina, cimicifuga. Ove biljke sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redukovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.
Za ublažavanje suvoće vagine koja se često pojavljuje, koriste se razne vrste lubrikanata, preparati sa hijaluronskom kiselinom, mlečnom kiselinom i probiotskim kulturama. Poznato je da molekuli hijaluronske kiseline vezuju veliku količinu vode i uspostavljaju potrebnu hidrataciju i regeneraciju vaginalne sluzokože. Važno je znati da hijaluronska kiselina dolazi u različitim veličinama, te da najbolji efekat nakon primene na sluzokožu ostvaruju mali molekuli, odnosno NISKOMOLEKULARNA HIJALURONSKA KISELINA.
Na našem tržištu postoje IALUNA vaginalete švajcarskog proizvođača IBSA farmaceutici koje sadrže niskomolekularnu hijaluronsku kiselinu, pa na efikasan način uspostavljaju veliki stepen hidratacije i lubrikacije tkiva vagine.
Pored hijalurona, IALUNA sadrži ekstrakt gotu-kole, kamilice i vitamin E.
Stil života i navike koje imate su veoma važna komponenta za očuvanje zdravlja u periodu menopauze i podrazumeva:
unošenje zdravih izvora proteina (riba, jaja, belo meso)
raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani
smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoća
fizička aktivnost je možda i najbitnija, jer dovodi do regulacije telesne mase, održavanja hrskavica i kostiju, a ima i pozitivan uticaj na psihološko stanje
smanjeno konzumiranje kafe, alkohola i cigareta
redovne ginekološke i zdravstvene preglede i kontrole radi pravovremenog reagovanja u slučaju loših rezultata i očuvanja zdravlja
