Veličine mioma – kada je znak za uzbunu?

24.01.2024

Doctor holding Uterus and Ovaries model.

Miomi spadaju u najčešće dobroćudne tumore materice i male karlice, na čiji rast i razvoj utiče hormonski disbalans u ženskom organizmu. Smatra se da u nekim zemljama procenat žena sa miomima na materici dostiže čak 80%. Uzroci nastanka mioma često su genetski uslovljeni , mada se ishrana siromašna voćem i povrćem, nedostatak vitamina D, konzumiranje alkohola i gojaznost ubrajaju u faktore rizika.

Miomi mogu biti izuzetno mali i najčešće takvi ne prouzrokuju nikakve simptome, te samim time ni razlog za brigu. Međutim, ako i kada miom dostigne veće dimenzije, on može da počne da vrši pritisak na okolne organe. Tada može doći do pojave brojnih simptoma, kao što su oblino krvarenje (koje može dovesti do anemije), bolovi koji onemogućavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti (bol i pritisak u karličnom predelu), bolovi tokom seksualnog odnosa, konstipacija, kao i infertilitet.

Od čega rastu miomi i koliko brzo rastu miomi?

Miomi se najčešće javljaju u srednjim godinama životnog reproduktivnog doba žene, kada je, zbog uticaja estrogena, rast mioma najintenzivniji. Postoje i izuzeci, kada se miomi javljaju kod vrlo mladih žena u reproduktivnom periodu ili u periodu perimenopauze. Svakako, mogu rasti sporo ili brzo, njihov rast je individualan za svaku osobu, ali može biti pod uticajem hormonalnih promena tokom trudnoće ili hormonskih terapija. Prosečan rast mioma je 9% u periodu od 6 meseci. U postmenopauzi, kada opadaju nivoi estrogena, miomi obično prestaju rasti i mogu se čak početi smanjivati.

Zanimljivo je da veći miomi ne moraju nužno izazivati izraženije simptome u poređenju s manjim. Ovo često dovodi do situacija u kojima žene slučajno otkriju miome veličine grejpfruta pri drugim pregledima, čak i ako nemaju nikakve tegobe. Ako primetite bilo kakve promene ili imate simptome koji ukazuju na prisustvo mioma, posetite lekara radi dijagnoze, praćenja i odgovarajućeg tretmana.

Lečenje mioma

Lekar će u skladu sa veličinom mioma, simptomima, lokalizacijom i vašim planovima za trudnoću u budućnosti odrediti koja je najbolja opcija lečenja za vas. Dok god ne pokazuju ekspanzivan rast i ne daju izražene simptome, miomi ne moraju da se leče hiruški. U takvim slučajevima pristupa se terapiji lekovima, bilo to lekovima protiv bolova, suplementima gvožđa zbog prekomernog krvarenja, suplementima usmerenim na kontrolu rasta i smanjenje simptoma, ili hormonskim terapijama koje dovode do promene na receptorima na nivou ćelija mioma, dovodeći tako i do prestanka rasta i smanjenja njihove veličine.

DELPHYS^® je novi proizvod u tretmanu mioma koji zaustavlja njihov rast, uspostavlja hormonski balans i dovodi do smanjenja veličine mioma, a sve to na prirodan način zahvaljujući jedinstvenom sastavu. Ključni sastojak je epigalokatehin galat koji deluje tako što uništava ćelije koje se prekomerno i nekontrolisano dele. Takođe, smanjuje dotok krvi do mioma čime se zaustavlja rast i smanjuje veličina mioma. Osim toga, Delphys sadrži vitamin D (doprinosi zaustavljanju rasta mioma) i vitamin B6 (uspostavljanje hormonskog balansa). Primena Delphys^®-a u dozi od 2 tablete dnevno kontroliše rast mioma i smanjuje simptome izazvane prisustvom mioma u materici.

Koja je veličina mioma za operaciju?

Ne postoji univerzalna veličina mioma koja bi automatski zahtevala operaciju. Ukoliko miomi počnu naglo da rastu i prave pritisak na okolne organe izazivajući nepodnošljive simptome koji ne mogu da se regulišu lekovima, ili onemogućavaju trudnoću i izazivaju pobačaje, sprovodi se hiruško lečenje. Opet, lekar će razmotriti najpogodniju operativnu metodu lečenja za vas. Postoji razlika u operativnim metodama gde je negde cilj očuvanje materice i omogućavanje trudnoće u budućnosti (npr. miomektomija – samo uklanjanje mioma), dok druge za cilj imaju uklanjanje materice sa miomima (histerektomija).

Najčešći i po tkivo pacijentkinje najmanje traumatičan hiruški način lečenja mioma jeste laparoskopska operacija, koja omogućuje pristup trbuhu kroz male otvore na trbušnom zidu, kroz koje se miom operiše uz pomoć laparoskopskih instrumenata i kamere. U slučajevima u kojima lečenje ovom metodom nije moguće, pristupa se laparotomiji, proceduri u kojoj se miom otklanja kroz veći rez na stomaku. Ukoliko žena ne planira trudnoću, dodatne opcije kao što je histerektomija su veoma efikasne (uklanjanje materice). Histerektomija je jedini način gde se sprečava ponovno vraćanje mioma, u svim drugim slučajevima, ponovno vraćanje mioma je moguće (zbog toga bi dugoročna terapija u cilju prevencije bila idealna). Zbog toga odluka o operaciji mioma treba biti individualizovana i doneta u saradnji između pacijentkinje i njenog lekara, uzimajući u obzir sve relevantne faktore i ciljeve lečenja.

Može li miom da se pretvori u karcinom?

Na sreću, izuzetno je retko da miom razvije malignitet. U velikoj većini slučajeva to su benigni, dobroćudni tumori, što znači da nisu kancerogeni. Svakako, i mali procenat maligne degeneracije mioma je znak da je neophodno redovno medicinsko praćenje i kontrola mioma kod ginekologa kako bi se osiguralo da se eventualne promene ili komplikacije prepoznaju i tretiraju na vreme.

U svakom slučaju, iako miom može varirati od veličine zrna graška do veličine lubenice, od neprimetnih ili blagih simptoma do onih potpuno nepodnošljivih, svaki je povod da se obratite lekaru i posavetujete se oko praćenja i/ili lečenja. Imajte na umu da je prosečan rast mioma za 6 meseci 9% i da primena suplemenata koji kontrolišu rast može biti od velikog značaja. Čuvajte svoje zdravlje!

Izostanak menstruacije koji nije uzrokovan trudnoćom

22.12.2023

Menstruation calendar with marks hygiene tampons flower woman protection concept

Izostanak menstruacije ne mora nužno značiti da ste u drugom stanju. Štaviše, razlozi za izostanak menstruacije su brojni i na njega može uticati vaše opšte zdravstveno stanje, godine, pa i životne navike, a ne samo trudnoća. Svakako je neizbežno da izostanak menstruacije probudi u vama brigu i mnogo pitanja, te ćemo se potruditi da u ovom blogu pronađete odgovore na njih.

Izostanak menstruacije zbog stresa

U današnje vreme ubrzanog načina života, neretko je slučaj da za izostanak menstruacije nije odgovoran neki ozbiljan zdravstveni problem, nego upravo stres. Predugo izlaganje prevelikim količinama stresa utiče na mozak tako da endokrinom sistemu šalje signal da obogati krvotok hormonima neophodnim za preživljavanje, potiskujući tako sve druge telesne funkcije, pa i reproduktivnu funckiju kod žena. Ovo će dovesti do izostanka ovulacije, pa izostanka menstruacije.

Jasno je da se niko ne stresira svojevoljno i da nije moguće u potpunosti se izolovati od stresnog života, ali je moguće naučiti tehnike koje će vam pomoći da se bolje nosite sa stresom, kao što su vežbe disanja, meditacija, zdrave životne navike i fizička aktivnost. Kako je menstrualni ciklus pod kontrolom viših centara u mozgu, implementiranje svega ovoga u vašu svakodnevicu pomoći će vam da ponovo uspostavite normalan menstrualni ciklus.

Izostanak menstruacije zbog dijete

Još jedan od manje opasnih uzroka izostanka menstruacije mogu biti nagle promene u vašem načinu ishrane, odnosno značajno povećanje ili smanjenje telesne težine u kratkom vremenskom periodu. Količina masnog tkiva ima značajnu ulogu kada je u pitanju hormonska ravnoteža u ženskom organizmu, jer masno tkivo luči hormone koji mogu delovati na održavanje normalnog menstrualnog ciklusa. Upravo zato suviše velike promene na ovom polju mogu prouzrokovati hormonski disbalans i dovesti do neredovnih menstruacija.

Opet, dobra vest je da će normalizacija indeksa telesne mase ili prosto protok vremena vratiti vaš ciklus u normalu, no i ukoliko ste prilično sigurni da je dijeta uzrok, treba da se obratite ginekologu ukoliko vam izostane još jedna menstruacija kako biste se uverili da se iza izostanka ipak ne krije neki drugi razlog.

Ni sa vežbanjem ne treba preterivati

Iako se fizička aktivnost savetuje i za regulaciju stresa i za održavanje normalne telesne težine, suviše iscrpljujuće i intenzivno vežbanje je druga krajnost u koju ne treba da odete. Tako ćete trošiti više kalorija nego što unosite, te ostaviti svoj organizam bez energije neophodne za normalno funkcionisanje i proizvodnju hormona potrebnih za ovulaciju.

Ukoliko vam menstruacija izostane zbog prekomernog vežbanja, ciklus će se normalizovati čim sa njime prestanete i uspostavite normalan unos kalorija u organizam.

Poremećaj rada štitaste žlezde kao uzrok izostanka menstruacije

Tiroidna ili štitasta žlezda ima veliki uticaj na menstrualni ciklus i reproduktivno zdravlje žene. I hipotireoza (stanje smanjene funkcije štitaste žlezde) kao i hipertireoza (stanje prekomernog stvaranja hormona štitaste žlezde) mogu se, osim izostanka menstruacije, primetiti po simptomima kao što su gubitak kose, prekomeran umor, neobjašnjive promene telesne mase i apetita, nesanica, nervoza i anksioznost.

Ukoliko posumnjate na poremećaj rada štitaste žlezde, javite se endokrinologu koji će vam uz pomoć adekvatne terapije uspostaviti normalan rad hormona.

Izostanak menstruacije usled sindroma policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je relativno česta pojava kod žena koje su u reproduktivnom dobu, a odlikuje se nepravilnim menstrualnim ciklusima, pa i potpunim izostankom menstruacije. Hormonska neravnoteža koja postoji kod žena sa PCOS-om uzrokuje ciste na jajnicima, ali i druge zdravstvene probleme na telu, poput prekomerne težine, stanjivanja kose, pojačane dlakavosti po telu, akni, a zbog izostanka ovulacija i menstruacija i probleme s neplodnošću.

Važno je da se javite lekaru kako biste uspešno kontrolisali ovo stanje terapijom i određenim promenama u životnim navikama.

Klimaks i izostanak menstruacije

Klimaks je period u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju nakon koje prestaje da bude sposobno za reprodukciju, te je ovaj period praćen brojnim promenama. Perimenopauza prethodi menopauzi i praćena je postepenim smanjenjem proizvodnje estrogena u jajnicima, koje dovodi do nepravilnosti mentstrualnog ciklusa, i povremenih izostanaka menstruacije do trenutka menopauze i njenog stalnog prestanka. Prosečna dob ulaska u menopauzu je 52 godine, a ovaj i drugi simptomi koji prethode menopauzi potpuno su normalni i prirodni, koliko god znali biti neugodni. Neki od njih su problemi sa spavanjem, razdražljivost, oslabljen libido i suvoća vagine.

Ulaskom u menopauzu svakako ne treba da se spreči izostanak i prestanak menstruacije, no možete ublažiti neke od ostalih simptoma kako biste ovaj prirodni proces sebi učinile što ugodnijim. Vaginalna suvoća je često tabu tema a i mnoge žene ne prepoznaju adekvatno simptome (bolni odnosi, zatezanje, peckanje, nelagodnost u vaginalnom predelu). Ialuna vaginalete zahvaljujući povoljnim efektima pažljivo odabranih lekovitih sastojaka pomažu regeneraciju sluzokože i epitela vagine, vraćaju elastičnost vaginalne sluzokože, te ublažavaju osećaj vaginalne suvoće. One su potpuno prirodan i neinvazivan način da usporite prirodni proces starenja vulvovaginalnog tkiva i podmladite svoju vaginu.

Ostali razlozi za izostanak menstruacije

Pored svega navedenog, moguće je i da se izostanak menstruacije dogodi zbog upotrebe ili prestanka upotrebe oralne hormonske kontracepcije (kontraceptivnih pilula), dojenja, ili hroničnih zdravstvenih poremećaja poput dijabetesa ili bolesti srca.

Ukoliko vam izostane više od jedne menstruacije, a niste u perimenopauzi niti u drugom stanju, savetujemo vam da posetite lekara i utvrdite razlog. Iako mnogi od njih nisu zabrinjavajući i mogu lako da se reše, važno je postaviti pravilnu dijagnozu.

Sve što treba da znate o vaginalnim infekcijama

29.11.2023

Vaginal or urinary infection and problems concept. Young woman holds paper with SOS above crotch.

Vaginalne infekcije nisu tabu tema, nego pojava sa kojom se većina žena susreće bar nekoliko puta u toku života, a pogotovo u reproduktivnom periodu. Vagina je normalno kisela sredina u kojoj se nalaze brojni mikroorganizmi, međutim, dešava se da se poremeti ravnoteža ovih mikroorganizama, samim tim i vaginalna flora. U tom slučaju preovladavaju patogene bakterije i/ili gljivice i javlja se vaginalna infekcija.

Razne neprijatnosti u genitalnom području o kojima ćemo govoriti u tekstu, a neretko i bolovi, simptomi su po kojima možete prepoznati vaginalnu infekciju. Ipak, veći je problem kada simptoma nema, pa ni ne shvatite da je infekcija prisutna dok ne izazove neke ozbiljnije poteškoće. Upravo zato uvek stavljamo akcenat na redovne ginekološke preglede, na kojima će ginekolog otkriti i asimptomatsku vaginalnu infekciju i pružiti vam adekvatno lečenje.

Kako prepoznati vaginalnu infekciju?

Postoje različite vrste bakterijskih i gljivičnih vaginalnih infekcija, pa tako i različiti simptomi koji ih odlikuju. Najčešći simptomi po kojima možete prepoznati da imate neku od infekcija jesu promene boje, obilnosti i mirisa vaginalnog sekreta, svrab i peckanje u predelu vagine, bol tokom seksualnog odnosa, bol ili peckanje prilikom mokrenja, zatim osip, crvenilo itd. Bilo koji od navedenih simptoma treba shvatiti ozbiljno i po primećivanju treba posetiti ginekologa.

Asimptomatska vaginalna infekcija koja tinja i razvija se bez ikakvih naznaka da vam je potrebno lečenje može dovesti do začepljenja jajovoda i steriliteta, zbog čega je neophodno minimalno jednom godišnje obaviti ginekološki pregled, koji je najbolji i najpouzdaniji način da se dijagnostifikuje bilo koja vrsta infekcije. Dijagnoza se uspostavlja gledanjem vaginalnog zida, procenom sekreta i mikroskopskom analizom uzetog brisa. Neke od najčešćih vaginalnih infekcija bez simptoma su hlamidija, mikoplazma i ureaplazma.

Kako razlikovati bakterijsku od gljivične vaginalne infekcije?

Najčešća gljivična vaginalna infekcija jeste infekcija gljivicom kandida, koja je normalno prisutna u vaginalnoj flori, ali onda kada se razmnoži u prevelikom broju i prodre u epitelne ćelije može izazvati tegobe kao što je svrab, vaginalno peckanje, iritacija, crvenilo i otok spoljašnje intimne regije, te gusti, sirast, beo sekret. Korišćenje kontraceptivnih pilula, hormonske terapije ili antibiotika, ishrana bogata šećerima, hormonske promene usled trudnoće, dijabetes ili oslabljen imunitet mogu imati ulogu u izazivanju genitalne kandidijaze.

S druge strane, do bakterijskih infekcija dolazi usled poremećaja normalne bakterijske flore vagine, odnosno povećanja određenih bakterija u vaginalnoj flori (vaginalna disbioza). Laktobacili su dobre bakterije koje štite vaginu i održavaju odgovarajući pH nivo, a kada su u padu, broj patogenih bakterija se poveća, dovodeći do bakterijske vaginoze. Bakterijsku vaginozu možete prepoznati po pojačanom sluzavom i sivo-beličastom sekretu koji je dodatno primetan zbog svog neprijatnog mirisa, koji se intenzivira nakon seksualnog odnosa (neretko se opisuje kao neprijatan miris na ribu). Ne dovodi do crvenila vaginalnih zidova kao što je to slučaj kod kandide, ali i kod bakterijske infekcije je moguće da se javi vaginalno peckanje (posebno u toku mokrenja) i vaginalni svrab.

Polno prenosive bakterijske infekcije i virusne infekcije

Bakterijske infekcije kao što su hlamidija, mikroplazma i gonoreja prenose se nezaštićenim seksualnim odnosom. Različita bakterija uzrokuje svaku od ovih infekcija. Hlamidija je uglavnom asimptomatska infekcija, kao i mikoplazma, dok je za gonoreju karakteristično javljanje simptoma kod muškaraca, a kod žena u nekoj fazi može doći do pojave simptoma (početak uglavnom takođe asimptomatski). Ove infekcije su česte ukoliko su osobe sklone nezaštićenim seksualnim odnosima i pri pojavi bilo kojih vaginalnih simptoma, trebalo bi isključiti i ove vaginalne infekcije.

Virusne infekcije kao što su herpes i humani papiloma virus (HPV) su česte i ozbiljne infekcije koje mogu uzrokovati niz zdravstvenih problema ukoliko se ne tretiraju na vreme; određeni sojevi HPV virusa (ima ih preko 100) čak mogu da dovedu do raka grlića materice. Svakako, genitalni herpes i HPV virus koji se odlikuje kondilomima ne mogu proći nezapaženo zbog vidljivih plikova u slučaju prvog, i genitalnih bradavica u slučaju drugog virusa.

Lečenje vaginalnih infekcija

Lečenju vaginalnih infekcija se pristupa individualno, i pristup zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, životne dobi i vrste i proširenosti vaginalne infekcije. Uglavnom se u lečenju koriste lokalni preparati poput vaginaleta, krema i gelova, a ređe i samo u slučajevima kada je neophodno oralna terapija antibioticima i antimikoticima. Važno je da se oba partnera leče i da se u toku terapije ne upražnjavaju seksualni odnosi, kako se infekcija ne bi vraćala.

Za prevenciju vaginalnih infekcija praktikujte zaštićene odnose, zdrav način života, fizičku aktivnost, redovne posete ginekologu, što je moguće manje izlaganje stresu kao i preventivno korišćenje vaginalnih proizvoda koji održavaju pH i sprečavaju razvoj infekcija. Kako je leto udarni period vaginalnih infekcija, tada naročito obratite pažnju na nošenje suvog pamučnog veša, čuvanje imunog sistema i održavanje vaginalne nege. Ipak, treba naglasiti da vaginalne infekcije ne biraju godišnje doba i zbog toga sve ove savete treba uvek praktikovati.

Da li postoji prirodni lek za vaginalne infekcije?

Svi bismo rado čuli da postoje čajevi za vaginalne infekcije koji će magično ukloniti sve nelagodnosti bez potrebe za daljim, ozbiljnijim koracima, no ozbiljne situacije zahtevaju ozbiljan pristup. Čajevi i rastvori sode bikarbone se ne savetuju za samostalno korišćenje jer mogu napraviti veću štetu nego korist, naročito ako se ne koriste pravilno. Dodatno ovi „rastvori“ mogu poremetiti pH vagine i narušiti vaginalnu mikrofloru koja je prva barijera za razvoj vaginalnih infekcija. Zdrava ishrana i pravilna nega vaginalne sredine svakako se savetuju jer se na taj način jača imuni sistem celog organizma, ali i vaginalne sredine.

Nemojte preterivati sa pranjem intimnih delova,, a pogotovo ne jakim sapunima i hemijskim sredstvima, jer tako možete dodatno poremetiti ravnotežu vaginalne flore i pogoršati infekciju. Umesto toga, opredelite se za potpuno bezbednu prvu pomoć u otklanjanju vaginalnih nelagodnosti u vidu gel-rastvora Biguanelle, kojim se postiže oporavak vaginalne mikroflore i uništavanje bakterija, gljivica i virusa.

Dovoljna je jedna vaginalna aplikacija ovog proizvoda za trenutno olakšanje simptoma i rešavanje problema, a kod težih infekcija jednokratna primena se može ponoviti četiri dana nakon prve aplikacije ili će lekar preporučiti kombinaciju sa drugim vaginalnim proizvodima. Biguanelle gel-rastvor se takođe može koristiti i preventivno jer održava vaginalni pH, sprečava razvoj infekcija i naročito je korisna njegova preventivna primena nakon menstrualnog krvarenja kada je rizik za razvoj infekcija najveći.

Napomenuli bismo još jednom da su redovni ginekološki pregledi i poseta ginekologu odmah po primećivanju prvih simptoma infekcije najpouzdaniji i nezaobilazan korak u lečenju svih vrsta infekcija.

Muška neplodnost (Muški infertilitet)

10.11.2023

Man holding magnifying glass on the jeans.

Infertilitet ili neplodnost se uglavnom definiše kao nemogućnost para da zatrudni čak i nakon godinu dana nezaštićenih i redovnih seksualnih odnosa. I muškarce i žene pogađa neplodnost i to nezavisno od starosne grupe. U najvećem broju slučajeva (10% do 30%) muški sterilitet nastaje kao posledica lošeg spermograma.

Kako se neplodnost kod muškaraca definiše i testira?

Prvi i osnovni test za procenu plodnosti kod muškaraca je spermogram, analiza ejakulata muškarca. Spermatogeneza je pojam koji označava sazrevanje spermatozoida u testisima. Uzroci i faktori koji deluju na spermatogenezu su vrlo različiti. Mogu biti različite vrste urođenih uroloških abnormalnosti spoljnih genitalija ili stečene, nastale kao posledica povreda, većih hirurških intervencija, urogenitalnih infekcija, endokrinih i imunoloških faktora, kao i genetskih poremećaja.

Etiološki činioci koji deluju na spermatogenezu, mogu se podeliti na:

predtestikularne faktore koji predstavljaju hipotalamičko-hipofizni poremećaj, kao i poremećaje u hormonskoj podršci spermatogeneze.
testikularne faktore neplodnosti genetskog porekla (Klinefelterov sindrom, cistična fibroza, Y hromozom mikrodelecija…) i negenetski poremećaji razvoja testisa (atrofija testisa, kriptorhizam…), varikokela, zauške, orhitis, zračenja, hemioterapija, lekovi…
posttestikularne faktore – ovo su činioci koji oštećuju izvodne kanale i uzrokuju polnu disfunkciju,
infekcije (hronični prostatitis, epididimitis i orhitis),
imunološke uzroke

Uprkos širokom spektru faktora koji dovode do muškog infertiliteta, kvalitet sperme je u određenoj meri oštećen u svakom slučaju. Da bi se uzorak sperme smatrao kvalitetnim, treba da ispunjava određene parametre. To uključuje koncentraciju, pokretljivost, morfologiju spermatozoida i viskozitet sperme.

Spermogram – mikroskopska analiza sperme/ejakulata?

Da bi nastala oplodnja, sastav ejakulata je od presudne važnosti, a to obuhvata sledeće analize:

kvalitet sprematozoida
pH vrednost sperme
koncentraciju spermatozoida
ukupana brojnost spermatozoida
oblik spermatozoida
pokretljivost i vitalnost speratozoida
prisustvo ostalih formi (leukociti, eritrociti, bakterije, itd.)

Terminologija vezana za kvalitet sperme je sledeća:

Normozoospermija – koncentracija, % progresivno pokretnih i % normalnih formi iznad donjih referentnih limita
Oligozoospermija – niža koncentracija od 15 mil/ml
Astenozoospermija – % progresivno pokretnih spermatozoida niži od 32 %
Teratozoospermija – % normalnih formi niži od 4 %
Azoospermija – odsustvo spermatozoida u ejakulatu

Pojedini poremećaji vezani za kvalitet sperme mogu biti udruženi, pa se neke osobe susreću sa stanjem OAT (udružena oligo, asteno i teratozoospermija) što dodatno otežava šanse za ostvarivanjem oplodnje.

Faktori koji utiču na neplodnost kod muškaraca

Određen način života, kao i istorija zdravstvenog stanja mogu da budu uzroci neplodnost (sterilitet)i i da utiču na reproduktivno zdravlje i da proces oplodnje kao i začeća trudnoće bude otežani. Rizik da vaš partner ima problem sa plodnošću se povećava ukoliko konzumira velike količine alkohola, steroide ili narkotike, ukoliko je pušač, ukoliko nema izbalansiranu ishranu i gojazan je, ili je pod konstantnim stresom (ovo se odnosi i na muškarce i na žene).

Pušenje ima značajan uticaj kod plodnosti, posebno na broj spermatozoida i njihovu normalnu morfologiju. Smanjenje plodnosti usled pušenja je posledica oksidativnog stresa, odnosno posledica je velike produkcije slobodnih kiseoničnih radikala koji imaju razorne efekte na parametre sperme, smanjujući na taj način mušku reproduktivnu sposobnost, odnosno pojavu neplodnosti, povećava šansu da se pojavi sterilitet.

Prekomerna konzumacija alkohola je jedan od uzroka i dovodi se u direktnu vezu sa kvalitetom spermatozoida. Klinički je dokazano da osobe koje konzumiraju alkohol svakodnevno, ili čak one koje praktikuju „vikend“ opijanje, imaju poteškoće sa ostvarivanjem potomstva. Alkohol i spermatozoidi ne idu zajedno, tj. alkohol smanjuje njihovu brojnost, negativno utiče na muške polne hormone, može smanjiti libido, povećava se šansa za sterilitet i čak dovesti do impotencije.

Nezdrava hrana i nezdrave navike u ishrani takođe mogu uticati negativno na mušku plodnost. Klinički je dokazano da se plodnost smanjuje sa odstupanjem od našeg optimalnog opsega BMI (body mass index-a). Zdravi izbori ishrane su ključni kod muškarčeve plodnosti. Izbegavajte prženu hranu, trans masti, nezdrave grickalice, preveliku konzumaciju proizvoda na bazi belog brašna i šećera i odaberite hranu bogatu hranljivim sastojcima (proteinima, zdravim ugljenim hidratima, vitaminima i vlaknima) kako biste poboljšali broj i kvalitet spermatozoida.

Direktan negativan efekat na plodnost imaju ANABOLICI (anabolički steroidi koji su derivati testosterona). Ovi steroidi imaju izraženo anaboličko (povećanje mišićne mase), a smanjeno androgeno dejstvo (koje ima testosteron). Neki od takvih steroida su NANDROLON, METANDROSTENOLON, METENOLON, STANOZOLOL… Anabolici su takođe i predmet zloupotrebe od strane rekreativnih i profesionalnih sportista, koji ih uzimaju u cilju povećanja mišićne mase. Propratni efekti su povećanje snage i agresivnosti. Egzogena upotreba steroida daje znak da su prisutne dovoljne količine steroida, te da njihovu sintezu na neko vreme treba zaustaviti. Rezultat ove signalizacije jeste smanjena funkcija testisa i produkcija testosterona, a samim tim i smanjena proizvodnja spermatozoida.

Preporuke za bolji kvalitet spermatozoida

Za zdrav spermogram savetuje se održavanje zdravih navika, pravilna ishrana, umerena fizička aktvinost, koja uključuje i normalnu težinu,izbegavanje pušenja, ograničena upotreba alkohola i kontrola stresa. Sa modernom tehnologijom i metodama, broj mogućnosti lečenja muške neplodnosti se proširio. U zavisnosti koji je uzrok neplodnosti, tretmani mogu uključivati: primenu lekova i suplemenata, promene životnog stila ili operacije (obrnuta vazektomija, biopsija, operacija varikokele).

Primena suplemenata koji poboljšavaju kvalitet spertmatozoida i smanjuju oksidativni stres može pomoći bržem oporavku i poboljšati njihove performanse. Primer jednog proizvoda koji se odlično pokazao u poboljšanju kvaliteta spermatozoida i parametara sperme je ANDROSITOL® Plus.

ANDROSITOL® Plus u svojoj specifičnoj i inovativnoj formulaciji, sadrži visoke doze N-acetil-cisteina i mio-inozitola, uz optimalne doze selena, vitamina E, L-arginina, L-karnitina i folne kiseline. Ovaj jedinstven sastav deluje zajedničkim snagama protiv neplodnosti. Svi aktivni sastojci pokazuju antioksidativne sposobnosti, a dodatno mio-inozitol direktno utiče na morfologiju, broj, pokreljivost i kvalitet spermatozoida. N-acetil cistein održava adekvatnu viskoznost sperme pri čemu se olakšava njeno kretanje.

Brojne kliničke studije, kao i brojna pozitivna iskustva medicinske struke potvrdile su efikasnost i značaj primene ovog suplementa kod muškaraca koji imaju problem sa ostvarivanjem potomstva, dijagnostifikovan infertilitet ili loše nalaze spermograma. Pozitivni efekti suplementacije ANDROSITOL®-om Plus se mogu očekivati već u prva 3 meseca od početka primene (1 kesica dnevno), jer on sadrži najčistiji oblik aktivnih kompontenti, sa najbržim efektom delovanja.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Koji su najčešći uzroci muške neplodnosti koje medicina navodi?

Najčešći uzroci, koje medicina navodi, uključuju hormonalne poremećaje, oboljenja reproduktivnog sistema, varikocelu, genetske anomalije, infekcije, i probleme sa kvalitetom sperme.

Koje bolesti mogu biti uzrok problema sa muškom plodnošću?

Bolesti poput varikocele, infekcija poput hlamidije i gonoreje, dijabetes, hormonalni poremećaji, kao i oboljenja prostate mogu da budu uzrok za mušku neplodnost i zahtevaju lečenje.

Kako hormoni utiču na problem steriliteta?

Hormoni, kao što su testosteron i FSH (folikulostimulirajući hormon), igraju ključnu ulogu u proizvodnji sperme. Hormonalni disbalansi mogu smanjiti proizvodnju sperme ili uticati na njen kvalitet.

Koje su najčešće metode lečenja problema steriliteta ?

Lečenje steriliteta zavisi od uzroka, ali samo lečenje najčešće metode uključuju hormonsku terapiju, hirurške zahvate kao što je korekcija varikocele, i asistirane reproduktivne tehnike poput vantelesne oplodnje (IVF).

Koji pregled je najvažniji za otkrivanje muške neplodnosti?

Analiza sperme ili spermogram je najvažniji pregled za procenu plodnosti, jer daje informacije o broju, pokretljivosti i obliku spermatozoida, što je presudan faktor kada je u pitanju oplodnja partnerke.

Da li ultrazvuk može pomoći u dijagnozi neplodnosti muškarca?

Ultrazvuk se koristi za pregled testisa i skrotuma kako bi se otkrile abnormalnosti poput varikocele ili tumora koji mogu uticati na plodnost.

Kako se leče problemi hormona kod neplodnosti muškarca?

Hormonalna terapija može uključivati lekove koji povećavaju proizvodnju hormona testosterona ili FSH, što može poboljšati proizvodnju sperme i povećati šanse za oplodnju.

Da li sterilitet kod muškaraca može biti privremeno stanje?

Da, muški sterilitet može biti privremen, posebno ako su ovi problemi uzrokovani prolaznim stanjima kao što su infekcije, stres ili privremeni hormonski disbalans.

Koje metode vantelesne oplodnje (VTO) su najefektivnije kod neplodnosti muškarca?

In vitro fertilizacija (IVF) i intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI) su najučinkovitiji načini vantelesne oplodnje (VTO) kod muške neplodnosti, posebno kod teških slučajeva.

Kako se izvode pregledi za mušku neplodnost?

Pregledi uključuju fizički pregled, analizu sperme, hormonske testove, ultrazvuk testisa i skrotuma, i u nekim slučajevima, genetsko testiranje.

Da li je muška neplodnost češća nego ženska?

Muška i ženska neplodnost su podjednako česte. Oko 30-40% slučajeva neplodnosti u paru se pripisuje muškom faktoru.

Koliko često su slučajevi muške neplodnosti povezani sa genetikom?

Genetski faktori mogu biti uzrok oko 10-15% slučajeva muške neplodnosti, uključujući Klinefelterov sindrom, mikrodelecije Y hromozoma, i druge genetske anomalije.

Normalno trajanje menstrualnog ciklusa

25.10.2023

Menstrualni ciklus podrazumeva period između prvog dana jedne i prvog dana naredne menstruacije, u kome se dešavaju mnogobrojne promene u ženskom telu, neophodne za njegovu pripremu za potencijalnu trudnoću. Menstrualni ciklus stoga je jedan od osnovnih pokazatelja zdravlja žene u reproduktivnom periodu.

Kako nijedna žena nije potpuno ista, tako ne postoji ni pisano pravilo savršeno normalnih okolnosti i trajanja menstrualnog ciklusa. Ipak, postoje određeni okviri dužine i dinamike koji su najčešći, pa samim tim primetna odstupanja od njih pozivaju na konsultacije sa ginekologom.

Svoje normalne okolnosti menstrualnog ciklusa najefikasnije ćete pratiti vođenjem menstrualnog kalendara. Vodite evidenciju dana početka menstruacije nekoliko uzastopnih meseci da ustanovite redovnost svog ciklusa. Uz to je poželjno i da ispratite trajanje svoje menstruacije, obilnost krvarenja, stepen bolova, te ostale promene poput onih u ponašanju i raspoloženju, kako biste u slučaju pojave nekih neregularnosti mogli ginekologu da pružite što bolji uvid u vaš ciklus.

Koliko traje normalan menstrualni ciklus?

Iako ćete za menstruaciju često čuti i izraz ,,mesečnica” zbog toga što menstrualni ciklus uglavnom traje između 28 i 30 dana, normalnim se smatraju svi ciklusi koji ulaze u okvir trajanja između 21 i 35 dana. U periodu nakon dobijanja prve menstruacije, kao i u periodu bliženja menopauzi, dužina trajanja ciklusa nije stabilna. Najčešće ciklusi u prvim godinama traju duže, a približavanjem menopauzi se skraćuju. Normalnim trajanjem menstruacije smatra se ono u okviru od 2 do 7 dana. Normalno je i da ciklus varira nekoliko dana svaki mesec, te ne može svaka žena tačno u dan da predvidi početak menstruacije.

Menstrualni ciklusi koji traju duže od 35 dana između menstruacija mogu biti uzrokovani poremećajem ishrane i ekstremnim smanjenjem/povećanjem telesne težine, problemima sa štitastom žlezdom, policističnim jajnicima, kao i narušenim mentalnim zdravljem, te u slučaju kontinuirano predugačkog – ali i suviše kratkog ciklusa treba da porazgovarate sa ginekologom.

Imajte na umu da ,,normalno” ne mora biti identično kod svake žene – normalan menstrualni ciklus za vas je onaj koji se javlja u približno isto vreme i iste je dužine, konzistentno isto oskudne ili obilne menstruacije i stepena bolova. Zato je važno da pratite svoju dinamiku i ustanovite šta je normalno za vas, te primetite bilo kakvo potencijalno odstupanje od toga, jer neredovne menstruacije često mogu biti alarm za uzbunu.

Kako izgleda menstrualni ciklus i šta se tada dešava u organizmu?

Menstrualni ciklus sastoji se od folikularne faze, perioda ovulacije i lutealne faze. Folikularna faza traje od prvog do četrnaestog dana ciklusa. U periodu menstruacije (1. do 5. dan), unutrašnji sloj materice – endometrijum, se odbacuje i uzrokuje menstrualno krvarenje, praćeno mogućim grčevima. Bazalna telesna temperatura je niska, kao i nivo hormona estrogena i progesterona.

Od šestog do sedmog dana, hipofiza luči folikostimulirajući hormon (FSH), što podstiče jajnike da stvaraju folikule s nezrelim jajnim ćelijama koji rastu. Od osmog do jedanaestog dana, folikuli rastu, sazrevaju i luče estrogen, s tim što jedan folikul postaje dominantan i sadrži zrelu jajnu ćeliju.Estrogen podstiče zadebljanje endometrijuma (bitno za usađivanje oplođene jajne ćelije) i povećava vlažnost cervikalne sluzi.

Ovulacija se dešava oko 14. dana ciklusa (na sredini menstrualnog ciklusa), kada folikul pukne, oslobađajući zrelu jajnu ćeliju koja ulazi u jajovod. Ukoliko dođe do oplodnje, jajna ćelija se usađuje u zid materice. Ako nema oplodnje, jajna ćelija se dezintegriše, a nivo progesterona raste, što dovodi do povećane bazalne telesne temperature (BTT).

Lutealnu fazu, koja traje od 15. do 22. dana ciklusa, karakteriše transformacija dominantnog folikula u žuto telo, koje proizvodi progesteron i estrogen. Endometrijum se održava zadebljanim, a cervikalna sluz postaje gušća. Ako ne dođe do trudnoće, nivo hormona opada, te sloj na unutrašnjem zidu materice počinje da se raspada.

27. i 28. dana ciklusa nivo estrogena i progesterona dodatno opada, što uzrokuje pad bazalne temperature tela i početak sledeće menstruacije. U slučaju trudnoće, nivo progesterona i BTT ostaju povišeni, a sloj na endometrijumu ostaje zadebljan i prokrvljen.

Koji su simptomi normalni i kako ublažiti bolove menstrualnog ciklusa?

Na početku ciklusa, za vreme menstrualnog krvarenja, slabiji ili jači bolovi u maloj karlici, nogama i leđima normalni su popratni simptomi koji su posledica grčenja materice. Međutim, intenzivni menstrualni bolovi, suviše dugo i intenzivno krvarenje, krvarenje između menstruacija, neredovne menstruacije ili njihov potpuni izostanak u više od 90 dana bez trudnoće su sve simpotomi zbog kojih bi trebalo da se posavetujete sa ginekologom.

Ovi simptomi mogu biti naznaka drugih zdravstvenih problema, kao i prouzrokovati poteškoće sa začećem, tako da ih je potrebno regulisati životnim navikama i pogodnim medicinskim preparatima. Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i što manje izlaganje stresu nesumnjivo će uticati na ugodnost i redovnost ciklusa.

Neredovne menstruacije i ovulacije ili njihov potpuni izostanak možete regulisati i uz pomoć preparata Inofolic HP na bazi mio-inozitola, folne kiseline i alfa-laktalbumina. To je prašak prijatnog ukusa koji se lako rastvara u čaši vode, a čije aktivne komponente sa najbržim nastupom dejstva imaju uticaj na regulaciju poremećaja hormona, a samim time i na regulaciju menstrualnog ciklusa. Pored Inofolic-a HP, preporučuju se i kapsule Inofolic Combi HP koje se savetuju osobama sa povećanom telesnom težinom.

Svakako, ovaj proizvod se ne koristi kao zamena za izbalansiranu ishranu i zdrav način života, što su ključni faktori za normalno trajanje i simptome menstrualnog ciklusa.

Što se tiče regulacije bolnih menstruacija, različiti analgetici mogu biti odlični kao prva pomoć za tretman bola. Pored toga čajevi, utopljavanje i odmor mogu biti od pomoći. Kod žena koje imaju intenzivne bolove svakog meseca, savetuje se i primena dodataka ishrani koji mogu regulisati bol i pre početka ciklusa. Jedan od takvih proizvoda je Aleract za koji se savetuje početak primene 3-5 dana pre početka krvarenja i tokom prva 2-3 menstrualnog krvarenja. Pored aktivne komponente alfa-lipoinske kiseline (utiče na bol), sadrži i magnezijum koji opušta mišiće i vitamin B6 koji utiče na hormonalni balans.

Redovni ginekološki pregledi, bar jednom godišnje, neophodni su za održavanje reproduktivnog zdravlja. Oni ukazuju na to da je žena odgovorna za svoje zdravlje, zdravlje partnera, porodice i okoline, kao i svoj izgled. Redovni pregledi čuvaju vaše zdravlje.

Hašimoto i trudnoća

28.09.2023

Verovatno ste čuli za Hašimoto tireoditis jer je to bolest koja, prema nekim statistikama, napada svakog 6-7 stanovnika naše zemlje. Žene češće oboljevaju od Hašimota. Hašimoto je zapravo autoimuno oboljenje štitaste žlezde gde organizam proizvodi antitela koja napadaju žlezdu i za cilj imaju njeno uništenje. Ova antitela vremenom dovode do poremećaja lučenja hormona štitaste žlezde T3 i T4 i do poremećaja lučenja TSH (prekomerno lučenje hormona uz smanjen TSH – hipertireodizam koje se može i ne mora javiti na početku bolesti i smanjeno lučenje hormona uz povišen TSH – hipotireodizam koje se skoro uvek razvija na kraju bolesti). Hašimoto tireoditis sa normalnim vrednostima hormona štitne žlezde je takođe moguć, ali kako se radi o autoimunom oboljenju, bolest vremenom progresuje i dovodi do poremećaja nivoa hormona. Pravilno lučenje hormona štitaste žlezde je od velike važnosti za ceo organizam. Hašimoto je hronična bolest i dovoljno je samo jednom detektovati antitela usmerena protiv rada štitaste žlezde kako bi se postavila dijagnoza Hašimota.

U nastavku teksta bavićemo se uticajem Hašimoto tireoiditisa na začeće, plod i trudnoću, ali važno je da pre toga u potpunosti razumete šta je Hašimoto tireoiditis, koje su predispozicije za razvoj ovog oboljenja i simptomi po kojima se može prepoznati.

Da li Hašimoto otežava začeće?

Poremećaj funkcije štitaste žlezde može imati značajan uticaj na reproduktivno zdravlje žena i proces začeća, jer hormonski disbalans koji izaziva može da utiče na menstrualni ciklus, a samim tim i na ovulaciju. Ovo može uključivati duže ili kraće menstrualne cikluse, neredovne ili odsutne menstruacije, što može uticati na regularnost ovulacije ili čak dovesti do anovulacije (izostanka ovulacije). Hipotireoza može uticati i na druge hormone u organizmu, uključujući hormone koji su važni za reproduktivno zdravlje, poput estrogena i progesterona. Međutim, iako je neplodnost češća kada je štitasta žlezda u hiper ili hipo funkciji, to ne mora nužno da bude slučaj i neće svaka žena sa Hašimoto tireoiditisom imati problema sa začećem.

One žene koje znaju da imaju Hašimoto, a planiraju trudnoću, treba pre toga da razgovaraju sa svojim lekarom kako bi se pratio nivo hormona i odredila prilagođena terapija za održavanje funkcije štitaste žlezde pre i tokom trudnoće (ukoliko postoji nepravilno lučenje hormona). Nepravilnosti u funkciji štitaste žlezde tokom trudnoće mogu imati ozbiljne posledice za zdravlje majke i razvoj bebe. Redovno praćenje i odgovarajuće lečenje mogu pomoći u smanjenju potencijalnih komplikacija, a i olakšati proces začeća.

Da li Hašimoto može da šteti plodu i negativno utiče na trudnoću?

Kratak odgovor na ovo pitanje je, nažalost, da može, no važno je odmah naglasiti da i to može da se izbegne ukoliko se preduzimaju sve neophodne mere tokom trudnoće. S razlogom za trudnu ženu kažemo da je u drugom stanju – mnogo toga se menja u njenom telu, pa tako i potreba za hormonima štitaste žlezde, koja se u toku trudnoće sve više povećava. Obolela žlezda nije u stanju da zadovolji te nove zahteve tela, a ovi hormoni su od izuzetne važnosti za razvoj ploda i za održavanje trudnoće, te njihov nedostatak može da dovede do spontanog pobačaja, komplikacija u toku trudnoće, preranog poroda, ili pak do oštećenja u neuropsihološkom razvoju deteta.

Sve ove rizike nosi hipotireodizam koji se ne leči tokom trudnoće, ali pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje omogućuju ženama sa obolelom štitastom žlezdom da prevaziđu sve izazove i rode zdravu bebu. U većini slučajeva Hašimoto je uzrok nastanka hipotireodizma, a suplementacija selenom i mio-inozitolom može uticati povoljno na kontrolu nivoa antitela koja za cilj imaju oštećenje štitaste žlezde. Jedini preparat sa ovom kombinacijom na našem tržištu je Tiroxil 4.0, i bezbedan je za primenu i kod trudnica, kao i u periodu dojenja.

Lečenje Hašimota

Iako se Hašimoto tireoiditis ne može u potpunosti izlečiti, moguće je uz pomoć suplemenata i/ili terapije održati normalnu funkciju štitaste žlezde i olakšati simptome ovog oboljenja. Lečenje Hašimota uključuje sledeće stavke:

1. Terapija levotiroksinom

Levotiroksin je sintetički oblik hormona T4 koji proizvodi štitasta žlezda, te on nadoknađuje nedostatak hormona u organizmui. Pored hormonske terapije (ukoliko postoji nedostatak hormona), preporučuje se Tiroxil 4.0, prirodnan suplement koji zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji mio-inozitola i selena stabilizuje nivo antitela i sprečava propadanje štitne žlezde, a čiji se pozitivni efekti mogu očekivati u prva 3 meseca od početka terapije.

1. Redovno praćenje

Hašimoto zahteva redovne posete endokrinologu u svrhu praćenja nivoa hormona, ultrazvučnog izgleda štitaste žlezde i potencijalnog prilagođavanja doze lekova. Praćenje osigurava održavanje optimalne funkcije štitne žlezde i efikasnost terapije ukoliko se koristi.

2. Prilagođavanje ishrane i smanjenje stresa

Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima i proteinima može pomoći u smanjenju upale u organizmu, koja često prati autoimune bolesti kao što je Hašimoto tireoiditis. Pored toga, tehnike opuštanja kao što su meditacija, joga i vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju stresa, koji neretko ima negativan uticaj na imunološki sistem i pogoršava simptome autoimunih bolesti.

Naravno, saradnja sa lekarom ključna je za određivanje individualno najboljeg pristupa lečenju.

Zdrava trudnoća uprkos Hašimotu

Slična pravila za držanje Hašimoto tireoiditisa pod kontrolom odnose se i na trudnice, s tim što su u toku trudnoće neophodne češće laboratorijske kontrole štitne žlezde i dodatna prilagođavanja doze trenutnim potrebama. Adekvatna količina kontrola određuje se na osnovu rezultata analize krvi i nivoa hormona, kao i individualnih simptoma. Sve ovo može varirati u toku trudnoće, te se doze terapije menjaju u skladu s tim – zbog čega se akcenat nužno stavlja na redovne analize krvi i kontrole.

Tokom prve polovine trudnoće nivoi hormona se uglavnom mere svake 4 nedelje. Normalne vrednosti tireostimulirajućeg hormona (TSH) tokom prvog tromesečja iznose 0.1-2.5 mlU/L, u drugom 0.2-3.0 mlU/L, a u trećem 0.3-3.0 mlU/L. Prevelike vrednosti TSH kritične su za pojavu pobačaja i prevremenog porođaja, kao i poremećaja u razvoju bebe. Pored navedenih načina kontrole i terapije za održavanje optimalnog nivoa hormona, izuzetna podrška trudnoći je Aleract, proizvod na bazi alfa-lipoinske kiseline, magnezijuma i vitamina B6, koji, između ostalog, zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu na potpuno prirodan i bezbedan način doprinosi prevenciji prevremenog porođaja i spontanog pobačaja. Na kraju, ono što je važno ne smetnuti s uma je da odgovarajuće lečenje dovodi do značajnih kliničkih uspeha tokom trudnoće, te će odgovoran pristup Hašimotu obezbediti bezbednu trudnoću i rađanje zdrave bebe.

Ishrana kod insulinske rezistencije

15.09.2023

Insulinska rezistencija (IR) je sve češći problem poslednjih 30 godina. To je stanje gde ćelije postaju manje osetljive na insulin, što može dovesti do visokih nivoa šećera u krvi i dijabetesa. Gojaznost je često povezana s ovim stanjem. Način života, ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli ovog stanja. Pravilna ishrana i redovni obroci mogu poboljšati nivoe glukoze i insulina, doprinoseći kontroli insulinske rezistencije.

„Big-Picture goals“

Ne trebaju vam posebne namirnice za ishranu kod insulinske rezistencije. Ukratko, potrebno je unositi manje količine nezdravih masti, šećera i prerađenog skroba, a više povrća, voća, integralnih žitarica, ribe i nemasne živine. Međutim, najteže je promeniti dugo usvojene navike. Zato imajte na umu nekoliko jednostavnih saveta:

Usvojite zdrave navike
Ne preskačite obroke
Fokusirajte se na kalorije i kvalitet namirnica
Jedite mešovitu hranu
Uživajte u procesu
Unosite dovoljno tečnosti
Uvrsitite neku fizičku aktivnost u svoje dnevne obaveze
Smanjite unos alkohola i prostih šećera

U daljem tekstu daćemo vam smernice koje se odnose na ishranu kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom podeljene po grupama namirnica. Ono što želimo da istaknemo je da su ovo opšte smernice koje bi svako od nas mogao da primeni i da je potrebno individualizovati ishranu za svaku osobu ponaosob. Potrudite se da ispoštujete 80% datih saveta i videćete kako se vaše zdavstveno, fizičko i mentalno stanje poboljšava iz dana u dan.

Povrće

Povrće obično ima nizak sadržaj ugljenih hidrata i obiluje dijetnim vlaknima, a takođe je bogato vitaminima i mineralima koji su ključni za normalno funkcionisanje tela, uključujući i metaboličke procese glukoze. Pored toga, povrće sadrži polifenole, biljna jedinjenja koja deluju kao antioksidansi. Oksidativni stres može uticati na način na koji mišići i masno tkivo apsorbuju glukozu i efikasno smanjuju lučenje insulina. Povrće različitih boja sadrži različite vitamine, minerale i antioksidante i preporuke su da vaš tanjir bude šarenih boja koje potiču od povrća.

Lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, bogato je kalijumom, antioksidansima i vitaminima A, B, C i K. Crveno povrće, uključujući paprike, paradajz, kupus i rotkvice, pored polifenola sadrži i antocijane, koji mogu smanjiti insulinsku rezistenciju. Unosom narandžastog i žutog povrća, uključujući šargarepu, slatki krompir i tikvice, unose se i karotenoidi, prekursori vitamina A. Pečurke, beli i crni luk (belo povrće) sadrže antioksidante koji štite od dijabetesa. Pasulj i mahunarke su izvor dijetetskih vlakana i polifenola. Pokazalo se da konzumiranje pasulja i mahunarki (kao što su grašak, slanutak, crni pasulj i sočivo) poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivoe HbA1c (parameter koji se prati kod dijabetesa i insulinske rezistencije).

Voće

Voće sadrži vitamine, minerale, antioksidante i vlakna. Međutim, sadrži i prirodne šećere, te treba biti obazriv jer određeno voće ima veće glikemijsko opterećenje od drugih. Voće sa nižim glikemijskim indeksom uključuje bobičasto voće, jabuke, kruške i breskve, maline, jagode. U voće sa višim glikemijskim indeksom spadaju lubenica, ananas i banane. Osim glikemijskog indeksa trebalo bi uračunati i veličinu porcije, tako da je preporuka da se voće manjeg glikemijskog indeksa jede u većoj količini, a voće koje brzo podiže nivoe šećera i insulin (voće sa visokim glikemijskim indeksom) u manjoj količini.

Mlečni proizvodi

Pokazalo se da dijete koje uključuju mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti smanjuju rizik od dijabetesa. Hrana kao što su mleko, sir i jogurt su dobri izvori proteina, kalcijuma i vitamina D. Međutim, mleko sadrži laktozu, prirodni šećer koji može negativno uticati na nivo glukoze u krvi kod nekih ljudi. Alternative na biljnoj bazi, kao što su bademovo i sojino mleko, ponekad imaju manje ugljenih hidrata i masti. Ali obavezno proverite nutritivnu deklaraciju, jer alternative mleku ponekad sadrže zaslađivače i skrob koji mogu povećati nivoe šećera u krvi. Mladi sir, rikota, niskomasni čedar, kao i grčki jogurt mogu biti preporuka za namirnice kod inuslinske rezistencije.

Integralne žitarice

Kada biramo žitarice, treba se odlučiti za žitarice od celog zrna jer su one bolji izbor vlakana. Njihovim unosom sitost traje duže i nema naglog skakanja nivoa šećera u krvi, što je pozitivno kod insulinske rezistencije. Pored toga, cela zrna su složeni ugljeni hidrati koji sadrže polifenole, za koje se pokazalo da su korisni u kontroli insulinske rezistencije. Primeri uključuju: brašno od celog zrna (npr. pšenica, heljda, proso), smeđi pirinač, ovsena kaša. Preporuka je da jedete više od 50 grama vlakana dnevno, to pomaže u ravnoteži šećera u krvi. Primeri namirnica bogatim vlaknima su: crni pasulj, sočivo i zobene pahuljice.

Riba

Dokazano je da ishrana bogata ribom smanjuje rizik od dijabetesa. Losos, skuša, haringa, inćuni i tunjevina su izvori omega-3 masnih kiselina koje mogu sprečiti insulinsku rezistenciju. Američke smernice o ishrani preporučuju odraslima da jedu najmanje 250 g ribe svake nedelje.

Proteinske namirnice

Protein je makronutrijent koji pomaže vašem telu u izgradnji i održavanju mišića i tkiva. Potrebe za proteinima pojedinca variraju u zavisnosti od faktora kao što su pol, starost i nivo aktivnosti. Konzumiranje više kalorija iz proteina može pomoći u poboljšanju težine i nivoa glukoze. Preporuka je da se unose proteini iz nemasnih izvora uključuju živinu, tofu sir, mahunarke i nemasno svinjsko meso.

Zdrave masti

Masti obezbeđuju energiju, pomažu nam da apsorbujemo vitamine (A, D, E, K) i učestvuju u proizvodnji hormona. Neke masti pružaju više koristi od drugih, polinezasićene masne kiseline (PUFA), kao što su omega-3 masne kiseline, imaju višestruke prednosti, mogu poboljšati sastav tela i smanjiti upalu. Pokazalo se da dijete koje sadrže mononezasićene masne kiseline (MUFA), poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima (lešnik, badem, indijski orah), semenkama i avokadu, podstiču gubitak težine i poboljšavaju osetljivost na insulin.

Koju hranu treba ograničiti?

Prerađena hrana
- Visoko obrađena hrana često sadrži konzervanse, previše natrijuma i šećera i ima malu količinu hranljivih materija. Prerađena hrana uključuje čips, upakovana peciva, žitarice, smrznute večere i supe u konzervi. Ishrana koja redovno uključuje prerađenu hranu može doprineti prekomernom debljanju.
Zasićene masti i trans masti
- U poređenju sa dijetama koje sadrže MUFA, dijeta bogata zasićenim masnim kiselinama (SFA) može dovesti do insulinske rezistencije. SFA se obično nalaze u životinjskim proizvodima, govedja i svinjska mast, margarin, mesne prepadjevine, puter, punomasni sirevi, pavlaka. Dokazano je da transmasne kiseline, koje se nalaze u hidrogenizovanim uljima, pogoršavaju IR i razvoj dijabetesa. Namirnice koje mogu da sadrže trans masti uključuju brzu hranu i prerađene pečene proizvode, gotovi sosovi, čips i druge grickalice, određene vrste čokolade, pomfrit.
Zaslađena pića
- Mnoga popularna pića sadrže dodati šećer (energetski napici, gazirani pića i smutiji). Jednostavni šećeri koji se nalaze u ovim vrstama pića povezani su sa porastom glukoze, naglim skokom insulina i unosom “praznih” kalorija.
Alkohol
- Većina alkohola sadrži ugljene hidrate i kalorije, što negativno utiče na IR i nivo šećera u krvi.

Fizička aktivnost

Smanjenje telesne težine može poboljšati toleranciju na glukozu i smanjiti insulinsku rezistenciju. Čak i gubitak samo 5% vaše telesne težine, može pomoći. Veoma restriktivne dijete mogu pružiti trenutne rezultate, ali se gubitak težine često ne održava. Fokusiranje na zdrave navike, umesto na gubitak težine, može biti korisnije za poboljšanje insulinske rezistencije i opšteg zdravlja.

Vežbe sa opterecenjem, poznate i kao trening snage, mogu povećati mišićnu masu. ADA preporučuje trening snage dva do tri dana nedeljno. Trening snage može smanjiti nivo glukoze u krvi natašte 24 sata nakon vežbanja. Trening se može izvoditi korišćenjem sopstvene telesne težine (npr. sklekovi, daske, čučnjevi) ili korišćenjem bučica, girja, traka za otpor ili tegova.

Suplementacija

Pored svega gore navedenog, za adekvatnu kontrolu i prevenciju insulinske rezistencije jako je bitna suplementacija. Danas su na tržištu dostupni razni suplementi koji u određenoj meri mogu pomoći tretmanu IR (različiti antioksidansi, magnezijum, hrom, inozitoli…). Jako je važno u kojoj se dozi ovi suplementi koriste i na koji način kako bi iskoristivost suplemenata bila adekvatna.

Inozitoli, tačnije mio-inozitol je molekul o kome se poslednjih decenija najviše priča kada se govori o tretmanu, ali i prevenciji insulinske rezistencije. Mio-inozitol je sekundarni glasnik za insulin i njegova glavna uloga u organizmu je da omogući adekvatno lučenje i delovanje insulina, oporavak insulinskih receptora i regulaciju nivoa glukoze. Pored toga pokazuje pozitivne efekte na kardiovaskularni profil kao i na lipidni status (holesterol, trigliceridi).

Da bi iskoristivost inozitola bila maksimalna neophodno je da se koristi u kombinaciji sa prebiotikom, alfa-laktalbuminom čime se efikasnost povećava na 95%. Jedini proizvodi na našem tržištu koji imaju ovu kombinaciju su Inofolic HP i Inofolic Combi HP. Inofolic HP je namenjen za osobe koje imaju BMI (body mass index) ispod 25, dok je Inofolic Combi HP namenjen osobama koje imaju povišenu telesnu težinu (BMI preko 25). Preporuka je da se Inofolic uzima 2 x dnevno tokom minimum 3 meseca, a optimalni rezultati se vide nakon 6 meseci korišćenja proizvoda.

Da zaključimo, insulinska rezistencija je stanje koje se može držati pod kontrolom. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i adekvatna suplementacija mogu vam pomoći u tome!

Peckanje pri mokrenju

29.08.2023

Svaka žena se bar jednom u životu susrela sa peckanjem i bolnim mokrenjem. Osobe ženskog pola su anatomski podložnije urinarnim infekcijama zbog blizine uretre, genitalija i anusa. Ovo dovodi do olakšanog širenja bakterija pa samim tim i do infekcija koje uzrokuju nelagodnost, peckanje ili bol prilikom mokrenja. Urinarna infekcija je najčešće praćena cistitisom, odnosno zapaljenjem mokraćne bešike.

Uzroci peckanja pri mokrenju

Zid mokraćne bešike je obložen slojem sluznice koji obavlja važnu funkciju u filtriranju i skladištenju urina. Kada dođe do infekcije ili iritacije, ovaj sloj sluznice može postati upaljen, oštećen i osetljiv na dodatnu iritaciju. Rezultat toga su simptomi peckanja, boli ili nelagodnosti pri mokrenju.

Uzroci peckanja i bola pri mokrenju mogu biti različita zdravstvena stanja od onih blažih do onih koji mogu biti i vrlo zabrinjavajući.

Infekcije urinarnog trakta

Najčešći uzrok peckanja pri mokrenju je infekcija urinarnog trakta. Urinarni trakt se sastoji od bubrega, uretera, mokraćne bešike i uretre (mokraćne cevi).Samo peckanje ili bol se najčeće oseća u uretri, tj mokraćnoj cevi preko koje urin dospeva iz bešike u spoljašnju sredinu. Peckanje se može javiti na početku, tokom kao i na kraju mokrenja.

Unutrašnjost urinarnog trakta je sterilna, osim dela sluzokože na samom izlazu uretre. Prema mestu gde je urinarna infekcija nastala, infekcije urinarnog trakta se dele na:

Infekcije gornjeg dela urinarnog trakta – infekcija koja se razvila u bubregu i zove se pijelonefritis (zapaljenje bubrežnog parenhima koji može biti akutni ili hronični)
Infekcije donjeg dela urinarnog trakta – cistitis i uretritis.

Bakterije, najčešće Escherichia coli (E. coli), ulaze u uretru (cev koja vodi iz mokraćne bešike) i dospevaju u mokraćnu bešiku. Kada se bakterije razmnože i počnu da iritiraju sluznicu, to može izazvati bol i peckanje pri mokrenju. Osim toga, vaš imunološki sistem reaguje na prisustvo bakterija, što može pojačati upalnu reakciju i simptome.

Urinarnu infekciju prati cistitis, odnosno zapaljenje bešike, čije je lečenje naročito kompleksno u slučajevima kada se javljaju više od 2-3 puta godišnje i nazivaju se rekurentnim.

Polno prenosive bolesti

Polno prenosive infekcije kao što su hlamidija, gonoreja i herpes, mogu uticati na urinarni trakt i dovesti do bolova pri mokrenju. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od tipa infekcije, ali mokrenje je najčešće praćeno vaginalnim sekretom neprijatnog mirisa. Može da se javi i bol prilikom seksualnog odnosa i iritacija vagine. Međutim, ove infekcije često nemaju vidljive simptome, pa je važno da se konsultujete sa lekarom i obavite testiranje ako sumnjate na infekciju.

Kamen u bubregu

Kamen se može nalaziti u samom bubregu ili oko njega. Ponekad je kamen lokalizovan u blizini mesta gde urin ulazi u bešiku. Kamenje u mokraćnom traktu može ogrebati sluznicu i uzrokovati bol i peckanje kada prolaze kroz uretru.

Ciste na jajnicima (jednom ili na oba)

Velike ili komplikovane ciste na jajnicima mogu pritisnuti ili vršiti pritisak na okolne organe, uključujući mokraćni trakt. Ovo može uzrokovati nelagodnost, bol ili otežano mokrenje. Iako ovo nije infekcija urinarnog trakta, može izazvati slične simptome.

Dehidratacija

Nedostatak dovoljne hidratacije može uzrokovati koncentrisan urin koji može iritirati mokraćni trakt.

Hemijski prozivodi

Upotreba hemijskih proizvoda poput sapuna, gelova za tuširanje ili dezodoransa u intimnom području, može iritirati kožu i sluznicu oko uretre, uzrokujući nelagodnost i peckanje. Isto tako, neki ljudi mogu biti osetljivi na određene sastojke u kondomima, lubrikantima ili spermicidima, što takođe može izazvati iritaciju.

Ostale iritacije

Fizičke povrede ili oštećenja u mokraćnom traktu, na primer usled kateterizacije, hirurških procedura ili seksualnih aktivnosti koje nisu dovoljno podmazane, takođe mogu izazvati iritaciju i bol.

Kako izlečiti peckanje pri mokrenju?

Da biste se rešili peckanja pri mokrenju prvo je važno otkriti uzrok peckanja, stoga se savetuje poseta lekaru naročito ukoliko su simtpomi jako neprijatni i praćeni bolom.

Osobe koje su sklone urinarnim infekcijama i cistitisima umeju da prepoznaju simptome i uglavnom po dobijanju rezultata urinokulture pribegavaju primeni antibiotika prema savetu lekara. Pored toga, utopljavanje, dovoljan unos tečnosti, korišćenje čajeva mogu biti od koristi.

Osobe koje su sklone urinarnim infekcijama i imaju cistitise više od 2 puta godišnje zbog jako neprijatnih simptoma često pribegavaju korišćenju raznih pomoćnih preparata kako bi sprečile razvoj novih infekcija. U tu kategoriju spadaju prirodni uroantiseptici, međutim njihov efekat je ograničen samo na urin i njegovu pH vrednost. Razvoj farmaceutske industrije omogućio je terapiju koja oporavlja i zid bešike i na taj način sprečava razvoj novih cistitisa i povećava otpornost prema urinarnim infekcijama kao što je Ialuril Prefill.

Ialuril Prefill predstavlja inovativan i izuzetno delotvoran proizvod za direktnu primenu u mokraćnoj bešici, koji podstiče visok nivo otpornosti na urinarne infekcije.

Ovaj preparat u svom sastavu sadrži hijaluronsku kiselinu koja ima protivupalnu i zaštitnu ulogu. Zatim sadrži hondroitin sulfat, supstancu koja je osnovna gradivna komponenta zaštitnog sloja (GAG sloj) mokraćne bešike i kalcijum hlorid koji daje stabilnost i odgovarajuću protočnost rastvoru. Ova kombinacija oporavlja zid bešike i pravi dodatnu barijeru potencijalnim bakterijama da izazovu novu infekciju.

Kada se rastvor Ialuril Prefill-a primeni, molekuli hijaluronske kiseline i hondroitin sulfata ubacuju se u zaštitni sloj mokraćne bešike, pri čemu dolazi do obnove tog sloja, povećava se njegova elastičnost i na taj način se sprečava prodor bakterija i drugih štetnih komponenti iz urina koji dovode do cistitisa, odnosno zapaljenja.

Klinička ispitivanja su pokazala da je Ialuril Prefill efikasan gotovo kao i antibiotici u prevenciji razvoja urinarnih infekcija pri čemu kod većine ispitanika ne dolazi do vraćanja infekcije u periodu od godinu dana koliko su ispitivanja i trajala. Preporučuje se korišćenje proizvoda u stanjima kada nema akutne urinarne infekcije (odnosno nakon lečenja infekcije ukoliko je trenutno stanje sa simptomima cistitisa). Kako je proizvod namenjen za primenu direktno u bešiku neophodno je da ga aplikuje lekar ili drugo medicinsko osoblje.

Kada posetiti lekara?

Ukoliko primetite sledeće simtome neophodno je da posetite lekara:

Prisustvo bola i peckanja prilikom mokrenja;
Učestalo mokrenje;
Nagon za mokrenjem bez pojave urina ili samo uz izmokravanje par kapljica;
Promena u boji urina – taman, mutan urin
Krv u urinu
U težim oblicima infekcije, prisustvo povišene temperature uz groznicu i bolove u krstima.

Važno je napomenuti da uzrok peckanja pri mokrenju treba postaviti i tretirati od strane medicinskog stručnjaka kako bi se rešio osnovni problem i ublažili simptomi. Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do ozbiljnijih komplikacija, stoga je važno potražiti medicinsku pomoć ako primetite takve simptome.

Policistični jajnici i trudnoća

21.07.2023

Žene sa sindromom policističnih jajnika mogu da imaju problem sa začećem i u većem su riziku od pobačaja. Osim toga, policistični jajnici mogu biti uzrok ili doprineti stvaranju mnogih drugih zdravstvenih problema: dijabetes tip 2, visok krvni pritisak, karcinom – endometrijuma materice, gojaznost, depresija i anksioznost.

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. To je stanje koje karakteriše prisustvo više cista na jajnicima, praćeno hormonskim i metaboličkim promenama.

PCOS je čest uzrok ženske neplodnosti. Žene sa ovim sindromom mogu imati nepravilne menstrualne cikluse i izostanak ovulacije, što otežava začeće. Međutim, važno je napomenuti da nemaju sve žene sa ovim sindromom probleme sa plodnošću.

Osim problema sa začećem, žene sa sindromom policističnih jajnika mogu imati nešto veći rizik od pobačaja u poređenju sa ženama bez ovog zdravstvenog problema. Tačni razlozi za povećani rizik nisu u potpunosti poznati, ali hormonska neravnoteža i drugi faktori povezani sa sindromom mogu da doprinesu tome.

U svakom slučaju, na tržištu postoje lekovi koji uspešno umanjuju ili rešavaju ovaj problem i njih ćemo predstaviti kasnije u tekstu.

Od drugih znakova i simptoma prisutni su i akne, pojačana maljavost, masna koža i kosa, nepravilno lučenje insulina (hiperinsulinemija/insulinska rezistencija) koje prate napadi gladi, pa često i gojaznost, depresija.

Uzroci nastanka sindroma policističnih jajnika

Uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika nije do kraja ispitan, ali veruje se da određeni faktori doprinose njegovom stvaranju.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela manje reaguju na hormon insulin, što rezultira višim nivoima insulina u krvotoku iako je šećer u granicama normale. Ovaj poremećaj obično imaju žene sa sindromom policističnih jajnika, te se smatra da igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Zapravo, povišeni nivoi insulina mogu dovesti do povećane proizvodnje androgena (muških polnih hormona), poremetiti normalno funkcionisanje jajnika i doprineti stvaranju cista.

Hormonska neravnoteža

Kao što smo naveli, PCOS karakteriše neravnoteža u polnim hormonima, posebno povišenim nivoima androgena (kao što je testosteron) i nižim nivoima estrogena. Ova neravnoteža može ometati pravilan razvoj i oslobađanje jajnih ćelija iz jajnika, što dovodi do stvaranja više malih cista.

Genetski faktori

Postoje dokazi koji ukazuju na to da određeni genetski faktori mogu doprineti razvoju PCOS-a. Veruje se da specifični geni koji se odnose na regulaciju hormona i metabolizam insulina mogu igrati ulogu u povećanju rizika od PCOS-a. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumela genetska osnova sindroma.

Sindrom policističnih jajnika – simptomi

Kako da prepoznate da li neka promena u vašem zdravstvenom stanju može da ukazuje na sindrom policističnih jajnika? Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali postoji nekoliko karakterističnih pokazatelja.

Nepravilni menstrualni ciklusi

Žene sa policističnim jajnicima često imaju neredovne menstruacije odnosno čest izostanak menstruacije. Sa druge strane, neke žene mogu imati produženo menstrualno krvarenje.

Ciste na jajnicima

Kao što i ime ovog sindroma kaže, karakteriše ga prisustvo brojnih malih cista na jajnicima što može dovesti do uvećanja jajnika. Ovakav, polističan izgled jajnika dijagnostifikuje se ultrazvučnim pregled. Međutim, važno je napomenuti da samo prisustvo cista nije dovoljno za postavljanje dijagnoze PCOS-a, jer moraju biti ispunjeni i drugi kriterijumi.

Hiperandrogenizam

Povišeni nivoi androgena (muških polnih hormona) se često primećuju kod žena sa sindromom policističnih jajnika. To može dovesti do simptoma kao što su:

povećana maljavost/pojačan rast dlaka – žene sa PCOS-om mogu iskusiti pojačan rast dlaka na licu (kao što su gornja usna, brada ili zalisci), grudima, leđima ili stomaku. Ovaj obrazac rasta kose je obično povezan sa rastom kose po muškom modelu.
akne – povećani nivoi androgena mogu doprineti razvoju akni, posebno duž linije vilice, brade i donjeg dela lica.
ćelavost – neke žene sa PCOS-om mogu doživeti proređivanje kose ili ćelavost, slično kao kod muškaraca.

Povećanje telesne težine i poteškoće sa gubitkom težine

Mnoge žene sa PCOS-om se bore sa održavanjem težine. Povećanje telesne težine i teškoće u gubitku težine mogu biti uobičajeni simptomi. Povećanje težine povezano sa PCOS-om često se javlja u predelu donjeg stomaka i kukova. Ovo stanje je posledica najčešće insulinske rezistencije/hiperinsulinemije.

Zašto sindrom policističnih jajnika utiče na začeće i trudnoću?

Postoji složena veza između trudnoće i sindroma policističnih jajnika. Pre svega je reč o dva uzroka – izostanak ovulacije i hormonski disbalans.

Izostanak ovulacije

Sindrom policističnih jajnika često uključuje nepravilnu ovulaciju ili njeno odsustvo. Ovulacija je proces u kome jajnik oslobađa jaje za oplodnju. Kod PCOS-a, hormonska neravnoteža remeti normalne hormonske signale koji pokreću ovulaciju. Kao rezultat toga, žene sa ovim sindromom mogu imati retku ili nepredvidivu ovulaciju, što otežava začeće.

Hormonski disbalans

Kao što smo naveli, sindrom policističnih jajnika karakteriše povišen nivo androgena (muških polnih hormona) i insulinska rezistencija. Ova hormonska neravnoteža može uticati na normalno funkcionisanje jajnika i menstrualni ciklus. Naime, visok nivo androgena može ometati razvoj folikula i sprečiti oslobađanje zrelog oocita (jajne ćelije). Insulinska rezistencija može dovesti do povećane proizvodnje insulina, što može dodatno poremetiti nivo hormona i ometati ovulaciju.

Da li postoje rizici po majku i bebu kod žena sa sindromom policističnih jajnika?

Trudnoća kod žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) može uključivati određene rizike i za majku i za bebu.

Žene sa PCOS-om imaju veći rizik od određenih komplikacija tokom trudnoće, uključujući:

Gestacijski dijabetes – PCOS je povezan sa rezistencijom na insulin, što može povećati rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa tokom trudnoće.
Visok krvni pritisak – žene sa PCOS-om mogu imati povećan rizik od razvoja visokog krvnog pritiska i preeklampsije tokom trudnoće.
Prevremeni porođaj – postoje neki dokazi koji ukazuju na to da žene sa PCOS-om mogu imati nešto veći rizik od prevremenog porođaja u poređenju sa ženama bez ovog stanja.
Pobačaj – žene sa PCOS-om mogu imati nešto veći rizik od ranog gubitka trudnoće ili pobačaja, iako se tačan odnos između PCOS-a i pobačaja još uvek proučava.

Bebe rođene od žena sa PCOS-om takođe se mogu suočiti sa određenim rizicima. One su u riziku da budu veće od proseka pri rođenju – stanje poznato kao makrozomija. Ovo može povećati rizik od povreda pri rođenju i potrebu za porođajem carskim rezom.

Pored toga, postoji neznatno povećan rizik da se bebe od žena sa sindromom policističnih jajnika rode pre vremena, što zahteva boravak u jedinici intenzivne nege.

Policitemija, povećan broj crvenih krvnih zrnaca, takođe je češća kod beba rođenih od žena sa PCOS-om i može dovesti do komplikacija kao što su žutica i respiratorni problemi.

INOFOLIC® HP linija – inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju i sindrom policističnih jajnika

Proizvodi Inofolic HP linije su originalni preparati, unikatnog sastava koji su zaštićeni patentnim pravom širom sveta i ispitani u zemljama EU. Namenjeni su ženama sa sindromom policističnih jajnika i insulinskom rezistencijom, ženama koje zbog ovih razloga imaju problem sa ostvarivanjem trudnoće, kao i ženama koje su u riziku od nastanka gestacijskog dijabetesa. U Srbiji su dostupni:

INOFOLIC® HP prašak,
INOFOLIC® Combi HP kapsule i
INOFOLIC® Plus kapsule.

Brojna pozitivna iskustva lekara, farmaceuta i pacijentkinja postavile su INOFOLIC liniju na mesto broj 1. u izboru i preporuci za tretman PCOS-a i infertiliteta.

INOFOLIC® HP prašak sadrži kombinaciju mio-inozitola, folne kiseline i prebiotika alfa-laktabumina koji povećava efikasnost inozitola na 95%, za razliku od onih koji ne sadrže alfa-laktabumin i imaju efikasnost do samo 70%. Mio-inozitol uspešno rešava simptome PCOS-a, dovodi do regularnosti ciklusa, uspostavljanju ovulacije (čime se trudnoća lakše ostvaruje), uspešno kontroliše insulinsku rezistenciju (smanjuje napade gladi i lakše dovodi do regulacije telesne težine) i reguliše problem povišenog nivoa androgenih hormona (akne, maljavost, masna koža i kosa).

INOFOLIC® Combi HP kapsule pored gore navedenih sastojaka sadrži i d-hiro inozitol. Mio- i d-hiro inoztiol u INOFOLIC-u Combi HP su u fiziološkom odnosu 40:1 koji uspešno rešavaju hormonske disbalanse u organizmu. Namenjeni su prvenstveno osobama koje imaju BMI 25 i veći.

INOFOLIC® Plus pored mio-inozitola i folne kiseline sadrži i melatonin koji takođe pozitivno utiče na ovulaciju, kvalitet jajnih ćelija, ali i regulaciju sna. Primenjuje se samo uveče u kombinaciji sa nekim od gore dva pomenuta INOFOLIC-a. INOFOLIC linija sadrži najčistije oblike aktivnih komponenti, sa najbržim ispoljavanjem dejstva. Pozitivni efekti primene se mogu očekivati u okviru prva 3 meseca od početka terapije, a za postizanje optimalnih efekata preporučuje se primena u trajanju od minimum 6 meseci.

Putna apoteka za more

30.06.2023

Putna apoteka za more može da vam bude od velike pomoći na odmoru, naročito u inostranoj zemlji, pogotovo ako ne znate lokalni jezik. Situaciju dodatno može da oteža nepoznavanje zdravstvenog sistema zemlje u koju odlazite, pogotovo kada je reč o složenijim zdravstenim problemima.

Čak i da nemate hronične bolesti, stomačne tegobe, alergije i simptomi prehlade se često dešavaju kada promenimo mesto boravka. Kako biste olakšali tegobe u ovakvim situacijama i učinili dugoočekivani odmor onakvim kakav ste zamišljali, trebalo bi da znate šta putna apoteka za more treba da sadrži, zašto je treba unapred isplanirati i zašto je treba veoma ozbiljno shvatiti.

Zašto je važna putna apoteka za more

Često nismo ni svesni koliko neki, naizgled „svakodnevni” lekovi mogu da pomognu u situacijama kada smo daleko od apoteke iz kraja, farmaceutkinje koja nas uvek posavetuje ili lekara koji nas dobro poznaje. Stoga ćemo se pre svega podsetiti u kojim situacijama može da pomogne putna apoteka.

Rešavanje tegoba povezanih sa putovanjem

Putovanje vas može izložiti raznim zdravstvenim rizicima kao što su infekcije, alergije, prehlade ili gastrointestinalni problemi. Nošenje specifičnih lekova i pomoćnih sredstava za ova stanja omogućava vam da brzo ublažite ili potpuno rešite simptome koje izazivaju.

Hitne situacije

Nesreće i hitni slučajevi se mogu dogoditi bilo gde, uključujući i putovanja. Posedovanje dobro opremljene prve pomoći može biti od vitalnog značaja u hitnim situacijama da stabilizujete stanje dok stručna medicinska pomoć ne bude dostupna.

Pristup lekovima u inostranstvu

U zavisnosti od odredišta vašeg putovanja, možda neće biti lako pronaći ili nabaviti određene lekove, posebno ako su lekovi na recept ili se ređe koriste u tom regionu.

Zdravstveni rizici putovanja

Različite destinacije mogu nositi specifične zdravstvene rizike od zaraznih bolesti. U takvim slučajevima, preporučuju se preventivni lekovi kao što su antimalarici ili vakcine.

Šta poneti od lekova na more – šta treba da sadrži putna apoteka za more

U spisku koji smo pripemili za vas nalazi se sve što vam je potrebno da spakujete na ovogodišnje putovanje.

Bolovi i povišene temperature

Glavobolje, bolovi u mišićima, ukočenost, povišena temperatura usled sunčanice i slični simptomi mogu brzo da se ublaže lekovima protiv bolova (analgetici) i lekovima za snižavanje temperature (antipiretici). Stoga na spisak ono što uobičajeno koristite za ova stanja.

Mučnina

Mučnina se može javiti u putu, ali i tokom boravka. Stoga vam su vam za putovanje potrebni lekovi protiv mučnine (posavetujte se sa farmaceutom pre puta).

Stomačne tegobe – dijareja

Promena vazduha, vode i hrane mogu izazvati blage, ili pak ozbiljne stomačne tegobe, pre svega dijareju. Potrebno je obavezno poneti probiotik i piti ga svakodnevno da biste zaštitili crevnu floru. Uz to, možete poneti i tablete sa enzimima za varenje, pogotovo ukoliko inače otežano varite hranu.

Zatvor

Zatvor ili opstipacija se takođe mogu javiti na putovanju usled promene vremenske zone, ishrane, navika i uobičajenog dnevnog ritma. Stoga na spisak stavite prirodna i neagresivna sredstva za podsticanje stolice, unosite dovoljno tečnosti i hranu bogatu vlaknima.

Vaginalne infekcije

Žene često zaborave da ponesu sredstvo za vaginalne infekcije na more, što je velika greška. Odmor na moru je prepun aktivnosti koje narušavaju pH vagine – mokar kupaći, neadekvatan veš (naročito sintetički veš), prečesta upotreba tampona, znojenje, upotreba losiona i krema. Sve ovo može da dovede do vaginalnih infekcija, a to znači neprijatan osećaj, peckanje i svrab.

Kako ne biste bili u situaciji da vam ovako neprijatne tegobe remete odmor, ponesite sredstvo koje ublažava i elimiše tegobe infekcije. Osim konvencionalnih rešenja poput vaginaleta, na tržištu postoje i praktičnija i efikasnija rešenja. Biguanelle gel-rastvor je proizvod koji odmah rešava simptome vaginitisa nakon samo jedne upotrebe:

Eliminacija svraba, crvenila, peckanja i neprijatnog mirisa
Odstranjivanje viška sekreta i patogena iz vagine
Oporavak vaginalne mikroflore i vraćanje optimalne pH

Zapravo, do olakšanja dolazi odmah nakon primene, a zahvaljujući specifičnoj formulaciji efekat traje danima nakon aplikacije.

Grlobolja i ušobolja

Ronjenje, gnjuranje, gutanje slane vode može da izazove blage do jake simptome ušobolje i grlobolje. Putna apoteka za more stoga treba da sadrži septolete, pastile ili sprejeve koji mogu ublažiti bol u grlu. U zavisnosti od simptoma, za ušobolju postoje različite kapi koje najčešće mora prepisati lekar, a neke se mogu koristiti i preventivno, pa se posavetujte sa farmaceutom.

Prva pomoć

Putna apoteka za more nije kompletna ukoliko ne spremite prvu pomoć. U slučaju da se ubodete na ježa, stanete na otvorenu školjku ili oštar kamen, u zavisnosti od povrede, dobro bi vam došli flasteri, gaze, alkohol, jod i zavoj.

Kreme za sunčanje

Obavezno ponesite kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom. One se nanose 15 minuta pre izlaganja suncu da bi koža imala dovoljno vremena da upije sadržaj i mažu se na svakih sat do dva jer toliko traje njihovo dejstvo.

Alergije

Ako već pijete terapiju za neke alergije, obavezno ponesite lekove na putovanje. Osim toga, mogu se desiti i alergije od sunca u vidu osipa, crvenila, a nekada i plikova. Ove alergije se mogu prevenirati neizlaganjem sunčevim zracima u najtoplijem delu dana i zaštitnim kremama, ali se ne leče kremama za sunčanje nego antihistaminicima.

Putna apoteka za trudnice

Trudnice bi trebalo da se posavetuju sa svojim ginekologom u vezi sa apotekom za more i generalnim savetima za aktivnosti na odmoru, ali postoje opšta pravila koje se mogu primeniti na sve buduće majke.

Uz sve gore navedene lekove, putna apoteka za trudnice može da sadrži vitamine i minerale koji su važni za optimalno održavanje trudnoće. To su različiti dodaci ishrani koji sadrže folnu kiselinu, B vitamine ili gvožđe koji su posebno važni za buduće mame. Proizvodi sa alfa-lipoinskom kiselinom, magnezijumom i vitaminom B6 (kao što je Aleract) takođe se savetuju za prevenciju grčeva, nevoljnih kontrakcija i generalno bezbrižno putovanje.

Trudnice često imaju mučninu u želucu, te putna apoteka za more treba da sadrži takozvane antacide, lekove protiv žgaravice. S obzirom da je svaka trudnoća drugačija, trebalo bi da se posavetujete sa lekarom koje lekove u ovom slučaju možete spakovati.

Putna apoteka za more vam omogućava da eliminišete potencijalne stresne situacije na odmoru koji ste dugo čekali. Pored ovih lekova i pomoćnih sredstava koji su potrebni najširoj populaciji, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom ukoliko imate neke nedoumice u vezi sa izborom leka i načinom primene.