Vaginalni sekret – uzrok, grupe i lečenje

26.01.2023

U Srbiji 400.000 parova prolazi kroz dug, bolan i neizvestan put do potomstva. Jedan od uzročnika neplodnosti su nelečene vaginalne infekcije. Posledice vaginitisa mogu dovesti i do prevremenog porođaja.

Svaka devojka i žena treba da bude informisana o uzrocima i posledicama ovih oboljenja kako bi reagovala na vreme i sprečila eventualne dalekosežne posledice. Stoga u nastavku objašnjavamo kako prepoznati potencijalno opasnu vaginalnu sekreciju, šta svaka od šest grupa vaginalnog sekreta zapravo predstavlja i koja je terapija efikasna u lečenju vaginalnih infekcija.

Koji sekret je opasan, a koji normalan

Nije svaki sekret znak za uzbunu. Zapravo, zdrav, „normalan“ sekret ima važnu funkciju u zdravlju svake žene.

Vaginalni sekret, koji luče sekretorne žlezde grlića materice, uklanja mrtve ćelije i bakterije, održavajući vaginu zdravom i čistom. Osim toga, on vlaži sluznicu vagine, sprečavajući prodiranje infekcije u unutrašnje organe.

Normalan sekret je beličast ili proziran i bez mirisa. On ne zahteva lečenje.

Međutim, sva odstupanja od ovih karakteristika, mogu biti znak neke infekcije. Promena boje, od bele od žuto-zelene, promena sastava sekreta, pojačano lučenje, intenzivniji miris, neprijatan osećaj praćen svrabom i peckanjem – pokazatelji su situacije kada treba da reagujete.

Isključivo pojačana sekrecija, uz odsustvo ostalih simptoma, ne mora da bude znak vaginalne infekcije. Naime, obilniji sekret je u nekim periodima, u toku trudnoće ili ovulacije, normalan. Sud o ovome treba da donese ginekolog adekvatnim pregledom i analizama što ćemo objasniti u delu o dijagnostici.

Kako nastaju vaginalne infekcije

Da li će doći do infekcije ili ne, zavisi od pH vrednosti vagine.

Vrednost pH zdrave vagine kreće se između 3,8 i 4,5. Ovakvu pH sredinu karakteriše prisustvo dobrih bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu, neophodnu za odbranu od bakterija.

Ako je vaginalna sredina kisela, smanjuju se šanse za razvoj štetnih organizama, jer se oni razmožavaju u baznoj sredini. Kada vaginalna pH vrednost pređe 4,5, stvaraju se uslovi za pojavu bakterija koje dovode do infekcije.

Ali, šta izaziva promene u vaginalnoj pH?

Brojni su uzroci promene kiselosti vaginalne flore. Najčešći razlozi promene pH vagine su:

Prekomerna upotreba antibiotika,
Upotreba kontraceptivnih pilula, lekova za imunitet
Seksualni odnos i kondom
Dojenje, menopauza, hormonalni disbalans
Agresivna sredstva za intimnu higijenu (sapuni, kupke)
Sintetički donji veš i preuske pantalone
Prekomerna konzumacija slatkiša, peciva itd.

Grupe vaginalnog sekreta

U zavisnosti od prisustva određene vrste bakterije i fizičko-hemijskih karakteristika sekreta, postoji šest grupa vaginalnog sekreta.

I grupa

Sekret koji se definiše kao I grupa je normalan sekret. Najčešće se javlja kod devojčica koje nisu seksualno aktivne. Karakteriše ga odsustvo mirisa i providan ili beličast izgled. Ovaj tip sekrecije ne zahteva lečenje.

II grupa

U ovu grupu se takođe svrstava takozvani normalni sekret, bez boje i mirisa. Javlja se kod seksualno aktivnih žena. Nije potrebno lečenje pacijentkinja.

III grupa

Treću grupu vaginalnog sekreta karakteriše žućkasto-zelena boja, neprijatan miris i obilno lučenje. Najčešće ga uzrokuju bakterije (Stafilokoka, Streptokoka, Enterokokus, Ešerihija koli). One su sastavni deo normalne vaginalne flore, ali usled nekog od uzročnika promene vaginalne pH, dolazi do njihovog razmožavanja.

IV grupa

Ukoliko je uzročnik vaginalne infekcije bakterija gonokok (lat. Neisseria gonorrhoeae), odnosno gonoreično oboljenje koje se prenosi seksualnim putem, reč je o četvrtoj grupi vaginalnog sekreta. Može se prepoznati po gustom sekretu i sluznici.

Ova bakterija najčešće zahvata muškarce. Simptomi su peckanje pri mokrenju, mutna mokraća i moguć gnojni iscedak.

V grupa

U petu grupu svrstava se vaginalni sekret koju izaziva bakterija Trichomonas vaginalis. Znaci po kojima se može prepoznati su žuto-zelena boja sekreta, neprijatan miris i svrab. Muškarci zaraženi ovom bakterijom osećaju tegobe prilikom mokrenja, dok žene simptome osećaju najčešće nakon menstrualnog ciklusa kada su uslovi najpovoljniji za razmožavanje bakterije.

VI grupa

Ova grupa odnosi se na prekomerno prisustvo gljivice kandida. Simptomi koji karakterišu ovaj tip su beličast, „sirast“ sekret, svrab i crvenilo usled iritacije sluzokože.

Na osnovu svih ovih grupa, jasno je da treba da obratite pažnju na sekret koji je žute, zelene ili žuto-zelene boje. U tom slučaju je verovatno reč o bakteriji ili gljivici, ali detaljnu dijagnostiku treba da utvrdi ginekolog.

Pojava krvi u sekretu

Krvarenje van ciklusa izaziva veliku zabrinutost žena. Nekada situacija nije toliko alarmantna, ali svakako je potrebno uraditi analize da bi se otkrio uzrok.

Neki od mogućih uzroka vanmenstrualnog krvarenja su sledeći:

Infekcije – pomenute infekcije izazivaju bakterije i gljivice, a prenose se polnim putem. Najčešće je reč o hlamidiji i gonoreji.
Ovulacija – ukoliko se krvarenje desi između 12. i 18. dana ciklusa, postoji mogućnost da je malo jača ovulacija uzrok. Da biste proverili da li je ovo razlog krvarenja, potrebno je da odete kod ginekologa na ultrazvučni pregled.
Hormonski disbalans – poremećaj u hormonskom statusu može da nastane usled nekih lekova, stresa, psihofizičkih promena, što nekada dovodi do vanmenstrualnog krvarenja.
Kontraceptivni lekovi – uvođenje ove terapije ili njeno uklanjanje dovodi do disbalansa koje rezultira krvarenjem.
Grublji seksualni odnos – krvarenje usled grubljeg odnosa, može da se desi, ali nije toliko često. Ukoliko, pak, često primećujete krv nakon seksualnog odnosa, obavezno se javite lekaru, jer to može biti znak nekih promena na grliću materice.
Upala karličnih organa – upala bešike, mokraćnih kanala, jajovoda ili jajnika usled prehlade ili neke bakterije može biti uzrok krvarenja.
Trudnoća – određen broj trudnica može krvariti u prva tri meseca trudnoće. Najčešće je reč o krvarenju kada se oplođena jajna ćelija usađuje u zid materice.
Ciste, miomi, polipi, priraslice – potrebno je ultrazvučnim pregledom utvrditi postojanje ovih poremećaja i daljom dijagnostikom utvrditi da li su oni uzroci krvarenja.

Dijagnostikovanje

Ukoliko primetite promene u vaginalnom sekretu, potrebno je da odete kod ginekologa koji će odrediti uzrok i lečenje.

Nakon anamneze i pregleda, uzima se cervikalni i vaginalni bris ne bi li se utvrdio uzrok infekcije. Uzimanje ovih briseva je bezbolno i brzo.

Cervikalni i vaginalni bris podrazumevaju uzimanje male količine materijala iz vaginalnog kanala i grlića materice radi mikrobiološke analize i detektovanja prisustva bakterija, gljivica ili parazita.

Određivanjem prisustva određene bakterije, moguće je odrediti terapiju i dalji tok lečenja.

Lečenje

Lečenje vaginalnih infekcija najčešće podrazumeva lokalnu primenu vaginaleta, ali i konzumiranje određene vrste probiotika kako bi se obnovila vaginalna flora i optimalna pH. Najčešće je potrebno lečenje oba partnera. Dužina terapije zavisi od infekcije, ali uglavnom traje između 3 i 7 dana.

Osim konvencionalne terapije vaginaletama, na tržištu postoje praktičnija, modernija i udobnija rešenja poput Biguanelle gel-rastvora. Jednokratna primena Biguanelle-a rešava simptome infekcije, vraća vaginalni pH i oporavlja vaginalnu mikrofloru. Jedan set ovog proizvoda sastoji se od kanule i bočice pomoću kojih se sadržaj u vidu gel rastvora utiskuje u vaginu. Do olakšanja dolazi odmah nakon primene, a zahvaljujući specifičnoj formulaciji efekat traje danima nakon aplikacije.

Primenom Biguanelle-a postiže se vaginalna dezinfekcija i brzo olakšanje simptoma vaginalneinfekcije:

Eliminacija svraba, crvenila, peckanja i neprijatnog mirisa
Odstranjivanje viška sekreta i patogena iz vagine
Oporavak vaginalne mikroflore i vraćanje optimalne pH

Ovakve rezultate Biguanelle gel-rastvor postiže zahvaljući svom antiseptičkom dejstvu. Naime, aktivna komponentna leka je poliheksametilen bigvanidin koji ciljano deluje na membranu patogena, uništavajući bakterije, gljivice i viruse. Poliheksametilen bigvanidin ne deluje na Lactobaciluse (dobre bakterije), pri čemu ne narušava vaginalnu mikrofloru.

Druga važna komponenta ovog gel-rastvora je mlečna kiselina koja održava vaginalnu sredinu kiselom (pH 3,8-4,5), sprečavajući razvoj patogena.

Biguanelle gel-rastvor je vrlo praktična metoda lečenja vaginalnih infekcija jer je dovoljna jedna aplikacija sadržaja da bi se uklonili svi simptomi. Po potrebi, u zavisnosti od težine infekcije, moguće je primeniti i dodatne doze.

Sve o anemiji

16.12.2022

Anemija može biti pokazatelj ozbiljnih oboljenja, pogađa celokupno stanje organizma i narušava svakodnevni kvalitet života. Najčešće je prate umor i malaksalost. Nekada osobe ne osete simptome anemije. Zapravo, sve do momenta dok se stanje naglo ne pogorša. Tada je jedino rešenje transfuzija.

Reč je o izuzetno čestoj bolesti, jer se smatra da je milijardu i po ljudi na svetu anemično. Ova činjenica dovodi do toga da je mnogi pacijenti zanemaruju.

Šta je anemija

Anemija može da se definiše kao smanjena sposobnost krvi za prenos kiseonika od pluća do perifernih tkiva i organa. Ako organizam nema dovoljno eritrocita i hemoglobina, pati svaka ćelija jer nema dovoljno kiseonika. Zbog toga se često kaže da je anemija bolest celog organizma. Ova učestala bolest se dijagnostikuje analizom krvi. Najčešći pokazatelji su smanjeni nivoi hemoglobina i hematokrita.

Hemoglobin je protein koji prenosi kiseonik do svih organa i nalazi se u eritrocitima (crvena krvna zrnca). Hematokritom se izražava procenat eritrocita u krvi. Tako se anemičnom osobom smatra muškarac koji ima hemoglobin ispod 130 g/l i hematokrit ispod 42 procenta. Pokazatelji anemije kod žena su vrednosti hemoglobina ispod 120 g/l i hematokrit od 38 procenata. Međutim, nije sve tako jednostavno. Postoje brojni uzroci i faktori koji utiču na anemičnost.

Uzrok anemije

Da bismo objasnili uzroke, treba da znamo koje važne materije u organizmu utiču na stvaranje anemije.

Pre svega, crvena krvna zrnca zvana eritrociti se stvaraju u koštanoj srži i za njihovu proizvodnju je neophodna zdrava koštana srž. Osim toga, za optimalno stanje krvi neophodne su određene količine gvožđa u organizmu.

Tako stižemo do prvih uzroka anemije:

Oboljenje koštane srži
Nedostatak gvožđa, vitamina B12 i drugih materija koje učestvuju u izgradnji eritrocita

Postoji još nekoliko uzroka anemije o kojima se manje misli kao o uzrocima anemije i pacijenti ih često zanemaruju:

Povećana razgradnja eritrocita u krvi (hemolizne anemije) – dolazi do prevremenog raspadanja eritrocita u cirkulaciji
Krvarenje (menstrualno krvarenje ili krvarenje iz gastrointestinalnog trakta)

Ipak, najčešća i najpoznatija anemija je uzrokovana nedostatkom gvožđa.

Naime, ako koštana srž nema na raspolaganju dovoljno gvožđa, ne može da stvara dovoljno eritrocita.

Uzroci nedostatka gvožđa su brojni:

Gubitak gvožđa – usled različitih oblika krvarenja ili u slučaju trudnoće kada je potreba za gvožđem veća
Kod dece u periodu intenzivnog rasta kada je potreba za gvožđem povećana
Nedovoljna apsorpcija gvožđa iz hrane (najčešće uzrokovano problemima gastrointestinalnog trakta)

Nikako ne treba „na svoju ruku“ konzumirati suplemente gvožđa jer veće količine gvožđa od potrebnih dovode do drugih oboljenja. Smatra se da su uobičajene dnevne potrebe za gvožđem oko 18 miligrama kod odraslih osoba, dok je trudnicama dnevno potrebno 30 miligrama.

Simptomi anemije

Najčešći simptomi anemije su:

Vrtoglavica
Umor
Malaksalost
Otežano disanje
Lomljivi nokti i kosa

Međutim, nekada osobe uopšte ne osete nikakve simptome. Organizam se adaptira na novo stanje i ljudi sasvim normalno funkcionišu. U ovakvim slučajevima problem nastaje kada dođe do nekog malog, dodatnog gubitka krvi koji može da destabilizuje osobu u potpunosti. Tada su najčešće potrebne hitne transfuzije krvi.

Miomi i anemija

Anemija je najčešće zastupljena kod žena u reproduktivnom periodu života koji traje sve do menopauze. Već smo naveli da su ovoj bolesti podložne trudnice, ali postoje i drugi „ženski“ problemi koji mogu uticati na pojavu anemije.

Miomi su jedni od njih. To su izrasline na materici koji nastaju kao posledica nepravilnog rasta mišićnog tkiva materice. Najčešće nisu kancerogeni, ali dovode do niza drugih simptoma i problema sa zdravljem.

Jedan od mogućih simptoma mioma na materici jeste i obilno menstualno krvarenje, što može da dovede do anemije. Obilnim krvarenjem se smatra veći gubitak krvi tokom menstruacije u odnosu na uobičajene cikluse, a uz to je moguće i produženo trajanje ciklusa (duže od sedam dana).

Ako lekar utvrdi da je uzrok anemije miom, da biste izlečili anemiju potrebno je da uklonite, smanjite miom ili smanjite simptome uzrokovane prisustvom mioma.

Kako miomi ne zahtevaju uvek operaciju, a poznato je da u proseku rastu 9% u periodu za 6 meseci, osobe sa miomima imaju češće kontrole kako bi se pratio njihov rast i kako bi se donela odluka o daljem lečenju. Na našem tržištu postoje prirodni preparati koji se koriste za tretman mioma. Delphys tablete se izdvajaju po tome što u kratkom vremenskom periodu (6 meseci) pokazuju pozitivne efekte tretmana u vidu zaustavljanja rasta i smanjenja volumena mioma, a dodatno ublažavaju simptome izazvane miomima i uspostavljaju hormonalni balans.

Na koji način Delphys može da Vam reši problem sa miomima, a posledično i anemijom?

Glavni sastojak ovih tableta je epigalokatehin-galat, spoj epigalokatehina i galne kiseline. On deluje tako što uništava ćelije koje se prekomerno i nekontrolisano dele. Takođe, on smanjuje dotok krvi do mioma čime se zaustavlja rast i smanjuje veličina mioma. Drugi jako bitni sastojak je vitamin D koji u dozi koja se nalazi u Delphys-u dovodi do zaustavljanja rasta mioma. Kombinacija ovih sastojaka dodatno pozitivno utiče na kontrolu i smanjenje simptoma izazvanih prisustvom mioma.

Lečenje anemije

Da bi zaista izlečili anemiju, potrebno je odrediti njen uzrok.

Na primer, ako je uzrok anemije krvarenje u želucu suplementacija gvožđa može poboljšati krvnu sliku, ali neće izlečiti anemiju. Potrebno je otkloniti uzrok, u ovom slučaju to može biti čir na želucu.

Kada se otkrije uzrok, pristupa se njegovom uklanjanju i uporedo se daje terapija za povećanje gvožđa. Ona najčešće podrazumeva suplemente bogate gvožđem, folnu kiselinu i vitamin C.

Terapija se obično pije minimum tri meseca, a često i koji mesec duže. Zašto? Osim povećanja hemoglobina, potrebno je popuniti ispražnjene rezerve gvožđa. Zato je potrebno terapiju ispiti do kraja. Nedovoljna suplementacija gvožđa kroz kratko vreme opet će dovesti do anemije.

Da li je anemija opasna?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od brojnih faktora.

Svakako da je kod svake osobe potrebno lečenje, ali kakve će posledice izazvati zavisi od stanja pacijenta – od toga da li ima još neke bolesti, koliko dugo je anemija prisutna i koliko je organizam u tom smislu iscrpljen.

Važno je zapamtiti da su uzroci anemije brojni, da može biti pokazatelj ozbiljnih bolesti i da hronična anemija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Potrebno je poštovati savete lekara i piti terapiju po preporuci (šest meseci i duže, ako je potrebno), kako bi se popravila krvna slika i napunili depoi gvožđa.

Gojaznost i hormoni

03.11.2022

Gojaznost je hronična medicinska bolest u kojoj telo ima previše telesne masti. Gojaznost se dijagnostikuje ukoliko je indeks telesne mase, odnosno BMI ≥ 30. Osim povećanog unosa hrane i smanjenog vežbanja i fizičke aktivnosti, hormoni i geni takođe igraju bitnu ulogu u gojaznosti i prekomernoj težini.

Hormoni su hemijski glasnici koji regulišu procese u našem telu. Hormoni leptin i insulin, polni hormoni i hormon rasta utiču na naš apetit, metabolizam (brzinu kojom naše telo sagoreva kilodžule za energiju) i distribuciju telesne masti.

Sistem žlezda, poznat kao endokrini sistem, luči hormone u naš krvotok. Endokrini sistem radi sa nervnim sistemom i imunološkim sistemom kako bi pomogao našem telu da se nosi sa različitim događajima i stresovima. Višak ili manjak hormona može dovesti do gojaznosti, a sa druge strane, gojaznost može dovesti do promena u hormonima.

Gojaznost i leptin

Masne ćelije proizvode hormon leptin koji se izlučuje u naš krvotok. Leptin smanjuje apetit delujući na određene centre mozga kako bi smanjio želju za jelom. Na taj način igra ulogu u kapacitetu tela da koristi i skladišti energiju. Dugoročno, to dovodi do smanjenja apetita i povećanja proizvodnje toplote iz energije, što dovodi do smanjenja gojaznosti.

Pošto masne ćelije proizvode leptin, nivoi ovog hormona imaju tendenciju da budu viši kod gojaznih ljudi nego kod ljudi sa normalnom telesnom težinom. Međutim, uprkos tome što imaju više nivoe ovog hormona koji smanjuje apetit, gojazni ljudi nisu toliko osetljivi na efekte leptina i, kao rezultat, imaju tendenciju da se ne osećaju siti tokom i posle obroka. Ovo bi moglo biti zbog nedostatka leptinskih receptora kod ovih osoba. Trenutno se rade istraživanja koja ispituju zašto poruke leptina ne dospevaju do mozga kod ljudi koji su gojazni.

Gojaznost i depresija

Gojaznost je često povezana sa emocionalnim problemima kao što su tuga, anksioznost i depresija. Jedna studija iz 2010. godine otkrila je da ljudi koji su gojazni imaju 55 procenata veći rizik od razvoja depresije tokom svog života nego ljudi koji nisu.

Ljudi sa gojaznošću često imaju hronične upale. Masna tkiva sadrže niz imunih ćelija koje proizvode signalne proteine povezane sa upalom. Neki od ovih proteina, kao što su citokini, toliko su usko povezani sa problemima mentalnog zdravlja da se obično koriste kao biomarkeri za depresiju.

Nekoliko studija je otkrilo da citokini smanjuju serotonin, ključni hormon u regulaciji raspoloženja. Efekat citokina pruža jedno biološko objašnjenje zašto su ljudi sa gojaznošću izloženi većem riziku od razvoja depresije, ali se smanjuje u oba smera (pogledajte „Začarani krug“). Studije su takođe pokazale da ljudi koji su depresivni, bez obzira na fizičku građu, imaju veću koncentraciju citokina u svom telu.

Proinflamatorni citokini (prozapaljenski citokini) mogu dovesti do razvoja insulinske rezistencije, što dovodi do dijabetesa tipa 2. I pošto ljudi sa ovom vrstom dijabetesa imaju povećan rizik od dobijanja na težini, podjednako je moguće da povišeni nivoi citokina uzrokovani depresijom doprinose gojaznosti.

Gojaznost i trudnoća

Gojaznost u trudnoći povećava rizik od komplikacija i kod majke i kod fetusa. Gestacijski dijabetes (GDM) je jedna od najčešćih komplikacija povezana sa gojaznošću u trudnoći. Tokom trudnoće dolazi do normalnog povećanja insulinske rezistencije posredovane placentnom sekrecijom dijabetogenih hormona, kao što su hormon rasta, hormon koji oslobađa kortikotropin, placentni laktogen i prolaktin.

Studije su pokazale da gojazne žene imaju veći pad osetljivosti na insulin tokom trudnoće nego žene normalne težine i da su posle toga izložene povećanom riziku ne samo od GDM već i od preeklampsije, gestacijske hipertenzije, fetalne makrozomije (bebe teže od 4000 g) i porođaja carskim rezom.

Visok BMI tokom trudnoće povećava rizik od raznih komplikacija trudnoće, uključujući:

Pobačaj, mrtvorođenost i ponavljajući pobačaj
Gestacijski dijabetes
Komplikacija trudnoće koju karakteriše visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugog sistema organa, najčešće jetre i bubrega (preeklampsija)
Srčani problemi
Apneja u snu
Potreba za carskim rezom i rizik od komplikacija carskog reza, kao što su infekcije rane

Povećani rizici za bebu:

Urođeni poremećaji
Može biti značajno veća od proseka pri rođenju (fetalna makrozomija)
Problemi sa rastom
Dečja astma
Gojaznost u detinjstvu
Kognitivni problemi i zaostajanje u razvoju

Međutim, drugi faktori takođe mogu igrati ulogu u ovim ishodima.

Gojaznost simptomi

Gojaznost je generalno uzrokovana konzumiranjem više kalorija (posebno onih u masnoj i zašećerenoj hrani) nego što se sagoreva fizičkom aktivnošću. Višak energije telo skladišti u obliku masti.

Postoje i neka osnovna zdravstvena stanja koja povremeno mogu doprineti povećanju telesne težine, kao što je nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza), iako ove vrste stanja obično ne izazivaju probleme sa težinom ako se efikasno kontrolišu lekovima.

Svakodnevni problemi u vezi sa gojaznošću uključuju:

zadihanost
povećano znojenje
hrkanje
teškoće u obavljanju fizičke aktivnosti
često se oseća veoma umorno
bol u zglobovima i leđima
nisko samopouzdanje i samopoštovanje
osećaj izolovanosti

Gojaznost takođe može povećati rizik od razvoja mnogih potencijalno ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

dijabetes tipa 2
visok krvni pritisak
visok holesterol i ateroskleroza (gde masne naslage sužavaju vaše arterije), što može dovesti do koronarne bolesti srca i moždanog udara
astma
metabolički sindrom (kombinacija dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti)
nekoliko vrsta raka, uključujući rak creva, rak dojke i rak materice
gastroezofagealna refluksna bolest – GERB (gde želudačna kiselina curi iz želuca u jednjak)
kamen u žuči
smanjena plodnost
osteoartritis (stanje koje uključuje bol i ukočenost u zglobovima)
apneja u snu (stanje koje uzrokuje prekid disanja tokom spavanja, što može dovesti do dnevne pospanosti, smanjene pažnje, postoji povećan rizik od saobraćajnih nesreća, kao i veći rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti)
bolesti jetre i bolesti bubrega
komplikacije u trudnoći (kao što su gestacijski dijabetes ili preeklampsija, kada žena doživi potencijalno opasan porast krvnog pritiska tokom trudnoće)

Gojaznost skraćuje očekivani životni vek u proseku za 3 do 10 godina, u zavisnosti od toga koliko je teška

Gojaznost i insulin

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Pomaže u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata i masti i smanjuje nivo glukoze u krvi nakon obroka. Insulin stimuliše preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišića, jetre, masti i drugih tkiva kojima je glukoza neophodna za rad. Ovo je važan proces kako bi se osiguralo da je energija dostupna za svakodnevno funkcionisanje organizma i da bi se održao normalan nivo cirkulišuće glukoze.

Kod gojaznosti, insulinski signali se gube i dolazi do porasta nivoa glukoze u krvi uprkos visokim ili normalnim nivoima insulina. Ovo stanje se zove insulinska rezistencija. Ona može dovesti do razvoja dijabetesa tipa II i metaboličkog sindroma.

INOFOLIC® Combi predstavlja inovativno rešenje za insulinsku rezistenciju. Idealan je za osobe koje imaju blago povišenu težinu (BMI≥25) i za gojazne osobe (BMI≥30). INOFOLIC® Combi sadrži jedinstvenu kombinaciju mio- i d-chiro inozitola u fiziološkom odnosu 40:1.

Odnos 40 mio-inozitol prema 1 d-chiro inozitol se pokazao kao najdelotvorniji kod osoba sa BMI≥25 i kod gojaznih osoba (BMI≥30). Kliničkim ispitivanjima je dokazano da doprinosi bržoj regulaciji signalnog puta insulina i smanjenu insulinske rezistencije. Uz regulisanu ishranu i fizičku aktivnost INOFOLIC® Combi će dodatno pomoći pri smanjenju telesne težine kod osoba sa insulinskom rezistencijom i PCOS-om.

Gestacijski dijabetes

28.09.2022

Gestacijski dijabetes predstavlja vrstu šećerne bolesti do koje dolazi u trudnoći. Drugi naziv mu je trudnički šećer jer se obično razvije kod žena koje nisu imale problema sa regulacijom glukoze u krvi pre trudnoće. Kod žena koje imaju gestacijski dijabetes, visok nivo šećera u krvi može uticati na tok same trudnoće i na zdravlje bebe. Gestacijski dijabetes se razvija kod 10% zdravih trudnica i 70 % trudnica sa faktorima rizika.

Kako nastaje gestacijski dijabetes?

Gestacijski dijabetes se razvija kada telo ne može da proizvede dovoljnu količinu insulina. Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i deluje kao ključ za puštanje glukoze/šećera u ćelije kako bi se koristio kao energija. Kada insulin uvede glukozu u ćelije, ostaje manje raspoložive glukoze u cirkulaciji i na taj način se snižava nivo šećera u krvi.

Trudnoća je praćena raznim unutrašnjim hormonskim promenama, ali i spoljašnjim. Pre svega, povećanjem telesne težine telo koristi insulin sa manjom efikasnošću i dolazi do insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija je u vrlo bliskoj vezi sa gestacijskim dijabetesom i kliniške studije pokazuju da žene koje zatrudne, a imaju insulinsku rezistenciju, imaju veliku predispoziciju da razviju gestacijski dijabetes. Ako spadate u rizičnu grupu za razvoj gestacijskog dijabetesa (imate sindrom policističnih jajnika, gojazni ste, neko u Vašoj porodici ima dijabetes) Vaš lekar može da uradi i ranije testiranje od vremena koje je karakteristično za razvoj gestacijskog dijabetesa. Visok nivo šećera u krvi u ranoj trudnoći ukazuje na dijabetes tipa 1 ili 2 jer se gestacijski dijabetes razvija između 24. i 28. nedelje trudnoće.

Dijagnostikovanje gestacijskog dijabetesa

Uspostavljanje dijagnoze trudničkog šečera je jednostavno i bezbolno. U svakodnevnim analizama koje trudnice obavljaju na svojim redovnim pregledima potrebno je obratiti pažnju na nivo šećera u krvi – da li je iznad 5. Zatim je potrebno da se uradi test opterećenja šećerom odnosno oralni glukoza tolerant test ili skraćeno OGTT.

Tokom testa se meri vrednost glukoze u krvi pre opterećenja, a zatim posle opterećenja glukozom u prvom satu i drugom satu.

Simptomi i faktori rizika

Veći deo trudnoće gestacijski dijabetes ne pokazuje specifične simptome i znakove. Može se javiti pojačana žeđ i učestalo mokrenje.

Ukoliko imate dijagnozu gestacijskog dijabetesa rizici su sledeći:

rađanje veoma krupne bebe
prevremeni porođaj
povećana količina plodove vode
rađanje bebe carskim rezom
razvijanje gestacijske hipertenzije i kasnije u budućnosti dijabetesa tipa 2.

Rizici se smanjuju postizanjem adekvatne telesne težine nakon porođaja.

Lečenje

Gestacijski dijabetes je stanje koje se može držati pod kontrolom adektvatnom i zdravom ishranom, laganom fizičkom aktivnosti i određenim lekovima. Od presudnog je značaja kontrolisati nivo šečera u krvi, jer će to održati Vas i Vašu bebu zdravima.

Najčešće se nakon porođaja šečer vraća u normalu, ali zbog rizika od nastanka dijabetesa tipa 2 preporuke su da češće kontrolišete nivo šećera u krvi.

Primenom Inofolic HP praška u trudnoći (2×1 kesica dnevno) prevenirate nastanak gestacijskog dijabetesa i sve komplikacije koje on nosi sa sobom. Inofolic HP (High Performance) je originalni proizvod na bazi mio-inozitola, folne kiseline i alfa-laktalbumina, najboljih performansi i najveće efikasnosti u odnosu na sve proizvode u kategoriji inozitola u obliku praška. Efikasnost Inofolic-a HP u tretmanu insulinske rezistencije je procenjena na 95% i ona je dokazana ne samo kliničkim studijama već i zadovoljnim korisnicama.

Kliničke studije pokazuju da je gotovo izbegnuta terapija insulinom kod žena koje su u trudnoći razvile gestacijski dijabetes i koristile Inofolic HP. Statistički podaci su takođe pokazali da kombinacija Inofolic-a HP i zdravije ishrane utiču na bolju kontrolu šećera u krvi nego sama ishrana.

Kada posetiti doktora

Ako je moguće, potražite zdravstvenu negu rano – kada prvi put pokušate da zatrudnite – tako da Vaš lekar može proveriti rizik od gestacijskog dijabetesa zajedno sa Vašim celokupnim zdravljem. Kada zatrudnite, Vaš lekar će proveriti da li imate gestacijski dijabetes kao deo Vaše prenatalne nege.

Ako razvijete gestacijski dijabetes, možda će Vam biti potrebno više pregleda. Najverovatnije će se pojaviti tokom poslednja tri meseca trudnoće, kada će Vaš lekar pratiti nivo šećera u krvi i zdravlje Vaše bebe.

Prevencija

Ne postoje garancije kada je u pitanju prevencija gestacijskog dijabetesa, ali što više zdravih navika možete usvojiti pre trudnoće – to bolje. Ako ste imali gestacijski dijabetes, ovi zdravi izbori mogu takođe smanjiti rizik od ponovnog dobijanja dijabetesa u budućim trudnoćama ili razvoja dijabetesa tipa 2 u budućnosti.

Jedite zdravu hranu

Birajte hranu bogatu vlaknima i malo masti i kalorija. Fokusirajte se na voće, povrće i integralne žitarice. Težite raznovrsnosti koja će Vam pomoći da postignete svoje ciljeve bez ugrožavanja ukusa ili ishrane. Kontrolišite veličine porcija.

Ostanite aktivni

Vežbanje pre i tokom trudnoće može sprečiti razvoj gestacijskog dijabetesa. Trudite se da bar ostvarite 30 minuta umerene aktivnosti većinu dana u nedelji. Krenite u brzu svakodnevnu šetnju. Vozite bicikl ili plivajte. Male aktivnosti kao što je parkiranje dalje od prodavnice kada obavljate poslove ili kratka pauza u šetnji mogu dosta doprineti.

Započnite trudnoću sa zdravom težinom

Ako planirate da zatrudnite, gubitak dodatne težine unapred može Vam pomoći da imate zdraviju trudnoću. Usredsredite se na trajne promene u Vašim navikama u ishrani koje Vam mogu pomoći u trudnoći, kao što je jedenje više povrća i voća.

Ne dobijajte više na težini u trudnoći nego što je preporučeno

Dobijanje na težini tokom trudnoće je tipično i zdravo. Ali prebrzo dobijanje na težini može povećati rizik od gestacijskog dijabetesa. Pitajte svog lekara koje je razumno povećanje telesne težine za Vas.

Hašimoto sindrom – šta je, koji su simptomi i kako se leči?

02.09.2022

Šta je Hašimoto tireoiditis?

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje, gde ćelije imunog sistema napadaju štitastu žlezdu i dovode do razaranja žlezde i smanjenja funkcije rada. Tiroidna žlezda je oblika leptira, locirana sa prednje strane vrata, ispod Adamove jabučice. Uloga ove žlezde je da produkuje hormone T3- trijodtironin i T4- tiroksin koji su zaduženi za metabolizam ćelija u našem organizmu.

Hašimoto tireoiditis je bolest koja je okarakterisana smanjenom funkcijom žlezde, a posledično i smanjenim stvaranjem hormona (hipotireoidizam). Tačan uzrok nastanka Hashimoto sindroma nije potpuno utvrđen, ali važnu ulogu igraju autoimuni procesi. Naš imuni sistem, usled određenog okidača (virusa, stresa ili infekcija) počinje da produkuje antitela koja postepeno uništavaju žlezdu i utiču na zdravlje.

Lista sadržaja

Koje su predispozicije za razvoj Hašimoto tireoiditisa?

Faktori koji mogu povećati verovatnoću da dobijete Hašimoto tireoiditis su:

Ženski pol

Žene imaju oko 4-10 puta veće šanse da imaju bolest. Hašimoto sindrom se ponekad javlja tokom trudnoće.

Godine

Iako se Hašimoto može javiti kod tinejdžera ili mlađih, on se češće razvija kod osoba između 40 i 60 godina.

Naslednost

Šanse za razvoj bolesti se povećavaju ako drugi članovi porodice imaju Hašimoto.

Autoimune bolesti

Ovi zdravstveni problemi povećavaju rizik za osobu. Neki primeri su reumatoidni artritis i dijabetes tipa 1.

Simptomi

Bolest počinje suptilno i skriveno, gotovo bez ikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje počinju da se razvijaju i prvi simptomi. Štitna žlezda postaje previše stimulisana od strane TSH hormona, trudi se da pojača rad i odbrani se od antitela, postaje uvećana a pacijent počinje da oseti simptome: iscrpljenost, umor, pospanost, manjak koncentracije, nesanice. To su signali koje će pacijent primetiti i otići na lekarski pregled. Napredovanjem bolesti, dolazi do razvoja i drugih simptoma, kao što su: povećane telesne težine (zbog usporenog metabolizma), zatvor, suva koža, opadanja kose, osetljivosti na hladnoću.

Koje su komplikacije Hašimotove bolesti ako se ne leči?

Mnogi ljudi za Hashimoto tireoiditisom sindrom razvijaju hipotireozu. Ako se ne leči, hipotireoza može dovesti do nekoliko zdravstvenih problema, uključujući:

Visok holesterol
Bolesti srca i nepravilnih otkucaja srca
Visok krvni pritisak
Miksedem, retko stanje u kome se funkcije tela usporavaju do te mere da može ugroziti vaš život
Spontani pobačaj ili prevremeni porođaj tokom trudnoće
Depresija ili drugi poremećaji mentalnog zdravlja
Smanjena seksualna želja (libido)
Nemogućnost ovulacije
Neredovno i prekomerno menstrualno krvarenje
Erektilna disfunkcija i smanjen broj spermatozoida

Terapija

Dijagnoza se uspostavlja odlaskom kod lekara na pregled i tako što će vas lekar uputiti u tražiti laboratorijsku analizu kojom se utvrđuje stanje i prisutnost antitireoidnih antitela (TPO), a potom i stanje nivoa tireoidnih hormona u krvi i TSH koji stimuliše rad štitaste žlezde. Svaka bolje opremljena laboratorija radi ovu vrstu analiza. Nažalost, kada se obavi pregled i kada se dobije dijagnoza ove bolesti štitne žlezde, izlečenje nije moguće, ali se bolest, uz pravilno lečenje štitne žlezde, može držati pod kontrolom. Redovnim uzimanjem terapije sprečava se napredovanje bolesti i smanjuje uništavanje i propadanje štitne žlezde. Lečenje, odnosno terapija su hormoni (levotiroksin LT4) i to je sintetska zamena hormona koji se uz pomoć štitne žlezde, prirodno sintetiše. Kako je štitna žlezda napadnuta od antitela, manje sama produkuje hormone, potrebno je i neophodno je da se nadoknade oralnom terapijom koja se uzima doživotno, stoga je lečenje, ovog problema, neophodno.

Ako je bolest na početku sa blagim simptomima i malo povišenim TSH parametrom, postoji mogućnost da lekari ne uvedu hormonsku terapiju. Tada je idealno rešenje Tiroxil 4.0. To je prirodni, jedini i originalni preparat na našem tržištu koji sadrži kombinaciju mio-inozitola i selena. Mio-inozitol je supstanca koja će uticati da se nivo TSH hormona i antitela smanji, a simptomi povuku. S druge strane selen će delovati protiv zapaljenja i antioksidativno.

Ako Vam je uvedena hormonska terapija, takođe se preporučuje upotreba Tiroxila 4.0 kako bi se sprečila progresija bolesti i propadanje žlezde. Zajednička primena je važna iz razloga da sprečimo da se žlezda ’ulenji’, jer kako svakodnevno oralno uzimate hormonsku terapiju štitasta žlezda se sve manje trudi da ih sama produkuje. Tiroxil 4.0 će obnoviti fiziološku funkciju štitaste žlezde i odložiti i smanjiti potrebu za levotiroksinom.

Kada posetiti doktora?

Znaci i simptomi Hašimotove bolesti se veoma razlikuju i nisu specifični za poremećaj. Pošto ovi simptomi mogu biti posledica velikog broja poremećaja, važno je da se što pre obratite svom lekaru radi pravovremene analize i tačne dijagnoze.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Kako se dijagnostikuje Hašimoto bolest?

Potrebno je da vas lekar pita o istoriji vaših bolesti, fizički će pregledati štitnu žlezdu (da se uveri da ne postoji gušavost), analize (test) krvi, ultrazvuk i retko, analiza u vidu biopsije žlezde.

Da li ishrana može pomoći u kontroli Hašimoto bolesti?

Da, ishrana može pomoći pri kontroli ove bolesti. Preporučuje se izbegavanje glutena, proinflamatornih namirnica, smanjene unosa joda, kao i optimalan unos selena, vitamina D, Omega-3 masnih kiselina, probiotika, antiksidanasa.

Da li Hašimoto utiče na plodnost kod žena?

Da, Hašimoto može uticati na plodnost kod žena, na začetak trudnoće i na zdravlje ploda.

Kako hormonska terapija pomaže kod Hašimoto bolesti?

Hormonska terapija, najčešće u obliku sintetičkog hormona štitne žlezde levotiroksina, pomaže kod Hašimoto bolesti da hormoni budu u prirodnom balansu.

Koji su najbolji načini za praćenje stanja štitne žlezde kod Hašimoto bolesti?

Praćenje stanja štitne žlezde uključuje redovne preglede kod endokrinologa, laboratorijske analize (test krvi, TSH, fT4, Anti-TPO antitela, Anti-Tg antitela), ultrazvuk štitne žlezde.

Kontraceptivne pilule – sve što treba da znate o njima

15.08.2022

Kontraceptivne pilule (poznatije i kao antibebi pilule) su lekovi čiji je zadatak da privremeno spreče nastanak neželjene trudnoće.

Statistička istraživanja pokazuju da u 30% slučajeva dolazi do neplaniranih trudnoća. Ako ste u razgovoru sa ginekologom odlučili da su kontraceptivne pilule pravi izbor za Vas kao zaštita od neželjene trudnoće, lekar će odabrati adekvatne antibebi pilule za Vas i objasniti Vam kako se koriste.

Oralna hormonska kontracepcija sadrži malu količinu ženskih polnih hormona sa ciljem da se spreči neželjena trudnoća. Današnja oralna hormonska kontracepcija ima oko pet puta manju količinu hormona u odnosu na period kada se prvi put počela koristiti. Modernizacija proizvodnje donela je kvalitetnije hormonske komponente tako da su, uz niže doze nego ranije, značajno smanjeni rizici i neželjene pojave ove terapije.

Koje kontraceptivne pilule postoje i kako se piju?

Razlikujemo dve glavne grupe kontraceptivnih pilula:

1. Oralne kombinovane kontraceptivne pilule – sadrže sintetičku formu dva hormona estrogena i progesterona. Mehanizam delovanja im je sprečavanje ovulacije.

Uzimaju se 21 dan, zatim sledi pauza od 7 dana kada nastupa krvarenje slično menstrualnom. Neki proizvođači prave pakovanja sa 28 pilula, ali u poslednje četiri tablete nemaju aktivne supstance (placebo). Tokom ta četiri dana pauze dolazi do menstrualnog krvarenja (zbog pada hormona). Sutradan, nakon 28. dana ciklusa (prvi dan je dan kada ste popili prvu tabletu) započinjete novo pakovanje anti bebi pilula. Važno je da se uzimaju svaki dan u isto vreme +- 2 sata. U nekim kontraceptivnim pilulama, doza hormona je ista u svakoj tableti, dok u drugim doza hormona može biti različita u tabletama, odnosno nisu sve tablete iste i tada se moraju piti tačno po redosledu koji je označen na pakovanju. Obe vrste su efikasne.

2. Oralne gestagenske kontraceptivne pilule – sadrže samo derivate progesterona.

Piju se kontinuirano, bez pauze, a daju se ženama koje imaju kontraindikacije za estrogenske komponente. Dovode do zgušnjavanja cervikalne sluzi i na taj način smanjuju pokretljivost spermatozoida i štite od neželjene trudnoće.

Da li kontraceptivne pilule deluju odmah?

Ako se krene sa uzimanjem pilula sa početkom menstrualnog ciklusa zaštita nastupa odmah. Ukoliko je kasnije započeta primena, potrebna je dodatna zaštita u vidu kondoma u narednih 7 dana.

Efikasnost kontraceptivnih pilula

Ukoliko se uzimaju na tačno propisan način, zaštita od neželjene trudnoće je 97% i kontraceptivne pilule spadajaju u jedan od najefikasnijih vidova zaštite od neželjene trudnoće.

Kontraceptivne pilule posledice i iskustva

Mogući neželjeni efekti podrazumevaju mučninu, napetost dojki, zadržavanje tečnosti, depresiju i nervozu. Takođe,neželjeni efekat je i povećanje telesne mase, bilo zbog zadržavanja tečnosti ili zbog povećanja apetita i uzimanja veće količine hrane nego obično.

Nemojte se uplašiti da su svi efekti pilula loši i potencijalno opasni. Dok uzimate pilule, kod Vas postoji manja mogućnost za nastanak obilnog ciklusa, bolova tokom menstruacije, razvoja anemije koja nastaje zbog manjka gvožđa, cista jajnika, malignog tumora sluznice materice i jajnika, kao i reumatoidnog artritisa. Ne postoje adekvatni klinički podaci da žene koje koriste pilule imaju veći rizik za nastanak malignog tumora dojke, ili nekog drugog organa od žena koje ne koriste ovaj metod kontracepcije.

Poznato je da kao nuspojavu kontraceptivne pilule izazivaju vaginalnu suvoću. Rešenje za taj problem svakako jesu Ialuna vaginelete zbog svog specifičnog sastava i kombinacije niskomolekularnog hijalurona, gotu kole, kamilice i vitamina E. Prema poslednjim kliničkim studijama kombinacija hijalurona i vitamina E se pokazala kao najefikasnija za tretman vaginalne suvoće.

Učestalo mokrenje

26.07.2022

Učestalo mokrenje, ma koliko zvučalo naivno, predstavlja problem koji može poprilično da oteža život, pogotovo ako i noću ustajete zbog toga. Razlozi učestalog mokrenja mogu biti razni, a mi ćemo objasniti one najčešće.

Učestalo mokrenje u trudnoći

Učestalo mokrenje u trudnoći ne treba da Vas zabrinjava, najraniji je simptom trudnoće i javlja se već oko 6. nedelje. Hormonske promene tokom trudnoće ubrzavaju protok krvi u bubrezima, što dovodi do češćeg punjenja bešike.

U trudnoći se protok krvi u telu žene povećava oko 3 puta, a količina krvi za čitavih 50%. To znači da se dodatne količine tečnosti obrađuju preko bubrega i završavaju u Vašoj bešici.

Kako vaša materica raste i vrši veći pritisak na bešiku stvara se intenzivniji osećaj potrebe za mokrenjem. Ovo je naročito izraženo u kasnoj trudnoći, kada se često može desiti da osetite povremena curkanja bez mogućnosti kontrole.

Da li muškarci ili žene češće imaju upalu bešike?

Zbog različite anatomske građe mokraćne cevi kod muškarca i žena, žene češće imaju problema sa urinarnim infekcijama, upalama mokraćne bešike (cistitis) i infekcijama mokraćne cevi (uretritis) u odnosu na muškarce. Razlog za to jeste što je kod žena mokraćna cev u bliskom kontaktu sa vaginom i anusom koji često sadrže bakterije i kraća je nego kod muškaraca.

Učestalo noćno mokrenje

Često mokrenje tokom noći (nokturija) može da se javi u ranom stadijumu bubrežne bolesti, mada uzrok može biti jednostavno konzumiranje velikih količina tečnosti, naročito alkohola, kafe ili čaja kasno uveče. Često mokrenje noću uobičajeno je i kod ljudi koji imaju srčanu bolest, bolest jetre ili dijabetes, čak i kada nemaju bolest mokraćnih puteva. Učestalo noćno mokrenje vrlo malih količina može da bude posledica vraćanja mokraće u bešiku zbog suženja (opstrukcije) njenog izlaza dok je uvećana prostata čest uzrok noćnog mokrenja kod starijih muškaraca.

Boje urina i njihovo značenje

Boja urina može da ukaže na to da ne konzumirate dovoljno veliku količinu tečnosti. Na primer, ukoliko Vam je boja urina previše tamna, ovo može da označava tešku dehidrataciju, a ukoliko je boja providna, ovo može da znači da konzumirate previše tečnosti. U svakom slučaju, obratite pažnju na boju urina, i uporedite sa grafikonom ispod:

Učestalo mokrenje i menopauza

Kada žene uđu u menopauzu dolazi do smanjenja funkcije jajnika i samim tim smanjene produkcije glavnog polnog hormona – estrogena. S tim u vezi, svi simptomi koji prate menopauzu su upravo posledica smanjene sinteze ovog hormona. Kako je nivo estrogena manji i dolazi do stanjivanja sluzokože i slabljenja mišića urogenitalnog trakta. Kako mišići slabe, postaju manje elastični i cela intimna regija postaje suvlja i dolazi do problema sa bešikom.

Stres i učestalo mokrenje

Utvrđeno je da u stresnim situacijama mozak pokreće oslobađanje neurotransmitera kortikotropin-oslobađajući faktor (CRF). Bešika ima receptore koji specifično reaguju na ovaj neurotransmiter, a njegovo dejstvo na bešiku jeste da povećava kontrakcije mišića mokraćne bešike, a one su razlog zbog kog osećate potrebu za mokrenjem.

Lečenje učestalog mokrenja

Cistitis predstavlja medicinsko stanje koje lekari veoma često navode kao izuzetno kompleksno i komplikovano za dijagnostiku i lečenje. Terapijske opcije su veoma ograničene i u najvećem broju slučajeva se terapija zasniva na primeni antibiotika. Tu dolazimo do drugog problema, prekomerne upotrebe antibiotika i pojave rezistencije na antibiotike, usled koje oni gube svoju efikasnost. IALURIL® Prefill je patentirano svetsko dostignuće farmaceutske industrije namenjen terapiji rekurentnih urinarnih infekcija i cistitisa. Injektovanjem IALURIL® Prefill rastvora u bešiku veliki molekuli hijaluronske kiseline i hondroitin-sulfata se ugrađuju u zaštitni sloj na površini bešike. Na taj način dolazi do obnove se zaštitnog sloja i obezbeđuje se njegova elastičnost i nepropusnost za bakterije i druge štetne materije iz urina. Rezultat ovog dejstva jeste da se smanjuje oštećenje zida mokraćne bešike i svi simptomi cistitisa.

Vaginalno krvarenje

22.07.2022

Svakoj ženi se bar jednom dogodilo netipično vaginalno krvarenje koje nije bilo vezano za ciklus. U ovom blogu saznajte da li vaginalno krvarenje treba da predstavlja razlog za brigu i koji su sve uzroci vanmenstrualnog krvarenja.

Implantacijsko krvarenje

Implantacijsko krvarenje se javlja kao posledica usađivanja oplođene jajne ćelije u zid materice (implantacije). Ovaj rani znak trudnoće iskusi oko 30% trudnica i nije prevelik razlog za brigu. Krvarenje može biti različitog intenziteta. Glavna karakteristika implantacijskog krvarenja je specifična boja krvi koja se uočava. To su najčešće rozikasti ili svetlo braon tragovi, što ponekad zbunjuje jer može da zaliči na početak menstruacije. Kada govorimo o dužini trajanja obično je to od nekoliko sati do tri dana.

Krvarenje prilikom mokrenja

Krv u mokraći nije normalna pojava i obično ukazuje na određeni patološki proces unutar urinarnog trakta. Pojava krvi u mokraći nije bolest, već simptom koji ukazuje da je potrebno uraditi detaljnije ispitivanje kako bi se utvrdio razlog krvarenja. Krv u mokraći može biti simptom upale bubrega, upale bešike i prostate, beningnog uvećanja prostate kao i prisustva kamena u mokraćnim putevima. S druge strane može se javiti i kao posledica tumora bubrega ili prostate. Ukoliko primetite ovaj simptom treba obavezno da se javite svog urologu radi sprovođenja adekvatnog lečenja.

Postmenstrualno krvarenje

To je krvarenje koje se nadovezuje na normalnu menstruaciju. Jedno normalno menstrualno krvarenje traje najduže 7 dana. Tokom menstruacije unutrašnji sloj materice tj. endometrijum se ljušti i stvara se novi. Uzrok postmenstrualnog vaginalnog krvarenja je usporena i nepravilna deskvamacija (ljuštenje), kao i nepotpuna regeneracija endometrijuma, što je posledica produžene funkcije, odnosno zakasnele regresije žutog tela. Vrednosti progesterona su u ovim slučajevima obično povišeni. Endometrijum se kod ovakvih stanja ne Ijušti u celini, već postepeno i u segmentima. Terapija se sastoji u primeni hormonskih preparata, tokom poslednjih 10-12 dana lutealne faze i za određivanje prave terapije je zadužen ginekolog.

Takođe, treba da obratite pažnju na boju menstrualne krvi, s obzirom na to da ona može biti pokazatelj toga da imate infekciju, miome, ili anemiju.

Krvarenje u menopauzi

Žensko telo se u periodu menopauze potpuno menja, reproduktivna funkcija se gasi i smanjuje se nivo estrogena. Stanju menopauze prethodi period perimenopauze kada je česta pojava neredovnih menstruacija. Postmenopauza nastaje 12 meseci posle poslednje menstruacije. Svako vaginalno krvarenje, ukoliko menstruacije nije bilo duže od 12 meseci, je razlog da posetite lekara. Neki od uzroka vaginalnog krvarenja mogu biti potpuno bezopasni dok drugi mogu biti vrlo ozbiljni. Dva stanja koja su vrlo specifična i teška za lečenje, a simptom je vaginalno krvarenje u postmenopauzi jesu miomi materice i karcinom endometrijuma. Kliničke studije kažu da jedna od deset žena koja ima vaginalno krvarenje u menopauzi ima karcinom endometrijuma.

Stoga od presudne važnosti je da pratite simptome i znakove koje Vam telo šalje i ukoliko primetite nešto neuobičajeno da se obavezno javite svom ginekologu.

Krvarenje uzrokovano miomima

Abnormalno vaginalno krvarenje je najčešći simptom mioma materice. Ako se tumor nalazi unutar uteralne šupljine ili blizu sluzokože materice može izazvati prekomerno menstrualno krvarenje. Miom materice takođe može izazvati krvarenje između menstruacija. Kod žena sa obilnim menstrualnim krvarenjem postoji šansa da će doći do nastanka anemije.

Upotrebom Delphys® preparata može se na prirodan način doprineti smanjenju veličine mioma i povlačenju oblinog vaginalnog krvarenja!

Delphys® sadrži epigalokatehin-galat (EGCG), vitamin D i vitamin B6. Vitamin B6 doprinosi uspostavljanju balansa hormona i pravilnom sazrevanju crveniih krvnih zrnaca (eritrocita) čime ublažava simptome anemije. Samim tim smanjuje umor i iscrpljenost koji se uvek javljaju kao posledica obilnih krvarenja.

Zdravlje vagine

13.07.2022

Vaginalno zdravlje je važan deo ukupnog zdravlja žena. Ono ne utiče samo na Vaš seksualni život.

Vaginalni problemi mogu uticati na plodnost, želju za seksom i sposobnost postizanja orgazma. Stalni vaginalni zdravstveni problemi takođe mogu izazvati stres ili probleme u vezi i uticati na samopouzdanje. U ovom blogu saznajte koji su uobičajeni vaginalni problemi i šta možete učiniti da zaštitite svoje vaginalno zdravlje.

Uticaj ishrane na zdravlje vagine

Često se zaboravi da hrana koju konzumiramo ima uticaj i na naše intimne delove tela. Ubacivanje pravih namirnica u ishranu može pomoći da se smanje infekcije, neprijatni mirisi i svi ti simptomi koji muče većinu žena.

Takođe, uz pravilnu ishranu neophodna je i hidratacija odnosno uzimanje minimum 2l vode dnevno. Namirnice poput belog i crnog luka, mogu uzrokovati neprijatan miris vagine i poremetiti njenu kiselost. Isti efekat izaziva i konzumiranje previše crvenog mesa, mlečnih proizvoda i alkohola.

Kada su mlečni proizvodi u pitanju, najbolji izbor je jogurt. Jogurt sadrži veliku količinu probiotika i dobrih bakterija koji su bitni za održavanje adekvatne mikroflore i PH vrednosti. Vodite računa o unosu slatkiša, jer pored toga što če naškoditi Vašoj liniji povećaće rizik od razvoja gljivičnih infekcija.

Izbor donjeg veša

Pažljivo birajte donji veš koji nosite. Određeni tipovi tkanina poput čipke, sintetike kao i previše uzak veš stvaraju tople i vlažne uslove koji su idealni za razvijanje gljivične infekcije. Birajte pamučni veš i izbegavajte previše uske pantalone. Ako ste sklone gljivičnim infekcijama presvlačite kupaći kostim posle svakog kupanja u moru ili bazenu.

Uticaj stresa na zdravlje vagine

Ubrzan način života, stres, pušenje, i nedovoljno hidratacije sve češće uzrokuje pojavu vaginalne suvoće i kod mladih žena.

Higijena vagine

Da bi se izbegle nelagodnosti, vrlo je bitna adekvatna intimna higijena. Za dobru vaginalnu negu, možete oprati intimnu regiju jednom dnevno sa mlakom vodom ili blagom penom/rastvorom koji ne sadrži sapun, parfem ili boju, a koja je namenjena za intimnu regiju. Više nije uvek bolje. Češće pranje od jednom dnevno ili korišćenje sapuna ili šampona sa mirisima može da poremeti ravnotežu flore i doprinese nastanku infekcija. Odaberite ono sredstvo koje ima pH oko 4 i ne sadrži parfeme.

U periodu menstruacije posebno je bitna redovna higijena, jer se na taj način smanjuje mogućnost razvoja bakterija i gljivica. Menstruacija je deo meseca kada su žene najosetljivije na vaginalne infekcije. Ako koristite tampone menjajte ih često – na svaka 2-3 sata. Ulošci bi trebalo da budu od prirodnih materijala. Mogu se koristiti malo duže (4-5 sati) ali je poželjno menjati ih i češće, jer krv koja se na njima skuplja doprinosi razvoju bakterija.

Od presudne važnosti je da se posle svakog korišćenja bazena, jezera ili javnih kupališta istuširamo i održavamo higijenu vagine, jer svako korišćenje bazena remeti PH vagine i slabi njenu odbrambenu moć protiv patogenih mikroorganizama.

Večito pitanje se postavlja oko brazilske depilacije i da li je ona u redu ili ne. Sve je stvar ličnog izbora, ali treba napomenuti da su dlačice mehanička prepreka za bakterije i one imaju ulogu da zaštite vaginu te je njihovo prisustvo poželjno. Ukoliko radite brazilsku depilaciju vodite računa o izboru salona, jer se vrlo lako na takvim mestima prenose različite vrste infekcija ukoliko sav pribor i materijal nije adekvatno dezinfikovan posle korišćenja.

Intimni odnosi

Treba imati na umu da svaki seksualni odnos remeti vaginalnu mikrofloru stoga je bitno da upražnjavate bezbedan seks. To podrazumeva konstantnog partnera i korišćenje kondoma prilikom samog odnosa. Kondom pored toga što Vas štiti od trudnoće, štiti Vas i od polno prenosivih bolesti popot HIV-a, herpesa, gonoreje, hlamidije kao i HPV virusa.

Redovni ginekološki pregledi

Od velikog značaja su redovni ginekološki pregledi koji se obavljaju jednom godišnje. Važno je da pregled bude kompletan što podrazumeva pregled spoljašnjih i unutrašnjih genitalija, PAPA test i uzimanje potrebnih briseva po proceni lekara, pregled kolposkopom kao i ultrazvučni pregled. Prevencija je pola zdravlja stoga samo redovni odlazak kod ginekologa može sprečiti nastanak ozbiljnih oboljenja.

Uticaj lekova na zdravlje vagine

Upotreba određene vrste lekova može da naruši vaginalno zdravlje. Upotreba antibiotika se vrlo često završava kandidijazom ukoliko se ne prevenira nastanak iste.

To je moguće sa upotrebom Biguanelle gel-rastvora u toku same terapije antibiotikom kao i na kraju. Biguanelle ima u svom sastavu antiseptik koji deluje i na bakterije i na gljivice, a visoka koncentracija mlečne kiseline će održavati adekvatnu kiselost i sprečiti razvoj infekcije.

Takođe, upotreba oralnih kontraceptiva dovodi do izrazite vaginalne suvoće što narušava kvalitet života žene. Kod takvih situacija Ialuna vaginalete mogu biti idealno rešenje, jer u sebi sadrže niskomolekularni hijaluron koji vezuje veliku količinu vode i prodire duboko u tkivo. Zatim gotu kolu koja je poznata pod nazivom “istočnjački kantarion” i ima 10 puta jaču moć produkcije kolagena u odnosu na kantarion. Vitamin E i kamilica doprinose jačanju elstičnosti zidova vagine i imaju protivupalno dejstvo.

Sve navedeno je kratak vodič za očuvanje reproduktivnog zdravlja, a ako i dođe do infekcija – Biguanelle je uvek tu da momentalno olakša simtome kada se pojave.

S druge strane, Ialuna vaginalete je poželjno koristiti kao deo intimne nege. Kako je važno da vam lice bude lepo i hidrirano, tako je podjednako važno da negujete i intimnu regiju.

Svrab vagine

05.07.2022

Svrab vagine kao simptom je veoma neprijatan zbog čega se ne osećamo dobro i prijatno u svojoj koži.

Uzrok svraba vagine

Do svraba vagine može doći zbog mnogih faktora. Neki od uzročnika mogu biti:

različiti iritansi i alergeni koji se nalaze u kupkama koje se koriste prilikom tuširanja;
nošenje preuskog i sintetičkog donjeg veša;
kožne bolesti poput psorijaze i ekcema;
vaginalne infekcije.

Suvoća vagine

Žene u menopauzi takođe mogu da imaju problema sa svrabom vagine. Manjak estrogena u ovom periodu života dovodi do stanjivanja vaginalne sluznice koja dovodi do suvoće. Suvoća vagine može izazvati svrab i iritaciju ukoliko se ne tretira adekvatno.

Stres

Fizički i emocionalni stres ume da izazove svrab vagine i iritaciju, iako to nije često. To se može dogoditi kada stres oslabi vaš imunološki sistem, ostavljajući vas sklonijim infekcijama koje uzrokuju svrab.

Kandida

Skoro svaka žena u reproduktivnom periodu se bar jednom susrela sa kandidom i njenim neprijatnim simptomima. Ona je ujedno i najčešći uzročnik vrlo neprijatnog i upornog svraba vagine.

Kandida je gljivica koja je normalno prisutna u genitalnom traktu žene. Međutim kada dođe do disbalansa između dobrih i loših bakterija i porasta PH vrednosti, ona dobija pogodne uslove da se nekontrolisano razmnožava i da uzrokuje simptome poput svraba i peckanja vagine kao i pojave gustog belog sekreta siraste konzistencije. Ima tendenciju da se širi na vulvu i na grlić materice.

Kako izlečiti svrab vagine

Konkretno lečenje vaginalnog svraba zavisi od uzročnika i uglavnom nestaje kada se primeni adekvatna terapija.

Primena antimikotika ne garantuje da se gljivična infekcija neće javiti ponovo. Kako bi se sprečilo vraćanje infekcije i ponovno pojavljivanje simptoma, tretiranje kandidijaze se mora uraditi na pravi način. Kandida kao i veliki broj bakterija kada inficiraju vaginalnu sluzokožu podstiču stvaranje biofilma.

Biofilm služi kao struktura pomoću koje bakterije komuniciraju i razmenjuju hranljive materije, ali takođe može služiti i kao zaštita od terapije koja se primenjuje spolja (razne vaginalete, kreme i slično). Za sprečavanje povratka infekcije od presudne je važnosti da se prvo mehanički odstrani biofilm i sav prisutan sekret, pa da se potom da odgovarajuća terapija antimikoticima ukoliko lekar proceni da je to potrebno.

Brzo i efikasno rešenje

Biguanelle gel-rastvor je preparat koji će zbog svog specifičnog dizajna i sastava prvo mehanički odstraniti sav sekret i biofilm i ostvariti produženo delovanje koje traje 7 dana. Njegovo produženo dejstvo ima isti efekat kao upotreba vaginaleta 7 večeri zaredom, a nijednoj ženi nije komforna primena vaginalneta nedelju dana.